magazinvestio namaoglašavanjepišite nam  
Magazin » Intervju/reportaža » Rasadnik MAVM arhiva oblasti 
Anketa
Da li će Bugarski i paori sprečiti Arape da zaposednu državne oranice?
da
66,47% (224)
ne
33,53% (113)
Broj glasova: 337
Prokomentarišite anketu.
 
 

05. 11. 2004.

Rasadnik MAVM

Savremene tendencije u voćarstvu idu u pravcu smanjenja bujnosti, postizanja vrhunske atraktivnosti i kvaliteta ploda. Posebno se obraća pažnja na ugrađivanje genetske otpornosti na prouzrokovače bolesti.

Rasadnik postoji od 1997 god. Ekspertsko rukovođenje rasadnikom vodi prof. dr Vladislav Ognjanov, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu na predmetu Oplemenjivanja voćaka i vinove loze. Autor je većeg broja selekcija jabuke stubastog tipa rasta, otpornih sorti jabuka na prouzrokovače bolesti, kao i većeg broja selekcije breskve ukjučujući i kruploplodne selekcije vinogradarske breskve.

Profesore Ognjanov, za par dana počinje vađenje i prodaja sadnica. Šta bi buduće kupce, bilo profesionalce ili amatere, trebalo da opredeli u kom radadniku da nabavljaju sadni materijal?

- Pre svega ne treba kupovati sadnice na pijacama od nepoznatih proizvođača. U Vojvodini postoji veći broj registrovanih rasadnika koji proizvode kvalitetan sadni materijal. Najbolje bi bilo sadnice kupovati u rasadnicima koji proizvode virus testiran materijal.

Koliko je bitno korišćenje bezvirusnog sadnog materijala?

- Sadnja bezvirusnog sadnog materijala je izuzetno zanačajna, pre svega, kod koštičavih voćnih vrsta. Virusi kao što je šarka, Prunus virus 7, je limitirajući faktor gajenja šljive, a u velikoj meri ugrožava intenzivnu proizvodnju kajsije i breskve. Zasnovani voćnjaci inficiranim materijalom najčešće se krče već u prve dve godine, nikada ne vrate investiciju, a zarazu prenose i na zdrava okolna stabla.

U stručnoj literaturi se uvek insistira na jesenjem podizanju voćnjaka. U čemu je prednost?

- Sadnja voćaka u jesen daje sadnicama vremenski period od dva do tri meseca da se prime, tj. da se ostvari funkcionalna veza između korenovog sistema i podloge, a sve to u vreme kada je vlažnost zemljišta optimalna. Sadnice posađene u jesen napreduju znatno brže od onih posađenih u proleće. Njih u proleće ne treba zalivati što u velikoj meri smanjuje ulog rada za zasnivanje voćnjaka. Na kraju prve vegetacije voćke posađene u jesen su i do 50% razvijenije nego one posađene u proleće. U jesen je izbor sadnog materijala puno bolji, kako po sortimentu, tako i po kvalitetu, jer se uvek prvo proda ono najkvalitetnije.

Na šta treba posebno obratiti pažnju prilikom podizanja voćnjaka?

- Kada su u pitanju plantažni voćnjaci, pre svega treba izvršiti hemijske analize zemljišta. Prema klimatskim karakteristikama područja gde će se saditi treba izvršiti izbor voćne vrste. Pre zasnivanja zasada, a na bazi hemijskih analiza treba uraditi meliorativno đubrenje, duboko oranje rigolovanjem na 50-60 cm, razmeravanje zemljišta i plan sadnje sa rastojanjima voćaka koja su za svaku sortu i podlogu drugačija. Izbor sorte za gajenje u velikoj meri zavisi od karakteristika tržišta i načina prodaje. Treba gajiti samo visoko kvalitetne sorte koje će jedine imati svoje pravo mesto na savremeno organizovanom tržištu.

Na jednom mestu u Vašem prodajnom katalogu sam naišao i na ovakvu rečenicu: "besplatan transfer tehnologije gajenja u toku čitavog perioda komercijalne eksploatacije breskvika". Šta to u praksi stvarno znači i, imate li informaciju da li ostali rasadnici nude ovakvu uslugu?

- U praksi to znači da novozasnovanim komercijalnim voćnjacima sa našim sadnicama dajemo besplatnu savetodavnu pomoć u trajanju od najmanje tri godine, odnosno do stupanja zasada u puno plodonošenje. Voćarima amaterima te usluge najčešće dajemo telefonom. Većina drugih rasadnika to nije u mogućnosti da uradi jer ne postoji dovoljna stručnost kadrova koju vode proces proizvodnje.

Koji su tendencije u oplemenjivanju voća u svetu, a šta Vi u svom rasadniku nudite od toga?

- Savremene tendencije idu u pravcu smanjenja bujnosti, postizanja vrhunske atraktivnosti i kvaliteta ploda. Posebno se obraća pažnja na ugrađivanje genetske otpornosti na prouzrokovače bolesti. MAVM rasadnik ima svoj sopstveni oplemenjivački program a, prati sva nova dostignuća u svetu sveobuhvatnom saradnjom sa vodećim svetskim naučnim institucijama i rasadnicima. Deo tog bogatstva može videti u katalogu.

Kolike su cene sadnica, i kako naši čitaoci mogu doći do njih?

- MAVM ima katalošku prodaju sadnica, po jedinstvenom cenovniku. Sadnice se mogu naručiti na Internet sajtu www.poljoprivreda.com/sadnice. Cene su iste kao i u svim većim rasadnicima u Vojvodini. One zavise od voćne vrste i kategorije sadnog materijala. Sadnice standardnog tipa rasta koštaju 150 din, a najskuplje su sadnice kalemljenog drena i kivija 500 i oraha 750 din.

Đorđe Simović

Podeli na Fejsbuku
Najčitaniji tekstovi:
Rasadnik MAVM
kursna lista
Najnoviji tekstovi:
Vina Belje predstavila svoja najbolja vina u Novom Sadu
Novinari prvi probali novi portugizer
Lokalni gurmanluci na Sajmu etnohrane