magazinvestio namaoglašavanjepišite nam  
Magazin » Intervju/reportaža » Farma mlečnih krava „Trajković":... arhiva oblasti 
Anketa
Da li će Bugarski i paori sprečiti Arape da zaposednu državne oranice?
da
67,06% (230)
ne
32,94% (113)
Broj glasova: 343
Prokomentarišite anketu.
 
 

28. 07. 2007.

Farma mlečnih krava „Trajković": Mlečnost - naj, naj

Muzni prosek je 26 litara/dan, štalski prosek na farmi je 22,5 litra, a prosečna godišnja proizvodnja mleka po kravi 9.100 litara. laktacijska mlečnost krava u prvoj laktaciji je 8.900, u drugoj 9.700, u trećoj 9.900 litara.

Skorenovac, selo u južnom Banatu, 8 km od Kovina. Pre ulaska u selo, s leve strane, tabla: Farma "Trajković". Farma, nekad bila svinjarska. Zvrjala je prazna jedno deset godina. Trajkovići, otac Radovan i sin Dejan, kupili su ovu devastiranu farmu 2000. godine. Preuredili su je u govedarsku. Prvu staju naselili su 2001. Sada su tri staje pune, u svakoj je po 54 grla, što ukupno iznosi 162. Ako se tome dodaju i zasušene krave, onda je to nešto preko 180 grla.

MUZNI PROSEK 26 LITARA

Dan petak, 19. januar 2007. Kiša ne prestaje. Nije smetala da obiđemo farmu pod „palicom" Dejana Trajkovića i Branislava Popovića Bate, agronoma, stočara. U obilasku farme učestvovali su i Kovinci: Jadran Anđelković, Dragan i Snežana Đorđević, Jovica Dotlić, Šaša Tasić i Dejan Ćirić. Posle obilaska farme, razgovor, u kvartetu: Dejan Trajković, Branislav Popović Bata, Radovan Trajković, iskusni "matador", i Veselin Lazić:

Sistem držanja je vezani, linijska muža ili, kako se to stručno kaže: polustacionarni sistem muže - konstatujem.

- U toku zimskog perioda, približno četiri meseca, sva se grla nalaze u stajama, u vezanom sistemu držanja. U vreme proleća, leta i jeseni, krave koje se dvokratno muzu, nalaze se u ispustu, u korlapu, od jutarnje do večernje muže.

Vaša farma je poznata po visokoj mlečnosti grla. Prvo, koliki je muzni prošek?

- Prvo treba objasniti šta je to muzni prosek - kaže Bata Popović. Muzni prosek je dnevna količina mleka po kravi, računajući samo grla koja su u muzi. On je na našoj farmi: 26 litara/dan.

Koliki je stajski (štalski) prošek mlečnosti?

- Utvrđuje se za sve krave u stadu, uključujući grla na muži, zasušene krave i krave koje se iz nekih drugih razloga ne muzu, ali su još uvek na farmi. Štalski prosek na farmi je 22,5 litra.

Bato, idemo dalje, kolika je prosečna godišnja proizvodnja mleka po kravi?

- Prvo objašnjenje. Može se utvrditi i putem deljenja ukupne godišnje proizvedene količine mleka na farmi (prodata količina, utrošena ili prerađena u domaćinstvu, data za napajanje teladi i drugo) sa prosečnim brojem krava na farmi u toku kalendarske godine. Ona je na našoj farmi: 9.100 litara. Znači, mlečnost na godišnjem nivou.

A kolika je laktacijska mlečnost krava?

- Ona zavisi od laktacije u kojoj se nalazi mlečno grlo. U prvoj laktaciji je 8.900, u drugoj 9.700, u trećoj 9.900 litara.

Koji su dnevni rekordi grla po mlečnosti?

- U prvoj laktaciji je 52 litre, koje je dalo grlo 64, a u II laktaciji 68 litara. I jedno i drugo grlo potiču od bika Titusa.

Bato, koliki je „remont krava" na godišnjem nivou?

- Kreće se od 12 do 14%. Mogu slobodno reći da je to vrhunski rezultat.

ISHRANA, SPECIFIČNA

Prema podacima o mlečnosti, vidi se da su to vrhunski rezultati, pa se otuda nameće pitanje: Kako postižete toliku mlečnost?

- Stvar je u genetici, odnosno selekciji, trokratnoj muzi i ishrani, koja je na našoj farmi specifična.

U čemu se sastoji ta specifičnost?

- Izjutra, od 4 do 5 sati, noćni čuvar daje seno lucerke. Radnici počinju sa radom u 5 sati. Odmah idu na raspodeljivanje koncentrata, 1/4 od ukupne količine. U 6 sati kreće muža za krave koje se tri puta dnevno muzu. Posle toga dolaze na red krave koje se dvokratno muzu. Posle muže čiste se valovi. Od 9 sati ide podela silaže, od 10 druga četvrtina koncentrata i od 11 lucerkino seno. To je prepodnevni obrok.

U 13 sati muža krava koje se muzu tri puta dnevno. Od 15 sati se daje silaža, a od 16 treća četvrtina koncentrata.

U 17.30 ponovo se daje lucerkino seno. Od 19.30 kreće muža krava koje se muzu dva puta dnevno, a od 20 sati kreće muža krava koje se tri puta muzu. Od 21 sat ide podela poslednje četvtine koncentrata. Tako se završava radni dan na farmi „Trajković".

Da li je obrok koncentrata jednak za sva grla?

- Taman posla! Mesečno utvrđujemo mlečnost svakog grla i prema tome se određuje dnevna količina koncentrata za svako grlo. Ukoliko je mlečnost veća i količina koncentrata je veća i obrnuto. Po litri mleka se daje 300 do 350 grama koncentrata. Koncentrat se, da ponovim, daje četvorokratno, po jednu četvrtinu ukupne količine.

Koja se muzna grla muzu dvokratno, a koja trokratno?

- Bojim se da sve finese nećete shvatiti, ali osnovno je pravilo: kod sveže oteljenih krava ide trokratna, a kod krava koje su već steone tri-četiri meseca, ide dvokratna muža. Trokratna muža, mora se reći, iscrpljuje muzno grlo.

Da li se trokratnom mužom povećava muznost krava?

- U knjigama piše da se trokratnom mužom povećava mlečnost 10 do 15%, a kod nas je to povećanje 20 do 25%.

Zasušenje na slami

Interesantan je proces zasušenja na farmi „Trajković", o kome agronom Branislav Bata Popović kaže:

- Steone krave idu na zasušenje sa sedam meseci steonosti, kada im je dnevna mlečnost od 15 do 20 litara. Bilo je uobičajeno da se u toku šestog meseca steonosti krave muzu jednom dnevno, da bi sa sedmim mesecom steonosti bile zasušene. Mi radimo drugačije: redovno grlo hranimo i muzemo sve do početka sedmog meseca steonosti.

A onda?

- Steona krava se smešta u staju za zasušene krave. Tu se samo jednom pomuze. U prvih pet dana obrok joj je samo slama i voda po volji. Posle tih pet dana, šestog dana grlo dobija obrok za zasušene krave.

Da li se u tih prvi pet dana pojavljuje zapaljenje vimena?

- Ne dolazi, barem kod nas.

Popović ističe da je za visoku mlečnost bitan mikroklimat. Ako su staje male kubature, a to je vezano sa njenom visinom, posebno je leti u njima zagušljivo, zbog velike koncentracije amonijaka u vazduhu. Takođe, u njima je i visoka temperatura, a poznato je da visokomlečna grla u takvim uslovima smanjuju konzumiranje suve materije, što dovodi do smanjenja mlečnosti. Zato je bitno da unutrašnja visina staja bude veća, a stime i kubatura, i da dolazi do brže izmene vazduha u njima

FARME USRED ZEMLJIŠNOG POSEDA

Kada je u pitanju spremanje hrane za farmu, onda reč ima Dejan Trajković. Kaže da je, kada je u pitanju spremanje lucerkinog sena, farma dobro opremljena mašinama, od kosačice pa do balirke, do „vučnih vozova" za prevoz bala, rolki, čija se masa kreće od 200 do 250 kg.

Pitamo mlađanog Trajkovića, šta je najvažnije kod spremanja sena?

- Najvažnije je spremiti kvalitetno i jeftino seno. Nova zelena mehanizacija omogućuje da proizvedemo kvalitetno seno, ali nas „kolju" visoki troškovi transporta, jer su nam lucerišta i na 10 km od farme. Ovaj problem je još veći kod spremanja silaže.

Kako je to u zapadnoj Evropi?

- Stočarske farme se tamo podižu u središtu zemljišnog poseda, tako da su troškovi transporta krme daleko niži nego kod nas. Ali, kako i podići farmu u središtu svog poseda, kada nije izgrađena atarska putna infrastruktura, kada nema elektro i gasne mreže? Skupi smo. Ne možemo se meriti sa njima.

Da li postoje neke rezerve za sniženje troškova proizvodnje mleka na vašoj farmi?

- Radimo na uštedi energije. To smo već uradili sa električnom energijom. Sa kvalitetnom preventivom, smanjujemo troškove lekova. Mi uopšte nemamo svog veterinara, već konsultanta, profesora sa Veterinarskog fakulteta u Beogradu. On se konsultuje, najčešće telefonom, u nekim specifičnim situacijama. Bata je i naš veterinar. Izveštio se čovek. Da ponovim, najvažnija je preventiva, kada je u pitanju zdravstveno stanje na farmi.

Razgovor sa Branislavom Batom Popovićem, agronomom, izbeglicom iz Hrvatske, koji je duša farme i Trajkovićama, mogao bi da traje „do sutra". Bata ima jednu "falinku" - prebrzo misli, pa onda i prebrzo govori, pa ga je teško „prevesti" sa diktafona na papir.

Tekst&foto: V. Lazić


Izvor: Agronomska Revija
Pretplatite se ovde

Podeli na Fejsbuku
Najčitaniji tekstovi:
Rasadnik MAVM
Farma mlečnih krava „Trajković": Mlečnost - naj, naj
kursna lista
Najnoviji tekstovi:
Vina Belje predstavila svoja najbolja vina u Novom Sadu
Novinari prvi probali novi portugizer
Lokalni gurmanluci na Sajmu etnohrane