magazinvestio namaoglašavanjepišite nam  
Magazin » Ratarstvo » Tehnologija gajenja uljane tikve arhiva oblasti 
Anketa
Da li će Bugarski i paori sprečiti Arape da zaposednu državne oranice?
da
78,79% (78)
ne
21,21% (21)
Broj glasova: 99
Prokomentarišite anketu.
 
 

03. 03. 2006.

Tehnologija gajenja uljane tikve

Prosečan prinos suvog semena uljane tikve je 400-700 kg/ha, a prinos mesa 50-70 t/ha. Meso se zaorava kao organsko đubrivo, ali je u svežem stanju pogodno i za ishranu stoke. Nepovređeni zdravi plodovi se mogu čuvati dosta dugo, a seme da se vadi onim intenzitetom kako se stoci daje meso ploda. Ako se seme odjednom povadi meso se brzo mora potrošiti jer posle svega 24 časa počinje da truli. Meso ploda koje u momentu sadrži i do 90% vlage može se silirati sa suvom kukuruzovinom u težinskom odnosu jedan deo tikve na 5 delova kukuruzovine. Postoje razmišljanja u pravcu korišćenja mesa ploda kao tečne hrane za stoku ili za industrijsku preradu.

Uljana tikva je plemenita varijanta stočne tikve. Na osnovu izgleda semena

razlikuju se uljana tikva-golica koja je bez semenjače i uljana tikva sa ljuskom čije su semenke pokrivene čvrstom, belom ljuskom. Najvažniji sastojci semena uljane tikve su ulje, belančevine i vitamini, pre svega vitamin E. Najviše se gaji radi semena koje sadrži i do 50% veoma kvalitetnog ulja. Ulje iz semena se dobija bez hemikalija, presovanjem. Zbog niske tačke ključanja tikvino ulje nije pogodno za prženje već nalazi primenu kao salatno ulje a zbog lekovitosti primenjuje se i u farmaciji. Lekovitost ulja ispoljava se u ublažavanju tegoba kod oboljenja prostate. Vrlo je korisno i meso ploda koje je kvalitetna, kabasta stočna hrana. Najviše sadrži minerale, vitamine i žuti pigment karotin.

U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu selekcionisane su dve nove sorte uljane tikve. To su uljana tikva-golica "Olinka" i uljana tikva sa ljuskom "Olivia". Sorta "Olivia" spada u grupu puzećih formi jer glavno stablo dostiže dužinu i do 3 m. Specifičnost sorte "Olinka" su skraćene internodije tj. polubokorast tip rasta što omogućava gajenje većeg broja biljaka po jedinici površine a time i veći prinos. Drugo važno svojstvo ove sorte je obrazovanje 2, 3 pa čak i 4 ploda po biljci kao daljeg faktora povečavanja prinosa.

Uljana tikva je stranooplodna biljka. Oprašivanje vrše uglavnom pčele. Razmeštanje nekoliko košnica na parceli u značajnoj meri poboljšava oplodnju a time se povećava i prinos semena.

Zahtevi prema uslovima sredine

Tikva je toploljubiva biljka. Veoma je osetljiva prema niskim temperaturama, što treba uzeti u obzir pri odredivanju vremena setve. Mlade biljčice tikve na -1 °C izmrzava, a potpuno zreli plodovi podnose jesenje mrazeve od -3 do -4 °C.

Zatevi, prema svetlosti su takode izraženi mada tikva nije previše osetljiva ni na zasenčenje. Stoga se ranije, pre pojave hibridnog kukuruza i pre masovne upotrebe hemikalija za suzbijanje korova, tikva široko gajila kao međuusev u kukuruzu. Ova praksa je i dalje u upotrebi u krajevima sa manje razvijenom poljoprivredom. Moderna proizvodnja uljane tikve se zasniva na plantažnom gajenju na velikim površinama u čistom usevu.

Uljana tikva na sušu reaguje venjenjern listova ili odbacivanjem tek oplođenih ženskih cvetova. Istovremeno tikva ispoljava veću tolerantnost prema suši od mnogih gajenih bajaka.

Tikva najbolje uspeva na plodnom, humusom bogatom černozemu i sličnim zemljištima ali je povoljna okolnost da se uspešno može gajiti i na peskovitim zemljištima. Depresije, podvodni, hladni tereni i kisela zemljišta nisu pogodna za uljanu tikvu.

Plodored

Uljana tikva ne postavlja posebne zahteve prema predusevu, a i sam je dobar predusev za većinu gajenih biljaka. Tikva, krastavac, dinja i lubenica imaju zajednička oboljenja čiji se prouzrokovači godinama održavaju na zaraženim ostacima u zemljištu. To je razlog zbog čega se na istoj njivi tek svakih 3-5 godina može gajiti tikva ili neka druga vrežasta vrsta. Tikva je veoma osetljiva na ostatke hemikalija u zemljištu, što treba imati - vidu prilikom setve tikve na parceli koja je prethodnih godina prskana herbicidima ili kad se tikva gaji kao združeni usev na primer sa kukuruzom. Zemljište oslobađa rano, pre berbe kukuruza i u dobrom stanju.

Đubrenje

Uljana tikva u kratkom vremenskom periodu razvija relativno veliku nadzemnu masu i krupne plodove, te zahteva velike količine pristupačnih hraniva u zemljištu.

Spada među kulture koje vrlo povoljno reaguju na đubrenje stajnjakom. Dobro zgoreli stajnjak se unosi u brazde ili se ravnomerno rastura po celoj parceli u količini od 30-40 t/ha. Đubrenjem u kućice štedi se stajnjak ali je ovaj način skup. Drugi nedostatak formiranja kućica je da u proleće za vreme dobre obezbeđenosti zemljišta vlagom iz zimskog perioda, korenov sistem prožirna samo plitak prostor samih kućica, pa takav usev sa korenom blizu površine zemijšta lako strada usled kasnijih letnjih suša. Vreme upotrebe stajnjaka je jesen, a na peskovitim zemljištima proleće. Posle upotrebe stajnjaka količina mineralnih dubriva se može smanjiti.

Potrebna količina mineralnih đubriva se može izračunati na osnovu preporučenih količina čistih NPK hraniva po hektaru koje iznose 80-120: 90-130 :120-150 kg. Manje doze su dovoljne na černozemu a veće su potrebne na peskovitom zemljištu. Po pravilu, sav fosfor i kalijum kao i polovinu azota treba rasturiti u jesen, dok preostali deo azota treba koristiti u proleće.

Iskustvo pokazuje da u vlažnim područjima i u godinama sa većom količinom padavina upotreba celokupne količine azota u proleće, za vreme predsetvene pripreme ih u dva dela, pre setve i za vreme međuredne obrade u vidu prihranjivanja daju veoma dobre rezultate. Prevelika kotičina azota u zemljištu ubrzava razvoj lisne mase i mesnatog dela ploda, nepovoljno utiče na oplodnju i usporava sazrevanje semena.

U cilju bolje oplodnje i povećanja prinosa semena, za vreme masovnog cvetanja i obrazovanja semena, preporučuje se upotreba folijarnih đubriva koja sadrže mikroelemente. Ova mera se može sprovesti samo leđnom prskalicom i pažljivim koračanjcm između loza na manjim površinama ili aviotretiranjem na velikirn površinama.

Priprema zemljišta

Korenov sistem uljane tikve je jako razvijen. Za nesmetan rast tako moćnog korena sloj zemljišta do dubine 30-35 cm treba da je rastresit. Tome najviše deprinosi jesenje duboko oranje. U proleće se vrši predsetvena priprema zemljišta. Jedan od uslova očuvanja zimske vlage i uništavanja korova je kvalitetno izvršena priprema površinskog sloja za setvu.

S obzirom da uljana tikva pripada jarim usevima kasnog roka setve, površinsku obradu u proleće treba ponoviti nekoliko puta od ranog proleća do momenta setve.

Setva

Vreme setve uljane tikve je od kraja aprila do početka maja, kada je temperatura na dubini setve trajno iznad 12 °C. Topla zemljišta omogućavaju raniju setvu, a time se bolje iskorišćava rezerva vlage u zemljištu za početni rast tikve. Setva se vrši plitko, na normalnim zemljištima do 3-5 cm a na pesku 4-6 cm. Preporučuje se upotreba isključivo sortnog dezinfikovanog semena dobre klijavosti i energije klijanja.

Gust usev je preduslov visokog prinosa semena uljane tikve. Za sorte "Olinka" i "Olivia" preporučuje se međuredni razmak od 140 cm i rastojanje u redu 60-70 cm, što treba da obezbedi oko 10.000 biljaka po hektaru. Na dobrim, plodnim zemljištima i u uslovima navodnjavanja sklop može da bude i gušći. U preretkom sklopu tikva nadoknađuje eventualni gubitak prinosa semena obrazovanjem većeg broja plodova po biljci ali to može da bude i nepovoljno ako takvi plodovi neravnomerno sazrevaju. Obično se, radi sigurnosti, tikva seje gušće a konačno rastojanje u redu se uspostavlja proređivanjem u fazi 3-4 lista. Potrebno je 5-6 kg semena po hektaru.

Setva se kvalitetno može obaviti pneumatskom sejačicom. Ručna setva se izvodi ubacivanjem semena u setvene sekcije ili pod motiku. Ako se planira ručna setva prethodno naklijalog semena treba obratiti pažnju da samo vrh klice može biti vidljiv. Sadnja rasada se praktikuje uglavnom za popunjavanje praznih mesta koja su jasno vidljiva oko 10 dana posle nicanja. Tikva je vrlo osetljiva za rasađivanje i mora se preneti zajedno sa zemljom bez najmanje povrede korena rasada.

Nega i zaštita useva

Međurednu obradu useva treba početi čim se ugledaju redovi i nastaviti sve do

Početka intenzivnog izduživanja stabla u cilju održavanja zemljišta u rastresitom stanju, razbijanja pokorice, čuvanja zemljišne vlage i suzbijanja korova. Uništavanje korova u redovima i proređivanje pregustog sklopa se vrši ručnim okopavanjem u fazi kada se korovi masovno pojavljuju. Okopavanje je prilika da se pokupe obolele biljke koje se obavezno uništavaju na kraju njive.

Uljanu tikvu ne ugrožavaju bolesti a ni štetočine. Hemijsko suzbijanje korova, bolesti i štetočina u normalnim uslovima nije neophodno, a u slučaju proizvodnje semena za farmaciju čak je zabranjeno.

Hemijsko suzbijanje korova može se vršiti herbicidima i kombinacijama kao što su Devrinol, Devrinol + Cotofor, Treflan, Cotoran, Cotofor, Cotofor + Dual, Dual + Afalon i sl, u količinama koje preporučuju proizvodači tih sredstava.

Štetočine podzemnih organa biljaka kao što su žičnjaci i gundelji predstavljaju

Predstavljaju veliku opasnost za vreme klijanja i nicanja semena tikve. U cilju utvrđivanja njihove brojnosti u proleće treba izvršiti pregled zemljišta kopanjem zemljišnih proba. U slučaju potrebe tretira se cela parcela ili samo redovi prilikom setve odgovarajućim zaštitnim sredstvima kao što su Galation, Volatin itd.

Najčešće bolesti tikve su pepelnica, plamenjača, fuzariozno uvenuće, trulež ploda i neki virusi. Kao mera prevencije preporučuje se setva zaprašenog sortrtnog semena, sakupljanje i uništavanje zaraženih biijaka i poštovanje plodoreda.

Najčešće se javlja pepelnica koja znači opasnost samo ako se pojavi, pre kraja juna ili sredine jula jer uništava lisnu masu koja je u punoj funkciji. Najefikasniji preparati za ovu bolest su Bayleton, Afugan i slična sredstva. Ukoliko se u fazi intenzivneg porasta ploda pojavi plamenjača, dobru zaštitu daju Ridomil, Dithane, Bakarni Antracol, i Orthocid. Oni regulišu i neke vidove truleži. Da gaženjem vreža šteta ne bi bila veća od koristi tretiranje tikve tokom vegetacije se može izvesti jedino iz vazduha, a da bi takva skupa operacija bila što efikasnija, fungicidima treba dodati i folijarna đubriva.

Štetočine ne predstavljaju veći problem u gajenju uljane tikve. Od značaja su samo pomenute zemljišne, i ponekad lisne vaši. Dešava se da ptice pričinjavaju štete kljucanjem mladih, tek izniklih klijanaca. Sredstvo Mesurol upotrebljeno po preporuci deluje odbojno na ptice.

Setvom nekoliko redova kukuruza ili sličnih robusnih biljaka duž cele parcele u dva-tri puta ređem sklopu od uobičajenog, postiže se dobra zaštita od štetnog dejstva vetra a povoljno se menja i mikroklima parcele.

Žetva

Znaci sazrevanja uljane tikve su sušenje plodne drške, listova i stabla. Tokom sazrevanja plodovi uijane tikve-golice "Olinka" dobijaju limunžutu boju sa

tamnim narandžasto-zelenim prugama, a plodovi sorte "Olivia" postaju jednobojno tamnonarandžasti. Kora zrelog ploda noktom se ne može probosti. Zrele semenke su čvrste i pune. Žetvu treba početi kad je 80-85% plodova sazrelo. Prilikom sakupljanja i transporta treba paziti da se plodovi ne oštete inače će vrlo brzo istrunuti.

Ubiranje plodova i vađenje semena se vrši ručno ili mašinski. Kombajn za vađenje semena odvaja seme od mesa prethodno zdrobljenog ploda. Seme vađeno mašinom mora se odmah oprati radi odstranjivanja delića kore i mesa ploda. Za biopreparate se traži da seme bude što čistije i kvalitetnije, što se najlakše postiže ručnim vađenjem. Seme se zatim suši u sušarama ili na suncu. Temperatura vazdušnee struje u sušari ne sme da prede 40 °C. Pri prirodnom sušenju debljina sloja vlažnog semena u početku sušenja ne sme da prelazi 2-3 cm. Sušenje se vrši do 8-10% vlage u zrnu. Suviše sporo i dugo sušenje izaziva ljuštenje tankog zelenog pokrivača semena kod uljane tikve golice čija masa semena postaje išarana belom bojom a semenke sa ljuskom se lako plesne. Suvo seme je moguće skladištiti u sve debljem sloju uz povremeno mešanje radi ventilacije. Pre konačnog džakiranja seme treba pročistiti vetrenjačom.

Prosečan prinos suvog semena uljane tikve je 400-700 kg/ha, a prinos mesa 50-70 t/ha. Meso se zaorava kao organsko đubrivo, ali je u svežem stanju pogodno i za ishranu stoke. Nepovređeni zdravi plodovi se mogu čuvati dosta dugo, a seme da se vadi onim intenzitetom kako se stoci daje meso ploda. Ako se seme odjednom povadi meso se brzo mora potrošiti jer posle svega 24 časa počinje da truli. Meso ploda koje u momentu sadrži i do 90% vlage može se silirati sa suvom kukuruzovinom u težinskom odnosu jedan deo tikve na 5 delova kukuruzovine. Postoje razmišljanja u pravcu korišćenja mesa ploda kao tečne hrane za stoku ili za industrijsku preradu.

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Podeli na Fejsbuku
Najčitaniji tekstovi:
Nega useva pasulja
Uljana tikva i tikvino ulje
Setva kukuruza
Tehnologija gajenja uljane tikve
kursna lista
Najnoviji tekstovi:
Rekordan rod semenskog kukuruza u EU
Setva kukuruza 2013. - preporuke