magazinvestio namaoglašavanjepišite nam  
Magazin » Povrtarstvo » Nove tehnologije u proizvodnji... arhiva oblasti 
Anketa
Da li će Dragan Glamočić biti ministar poljoprivrede i u novoj vladi?
da
28,21% (11)
ne
71,79% (28)
Broj glasova: 39
Prokomentarišite anketu.
 
 

26. 03. 2003.

Nove tehnologije u proizvodnji krastavca kornišona

Krastavac daje veoma dobre rezultate pri setvi na tamnoj foliji. Pored već navedenog, folija osigurava veću temperaturu zemljišta što sve ukupno povećava prinos za 30%, odnosno 80-100% ako se zaliva sistemom kap po kap. Nastiranje zemljišta folijom i setva krastavca izvode se mehanizovano. Biljke krastavca zasejanog u dvostrukim redovima su više izložene suncu, plodovi prispevaju ranije i uniformniji su u odnosu na kućišnu setvu u jednom redu što rezultira višim prinosom.

Proizvodnju krastavca kornišona u nas karakterišu nezadovoljavajući prinosi u odnosu na agroekološke uslove područja u kojima se ovo povrće gaji. A troškovi proizvodnje, koji su zbog delikatne zaštite, skupog hibridnog semena i ručne berbe veoma skupi, nameću potrebu ostvarivanja visokih prinosa. Dominantni način proizvodnje krastavca u nas je direktna setva, sa sporadničnim pokušajima primene nekih specijalnih agrotehničkih mera, kao što je nastiranje zemljišta malč papirom i polietilenskom folijom (plastičnim filmom) ili vertikalni uzgoj uz odgovarajuću konstrukciju. Proizvodnja krastavca iz rasada i praktično se ne primenjuje u praksi, a široko se koristi za salatne stakleničke sorte.

Nastiranje zemljišta (malčovanje)

Nastiranje kao agrotehnička mera u nas se češće upotrebljava pri proizvodnji jagoda, bostana ali u zadnje vreme i u proizvodnji paprike, paradajza, krastavaca, kornišona... Nastiranjem zemljišta se postiže lakša berba, plodovi su čistiji, isključuje se potreba za okopavanjem u redu a zemljište bolje čuva prikupljenu vlagu. Nastiranjem se, takođe, izbegava upotreba herbicida i time dobija zdravstveno bezbednija hrana. Krastavac daje veoma dobre rezultate pri setvi na tamnoj foliji. Pored već navedenog, folija osigurava veću temperaturu zemljišta što sve ukupno povećava prinos za 30%, odnosno 80-100% ako se zaliva sistemom kap po kap. Nastiranje zemljišta folijom i setva krastavca izvode se mehanizovano. Biljke krastavca zasejanog u dvostrukim redovima su više izložene suncu, plodovi prispevaju ranije i uniformniji su u odnosu na kućišnu setvu u jednom redu što rezultira višim prinosom. Horizontalni uzgoj je tradicionalan i u njivskim uslovima. Ne traži velika ulaganja i mogućuje primenu plodoreda, što je nedostatak vertikalnog uzgoja krastavca. Vertikalni uzgoj krastavca kornišona na otvorenom polju u našoj zemlji nije široko zastupljen, iako su neki proizvođači prihvatili ovaj način gajenja još pre desetak godina. Ovaj način gajenja propraćen je naučno-istraživačkim ogledima Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Postoje različiti oblici špalirnog načina gajenja krastavca, ali se u suštini razlikuju dva osnovna: američki i holandski.

a) Pri američkom načinu gajenja noseći stubovi postavljaju se na svaka četiri metra. Gornja žica razapinje se na 1,5 do 1,8 metara, a donja na 15 do 20 santimetara. Vertikalne žice pričvršćuju se na svakih 20 do 25 santimetara za gornju i donju žicu. Vređe se usmeravaju nagore duž žice. Kada dostignu gornju žicu, vezuju se i usmeravaju nadole po žičanoj strukturi. Kod vertikalnog uzgoja cilj je da se dobiju biljke s povoljnim odnosom biljne mase i plodova. To može da se postigne uklanjanjem prve tri bočne grane. Sledeće tri bočne grane ostavljaju se na tri-četiri lista.

b) Prema holandskoj tehnologiji konstrukcija treba da je visine 1,8 do 2,0 metra. Postavlja se samo gornja žica, a o nju vezuju kanapi po kojima se vode biljke. Bočni izdanci iznad zemlje do visine 30 santimetara se uklanjaju. Kada biljke dosegnu vrh konstrukcije, veđu se i vode 30 do 40 santimetara vodoravno, a posle se ostavljaju u slobodnom padu. Na taj način se povećava prinos. Dosadašnji rezultati primene ovog načina proizvodnje ukazuju na mnogobrojne pogodnosti (mr Stupavski), ali i na potrebu prethodnog ispitivanja u svakom agroekološkom području, odnosno provere pre uvođenja u široku proizvodnu praksu. Kao potpora biljkama koristi se kanap, kolčevi a u zadnje vreme sve više i mreža. Iznad špalira postavlja se mreža za zasenčavanje kako bi zaštitila biljke od visokih temperatura.

Iz sveta

U Rumuniji je u ogledima ustanovljeno da je krastavac iz direktne setve, gajen uz potporu, uz zakidanje bočnih izdanaka do 30 santimetara, a ostalih na dva lista i ploda, u sklopu od 28.000 biljaka po hektaru, dao najveće prinose. Gajenje uz potporu u nekim slučajevima udvostručava prinos u odnosu na gajenje bez potpore, a ujedno se značajno smanjuje trulež plodova, utvrdili su američki stručnjaci. Baveći se ovom problematikom ustanovili su i da se na na krastavcu gajenom uz potporu formira više čenskih cvetova u odnosu na krastavac gajen na zemlji.

Prof. dr Mihal Đurovka,
Prof. dr Anđelko Bajkin,
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Mr Igor Stupavski, Zadružni Savez Vojvodine, Novi Sad
Revija Agronomska saznanja

Podeli na Fejsbuku
Najčitaniji tekstovi:
Rukola
Čičoka - pomoć za dijabetičare
Nove tehnologije u proizvodnji krastavca kornišona
Kalemljenje lubenice i dinje
Proizvodnja luka srebrnjaka
kursna lista
Najnoviji tekstovi:
Kako pomoći povrću
Planiranje radova na okućnici
Podsetnik za povrtare – MART
Organska đubriva nejednako deluju na različito povrće
Konkurentan samo paradajz vrhunskog kvaliteta