magazinvestio namaoglašavanjepišite nam  
Magazin » Povrtarstvo » Čičoka - pomoć za dijabetičare arhiva oblasti 
Anketa
Da li će Bugarski i paori sprečiti Arape da zaposednu državne oranice?
da
60,34% (143)
ne
39,66% (94)
Broj glasova: 237
Prokomentarišite anketu.
 
 

28. 08. 2002.

Čičoka - pomoć za dijabetičare

Petar Vasić iz Kikinde nam je poslao e-mail u kom nas je zamolio da napišemo nešto više o čičoki. Mi smo konsultovali literaturu ("Povrtarstvo" - prof. dr Branka Lazić, prof. dr Vladan Marković, prof. dr Mihal Đurovka, prof. dr Žarko Ilin) i prenosimo najzanimljivije delove.

Čičoka predstavlja veoma kvalitetno povrće visoke hranjive vrednosti jer sadrži suve materije oko 21%, ugljenih hidrata oko 17%, proteina 1,5%, masti 0,2%, mineralnih materija oko 1,1% i vitamine A,D i C. Osnovni sastokak ugljenih hidrata je inulin koji je veoma važan u ishrani dijabetičara.

Čičoka je višegodišnja vrsta, ali se gaji kao jednogodišnja biljka. Odlikuje se moćnim i jako razvijenim korenom vretenastog oblika koji prodire duboko u zemlju. Formira jednogodišnje, u početku zeljasto stablo, koje kasnije odrvenjava (visine 1,5-3,5 m). Stablo, grane i lišće obrasli su grubim dlačicama. Cvetovi izrastaju na vrhu stabla u obliku glavice i slični su cvetovima suncokreta, ali su znatno sitniji. U našim uslovima čičoka kasno procveta i obično ne donosi seme, pa se uglavnom razmnožava krtolama. Krtole su deo zbog čega se ova kultura i gaji, slične su krtolama krompira, dužine do 10 cm i širine 5-7 cm.

Čičoka je vrsta skromnih zahteva prema toploti. U našim uslovima vrlo dobro prezimljava. Mlade biljke mogu veoma dobro da podnesu prolećne mrazeve bez ikakvih posledica.

Zahteva intenzivno osvetlenje, a tipična je biljka kratkog dana. Čičoka je jedna od najotpornijih korenastih kultura prema suši. Ima veliku otpornost prema suši, pre svega, zbog vrlo rauzvijenog korenovog sistema koji je za 10 puta razvijeniji od krompira.

U našim uslovima dobro uspeva, a raste samoniklo. Posebno je intersesantno njeno gajenje na siromašnim zemljištima i u suvim reonima, gde se drugo korenasto povrće teško može gajiti. Posebno su pogodna peskovita i šljunkovita zemljišta jer se na njima lakše mogu vaditi krtole. Obrada za čičoku je slična obradi za krompir.

Čičoka se sadi u proleće čim je to moguće. Krtole ili delovi krtola se sade oko 7cm duboko, na razmaku oko 90-100 cm red od reda i 60-70 cm u redu. Za ostvarenje visokih prinosa zahteva sličnu negu kao i krompir.

Krtole se vade posle izmrzavanja nadzemnih delova od prvih jakih jesenjih mrazeva, a vađenje može da se obavlja do početka porasta novih nadzemnih delova, u proleće. Krtole izvađenje u proleće imaju manje inulina, ali su slađe. Pre vađenja nadzemni deo se uklanja, a krtole se vade vilama, ašovima lli se izoravaju. Neizvađene krtole ili delovi krtola daju nove biljke tako da se teren može lako zakoroviti čičokom.

Čičoka se može vaditi cele zime ili čuvati u trapovima, podrumima ili spremištima, u pesku ili tresetu. Prinos je od 20-40t/ha.

Prof. dr Branka Lazić
Prof. dr Vladan Marković
Prof. dr Mihal Đurovka
Prof. dr Žarko Ilin

Podeli na Fejsbuku
Najčitaniji tekstovi:
Rukola
Čičoka - pomoć za dijabetičare
Kalemljenje lubenice i dinje
Proizvodnja luka srebrnjaka
kursna lista
Najnoviji tekstovi:
Konkurentan samo paradajz vrhunskog kvaliteta