magazinvestio namaoglašavanjepišite nam  
Magazin » Povrtarstvo » Plodored arhiva oblasti 
Anketa
Da li će Bugarski i paori sprečiti Arape da zaposednu državne oranice?
da
80,65% (75)
ne
19,35% (18)
Broj glasova: 93
Prokomentarišite anketu.
 
 

11. 04. 2004.

Plodored

Plodored se uspostavlja na osnovu zahteva vrsta prema obradi zemljišta, đubrenju stajnjakom i predusevu. Biološke specifičnosti povrća su osnov za izbor preduseva (predkulture). Neko povrće se uspešno gaji posle velikog broja vrsta (naročito grašak), a za neke je sužen izbor preduseva. Za bio-baštu je karakteristično gajenje dve ili više vrsta zajedno.

Plodored je smena vrsta u prostoru i vremenu. U bašti plodored omogućuje pravilno i racionalno đubrenje stajnjakom, smanjuje zakorovljenost, čuva plodnost zemljišta, sprečava pojavu istih bolesti i nagomilavanje štetočina.

Nasuprot plodoredu, ako se jedna ista vrsta gaji duže godina na istom zemljištu (monokultura), dolazi do narušavanja strukture i plodnosti zemljišta, povećava se opasnost od korova, bolesti, štetočina i toksina koje luči koren. Povrće različito reaguje na gajenje u monokulturi. Tako je praziluk osetljiv na monokulturu, ali ima jak uticaj na naknadnu kulturu dok veoma slab uticaj imaju kupusnjače.

Plodored se uspostavlja na osnovu zahteva vrsta prema obradi zemljišta, đubrenju stajnjakom i predusevu. U odnosu prema đubrenju stajnjakom povrće delimo u tri grupe: I grupa vrste koje se obično đubre stajnjakom (vrežaste vrste, kupusnjače, paradajz, paprika, plavi patlidžan, celer, praziluk, beli luk); II grupa vrste sa manjim zahtevom za stajnjakom i često se gaje druge godine posle unšenja stajnjaka (korenaste vrste, crni luk, salata, spanać, rotkva, rotkvica); III grupa su vrste koje obogaćuju zemljište azotom (grašak, boranija-pasulj, bob). U tropoljnom plodoredu prvo polje uvek zauzimaju vrste iz I grupe, drugo polje iz II, a treće polje vrste iz treće grupe. Njihovom smenom dobija se trogodišnji ciklus gajenja povrća. Na odvojenom delu bašte gaje se višegodišnje vrste (špargla, rabarbara, vlasac, kiseljak i dr.).

Biološke specifičnosti povrća su osnov za izbor preduseva (predkulture). Neko povrće se uspešno gaji posle velikog broja vrsta (naročito grašak), a za neke je sužen izbor preduseva.

Intenzivni plodored

Specifičnost povrtnjaka su intenzivni plodored i mešane vrste. Intenzivni plodored oslanja se na princip tropoljnog povrtarskog plodoreda. Kod njega se u toku jedne vegetacione sezone ili godine, na istom zemljištu uzastopno, a nekad i istovremeno, gaji više vrsta povrća. To znači da se odmah po skidanju jedne vrste seje ili sadi druga. Intenzivni plodored je moguć zbog različite dužine vegetacije povrća, razlika u zahtevima za toplotom i otpornosti na niske temperature.

U intenzivnom plodoredu razlikujemo predkulturu (najčešće neka rana prolećna ili ozima vrsta kao što su salate, spanać, rotkvica, grašak, rani krompir, mladi luk); glavnu kulturu koja ima najdužu vegetaciju (paprika, kupus, crni luk) i naknadnu kulturu koja se gaji posle glavne kulture (salata, spanać, mladi luk).

Za bio-baštu je karakteristično gajenje dve ili više vrsta zajedno i to: red do reda, naizmenično u istom redu, cik-cak u dva reda. Za mešane kulture koriste se vrste različite visine, različite bujnosti, ali i sličnih zahteva za toplotom, vodom, svetlošću i hranivima. Osnov za uspešno gajenje mešanih vrsta je njihova međusobna trpeljivost (alelopatija). Poznate mešane vrste su mrkva i crni luk, salata i crni luk. Broj kombinacija zavisi od bioloških svojstava povrća i uslova gajenja.

Kao mešavina mogu se gajiti visoke i niske biljke, biljke duge i kratke vegetacije, biljke sličnih potreba prema toploti, vodi i svetlosti, biljke plitkog i dubokog korena, bujne i manje bujne vrste, a najbitnije je da su to vrste koje uspevaju jedna pored druge.

Broj redova mešanih vrsta zavisi od tipa leje. Na baštenskoj i visokoj leji veoma su uspešne kombinacije mešanih vrsta različite dužine vegetacije. U takvoj kombinaciji na leji se stalno smenjuju povrtarske i začinsko-lekovite biljke i biljke za zelenišno đubrivo. Tako se na baštenskoj leji može istovremeno gajiti više vrsta povrća, ali je moguće i njihovo smenjivanje u toku godine. Broj mešanih vrsta i broj smena povrća u toku godine veći je na uzdignutoj leji.

Poznavanje svojstava biljaka da dobro ili loše uspevaju jedna pored druge značajno je ne samo u bašti već i na njivi. Tako, na primer, red paprike uz red paradajza uvek je slabijeg porasta od ostalog useva paprike. Negativan efekat se u bašti umanjuje razmakom između leja.

Prof. dr Branka Lazić
"Povrtnjak-bašta zelena cele godine"

Podeli na Fejsbuku
Najčitaniji tekstovi:
Rukola
Kalemljenje lubenice i dinje
Proizvodnja luka srebrnjaka
kursna lista
Najnoviji tekstovi:
Konkurentan samo paradajz vrhunskog kvaliteta