magazinvestio namaoglašavanjepišite nam  
Magazin » Voćarstvo » Malina "Polana" i kod nas arhiva oblasti 
Anketa
Da li će Bugarski i paori sprečiti Arape da zaposednu državne oranice?
da
66,47% (224)
ne
33,53% (113)
Broj glasova: 337
Prokomentarišite anketu.
 
 

28. 10. 2005.

Malina "Polana" i kod nas

"Polana" se lako gaji, ne zahteva velika ulaganja, posebno zato što se gaji bez naslona. Redovno i dobro rađa, a plodovi dugo zadržavaju svežinu i zbog vremena sazrevanja lako nalaze put do potrošača. Proizvodnja gotovo nezamisliva bez navodnjavanja.

Kpajem jula sazrevaju prvi plodovi maline i počinje berba, a posao se ne prekida sve do prvih mrazeva. Na bujnim i uspravnim izdancima istovremeno se pojavljuju cvetovi, formiraju zeleni plodovi i ubiraju zreli. A kada pozna jesen ostavi tragove na biljkama, one se jednostavno pokose da bi na npoleće ponovo krenule.

Navedeni podaci zvuče neverovatno. Ipak, da je sve to tačno uverili smo se u Đurđevu, selu nadomak Novog Sada. Zasad su podigli Siniša Stanojević, Vlada Kuhar i Jozef Pakulski. Pre tri godine na blizu četiri hektara posadili su "polanu", poljsku sortu maline. Stvorena je ukrštanjem "hertidža" i "zeve jesenje". U našoj zemlji prava je retkost.

Siguran rod bez velikih ulaganja

- Polanu smo izabrali jer se lako gaji - objašnjava Siniša Stanojević. - Takođe, ne zahteva velika ulaganja, posebno zato što se gaji bez naslona. Redovno i dobro rađa, a plodovi dugo zadržavaju svežinu i zbog vremena sazrevanja lako nalaze put do potrošača.

Odovara joj plodno, rastresito, propustljivo, što čistije i ravno zemljište. Treba da je blago kiselo, s najmanje tri odsto humusa, četiri miligrma fosfora, isto toliko magnezijuma i 12-18 miligrama kalijuma na sto grama vazdušno suve zemlje. Optimala pH vrednost je 5,5-6,5. Veliki je ljubtelj vode, pa je proizvodnja gotovo nezamisliva bez navodnjavanja.

Sadi se u jesen ili na poleće. Ovde se primenjuje jesenja sadnja, jer je prijem sadnica gotovo stopostotni. Dobri predusevi su kukuruz, strna žita i mahunarke. Nisu pogodni paradajz, krompir, paprika i jagoda, zbog mogućnosti prenošenja bolesti koju izaziva gljiva verticilijum.

Zemljište se priprema nekoliko meseci pre sadnje. Obavezno se analizira sadržaj najvažnijih hranljivih elemenata i dodaju samo oni koji nedostaju. Posle skidanja preduseva, totalnim herbicidima unište se korovi, a potom se tlo podriva na 70-90 centimetara dubine i dodaju potrebna hraniva.

Stajnjak je obavezan, čak i ako humusa ima dovoljno. Po hektaru se rastvri oko 50 tona i duboko zaore. Pre sadnje zemljište se dobro usitni i poravna jer neravnine otežavaju sađenje i omogućavaju da se izdanci kose na odgovarajuću, istu visinu.

Pripremljene sadnice sade se centimetar dublje nego što su bile rasadniku. Međuredni razmak je tri, a u redu pola metra. Jamići duboki petnaestak centimetara kopaju se ašovom. Koren se pravilo rasporedi i pokrije zemljom, koja se povremeno sabija. Na kraju, sadnice se skrate osnove i zemljište ponovo poravna.

S kretanjem vegetacije počinje i razvoj mladih izdanaka. Najvažniji, gotovo jedini posao je obrada zemljišta. Međuredni prostor se frezira, a u redu okopava, kad god se trava pojavi. Herbicidi se koriste tek u druoj ili trećoj godini. Ako nema dovoljno padavina, obavezno je navodnjavanje. Sistem "kap po kap" obezbeđuje dovoljno vode.

Istovremeno ima cvetove i plodove

Bez obzira na to da li je sađena u jesen ili proleće, "polana" prorodi u prvoj godini, a prinos pokriva troškove sadnica i radne snage. Prvi cvetovi pojavljuju se kada izdanak dostigne najveću višnju, oko 150 centimetara. Cvetanje počinje od vrha biljke i traje sve do kasne jeseni. Zato ova malina uvek ima cvetova, zrelih i zelenih plodova. Pun rod postiže u drugoj godini.

Plodovi sazrevaju krajem jula ili početkom avgusta. Beru se svaki drugi ili treći dan. Istovremeno se klasiraju i pakuju u specijalne kutije. Boju, ukus i miris zadržavaju nekoliko dana.

Posle prvog mraza izdanci se suše i tada prestaje berba. Ostave se petnaestak dana da se sokovi "smire" i potom pokose, odnosno odstrane do zemlje. Ponovo se radi analiza zemljišta i dodaju samo one hranljive materije koje mu nedostaju. Nastavlja se i obrada.

"Polana" je odlične rodnosti. Ako je posađena na odgovarajućem zemljištu i dobro negovana, po hektaru može da se ubere preko dvanaest tona. Plodovi su konični, tamnocrveni, ukusni kad su sveži, ali pogodni i za preradu.

Minimalna zaštita

- Jedan izdanak "polane" u prvoj vegetaciji daje do osam novih biljaka - kaže Vlada Kuhar. - Svake godine taj broj se udvostruči. Međutim, optimalno je da u punoj rodnosti na dužnom metru bude dvadesetak biljaka. Zato se još u toku berbe proređuju izdanci s kojih je ubrano najmanje 70 odsto roda.

- Po otpornosti prema bolestima i štetočinama ova sorta se ne razlikuje od drugih - napominje Jozef Pakulski, inače stručnjak koji je u Poljskoj stekao bogato iskustvo u gajenju "polane". - Međutim, zaštita je minimalna, jer se košenjem izdanaka smanjuju uslovi za pojavu bolesti i štetočina. Takođe, u blizini malinjaka nema izvora zaraze. Zato su dovoljna tri prskanja, uglavnom preventivna. Prvo kada izdanci izrastu 30 centimetara, drugo kada imaju 90 centimetara, a treće na početku cvetanja. Posle odsecanja izdanaka ne postoji rizik od izmrzavanja. Rodnost ove maline počinje da opada posle petnaest godina. Tada se krči i ustupa mesto odgovarajućim usevima.

Na isto zemljište vraća se tek posle tri - četiri godine.

Snežana Malinović


Izvor: "Dobro jutro" revija za poljoprivredu i ljubitelje prirode
Pretplatite se ovde

Podeli na Fejsbuku
Najčitaniji tekstovi:
Jagode na devet spratova
kursna lista
Najnoviji tekstovi:
Top sorte jagoda
Uvoditi vegetativne podloge za kajsiju