magazinvestio namaoglašavanjepišite nam  
Magazin » Voćarstvo » Rezidba jagodastog voća arhiva oblasti 
Anketa
Da li će Bugarski i paori sprečiti Arape da zaposednu državne oranice?
da
83,08% (54)
ne
16,92% (11)
Broj glasova: 65
Prokomentarišite anketu.
 
 

05. 03. 2006.

Rezidba jagodastog voća

Ako se malina gaji u špaliru, preporuka je da se ostave dva pupoljka iznad gornje žice. Po žbunu se obično ostavlja osam do deset pravilno raspoređenih, a po dužnom metru špalira šest-sedam izdanaka. Izdanci kupine se prekraćuju na 150-180 cm prema bujnosti, dužini, ali i sistemu gajenja. Orezuju se i bočne grane, obično na tri pupoljka, odnosno 25-30 centimetara ili nešto duže, ako su pupoljci udaljeniji.

Malina svake godine razvija mnogo izdanaka, znatno više nego što je potrebno za dobar i kvalitetan rod. Zato deo treba orezati do osnove, da bi ostavljeni imali dovoljno prostora, svetlosti i hranljivih materija. Po rečima dipl. inž. Milorada Jockovića, stručnjaka Zavoda za poljoprivredu "Podrinje" u Šapcu, to se radi kada prođe opasnost od poznih prolećnih mrazeva. Uklanjaju se slabo razvijeni, prebujni i oštećeni izdanci. Po žbunu se obično ostavlja osam do deset pravilno raspoređenih, a po dužnom metru špalira šest-sedam izdanaka.

Kada pupoljci počnu da kreću, odabrani izdanci se vezuju za naslon. Pri tome treba da imaju uspravan položaj i da se ne ukrštaju. Prekraćuju se na 100-180 centimetara, što zavisi od njihove dužine, bujnosti sorte, sistema gajenja i vlažnosti sredine. Ako se malina gaji u špaliru, preporuka je da se ostave dva pupoljka iznad gornje žice. Kraći izdanci se ne preporučuju, jer ispadaju iz veziva, otežana je berba i smanjuje se prinos. Kada se ostave duži izdanci, može doći do lomljenja dela iznad žice, jer je opterećen većim brojem rodnih grančica.

Za vezivanje treba odabrati zdrave izdanke ujednačene debljine i bez bočnih grančica. Ako mora da se ostavi izdanak s bočnim grančicama, treba ih prorediti tako da na svakih deset centimetara bude po jedna, a zatim skratitti na 10-15 centimetara, odnosno dva-tri pupoljka.

Neke sorte razvijaju više bočnih grančica, a ovoj pojavi doprinosi i veća bujnost zasada. Ako se one nebi prekraćivale ili proređivale, sklop bi bio suviše gust i zasenjenost bi se nepovoljno odrazila na kvalitet plodova.

Slično se orezuje i kupina. U rano proleće, krajem marta ili početkom aprila, oštećeni i nedovoljno razvijeni izdanci uklanjaju se do zemlje. Ostavljaju se samo zdravi i dobro razvijeni.

Kod slabije bujnih sorti i sorti uspravnog rasta po žbunu se ostavlja obično pet do sedam izdanaka, a kod bujnih i puzajućih sorti osam do deset izdanaka.

Ako se kupina gaji kao uska pantljika između dvojnih žica, po svakom dužnom metru treba ostaviti 10-15 izdanaka što zavisi od njihove razvijenosti i bujnosti sorte.

- Izdanci se prekraćuju na 150-180 cm prema bujnosti, dužini, ali i sistemu gajenja - dodaje Jocković. - Orezuju se i bočne grane, obično na tri pupoljka, odnosno 25-30 centimetara ili nešto duže, ako su pupoljci udaljeniji. Proređuju se samo kad ih ima previše, tako da na svakih deset centimetara ostane naizmenično po jedna bočna grana. Tako se izbegavaju prevelika gustina i zasenjenost, što direktno utiče na prinos i kvalitet. Orezana kupuna vezuje se plastičnim vezivom ili specijalnim kopčama, svaki izdanak najmanje na tri mesta.

Podmlađivanje ribizle

U povoljnim uslovima ribizla može da rađa više od petnaest godina. Međutim, ako se nepravilno neguje, znatno ranije se iscrpi, slabo ili uopšte ne razvija nove grane i malo rađa. Takvi zasadi se rezidbom, uz ostale mere nege, mogu uspešno podmladiti.

Prof. dr Mihailo Nikolić preporučuje da se do osnove uklone sve grane starije od dve godine. U žbunu se ostavljaju najviše dve dvogodišnje, koje treba prekratiti iznad jedne bujne bočne grane. Jednogodišnje grančice ne treba prekraćivati. Ako su slabije razvijene, samo se orežu na dva-tri pupoljka.

U starijim, zapuštenim i iscrpljenim zasadima sve grane, bez obzira na starost, treba ukloniti skoro do osnove. Cilj je da se iz adventivnih pupoljaka na ostavljenom kratkom nadzemnom i podzemnom delu stabla razviju nove grane. Orezani žbunovi se potom prekriju s desetak centimetara plodne zemlje.

Snežana Malinović, dipl. inž.


Izvor: "Dobro jutro" revija za poljoprivredu i ljubitelje prirode
Pretplatite se ovde

Podeli na Fejsbuku
Najčitaniji tekstovi:
Jagode na devet spratova
kursna lista
Najnoviji tekstovi:
Uvoditi vegetativne podloge za kajsiju