magazinvestio namaoglašavanjepišite nam  
Magazin » Stočarstvo » Svinjarstvo danas arhiva oblasti 
Anketa
Da li će Bugarski i paori sprečiti Arape da zaposednu državne oranice?
da
67,06% (230)
ne
32,94% (113)
Broj glasova: 343
Prokomentarišite anketu.
 
 

20. 11. 2006.

Svinjarstvo danas

Danas je produktivnost svinja dostigla nivo za koji se do skoro smatralo da je biološki limitiran. Po jednoj krmači godišnje se danas dobije 26 prasadi 1800 do 2000 kg žive mere, 1450 do 1620 kg polutki i 900 do 1010 kg mesa. Broj tovljenika po krmači godišnje dostiže cifru od 25.

Svinja je vekovima bila domaća životinja koja je držana u zadnjem dvorištu sa ulogom da ukućanima obezbedi mast i meso, odnosno da iskoristi otpatke iz domaćinstva. Zatim je nastao period kada se svinja drži kao nusproizvod u domaćinstvu da bi se iskoristile žitarice koje nisu mogle da se prodaju. Poslednih 30 godina, promene idu u pravcu proizvodnje svinja za tržište što je uslovilo poboljšanje genetičke osnova i uslova držanja.

Danas je produktivnost svinja dostigla nivo za koji se do skoro smatralo da je biološki limitiran. Po jednoj krmači godišnje se danas dobije 26 prasadi 1800 do 2000 kg žive mere, 1450 do 1620 kg polutki i 900 do 1010 kg mesa. Broj tovljenika po krmači godišnje dostiže cifru od 25. Gde se može primetiti poslednjih godina veoma intezivan porast proizvodnje svinja u Poljskoj.

S obzirom da u proizvodnji svinja najveći deo ukupnih troškova pripada troškovima ishrane, neke zemlje imaju znatno profitabilniju proizvodnju, kao što su SAD i Kanada, gde je cena hraniva za svinje znatno manja.

Pored ovoga, danas postoji efikasan odgajivačko-selekcijski rad sa tačnom procenom priplodne vrednosti grla, gde svaki farmer u zavisnosti od cilja njegove proizvodnje, bilo da je to u ovom slučaju povećanje dnevnog prirasta i kvaliteta mesa ili povećanje procenta mesa i konformacije, može kupiti odgovarajući genetski materijal.

Brzo širenje poželjne genetske osnove, s obzirom da se od jednog kvalitetnog nerasta primenom tehnologije veštačkog osemenjavanje može godišnje dobiti i do 3000 prasadi i da je indeks prasenja krmača 2,2 do 2,4 puta godišnje, što

obezbešuje stalno povećanje proizvodnje.

Poslednjih godina prisutna je tendecija ukrupnjavanja farmi uz istovremeno povećanje broja svinja. Razlog ovome se između ostalog može naći i u smanjenju fiksnih troškova, kao i u mogućnosti lakšeg obezbeđivanja sredstava za nabavku

potrebne opreme za tretman stajnjaka, a u cilju zaštitu životne sredine.

Time se obezbeđuje stalno smanjenje cene svih proizvoda, uz konstantan visok stepen organizovanosti proizvodnje i visok nivo obrazovanosti radnika.

Zemlje EU od 1. 1. 1989. koriste jedinstvenu klasifikaciju zaklanih svinja „SEUROP” na temelju sadržaja mesa u polutkama. Pored toga, dopušteno je da svaka zemlja članica, prema svom nahođenju može da uvede i dodatne elemente

ocene, kao što su npr. konformacija i dr. Dalje, obavezno je prisustvo veoma rigoroznih zakona o zaštiti čovekove sredine počev od mesta, lokacije farme pa do načina tretmana stajnjaka putem nadzemnih betoskih laguna, sa instaliranim aeratorima, uz obavezu da budu pokrivene. Koriste se tehnologije kompostiranja stajnjaka i upotreba postrojenja za proizvodnju biogasa, a sve u cilju dobijanja električne energije tzv. Zelene energije. I na kraju, obavezno je korišćenje specijalnih prečišćivača na izlaznim ventilacionim otvorima.

Pored navedenog u Evrpskoj uniji je donešen zakon o dobrobiti životinja „Welfare“ odnosno, omogućavanje da svinje ispolje sve svoje prirodne instikte, uz smanjenje broja životinja po jedinici površine što podrazumeva između ostalog pašnjački način držanja svinja, sa montažnim nastrešnicama, gde se krmače sa prasadima drže u specijalnim kućicama, bilo na pašnjaku ograđenom električnom

ogradom ili u prostoru u okviru farme. Zatim sprovodi se grupno držanje suprasnih krmača i upotreba slame, omogućava se veća površina po jednom grlu i promoviše se korišćenje priručnih i specijalnih igračaka za svinje u cilju sprećavanja stresa

(poslednjih godina često može čuti pojam upravljanje stresom na farmama svinja)

Upotrebljava se video nadzor u objektima za svinje, radi što manjeg prisustva čoveka a samim tim i uznemiravanja svinja. Danas, industrijska proizvodnja svinja se oslanja na upotrebu savremene mehanizacije i automatizacije procesa uz primenu

robota odnosno, elektronike i računarske tehnike u ishrani i kontroli, primenom automatskih elektronskih hranilica, kontroli ambijentalnih uslova putem upotrebe raznih sistema ventilacija, gde se usled držanja svinja u zatvorenom prostoru

moraju instalirati takvi sistemi ventilacija gde broj i veličina ventilacionih otvora prosto izgleda ne stvarno.

Upravo zbog svega napred navedenog proizvodnja svinjskog mesa u svetu ima konstatntan i ne mali rast. Tako je u periodu od 1970. do 2003. god. povećan rast proizvodnje svinjskog mesa za više od 260%. Uporedo sa tim rastao je uvoz i izvoz svinjskog mesa, gde je prema izvoru FAO izvoz povećan za više od 450% a uvoz 500%. Azija je najveći regionalni proizvođač svinja (više od 50%). Najveći uzgajivač je Kina (polovina svetskog broja). Najveći regionalni uvoznik svinjskog mesa je Evropa. Najveći izvoz svinjskog mesa po kontinentima je ostvaren u

Severnoj Americi i Južnoj i Centralnoj Americi.

Ako pogledamo koje su vodeće zemlje u izvozu svinjskog mesa vidimo da je taj primat imala Holandija 1990. god., dok je u 2002. god. vodeće mesto preuzela Danska sa skoro 300% povećanjem u odnosu na 1990. god. Vodeće zemlje u uvozu svinjskog mesa u periodu od 1990. god. do 2002. god. su Nemačka i Japan. Uz napomenu da su sve Evropske zemlje u odnosu na 1990. drastično smanjile

uvoz. Ispoljava se naglo povećanje obima proizvodnje u poslednjih 10 god. u Portugaliji, Španiji, Belgiji i Engleskoj (za 45% i više). Po stepenu samosnabdevenosti postoje velike razlike. Vodeće zemlje EU u proizvodnji svinjskog mesa 2004. god. su bile Nemačka, Španija, Francuska i Poljska. A po potrošnji svinjskog mesa Evropske zemlje drže vodeće mesto na čelu sa Danskom i Španijom sa skoro 65 kg mesa po glavi stanovnika, što je znatno više od svetskog proseka od skoro 15 kg.

Ako posmatramo perspektivu ove vrste stočarske proizvodnje, očekuje se da se u periodu od 2004. god. do 2012. god. proizvodnja poveća od 4,9% u Evropskoj uniji do skoro 33% u Kanadi.

U našoj zemlji proizvodnja svinjskog mesa beleži male oscilacije sa u poslednjim godinama konstantnim padom, usled čega je i uvoz svinjskog mesa neminovan. Uzrok tome je smanjenje stočnog fonda na društvenim gazdinstvima, konstantan pad broja tovljenika u Vojvodini od 1999. god. a isto tako i broj krmača i suprasnih nazimica.

Na 32% farmi u Centralnoj Srbiji i 28% u Vojvodini, indeks prasenja je iznosio preko 75%. Na 27% farmi u Centralnoj Srbiji i 21% u Vojvodini prosečan

prirast u tovu iznosio je 600 g. Broj tovljenika godišnje po krmači je 15. Prosečan dnevni prirast nazimica u testu je 511g u 2003. u odnosu na period 1991-2000. god. (458 g). Sadržaj mesa u polutkama se povećao na 56,2% u odnosu na period 1991-2000.god. (54%).

Van svake sumnje je da je ukupno stočarstvo u našoj zemlji u poslednjih 15 godina u stalnom padu. Taj pad je upravo u svinjarskoj proizvodnji najizrazitiji. Međutim, kao i kod svakog posla, treba i ovde očekivati – povraćaj proizvodnje i to po obimu, ali još više po kvalitetu i po ceni. Taj povraćaj treba što pre pripremiti, tako da on bude na što višem nivou! Šta to znači za široku praksu?

Što pre dostići one rezultate, koji se već ostvaruju u zemljama, na koje se tehnološki ugledamo. Ne započinjati, nanovo, proizvodnju na stari način koja je u svetu prevaziđena. Za veći obim proizvodnje svinjskog mesa u našoj zemlji postoje veoma dobri uslovi: 1.Postoji tradicija, koja je veoma značajna podloga za široku proizvodnju. 2. Proizvodnja stočne hrane (kukuruza, ječma, soje, suncokreta) kao osnove proizvodnje svinja. 3. Ukupno mali broj stoke, (0,5 uslovnih grla/ha).

4. Dovoljno raspoloživih površina za korišćenje stajnjaka i zaštitu okoline od zagađenja. 5. Kadrovi i radna snaga u velikom broju, ali sa velikim

iskustvom gde je kvalitetan i stručan stočar ugaoni kamen u proizvodnji

svinja. 5.Velika mogućnost za izvoz 6. Potreba i mogućnosti za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane.

Kako ovaj cilj postići u najkraćem roku? Odgovor je dosta jednostavan, ako se kaže “primenom savremene tehnologije” Uz jedan veoma važan uslov - ZNATI KAKO!

Za našu zemlju u ovom trenutku i sa sadašnjim stepenom razvoja proizvodnje svinja, da bi dostigli nivoe proizvodnje pojedinih razvijenih zemalja, potrebno je:

1. pored uvoza savremene opreme, uvoziti čiste rase visoke genetske vrednosti, primeniti i odgovarajuće postupke u procesu proizvodnje,

2. osnivati proizvodnju na bazi ugovornih odnosa. U SAD procenat ugovorenih proizvodnji je bio zanemarljiv, dok je u 1999. god. taj procenat premašio 55%. Danas postoji nekoliko desetina tipova ugovorene proizvodnje, gde su proizvođači zaštićeni obezbeđenjem sigurnog plasmana njihovih proizvoda.

3. Definisati mogućnost izvoza na zapadno tržište, Napraviti brend sa kojim ćemo biti prepoznatljivi na svetskom tržištu

4. organizovati zajednički nastup putem organizovanja asocijacija, pomoći države, povećanjem kupovne moći stanovništva, a samim tim i potražnje, čime možemo uticati na cenu finalnih proizvoda.

Ako budemo funkcionisali kao pojedinci desiće nam se da nećemo ući u voz koji vodi ka sigurnoj, bezbednoj ipre svega profitabilnoj proizvodnji. Ostaće nam jedino da čekamo da prodamo naše tovljenike za cenu koja će biti ispod cene koštanja.

mr Ivan Radović, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Podeli na Fejsbuku
Najčitaniji tekstovi:
Farmsko gajenje japanske prepelice (1)
Farmsko gajenje japanske prepelice (2)
kursna lista
Najnoviji tekstovi:
Stall Weather sistem
Svinje hraniti dva puta dnevno