magazinvestio namaoglašavanjepišite nam  
Magazin » Stočarstvo » Farma „Almaltea“ u Baču arhiva oblasti 
Anketa
Da li će Dragan Glamočić biti ministar poljoprivrede i u novoj vladi?
da
28,21% (11)
ne
71,79% (28)
Broj glasova: 39
Prokomentarišite anketu.
 
 

21. 11. 2007.

Farma „Almaltea“ u Baču

Francuska alpska koza - alpina, nastala je pre 55 godina planskom selekcijom na povećanje mlečnosti, koja je veća za 5 do 7% nego kod sanske koze. Telesna masa ženki se kreće od 50 do 70, a mužjaka od 80 do 100 kg. Pored visoke mlečnosti i plodnosti, dobro se prilagodava različitim klimatskim uslovima kao i tipovima gajenja.

CARP Ltd. iz Novog Sada, pored uzgoja slatkovodnih riba, prvenstveno šarana, u otvorenim vodama, bavi se i uzgojem vrhunskih priplodnih koza sanske i alpske rase, u kaveznom sistemu, na farmi „Amal-tea" u Baču.

Poseta farmi koza „Amaltea" ugovorena je sa Slobodanom Sitnićem, izvršnim direktorom CAPR Ltd. Farma je smeštena u iznajmljenim stajama „Agrobačke". Sagovornik je bio Aleksandar Šaša Katanić, direktor farme „Amaltea". Farma „Amaltea" je rođena pre pet godina. Interesantno, farma je dobila ime po mitskoj kozi Amaltea, dojilji grčkog boga Zevsa, koji ju je u znak zahvalnosti pretvorio u sjajnu zvezdu koja večno sja.

Matično stado, 60 sanskih i 50 francuskih alpskih koza, kao i 4 jarca, jedan sanske i tri alpske rase, uvezeno je iz Francuske, vodeće zemlje u kozarstvu.

Uvreženo je mišljenje da je sanska koza, domaća, bosanska rasa, a nije. Vodi poreklo iz Švajcarske. Nastala je planskom selekcijom i dobrim uzgojem u dolinama reka Sane i Sime. Odlikuje se dobrom telesnom razvijenošću. Visina grebena je od 70 do 90 cm. Telesna masa ženki je oko 50, a mužjaka oko 80 kg.

Francuska alpska koza - alpina, nastala je pre 55 godina planskom selekcijom na povećanje mlečnosti, koja je veća za 5 do 7% nego kod sanske koze. Telesna masa ženki se kreće od 50 do 70, a mužjaka od 80 do 100 kg. Pored visoke mlečnosti i plodnosti, dobro se prilagodava različitim klimatskim uslovima kao i tipovima gajenja.

Period mlečnosti traje oko 280 dana. Na farmi „Amaltea", mlečnost na godišnjem nivou, prema kazivanju direktora Katanića, iznosi:

• u prvoj laktaciji: 700 do 800 litara, što dnevno iznosi, u periodu mlečnosti, 3 do 4 litre

• u II, III i IV laktaciji: 1.000 do 1.500 litara, što dnevno iznosi 5 do 10 litara.

Da bi koza dala 7 do 8 litara mleka, potrebno je da pojede oko 1,5 kg koncentrata

u kojem je 15% proteina. Onim grlima koja daju dnevno 10 litra mleka, treba dnevno davati 2 kg koncentrata i 3 do 4 kg lucerkinog sena. Koncentrovana hrana se samelje, doda premiks i onda briketira, jer tada nema rasipanja hrane.

Masnoća kozjeg mleka je od 3,5 - 4,0%. Cena mu je dvostruko veća od kravljeg, u EU za 40%. Inače, farma koza „Amaltea" ima i mlekaru. Proizvode, između ostalog, fermentisani kiselo-mlečni napitak sa probiotskim bakterijama.

Bremenitost (sjarnost) koza traje prosečno 150 dana ili 5 meseci, s variranjem od 145 do 155 dana, u zavisnosti od rase, uslova nege i držanja, kao i od broja rođene jaradi. Bremenitost koza koje nose jedno jare, što je dosta retko, traje duže nego s dva i više jareta.

Posle jarenja koze imaju pojačane potrebe za hranljivim materijama zbog proizvodnje mleka, ali u tom periodu ne mogu pojesti dovoljno hrane da zadovolje potrebe. Zato je bitna ishrana u vreme bremenitosti, kako bi koza sa prikupljenim rezervama lakše podnela opterećenja posle jarenja.

♦ Fransoa, jarac sanske rase♦

Interesantno, na farmi „Amaltea", od prvog dana se jare odbija od majke. Postoji "veštačka majka", odnosno aparat, preko koga jare u toku sedam dana dobija kolostrum. Posle toga jarad se hrani veštačkim mlekom, a koze se intenzivno muzu, što povećava mlečnost na godišnjem nivou.

Sagovornika, direktora farme Šašu Katanića, pitamo:

Šta radite sa jaradima?

- Ženska jarad se ostavljaju, ne računajući škart od 1 do 2%, za priplod. Manji deo se proda, a veći deo ostaje na farmi, za obnavljanje i povećanje stada. Ova grla

se prodaju u periodu od 2 do 6 meseci starosti.

A šta radite sa muškom jaradi?

- Oko 20% ide u priplod. Pri odabiru se uzima u obzir njihovo poreklo. Od najmlečnijih koza dobijaju se priplodna grla koja u drugim stadima povećavaju mlečnost za 20 do 30%. Ostala muška jarad idu na klanicu.

Pri kojoj se starosti prodaju muška jarad?

- Od 2 do 3 meseca, kada dostignu težinu od 25 do 30 kg.

Vi sada imate 500 muznih grla. Da li ćete ići na povećanje stada?

- Za sada ne. Zaokružujemo stado na 500 muznih grla. Ići ćemo napovećanje mlečnosti. U planu je da dnevno pomuzemo 2.000 do 2.500 litara kozjeg mleka. Potrebe za njim su velike. Jednostavno rečeno, ne možemo podmiriti potražnju za proizvodima od kozjeg mleka.

Šta je to što se mora obezbediti da bi koze bile produktivnije, mlečnije?

- Genetika, ishrana, nega staja i ljudski faktor. Ove uslove mi ispunjavamo, pa onda nije čudno da imamo visoku mlečnost i što imamo zanemarljivo mali procenat uginuća jaradi. Neosporno je, da uz sve pomenuto, treba naglasiti da je koza dosta otporna životinja.

Vi koze držite na dubokoj stelji.

- Da, ali svaki dan nastiremo novi sloj slame, jer je poznato da su koze čiste životinje i da neće leći na prljavu prostirku. I ovo je razlog da skoro i nemamo na farmi zapaljenje vimena koza.

Kakav sistem muže imate?

Mehanički. Marka „Vestfalija". Izmuzište se sastoji iz šest bokseva, šest muznih mesta. U planu je, posle privatizacije „Agrobačke" da bude dvanaest muznih mesta, kako bi se muža obavila za kraće vreme. Moramo, takođe, da se pozabavimo higijenom muže, što je posebno bitno, ako želimo svoje proizvode plasirati i na inostrano tržište - kaže Šaša Katanić.

Veselin Lazić


Izvor: Agronomska Revija
Pretplatite se ovde

Podeli na Fejsbuku
Najčitaniji tekstovi:
Porodična farma u svinjarstvu
Farma „Almaltea“ u Baču
Govedarstvo – osnova stočarstva
Farmsko gajenje japanske prepelice (1)
Farmsko gajenje japanske prepelice (2)
kursna lista
Najnoviji tekstovi:
Gajenje koza - Kako izabrati priplodna grla
Uspešno gajenje koza
Laboratorija za analizu mleka unapređuje mlečno govedarstvo
Uskoro Laboratorija za kontrolu mleka pri Nacionalnoj referentnoj poljoprivrednoj laboratoriji
Ishrana svinja zimi