magazinvestio namaoglašavanjepišite nam  
Magazin » Stočarstvo » Porodične farme u proizvodnji... arhiva oblasti 
Anketa
Da li će Bugarski i paori sprečiti Arape da zaposednu državne oranice?
da
78,79% (78)
ne
21,21% (21)
Broj glasova: 99
Prokomentarišite anketu.
 
 

21. 01. 2003.

Porodične farme u proizvodnji konzumnih jaja

Holandija je vodeća zemlja u svetu u proizvodnji živinskih proizvoda. Proizvodnja konzumnih jaja se organizuje preko 50% na porodičnim farmama kapaciteta od 5 do 25 hiljada nosilja u turnusu. U pitanju je samo dobra organizacija proizvodnje.

U organizovanju proizvodnje na porodičnoj farmi, da bi ona bila profitabilna, moraju se ispoštovati neophodni uslovi koji ovu proizvodnju čine intenzivnom i na visokom tehnološkom nivou, kako bi se genetski potencijal živine maksimalno koristio (proizvodnja 300 jaja godišnje po useljenoj kokoški). Osnovna koncepcija porodične farme treba da se bazira na:

1. savremenim tehničko-tehnološkim rešenjima proizvodnje 2. držanju visokoproduktivnih liniskih hibrida 3. striktnom pridržavanju tehnoloških normi proizvodnje 4. držanju samo jedne vrste, jednog proizvodnog usmerenja (proizvodnja jaja za konzum ili brojlera), jednog hibrida, i jedne starosti u isto vreme 5. ishrani kompletnim, dobro izbalansiranim smešama 6. držanju u objektima zatvorenog tipa 7. maksimalnom korišćenju živinarnika; držanju 20-25 koka po 1m2 podne površine 8. tehnološki proces proizvodnje konzumnih jaja mora da počne nabavkom 17 nedelja starih kokica, njihovom držanju u proizvodnji minimalno 12 meseci i nakon toga zamenom za novo jato 9. racionalnom korišćenju objekta, što zahteva da se izlučene nosilje u što kraćem periodu isele, a objekat očisti, opere, dezinfikuje i odmori. Sve ove radnje treba da se završe za 20 dana 10. držanju nosilja u baterijama (4-5koka u svakom kavezu), sa savremenom automatskom opremom za hranjenje i napajanje, po koncepciji savremene farme, koliko to finansijske mogućnosti domaćina dozvoljavaju 11. redovnom izđubravanju objekta, koje mora biti mehanizovano. Đubre se mora lagerovati na određeno mesto za deponovanje stajnjeka van kruga ekonomskog dvorišta 12. snabdevanju živine dovoljnom količinom sveže vode, sistemom za automatsko napajanje iz vodovoda preko dozatora za vodu 13. obezbeđivanju magacinskog prostora koji mora biti uslovno sagrađen i dovoljnog kapaciteta da se u njemu skladište jaja, koncentrat ili drugi materijal u zavisnosti od njegove namene. Jaja se uvek moraju skladištiti u posebnu prostoriju, jer su ona vrlo kvarljiva i brzo upijaju neprijatne mirise 14. striktnom pridržavanju mera preventive, dezinsekcije i deratizacije propisanim os strane veterinarske služb 15. održavanju udobnog makroklimata u objektu, stalnim održavanjem opreme u funkcionalnom stanju 16. primeni odgovarajućeg svetlosnog programa prema tehnološkom uputstvu gajenja živine 17. zaduženju radnika (člana domaćinstva) koji će savesno i predano obavljati radne zadatke u procesu proizvodnje 18. redovnoj evidenciji proizvodnje jaja, utroška hrane i svim promenama na nosiljama, opremi i objektu kako bi se moglo blagovremeno intervenisati u slučaju neželjenih situacija.

Koncepcija proizvodnje jaja po ovom modelu uključivanjem većeg broja subjekata nije ništa novo. Dovoljno je da se primeni holandski model proizvodnje, a treba imati u vidu da je Holandija vodeća zemlja u svetu u proizvodnji živinskih proizvoda. Proizvodnja konzumnih jaja se organizuje preko 50% na porodičnim farmama kapaciteta od 5 do 25 hiljada nosilja u turnusu. U pitanju je samo dobra organizacija proizvodnje.

Da bi po ovom modelu proizvodnja bila profitabilna vlasnici se moraju udruživati u interesne zadruge (klubove). Jedan broj domaćinstava primera radi, u jednoj opštini se bavi samo odgojem kokica do 17 nedelja starosti. Oni gaje kokice za sigurnog kupca, za porodične farme koje se bave proizvodnjom jaja. Ova grupa proizvođača, proizvedena jaja isporučuje centralnoj sortirnici za klasiranje jaja (porodična farma), koja ujedno organizuje i mrežu prodaje jaja. Profit dele proporcionalno uloženim sredstvima svi učesnici u lancu proizvodnje.

Prof. dr Niko Milošević, Departman za stočarstvo, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Odlomak iz članka objavljenog u reviji "Agronomska saznanja"

Podeli na Fejsbuku
Najčitaniji tekstovi:
Farmsko gajenje japanske prepelice (1)
Farmsko gajenje japanske prepelice (2)
kursna lista
Najnoviji tekstovi:
Potcenjen efekаt mikotoksinа
Gajenje koza - Kako izabrati priplodna grla