magazinvestio namaoglašavanjepišite nam  
Magazin » Zaštita bilja » Kopriva u zaštiti bilja arhiva oblasti 
Anketa
Da li će Dragan Glamočić biti ministar poljoprivrede i u novoj vladi?
da
29,27% (12)
ne
70,73% (29)
Broj glasova: 41
Prokomentarišite anketu.
 
 

05. 04. 2012.

Kopriva u zaštiti bilja

Narod kaže: “Neće grom u koprive”, a na koprivu neće ni bolesti i štetočine. Stručnjaci preporučuju da to treba iskoristiti u proizvodnji voća i povrća.

Tkanina napravljena od koprive nađena je na lokacijama na kojima su ljudi živeli još u bronzanom dobu. Koprivu su koristili stari Rimljani i Grci kao hranu i lek. U germanskoj mitologiji, kopriva je bila simbol boga munje.

Prema narodnom verovanju, munja nikada neće udariti u koprivu. Postoji mit da kad kokoši jedu sušene koprive, poveća se broj izlegnutih jaja. I siromašni je često jedu u proleće. Koprivra je bogata vitamina i mineralnih materija.

Kada sve to znamo, potpuno je neopravdano to što koprivu ne koristimo više. Pionir ekološke proizvodnje kod nas profesorka Branka Lazić kaže da se, osim u ishrani, kopriva može koristiti za suzbijanje biljnih bolesti i štetočina, kao bezopasno sredstvo.

“Koristi se protiv svih lisnih vašiju folijarnim zalivanjem ili prihranjivanjem. Najviše sekoristi protiv lisnih vašiju koje napadaju povrće i voće. Stvarajući otpornost biljke postiže se još nešto. Biljka postaje otporna in a druge insekte koji bi se mogli javiti. Što je najvažnije, ona stvara neutralnu sredinu in e dozvoljava razvoj gljivičnih obolenja a sama otpornost biljke je usmerena na borbu protiv bakterijalnih obolenja.”, kaže ona.

Profesorka Lazić ima i recept za pripremu rastvora kojim ćemo, na našim okućnicama, ali i u ozbiljnijoj ekološkoj proizvodnji, zaštititi voće i povrće.

“Isitnite koprivu, i jedan kilogram tako isitnjene koprive prelijte sa 10 litara hladne vode. Kopriva u void treba da odstoji 24 časa. Tečnost treba da se odvoji od čvrstog dela. Usev treba prskati jednom nedeljno. Ako su biljke slabe, postupak treba ponoviti 2-3 puta nedeljno.”, kaže Branka Lazić.

Čvrsti ostatak nakon pripremanja rastvora može se iskoristiti za kompostiranje, ili za prekrivanje zemljišta između biljaka u povrtnjaku. Nakon tretmana biljka postaje otpornija na bolesti i štetočine. Ako se u međuvremenu neke bolesti i štetočine pojave, utrošak pesticida je mnogo manji nego u konvencionalnoj proizvodnji. Krajnji benefit upotrebe koprive u zaštiti je zdravstveno bezbedno voće i povrće.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

Podeli na Fejsbuku
Najčitaniji tekstovi:
Zimsko prskanje voćaka
Šarka šljive
Najčešće štetočine povrća
Bakteriozna plamenjača jabučastih voćaka (prouzrokovač: Erwinia amylovora)
Rasprostranjenost i suzbijanje otpornih vrsta korova u ratarskim kulturama
kursna lista
Najnoviji tekstovi:
Rezistentnost korova na herbicide
Štetočine kukuruza: kojim sredstvima se boriti?
Uticaj klime na biljne bolesti u 2012.
Sušna leta pogoduju štetočinama
Kopriva u zaštiti bilja