magazinvestio namaoglašavanjepišite nam  
Magazin » Zaštita bilja » Šarka šljive arhiva oblasti 
Anketa
Da li će Bugarski i paori sprečiti Arape da zaposednu državne oranice?
da
82,35% (56)
ne
17,65% (12)
Broj glasova: 68
Prokomentarišite anketu.
 
 

28. 05. 2006.

Šarka šljive

U mnogim evropskim i mediteranskim zemljama, pa i kod nas, šarka šljive je najopasnija bolest ove i drugih koštičavih voćaka. Zaražena stabla daju manji rod, a plodovi su lošeg kvaliteta. Do pune zrelosti, ako su sorte osetljive, može većina da opadne. To se i dešavalo šezdesetih godina prošlog veka, kada su zbog virusa šarke iskrčena brojna stabla "požegače" i ostalih osetljivih sorti. Pre pojave ovog virusa bivša Jugoslavija je bila prva u svetu po broju stabala i prosečnoj godišnjoj proizvodnji šljive. Šarka i danas ograničava proizvodnju u zemljama u kojima je veoma raširena, jer nisu stvorene komercijalno prihvatljive, potpuno otporne, visokorodne sorte kvalitetnih plodova. Protiv samog virusa ne postoji efikasan direktan lek, pa treba znati kako se bolest može prepoznati i sprečiti i ukloniti iz zasada i tako onemogućiti dalje širenje na zdrave voćke.

Bolest je otkrivena na šljivi u Bugarskoj, izmedu 1915. i 1918. godine. Dakle, pre devet decenija. Prvi rad u kojem se opisuje kao "šarka šljive" i ukazuje da je prouzrokovač virus, objavljen je 1932, takođe u Bugarskoj. Već sledeće godine, u istoj zemlji, pojavio se i na kajsiji. Tridesetak godina kasnije u Mađarskoj je otkriven na breskvi i kajsiji. Do sredine osamdesetih proširio se na veliki deo Evrope, zatim je dospeo do Egipta, Sirije, Kipra, Čilea, Indije, SAD, Kanade, Argentine, svuda gde se gaje koštičave voćke.

Procenjuje se da je trenutno u Evropi obolelo preko 100 miliona stabala koštičavih voćaka. Pored glavnih domaćina - šljive, breskve i kajsije, virus zaražava i nektarine, trešnje, višnje i badem, na kojem su blagi znaci bolesti. Ne zaobilazi ni divlje vrste iz roda Prunus, naročito crni trn, ali i brojne korovske biljke. Za Ijude i životinje ne predstavlja opasnost.

Različiti simptomi bolesti

Znaci bolesti mogu se primetiti na lišću, plodovima, cvetovima, semenu i granama. Jačina i simptomi zaraze zavise od vrste i sorte biljke domaćina, od tipa (soja) virusa šarke, temperature, starosti i nege voćaka. Nekad simptomi mogu biti prikriveni ili se gube tokom vegetacije.

U proleće se na lišću uočava prstenasto šarenilo. Na pojedinim sortama šljive stvaraju se difuzne hlorotične pege i pruge, ili hlorotično šarenilo s većim žutim delovima. Nekim sortama i ceo list požuti. Na breskvama su nervi prosvetljeni, listovi se kovrdžaju i postaju asimetrični.

Plodovi osetljivih sorti šljive i kajsije su deformisani i izbrazdani. Na nekim nekrotiraju pokožica i meso ispod brazda. Tokom sazrevanja, ako su sorte svetlijeg ploda, na površini se vide crvenkaste pege i prstenovi. Na tamnijim su pege svetlije i gube se u punoj zrelosti. Prstenasta pegavost se javlja i na pokožici kajsije.

Zaražene šljive u visokom procentu opadaju pre pune zrelosti, a one koje ostanu na stablu su lošeg ukusa, neugledne, s izmenjenim odnosom šećera i kiselina. Opadaju i oboleli plodovi osetljivih sorti bresaka i kajsija. Simptomi šarke ne moraju biti vidljivi na pokožici nekih sorti kajsije, ali se na koštici uočava prstenasto šarenilo.

Da su pojedine sorte breskve zaražene može se otkriti već tokom cvetanja. Cvetovi su bezbojni, a krunični listići prekriveni prugama. Kasnije je pokožica ploda prekrivena prstenastim šarama, beličastim kod sorti belog i zelenkastim ili žućkastim kod onih sa žutim mesom ploda. Prstenasto šarenilo karakteristično je i za nektarine , ali se deformišu plodovi samo nekih sorti.

Obično se misli, ako su jače zaraženi listovi, da su i na plodovima izraziti simptomi bolesti. Medutim, to nije pravilo. Na nekim sortama listovi mogu biti veoma šareni, a da na plodovima nema znakova zaraze ili su izuzetno blagi. Takve sorte se ubrajaju u tolerantne.

Virus šarke šljive može da zarazi i višnju i trešnju, ali u našoj zemlji takva stabla nisu otkrivena.

Krčiti zaražena stabla

Virus dospeva u voćnjake najčešce zaraženim sadnicama, kojima se širi na velike udaljenosti. Takve voćke su trajni izvor zaraze, jer nije delotvoran ni jedan hemijski preparat. Jedino preostaie krčenje svih obolelih stabala, Efekat ove mere je ograničen, ako se ne sprovodi u određenom rejonu ili celoj zemlji.

Kod nas se decenijama proizvodio sadni materijal bez odgovarajuće, zakonom propisane procedure i obaveze korišćenja testiranih (zdravih) okaca i podloga. Bez ikakvih posledica, virus se tako nesmetano širio zaraženim sadnicama.

Osim toga, šire ga i lisne vaši na manje udaljenosti, najčešće u prečniku od 100 do 120 metara od izvora zaraze. Smatra se da su najopasniji prolećni i jesenji let vaši. Efikasnost prenošenja sa šljive na breskvu, s kajsije na breskvu ili s breskve na breskvu zavisi od prisutnih sojeva virusa. Utvrđeno je da vaši ceo zasad šljive ili kajsije mogu zaraziti za desetak godina. Soj M kroz breskvik prenose još brže, za samo četiri-pet godina, ako u njemu ili u blizini postoji makar i jedno zaraženo stablo.

Ministarstvo poljoprivrede Srbije počeo je u poslednje dve godine redovno da Kontroliše zdravstveno stanje matičnih zasada koštičavih voćaka. Donošenjem Zakona o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja postavljen je i zakonski okvir za uređivanje ove oblasti u skladu s preporukama EU. Ali, kako su u pitanju drvenaste biljke, a potrebno je formirati nove matičnjake, efekti zakonskih normi biće vidljivi tek za nekoliko godiina. Inače, postojeći malobrojni zdravi matičnjaci koriste se duže nego oni u evropskim zemljama, pa je neophodna njihova zamena. Medu takvima je i veći matičnjak Centra za voćarstvo u Čačku, koji se mora najstrože kontrolisati do formiranja novog.

Da se u stvaranje zdravih, bezvirusnih sadnica uvodi red i ulažu sredstva ukazuje i činjenica da je pre dve godine u čačanskom centru, pod rukovodstvom dr Slobodana Milenkovića, počeo da se realizuje projekat uvodenja certifikacije u proizvodnju sadnog materijala. Projekat finansira Ministarstvo poljoprivrede. Njegovim ostvarivanjem obezbediće se osnovni materijal za podizanje matičnjaka u kome će se proizvoditi certificirani (zdravi) pupoljci najtraženijih sorti i zdrave podloge voćaka. Uvezen je osnovni materijal (sorte i podloge), koji će posle provere zdravstvenog stanja biti umnožen u kontrolisanim uslovima. Po ispitivanju i obezbeđivanju licenci za dalje umnožavanje, od njega će biti podignuti matičnjaci. Tek će se u njima proizvoditi certificirani pupoljci i podloge za potrebe registrovanih rasadnika.

Tolerantne sorte

Osim zdravog sadnog materijala važan je i izbor sorti koštičavih voćaka, posebno u zemlji kao što je naša, gde šarke ima svuda. Ispitivanja po kazuju da još nisu otkrivene ili stvorene potpuno otporne sorte kvalitetnih plodova za različite namene i dobre rodnosti. Zbog toga se moraju gajiti s ekonomskog stanovišta tolerantne sorte koje daju visok i kvalitetan rod.

Podaci o ponašanju pojedinih sorti prema virusu šarke šljive često su kontradiktorni. Ista se opisuje i kao osetljiva i kao otporna, što zavisi od regiona u kojem se gaji i od soja virusa koji je dominantan u tom kraju.

Više od trideset godina kao tolerantna sorta šljive gaji se "stenlej". Sredinom prošlog veka imala je važnu ulogu u spasavanju šljivarstva Srbije, kada je virus šarke izazvao katastrofu zarazivši ogroman broj stabala osetljive "požegače". Pored "stenleja", u Centru za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku stvoreno je više tolerantnih sorti. To su "čačanska rana", "čačanska najboija" (obe bez simptoma, ali i morfoloških i hemijskih promena na plodovima), "čačanska lepotica" i "valjevka" (uglavnom bez simptoma ili su mogući izuzetno retki, na pojedinačnim plodovima). Sve se uspešno gaje kod nas i u mnogim evropskim zemljama.

Poslednjih godina priznate su četiri nove čačanske sorte šljiva tolerantne prema šarki. To su "boranka", "timočanka", "mildora" i "krina". Uspešno se gaje takođe tolerantne "katinka", "elena" i "hanita",stvorene u Nemačkoj. U ovoj zemlji je poslednjih nekoliko godina priznata i nova serija otpornih i tolerantnih sorti. Među njima su otporne "jojo", "top 2000" i "topstar plus", a tolerantne prema virusu šarke su "topfit", "topfive", "tophit" ili "topking". Na našem području su malo poznate i tek treba da se izbore za mesto u sortnoj strukturi šljive.

Kajsije "stela", "stark erli oranž", "henderson", "vikot" i "herlajn" su rezistentne ili otporne, u zavisnosti od sojeva virusa u rejonu u kojem se gaje. Za evropske voćare zanimljive su "goldrih", "banesa 33/13", "blenril", "farmingdeil", "aurora" ili "badami".

Sve komercijalno gajene sorte bresaka su manje ili više osetljive na virus šarke.

U cilju trajnog rešavanja problema šarke i otvaranja mogućnosti gajenja i osetljivih, ali kvalitetnih sorti, potrebno je pristupiti organizovanom, jednovremenom, subvencionisanom krčenju zaraženih stabala i stvaranju, za početak, regiona slobodnih od ovog virusa.

PREVENTIVNE MERE

Virus šarke šljive je široko rasprostranjen, a i dalje se širi. Tome doprinose stari, zapušteni i zaraženi zasadi i pojedinačna stabta kao izvor infekcije. Ako se tome dodaju razni sojevi virusa, nedovoljna kontrola proizvodnje sadnog materijala i matičnjaka, nepostojanje kvalitetnih, otpornih sorti, jasno je da će uništavanje ovog izazivača bolesti biti težak i dugotrajan posao.

Biljni virusi se ne mogu suzbiti hemijskim preparatima. Zato se šarka mora držati pod kontrolom istovremenom primenom više preventivnih mera, a to su:

- Proizvodnja i korišćenja certifikovanog (zdravog) ili bar na virus šarke testiranog sadnog materijala;

- Izbor odgovarajuće lokacije, ne samo s povoljnim agroekološkim uslovima za gajenje koštičavih voćaka, već i najmanje 500 m udaljene od mogućih izvora infekcije;

- Stvaranle i galenje otpornih i tolerantnih sorti;

- Krčenje zaraženih stabala koja su izvor bolesti;

- Suzbijanje lisnih vaši, prenositaca virusa;

- Gajenje po obodu zasada koštičavih voćaka vrsta koje nisu domaćini šarke (jabučaste voćke, orah), koje mogu poslužiti kao zaštitni pojas od lisnih vaši i spontanih infekcija;

- Obavezna zdravstvena kontrola i uništavanje zaraženih stabala u mladim zasadima u prvih 4-5 godina, naročito u oblastima s malim procentom zaraze, da bi se što pre stvorila područja bez šarke.

Priredila: Svetlana Mujanović uz stručnu konsultaciju sa dr Svetlanom Paunović iz IS-Centra za voćarstvo i vinogradarstvo, Čačak


Izvor: "Dobro jutro" revija za poljoprivredu i ljubitelje prirode
Pretplatite se ovde

Podeli na Fejsbuku
Najčitaniji tekstovi:
Šarka šljive
Rasprostranjenost i suzbijanje otpornih vrsta korova u ratarskim kulturama
kursna lista
Najnoviji tekstovi:
Rezistentnost korova na herbicide
Uticaj klime na biljne bolesti u 2012.