Zagreb - Nadzorni odbor hrvatske kompanije Leda dao je saglasnost da kompanija prestane s obavljanjem delatnosti otkupa mleka. Kako se navodi u obrazloženju odluke, mleko od kooperanata ove kompanije ne koristi se u proizvodnji sladoleda od 2007. godine, te nije za očekivati da će se u tom smislu bilo što menjati, posebno nakon ulaska u EU, kada će nestati sve eventualne poteškoće vezane uz nabavu mlečnih sirovina, a koje se koriste u industrijskoj proizvodnji. Iz Leda tako naglašavaju da više nije potrebno osiguravati vlastito mleko kao rezervni izvor mlečnih sirovina. Ledo je bio peti po jačini otkupljivač mleka u 2010. godini.
Jutarnji list
Beograd - Predstavnici stočara u organskoj proizvodnji predložili su što hitniju izmenu pravilnika o korišćenju podsticaja u toj oblasti, jer, kako su istakli, onemogućava najvećem broju gazdinstava da koristi sredstva. Oni tvrde da se nedavno usvojenim pravilnikom diskriminiše veliki broj stočara u korist industrijske organske proizvodnje, i da će samo pet odsto stočara koji se bave organskom proizvodnjom moći da ispuni propisane uslove. Osnovni problem je u tome što se podsticaji mogu dobiti samo za “pedigrirana” grla, odnosno kvalitetnu priplodnu stoku koja ima poznato poreklo dve ili više godina unazad izjavio je Sergej Ivanov iz Udruženja proizvođača organske hrane “Biobalkan”.
Moja farma
Novi Sad - Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu raspisao je konkurs za podršku salašarskom turizmu, odnosno za podršku razvoju nepoljoprivrednih i pratećih poljoprivrednih aktivnosti na selu u Vojvodini, u 2013. godini. Sekretarijat će sufinansirati adaptaciju i restauraciju, kao i opremanje objekata, po ugledu na autentične salaše, uz očuvanje tradicionalne kulture i arhitekture sa prostora Vojvodine. Takođe, bespovratna sredstva se dodeljuju i za unapređenje ponude u salašarskom turizmu, kroz poboljšanje pratećih rekreativnih sadržaja i parterno uređenje dvorišta. Za realizaciju ovog konkursa Sekratarijat je opredelio 20 miliona dinara. Prijave se podnose do 31. jula.
Sremska Mitrovica - Žetva pšenice na 55.000 ha u Sremu je na pragu, pa ratari prave računicu oko otkupne cene, vagajući između sopstvenih i želja otkupljivača. Sve ispod 20 dinara za kilogram ostavilo ih bi bez zarade, a s obzirom na bogatiji rod nego prošle godine, dva dinara više bila bi ”puna kapa“. - Ponavlja se godinama obećavano kako se stara praksa neće ponoviti - da žetva kreće, a otkupne cene nema. ”Probni baloni“ su opet u opticaju, kako bi se osetio puls proizvođača. Partnerski odnos proizvođača i otkupljivača još je ”u rukavicama“ - smatra Žarko Ninković, iz Rume. Trenutno se licitira o ceni od 17 do 19 dinara za kilogram pšenice ovogodišnjeg roda.
Novosti
Beograd - Malinari neće izaći na ulice, potvrđeno je nakon sastanka malinara sa prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem i ministrom Goranom Kneževićem. Na sastanku je dogovoreno da malinari ne plaćaju đubrivo iz robnih rezervi uzeto 2012. godine. Dogovoreno je i da se oformi tim koji bi ispitao rad hladnjačara, otkupljivača i izvoznika. Vučić je obaćao tročlanoj delegaciji malinara da će izaći i javno zatražiti da otkupljivači izađu u susret sa cenom. Preporuka je da cena kilograma malina bude 250 dinara. Takođe je dogovreno i da se povuče “sramna” uredba o oporezivanju malinara sa 46%. Procenjuje se da ovogodišnji rod malina u Srbiji neće preći 30.000 tona.
Loznica - U lozničkom kraju počela je berba malina za koju još nije utvrđena otkupna cena, saopšteno je iz Zavoda za poljoprivredu u Loznici. Lokalni otkupljivači nisu utvrdili otkupnu cenu malina, a proizvođači smatraju da im cena od 160 din/kg može pokriti najosnovnije troškove. Kvalitet roda zavisi od toga kako su malinjaci održavani i da li su pretprele štete od udara grada ili kiše. Zbog prošlogodišnje suše i ovogodišnjih dugih kišnih perioda, očekuje se umanjen rod maline od oko tri tone po hektaru, što je trećina od uobičajenog prinosa ranijih godina. Procenjuje se da su na ovom području do 20% smanjene površine pod malinjacima koja iznosi oko 1.500 hektara.
Niš - Proizvođači višanja iz niškog kraja najavljuju da će krenuti u proteste i blokadu puteva ukoliko Ministarstvo poljoprivrede ne pomogne da se promeni izuzetno niska otkupna cena višanja od 40 din/kg. Ukoliko se sadašnja otkupna cena uporedi sa prošlogodišnjom koja je iznosila 100 din/kg, onda je jasno koliko višnjari gube. ”Da bi imali ovako dobar i vredan rod mi smo u svako stablo morali da uložimo najmanje 1.000 dinara, gde pritom naš rad i ne računamo. Kada se to obračuna i angažovanje sezonskih radnika, nama ništa ne ostaje. Nikome nije drago da ide u proteste kada ima posla na imanju, ali priterani smo uz zid”, objašnjava voćar Radoslav Petrović.
Novi Sad - Crédit Agricole banka Srbija i Garancijski Fond AP Vojvodine, potpisali su Sporazum o poslovnoj saradnji za odobravanje dugoročnih kredita namenjenih kupovini poljoprivrednog zemljišta. Krediti su namenjeni kupovini poljoprivrednog zemljišta sa ciljem ukrupnjavanja poseda. Za ove kredite mogu konkurisati fizička lica – nosioci registrovanih poljoprivrednih gazdinstava sa prebivalištem na teritoriji AP Vojvodine čiji će vlasnici na dan otplate poslednjeg anuiteta imati manje od 70 godina života i koji imaju manje od 50 hektara poljoprivrednog zemljišta u sopstvenom vlasništvu navodi se u saopštenju Crédit Agricole banke.
Beograd - Srbija je za prva tri meseca ove godine po prvi put zabeležila suficit u razmeni cveća i ukrasnog bilja sa svetom i to u vrednosti od 179.700 dolara, pokazali su podaci Privredne komore Srbije. U PKS ističu da je to značajno, jer smo prošle godine na tom planu imali deficit u razmeni u iznosu od 324.800 dolara. Vrednost ukupne spoljnotrgovinske razmene cveća i ukrasnog bilja od januara do marta bila je 6,9 miliona dolara. Od toga se na izvoz odnosi oko 3,5 miliona dolara, a na uvoz 3,4 miliona dolara. U strukturi ukupnog izvoza cveća i ukrasnog bilja, najznačajnije je učešće semena i sadnog materijala od 78%, živog cveća od 21% i ukrasnog bilja od jedan odsto.
Kikinda - Predsednik Opštine Kikinda Savo Dobranić i direktor belgijsko-holandske firme “Wind Vision” Jakob Jan Ferveda potpisali su Sporazum o saradnji. Na ovaj način stvoreni su uslovi za buduću saradnju u proizvodnji električne i toplotne energije iz biomase. Pregovori o realizaciji projekta započeli su pre godinu dana, a potpisivanjem sporazuma ozvaničava se početak investicije. ”Sporazum je značajan i za poljoprivrednike, jer će moći da ostvare dodatni prihod. Ostaci u polju koji su do sada paljeni, ili preoravani, prodavaće se novom preduzeću koje će biti formirano. Građanima naše opštine obezbedićemo sigurniju i jeftiniju energiju”, istakao je Dobranić.
Bezdan - Rezultati kontrole Robnih rezervi trebalo bi da budu gotovi do kraja nedelje, a kako je izjavio ministar poljoprivrede Goran Knežević, reč je o velikim zloupotrebama koje dugo traju. ”Insistiraću da se utvrdi odgovornost svih u tom lancu mahinacija”, poručio je Knežević dodajući da su “izgleda, u sve umešani i odgovorni iz republičke Direkcije za robne rezerve”. U želji da se ustanovi u kakvom su stanju preostale količine prošlogodišnjeg roda pšenice i kukuruza, utvrđene su velike mahinacije u skladištima, kazao je Knežević. Direktor Direkcije za robne rezerve Goran Tasić rekao je da prvi nalazi kontrole koje je u toku pokazuju da ima velikih propusta.
Arilje - Berba malina je skoro na pragu, a proizvođači prete da će umesto u malinjake otići na ulice, jer nedavni sastanak nije doneo dogovor o ceni maline. “Naš zahtev je da početna otkupna cena bude dva evra, a svaki iznos preko pomenute neka reguliše tržište. Ukoliko nam u roku od sedam dana hladnjačari ne izađu u susret bićemo prinuđeni da izađemo na ulice”, kaže predsednik ivanjičkog udruženja malinara Vilamet”, Miodrag Bogdanović. Prema njegovim rečima, ako im se zahtevi po pitanju cene maline ne ispune, proizvođači će tražiti pomoć od premijera Ivice Dačića i prvog potpresednika Vlade RS Aleksandra Vučića. Bogdanović takođe ističe da je rod ovog voća desetkovan.
Beograd - Trgovanjem državnim žitom „Robnih rezervi“ privatni skladištari mogli su da zarade više od 50 miliona evra! To su prve procene iz istrage, koja je pokazala da nedostaje nekoliko desetina hiljada tona kukuruza uskladištenog kod privatnika. Ministarstva poljoprivrede i trgovine nedavno su započela terensku kontrolu žita smeštenog u privatnim silosima, koja nije rađena decenijama. Svake godine „Robne rezerve“ na ovaj način čuvaju u proseku oko 300.000 tona kukuruza i pšenice. Računica govori da su spretni skladištari trgovanjem samo polovinom ove količine za pet godina mogli da zarade desetine miliona evra jer je moguće ostvariti razliku od oko pet dinara po kilogramu.
- Dosadašnje kontrole svodile su se na proveru papira, niko nije zavirivao u silose. Vlasnici skladišta manjak su pokušavali da prikriju tako što su skidali merdevine s silosa, nekima je iznenada pozlilo pa su tražili odlaganje, drugi su se stvarno razboljevali kada su uhvaćeni u prevari, a treći su posle malo vrdanja priznavali da nemaju ni kilogram državnog žita - navodi sagovornik Kurira upoznat sa slučajem. Model zarade je bio prost: skladištari su dobijali žito od države, zatim čekali najpovoljniju cenu, prodavali ga, a onda najnižu, kako bi obnovili zalihe.
Žarko Galetin, direktor Produktne berze, za Kurir navodi da dobar trgovac može da napravi strategiju i dobro zaradi jer raspon cena pšenice u toku godine može da bude i 60 odsto. Sposoban trgovac pšenicom može da zaradi šest-sedam dinara po kilogramu. Galetin ističe da kontrole moraju da se rade pred žetvu, kao sada, što nije bio slučaj jer onaj ko trguje obično čeka novi rod da obnovi to što je prodao.
Vukosav Saković, direktor udruženja Žita Srbije, kaže da se na prodaji državnog žita nekad zaradi lepo, a nekad se i izgubi. Raspon cena, dodaje, u poslednjih deset godina omogućavao je zaradu u šest, a u četiri nije.
Reč je o pljački ogromnih razmera, biće posla za policiju i za tužilaštvo, izjavio je za RTS Rasim Ljajić, ministar trgovine. On kaže su zatečeni ljudi koji su ugrađivali i dvostruko dno u silose. U komisiji za kontrolu su, kako je rekao za Kurir, i predstavnici udruženja za zaštitu potrošača, a angažovan je i „Jugoinspekt“, jedina laboratorija u Srbiji referentna za ove poslove.
Ministar poljoprivrede Goran Knežević potvrdio je za Kurir da je u određenim privatnim skladištima otkriven manjak državnog kukuruza.
- Posle predloga „Robnih rezervi“ da se otpišu velike količine kukuruza zbog aflatoksina, oko 60 odsto, pokrenuli smo inicijativu da se ispitaju količina i kvalitet kukuruza i pšenice u državnim zalihama. Osnovana je komisija, koja će uskoro podneti izveštaj, pa će se znati detalji - navodi on.
Kurir
Negotin - Više od 20.000 hektara šuma u Negotinskoj krajini je pod nezapamćenom najezdom gubara. Ova štetočina iz porodice leptira uništila je svu hrastovu šumu, pa je prešla na uništavanje voćnjaka i kukuruza. Šteta će biti ogromna, a u Srbija šumama kažu da je ova katastrofa mogla biti samo delimično suzbijena uništavanjem gubara iz vazduha, za šta ove godine resorno ministarstvo nije imalo dovoljno novca.
Vlasnici šuma, voćnjaka i kao i ratari, potpuno su nemoćni i sa žaljenjem posmatraju kako im ovaj insekt iz dana u dan pravi sve veću štetu. U Srbija šumama kažu da je ovogodišnja najezda gubara do sada najveća i da je jedina mera koja je mogla biti preduzeta tretiranje iz vazduha. Do danas više od 20.000 ha privatnih i državnih šuma je opustošeno, a direktna šteta je već sada veća od pola miliona evra. Ono što još više zabrinjava je indirektna šteta, koja se ogleda u gubitku prirasta šuma, a čije će posledice biti nemerljive
B92
Tokio - Japan je obustavio deo uvoza američke pšenice zbog toga što je na jednoj farmi u SAD nađena genetski modifikovana verzija žita. U SAD nije odobreno korišćenje gm pšenice, ali se ona ipak našla na jednoj tamošnjoj farmi, objavilo je američko ministarstvo poljoprivrede (USDA). Katsuhiro Saka, savetnik u Ambasadi Japana u Vašingtonu, izjavio je da je Japan otkazao porudžbine pšenice sa severozapada SAD i dodao da očekuju više informacija američke vlade. Zvaničnici USDA su rekli da je tu pšenicu pre deset godina legalno testirao gigant za proizvodnju semena “Monsanto”, ali ta sorta nije odobrena. Monsanto je prestao da testira seme u Oregonu i nekoliko drugih država još 2005.
Sent Luis - Čak su i duboki korporativni džepovi Monsanta i majstori u lobiranju omanuli u Evropi gde sve više zemalja zabranjuje upotrebu njegovog GM semena. Tako je portparol Monsanta izjavio da je kontraproduktivno da se bore protiv vetrenjača. Ova odluka je doneta posle protesta koji su počeli prošle subote sa Maršom protiv Monsanta, kada su se građani 400 gradova pobunili protiv Monsanta i njegovog uticaja na vlade. Protestanti su tražili da se proizvodi koji sadrže GMO jasno označe sa etiketom tako da građani sami mogu da odluče da li će ih kupovati ili ne. Najveća Monsantova konkurencija u Evropi - Bajer, BASF i Syngenta, već su odustali od GM semena.
Beograd - Zbog hladnog vremena, trešnje su počele da sazrevaju desetak dana kasnije nego što je to uobičajeno, pa su lošijeg kvaliteta. Iako su plodovi ranih sorti bili nešto sitniji, iz Srbije je do sada izvezeno 450 tona ovog voća. Kiša će povećati veličinu ploda kasnijih sorti, ali zbog nje, zrele trešnje u pojedinim voćnjacima pucaju. Cena trešanja ove godine dva puta je niža od prošlogodišnjih, pa se najkvalitetniji plodovi plaćaju dva evra po kilogramu. U Srbiji se godišnje proizvede oko 26.500 tona trešnje. Čak 85 odsto proizvodnje izvozi se u Rusiju, a manje količine prodajemo u Crnoj Gori, BiH i Poljskoj. Prošle godine izvoz trešnje je bio oko pet miliona evra
RTS
Brisel - Češka hoće da registruje brend ”praška šunka”, ali tome se protive Slovačka, Italija, Nemačka i Austrija. Ako bi Češka uspela da registruje zaštitni znak za mesni proizvod pod nazivom ”praška šunka”, slovački proizvođači mesa bi se našli u nepovoljnom položaju, jer i oni nude proizvode poznate kao praška šunka, ali ih proizvode drugačije. Ako bi EU registrovala naziv Češkoj, proizvođači u drugim zemljama bi svoje proizvode morali da preimenuju ili bi morali da proizvode prašku šunku prema tradicionalnoj češkoj recepturi. U Češkoj se ovaj naziv koristi za šunku proizvedenu od svinjskog buta, ovalnog oblika, a još jedna specifičnost je samo sečenje šunke, koje se naziva praški rez.
Novi Sad - Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić rekao je da je za uspešan razvoj poljoprivrede u Srbiji neophodna decentralizacija poslova. U razgovoru sa ambasadorom SAD Majklom Kirbijem u Novom Sadu, Ješić je istakao da istovetno subvencionisanje poljorivrede ne daje dobre rezultate. ”S obzirom na to da se poljoprivrednici u različitim regionima u Srbiji bave različitim vrstama poljoprivredne proizvodnje, vođenje istovetne politike subvencionisanja u celoj zemlji ne daje dobre rezultate”, rekao je Ješić. On je obavestio američkog ambasadora o aktivnostima pokrajinske Vlade na unapređenju poljoprivrede, kao i o ulaganjima u tu najznačajniju izvoznu granu naše zemlje.
Saporo - Par dinja sorte Jubari prodato je na aukciji u Japanu za 1,6 miliona jena (12.230 evra), što je jedna od najviših suma koja ikada data za ovu voćku. Dinje sočnog, narandžastog mesa, teške 3,7 kilograma, kupio je lokalni prodavac tokom prvog dana redovne godišnje licitacije u gradu Saporo, na ostrvu Hokaido, na severu Japana. Rekord, ipak, nije oboren. Drže ga dve dinje iste sorte za koje je 2008. anonimni kupac platio 2,5 miliona jena. U zemlji u kojoj jedna jabuka može da premaši cenu od pet dolara, a korpica sa 20 trešanja čak 100 dolara, kupci su naviknuti na visoke cene voća. Jubari dinje se smatraju statusnim simbolom u Japanu, poput dobrog vina.
Beograd - Ministarstvo poljoprivrede razjasnilo je da će proizvođači meda i čajeva bezbedno moći da izvoze svoje proizvode u EU. Panika koja se poslednjih nedelja širila u zemlji da je u EU već stupio propis koji mora da primeni i Srbija – da med i čajevi neće moći da se prodaju i izvoze bez specijalnih skupih sertifikata, kako se ispostavilo bila je neosnovana. ”Direktiva 2004/24/EC odnosi se na tradicionalne medicinske proizvode na bazi bilja, znači da se ovde ne radi na primer o čaju ili medu sa aspekta zahteva bezbednosti i/ili kvaliteta za ljudsku upotrebu, već se odnosi na tradicionalne lekove na bazi bilja”, navode u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede.
Tešanj - Jusuf Solo (38), poljoprivrednik, iz Jelaha voće i povrće koje prodaje spreman je uvek da podeli besplatno onima koji nemaju novca da plate. Ovaj otac troje maloletne dece, o kome priča cela BiH, mnoge je oduševio svojim postupkom.
"Pitaju me zašto dajem besplatno. Stanu ljudi pored mog štanda, gledaju, ne veruju. A nema tu ništa čudno: onome ko daje od sebe, Alah će dati 10 ili 1.000 puta više. On najbolje zna", kaže Jusuf.
On kaže da uvek pita kupce da li imaju novac, kako žive, i da je spreman da voće i povrće besplatno da svakome kome treba, a ko ne može da plati.
"I meni su ljudi pomagali. Sa nepunih 17 godina sam otišao u Rusiju, tamo radio do 2005. godine. Uz Alahovu i pomoć dobrih ljudi snašao sam se, zaradio, dobro mi je… Red je da i ja nekome pomognem", kaže Solo, navodeći da mu je želja da otvori prodavnicu u kojoj bi se roba prodavala, ali i dielila džabe.
Pančevo - U atarima sela Omoljica i Ivanovo u opštini Pančevo grad je oštetio useve a šteta se još procenjuje. Šteta je različita. Od stoprocentne do mesta gde će kukuruz moći delimično da se oporavi. Pprotivgradna odbrana je dejstvovala svim raspoloživim raketama, ali efikasnost njene odbrane je delimična.
RTV
Beograd, Subotica - Ministarstvo poljoprivrede traži od subotičke lokalne samouprave da poništi odluku kojom je crkvama i verskim zajednicama na teritoriji Subotice pre šest godina dodeljeno 700 hektara zemljišta na korišćenje.
Gradonačelnik Subotice Modest Dulić je, komentarišući ovaj zahtev, rekao da će se poništavanje sporne odluke iz 2007. godine naći na narednoj sednici Gradskog veća i da će nakon toga biti upućena Skupštini grada na donošenje.
Naime, Skupština opštine Subotica 2007. godine donela je odluku po kojoj je dala na korišćenje 700 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta crkvama i verskim zajednicama do donošenja konačne odluke o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama.
Prošle godine se usvaja Zakon o restituciji i Ministarstvo poljoprivrede nalaže da se to zemljište uvrsti u program izdavanja.
Crkve i verske zajednice, smatrajući da im se time oduzima zemljište, pokreću tužbu protiv grada, a nadležni sud stavlja zabranu gradu i državi na raspolaganje tim zemljištem, sve na osnovu odluke iz 2007, a spor još uvek nije završen.
Javno pravobranilaštvo u martu ove godine obaveštava Skupštinu grada da je odluka iz 2007. godine nezakonita i preporučuje da se ona poništi tamo gde je i doneta - preko veća, na Skupštini.
Kancelarija za poljoprivredno zemljište priprema takav dokument i dostavlja ga Gradskom veću na usvajanje i upućivanje Skupštini grada. U međuvremenu, predstavnici crkava i verskih zajednica upućuju saopštenje javnosti u kojem protestuju protiv ovakve odluke i pozivaju odbornike Skupštine da ne glasaju za ovu odluku.
Međutim, Gradsko veće, sa šest glasova za i tri protiv, izglasava skidanje ove tačke sa dnevnog reda sednice Skupštine grada i upućuje Ministarstvu poljoprivrede dopis u kojem zahtevaju od ministarstva, koje po zakonu upravlja i raspolaže poljoprivrednim zemljištem, mišljenje po pitanju sporne odluke iz 2007. godine.
Iz Uprave za poljoprivredno zemljište je odgovoreno da će Ministarstvo tražiti poništavanje sporne odluke.
"Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u pogledu odluke iz 2007. godine koju je donela Skupština opštine Subotica o ustupanju na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini institucijama, crkvama i verskim zajednicama, traži od lokalne samouprave da postupi u skladu sa preporukom Javnog pravobranilaštva iz marta 2013. godine i poništi spornu odluku", navodi se u odgovoru iz pres službe Ministarstva poljoprivrede.
Beograd - Na predlog Ministarstva poljoprivrede izmenom Pravilnika o uslovima, načinu i obrascima zahteva za ostvarivanje prava na regres za gorivo, rok za kupovinu goriva za prolećne radove produžen je do 15. juna. Rok za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na regresirano gorivo za prolećne radove produžen je do 15. jula, kako bi svi registrovani komercijalni poljoprivredni proizvođači ostvarili svoje pravo i blagovremeno završili planirane prolećne radove u poljoprivredi.
Ministarstvo poljoprivrede
Novi Sad - Generalni direktor Novosadskog sajma Dragan Lukač zadovoljan je ovogodišnjim Poljoprivrednim sajmom. Na konferenciji za novinare, on je rekao, da su ove godine na otorenom prostoru izdali za 6% više prostora a za 10% je više prodatog prostora u halama. Organizator je prvi put izašao sa tačnim brojem predatih ulaznica, tačno 73.121 ulaznica. Lukač tvrdi da je i to povećanje od 11% u odnosu na lane. Najposećeniji dan je bila nedelja, a na tzv. "Porodični dan" sajam je posetilo više od 18.000 posetilaca.
Đorđe Simović, Poljoprivreda.info
Novi Sad - Direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin smatra da je cena kukuruza u Srbiji od 180,18 evra po toni neočekivana i da je 21. maja bila i niža – 178 evra po toni.
- Ova aktuelna cena kukuruza je bila još 8. marta 2013. godine, a pre toga 5. jula 2012. godine. Ove pomenute cene su najniže i u regionu i na svetskim berzama. U Hrvatskoj je cena kukuruza 210 evra po toni. Imamo manju cenu za više od 10 odsto i u odnosu na berze u Čikagu i Budimpešti i znatno niže u odnosu na berzu u Parizu, kaže Galetin za „AgroServis”.
Po oceni ovog poznavaoca tržišta žitarica u svetu, kod nas je došlo do potpunog zastoja u izvozu, a u domaćem prometu se kukuruz kupuje uz dužu proceduru provere kvaliteta i na manje količine.
- Čim nema izvoza iz Srbije, nema kupaca. Da li će ova cena nešto pomeriti na tržištu, znaće se za par dana – kaže Galetin.
Prognoza da će cena kukuruza u avgustu porasti, niko ne može sa sigurnošću potvrditi, iako je prošlogodišnji rod bio mali, ali pojedini analitičari kažu da našu poljoprivredu prati nelikvidnost, što se naročito vidi u potražnji mnogih inputa i da pouzdane prognoze nisu moguće.
Agrosevis
Vrbas - Oko 300 farmera s područja Bačke i Banata, okupljenih u Udruženju odgajivača ovaca i koza ”Bikara”, tržištu će isporučiti ove godine 15.000 jagnjadi i jaradi, pola miliona litara mleka, više od 50 tona raznih mlečnih proizvoda i prerađevina od mesa. Njihov proizvodni učinak, kažu, mogao bi da bude veći kada bi država sistemskim rešenjima obezbedila stalni podsticaj razvoja ovčarstva i kozarstva. Ipak, Vladimir Kankaraš, predsednik udruženja, kaže da ove dve grane stočarstva poslednjih godina beleže zavidan uspon. Tako je u protekle tri godine na području koje pokriva udruženje ”Bikara” podignuto tridesetak savremenih farmi ovaca i koza sa stadima od 50 do 100 i više grla.
Politika
Novi Sad - U izjavi za Tanjug, državni sekretar Danilo Golubović je rekao da smatr da su poljoprivrednici u Srbiji zadovoljni subvencijama.“Ja sam skoro 30 godina u poljoprivredi i činjenica je da naši farmeri uvek kukaju, oni su dovoljno pametni da ne žele da kažu da je nešto dovoljno dobro jer se plaše da bi subvencije mogle da se smanje. U nekim internim razgovorima zaključio sam da su oni zadovoljni, da vide da se ide napred, da se politika sve više eliminiše iz agrara i da sve veću ulogu ima struka”, istakao je Golubović. Kako je ukazao, poljoprivrednici su prepoznali iskren stav ministarstva i mere koje su donete u razgovorima s njima, što, smatra on, dokazuje i izrada strategije poljoprivrede od 2014. do 2024., u kojoj je angažovano više od 200 ljudi od poljoprivrednih proizvođača do stručnjaka sa fakulteta.
Novi Sad - Miodrag Kostić, vlasnik MK grupe, smatra da je nužno udruživanje kompanija u regionu. On je predstavio svoju sliku zajedničke kompanije Agrokora, MK grupe, Atlantica, Nektara i Podravke koja bi se zvala AMANP. Za zajedničku kompaniju, koja bi imala oko sedam milijardi evra prihoda i imala jednu upravu, vladao bi, tvrdi Kostić, neviđen interes, a to ne bi bio samo zbir jednostavnih brojeva, nego multiplikator. ”Ako se na vreme ne opametimo, bićemo samo gledaoci na velikoj evropskoj utakmici”, poručio je Kostić. Inače Kostić je rekao i da je njegova kompanija spremna da privatizuje hrvatske hotele čim se ukaže prilika i dodao da isto važi i za hrvatske šećerane.
Beograd - Srpska napredna stranka kritikovala je juče vojvođanskog sekretara za poljoprivredu Gorana Ješića ocenivši da svojim izjavama otežava dolazak stranih investitora. “Ovaj dokazani rasturač srpske poljoprivrede latio se novog posla i ulaže maksimalne napore, ovog puta da državu zaštiti od stranih investicija. Jer, ko bi to bolje znao od DS i Gorana Ješića”, navodi se u saopštenju SNS povodom njegove izjave da će učiniti sve da država ne otuđi državno poljoprivredno zemljište. SNS je navela da je Ješić “izgleda zaboravio da je prošlo vreme Demokratske stranke, kada je jedan čovek donosio sve odluke u državi, i to samo u svoju korist, i u korist svoje stranke”.
Novi Sad - Vojvođanski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić izjavio je da će učiniti sve da država ne otuđi državno poljoprivredno zemljište. On je na skupu posvećenom finansiranju projekata u agrobiznisu rekao da je državno zemljište trenutno najveći razvojni resurs Srbije. “Mi više verujemo u male farmere nego u Al Dahru, PIK Bečej ili PKB”, rekao je Ješić i ocenio da će, ako država bude otuđila državno poljoprivredno zemljište, doći do ukrupnjavanja poseda od strane pojedinaca. Prema njegovim rečima, država bi trebala da kroz bespovratna sredstva omogući malim farmerima da postanu srednji, a srednjima da postanu veliki proizvodjači.
Novi Sad - Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić predstavio je novi servis u okviru Prognozno-izveštajne službe, namenjen poljoprivrednicima. Sekretarijat je u taj projekat do sada uložio približno 330 miliona dinara budžetskih sredstava. ”U ovom trenutku imamo 2.000 korisnika softvera, a vrlo brzo će to, nakon sajma, biti već nekoliko desetina hiljada, kada potencijalni korisnici prođu potrebnu proceduru za korišćenje novouspostavljenog SMS servisa. SMS komunikacija je inače najbolji vid komunikacije ranog upozoravanja, koji ova služba radi. S opštinama koje nemaju razvijenu bazu svojih poljoprivrednih proizvođača, pokušavamo i dalje da radimo na tom pitanju”, rekao je Ješić.
Beograd - Ni jedna pošiljka svežeg voća i povrća, pa ni jabuka, nije vraćena Srbiji u 2013., kažu u Ministarstvu poljoprivrede povodom navoda da su u srpskim jabukama izvezenim u Rusiju nađene povećane količine pesticida. Fitosanitarna inspekcija je ove godine uzorkovala konzumne jabuke različitih sorti u hladnjačama kod skladištara i proizvođača na prisustvo ostataka sredstava za zaštitu bilja. Dobijeni rezultati analiza pokazali su da je sadržaj ostataka pesticida u skladu sa važećim pravilnikom. Na osnovu podataka granične fitosanitarne inspekcije i fitosanitarne inspekcije za bezbednost hrane, nijedna pošiljka svežih proizvoda nije vraćena u našu zemlju, ponovili su u ministrastvu.
Brisel - Evropska komisija usvojila je paket mera čiji je cilj da se unaprede zdravstveni i bezbednosni standardi u poljoprivredno-prehrambenom lancu, odnosno “od njive do trpeze”. Predložene su nenajavljene inspekcije u prehrambenim kompanijama i oštrije kazne za one koji na etiketi proizvoda napišu jedno a u hranu stave drugo. Bezbednost hrane ključna je za poverenje potrošača i održivost proizvodnje. Cilj predloženog paketa zakona je i da se spreči širenje zaraznih bolesti životinja i štetočina na evropskim kulturama a njime se “odgovara” i na pozive za jednostavnijom i “pametnijom” regulativom sa manje administrativnih prepreka.
EurActiv
Čačak - Čačanska Fabrika čipsa obnovila je proizvodnju što će pomoći i proizvođačima krompira sa padina Kablara da prodaju svoj proizvod. Posle obnavljanja proizvodnje u čačanskoj
Fabrici čipsa, povećana je ponuda krompira za preradu poljoprivrednika sa padina Kablara, iz sela Rošci, Vrnčani i Jančići. I lokalna samouprava stimuliše proizvođače da ugovore isporuku krompira sa Fabrikom čipsa. Grad Čačak odlučio je da proizvođačima krompira za Fabriku čipsa, pomogne na taj način što će sa tri miliona dinara finansirati nabavku semenskog materijala. Kooperanti ZZ “Kablar”, koja bez prekida radi više od 100 godina, ranije su prosečno godišnje čačanskoj Čipsari isporučivali 400 vagona krompira.
Vašington - Američke diplomate agresivno su lobirale za GM hranu kako bi otvorile prostor za nju širom sveta, pokazuje analiza “procurelih” depeša. Grupa Food and Water Watch analizirala je oko 900 diplomatskih dokumenata koje je pre dve godine objavio Vikiliks i ustanovila “brižljivo uokvirenu kampanju za razbijanje otpora prema GM proizvodima u Evropi”, čime se, na kraju, pre svega pomagalo velikim američkim kompanijama i poljoprivrednom biznisu u SAD. Od 900 pregledanih dokumenata u 7% se spominju određene kompanije, a u čak 6% direktno Monsanto. Ističe se i podatak da je ova vrsta “korporativne diplomatije” bila dvostruko učestalija od diplomatskih napora za pomoć u hrani.
Banja Luka - Na području Republike Srpske oko 80.000 ha šuma nalazi se pod napadom insekta gubara, od čega je oko 21.000 ha pod veoma jakom najezdom ove štetočine. Kada je reč o najavljenom aviotretiranju šumskih površina napadnutih gubarima na području opština Banjaluka, Čelinac, Laktaši i Gradiška, šef Koordinacionog tima za suzbijanje gubara Ministarstva poljoprivrede RS Zoran Stanivuković potvrdio je da ono zvanično počelo juče na ovom prostoru, prvi put nakon 1967. kada je bila velika gradacija gubara na nekoliko miliona hektara na području bivše Jugoslavije. Ministarstvo je, u skladu sa raspoloživim finansijskim sredstvima, odlučilo da se aviotretiranje vrši na oko 6.000 ha šume.
Prokuplje - Iako je voće u topličkom kraju ovog proleća dobro ponelo, voćari strepe zbog larvi insekata koje suše zdrava stabla višanja i šljiva, pustošeći voćnjake, koji su do prošle godine obilno rađali. Voćari iz podjastrebačkog sela Bajčinca, u opštini Prokuplje, kažu da su ovog proleća brojni zasadi višanja u njihovom kraju stradali. Takav problem voćari do sada nisu imali, a stručnjaci kažu da je uzročnik štetočina pod imenom žilogriz, čije širenje ove godine, na jugu Srbije, poprima epidemijske razmere. Ako izostane hitno i sveobuhvatno delovanje protiv žilogriza, stručnjaci strahuju da bi se o Srbiji veoma brzo moglo govoriti kao o zemlji, gde je nekada uspevalo voće.
Novi Sad - Ratari sa proizvodnjom soje ove godine baš nemaju sreće. Kada su imali nameru da seju ovu uljaricu na tržištu nije bilo dovoljno kvalitetnog semena, pa je posejano manje od 100.000 hektara. Međutim, deo posejane soje je oštećen od grada 11. maja. Šta će biti sa oštećenim poljima soje znaće se za par dana. Iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada savetuju ratare da ne žure sa presejavanjem. U toj poruci se još kaže:
„Rana pojava grada oštetila je i soju, koja je trenutno u fazi prvog troperog lista. Soja ima veliku moć regeneracije, tako da treba biti veoma oprezan prilikom donošenja odluke o prejesavanju. Preporuka je da se u narednih nekoliko dana obiđu parcele i da se prati proces regeneracije biljaka.
Regeneracija počinje na nodoijama ispod mehaničkog oštećenja, gde se mogu uočiti počeci formiranja bočnih grana. Do regeneracije neće doći ako su biljke oštećene ispod kotiledona. Na parcelama gde se usev neće presejavati potrebno je obaviti međurednu kultivaciju kako bi se izbalasirao vodno-vazdušni režim u zemljištu, čim to vremenski uslovi dozvole. U slučaju da je potrebno obaviti presejavanje, Institut za ratarstvo i povrtarstvo raspoloaže dovoljnim količinama semena ranih sorti soje koje su pogodne za kasnije rokove setve. Još uvek se mogu sejati sorte Valjevka i Galina iz nulte grupe zrenja, kao i vrlo rane sorte Fortuna, Merkur, Tajfun i Virtus.”
Površina pod sojom 2010. godine je bilo 170.255 hektara, 2011. godine je bilo 165.253 hektara, a prošle godine 162.714 hektara. Ostvareni prinos se kretao od 1.725 kg/ha (2012. godine) do 3.177 kg/ha (2010. godine).
Ruski Krstur - U jakom nevremenu, praćenom gradom, u Južnobačkom okrugu najviše je stradalo Despotovo, ali su posledice leda vidljive i u Bačkoj Palanci i okolnim mestima, a grad je ojadio Kulu, Ruski Krstur i naselje Kulpin kod Novog Sada.
Procena ukupne pričinjene štete očekuje se u narednim danima, a kako prenosi RTV Vojvodine, prema nezvaničnim informacijama timovi protivgradne odbrane dejstvovali su u celom okrugu, ali je, kako se navodi, zbog nedovoljnog broja ispaljenih raketa na nekim mestima efekat izostao. Na teritoriji Bačke Palanke pod vodom je ostao veliki deo njiva, u Kulpinu je grad dostizao veličinu golubijeg jajeta, dok je u nekim delovima atara bio i znatno krupniji, a vetar je lomio grane i čupao drveće, dok je u Kuli grad padao u dva dva talasa, nanoseći ogromne štene usevima.
Nevreme nije zaobišlo ni Ruski Krstur gde je grad na usevima načinio veću štetu i od one koja je naneta njivama u kulskom ataru, tako da je sa izuzetkom Vrbasa skoro ceo Južnobački okrug bio na meti nevremena koje paori odavno ne pamte.
Dnevnik
Prijepolje - U Prijepolju je promovisan projekat ”Prognozno izveštajni sistem u poljoprivredi prekograničnog regiona“ koji se finansira iz sredstava Evropske unije, a koji realizuje Federalni
zavod za poljoprivredu iz Sarajeva i Poljoprivredna i savetodavna stručna služba iz Užica, uz partnersku podršku Regionalne razvojne agencije ”Zlatibor“ u okviru saradnje između Srbije i Bosne i Hercegovine. Cilj projekta je uspostavljanje inovativnog koncepta integrisane poljoprivredne proizvodnje zasnovane na prenosu znanja i iskustva u korišćenju informativnih tehnologija za prognoziranje i izveštavanje poljoprivrednih proizvođača o meteorološkim uslovima u lokalnoj oblasti.
Peking - Više od 900 osoba uhapšeno je u Kini zbog prodaje lažno deklarisanog ili zaraženog mesa u poslednja tri meseca, saopštili su državni mediji. Otkriveno je čak 400 slučajeva prevare sa mesom, a zaplenjeno je više od 20.000 tona lažno deklarisanog mesa. Izveštaj objavljen u petak poslednji je u nizu vesti o kršenju standarda bezbednosti hrane u Kini. Među primerima kršenja standarda navedeno je i korišćenje hidrogena u obradi kokošjih kandži i ubrizgavanje vode u meso kako bi se povećala njegova težina. Državna agencija Xinhua izvestila je da su hapšenja deo nacionalne akcije koja će se sada fokusirati na mlečne proizvode.
Zagreb - Ukidanjem carina na hranu iz EU od 10 do 40%, trgovci će police napuniti jeftinijom uvoznom robom. S druge strane hrvatska prehrambena industrija nema prostora za spuštanje cena da bi zadržali tržište. Trgovački lanci u vlasništvu kompanija iz EU ušli su u oštru kampanju za privlačenje kupaca jeftinijom uvoznom robom pa poznavaoci prilika očekuju pomor hrvatskih kompanija u poljoprivredno prehrambenoj industriji, pogotovu u proizvodnji mesa, mesnih prerađevina, brašna, ulja, vina, šećera. U trgovini igru zasad vode nemački i austrijski lanci Lidl, Kaufland i Interspar, dok se domaći lanci Konzum, Plodine i NTL još ne istrčavaju i “protivnapad” čuvaju za leto i jesen.
Večernji list
Beograd - Poljoprivredna korporacija Beograd vrlo brzo će započeti izgradnju još jedne nove, savremene farme muznih krava u Padinskoj skeli. U nju će biti uloženo oko 10 miliona evra, izjavila je potparol PKB Vesna Gajić. PKB je krajem prošle godine na gazdinstvu Partizanski prelaz otvorio jednu od najsavremenijih farmi u Evropi, a vrednost te investicije takođe je iznosila 10 miliona evra. Gajić je istakla da će ovom dinamikom biti ispunjen zacrtani cilj da PKB do 2015. godine ima četiri nove moderne farme. Broj grla na farmi na gazdinstvu Partizanski prelaz iznosi oko 800 i svakodnevno se uvećava, a planirano je da u ukupno četiri farme bude smešteno 2.400 grla.
Novi Sad - Sve veći zahtevi prehrambene industrije za sojom, pasuljem i graškom, kao i stočarstva za lucerkom tim kulturama daje novu perspektivu. Unapređenje njihove proizvodnje u naredna dva dana biće tema razgovora u Novosadskom Hotelu "Park" na Prvoj konferenciji Međunarodnog društva za mahunarke. O značaju skupa govori i činjenica da će više od 200 učesnika iz 40 zemalja predstaviti najznačajnija saznanja o unapređenju proizvodnje tih useva.
Đorđe Simović, RTV
Beograd - Srbija treba da zadrži sadašnje propise i imidž zemlje bez genetski modifikovanih organizama, što će nam omogućiti i bolju poziciju na izvoznim tržištima. “Treba prepustiti velikima (EU i SAD) da se dogovore oko ”svih tih novih tehnologija”, a mi ne treba da žurimo”, izjavio je sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Milan Prostran. On smatra da po tom pitanju moramo više da konsultujemo pre svega naše naučnike koji se bave genetskim inženjeringom i molekularnom biologijom. Prostran je primetio da se “tek po neko od njih oglasio u našoj javnosti u poslednjih par meseci, ali u svakom slučaju, treba i njihov stav saslušati”.
Zagreb - Spor Hrvatske i Slovenije oko terana možda će na kraju rešavati evropski sud: tu opciju u hrvatskom Ministarstvu poljoprivrede još uvek ne žele službeno potvrditi, ali sagovornici iz privrednih krugova ne isključuju mogućnost da će se oko terana voditi i sudska bitka. ”Ministarstvo poljoprivrede razmotriće sve mogućnosti koje su na raspolaganju i preduzeće sve što je potrebno da bi se zaštitila proizvodnja vina”, odgovorili su juče iz Ministarstva poljoprivrede. Evropski sud je već odlučivao o vinskim sporovima između Mađarske i Italije oko vina pod nazivom tokaj, presudivši u tom slučaju u korist Mađarske, koja je dobila pravo da jedina koristi taj naziv za svoje vino.
Zagreb - Glavna preokupacija hrvatskog seljaka u poslednje vreme je traženje odgovora na pitanja: Kad će ti podsticaj i subvencije? Koji su uslovi za dobijanje potsticaja? Kako popuniti komplikovanu dokumentaciju za podsticaje? Što ne valja u toj slici? Zaista je zabrinjavajuće da seljaci u Hrvatskoj danas više vremena provode po agencijama, ministarstvima i forumima tražeći upute kako doći do novca iz budžeta, ali i blokirajući ulice na naznake da će podsticaji biti smanjeni, umesto da razmišljaju kako da ga zarade prodajom vlastitog proizvoda i vreme utroše na traženje odgovora na pitanja: šta se isplati proizvoditi?
Beograd - Zakon o bezbednosti hrane propisuje da država refundira troškove analiza i superanaliza hrane, ukoliko su uzorci ispravni. U praksi, tvrde privrednici, povraćaj novca niko ne traži. Od Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede, saznajemo da je od 2009. godine do danas podnet samo jedan takav zahtev, a i on je - odbijen. U Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj NALED, smatraju da su uvoznici hrane i sirovina u prehrambenoj industriji tako suočeni sa skrivenim parafiskalnim nametom na granici. U Uniji poslodavaca objašnjavaju da se sa istom situacijom susreću i trgovci. I njima bi, ukoliko su uzorci analiza ispravni, država trebalo da nadoknadi trošak.
Moskva - Rusija će u razvoj ribarstva do 2020. godine uložiti 1,4 milijarde dolara, najavljeno je na sajtu ruske vlade. Novac će biti uložen kroz povoljne pozajmice i subvencije proizvođačima, sa ciljem da se proizvodnja ribe udvostruči u narednih sedam godina. Proizvodnja ribe u Rusiji beleži značajan rast sa 134.000 tona u 2011. na projektovanih 200.000 tona u ovoj godini. Stručnjaci procenjuju da bi proizvodnja ribe u do 2020. mogla da dostigne i više od 400.000 tona. Vlada se sprema da u maju promeni Zakon o ribarstvu koji bi trebalo da znatno pomogne ispunjenju zacrtanog cilja.
Zrenjanin - Republičko javno pravobranilaštvo, Odelenje u Zrenjaninu dostavilo je Privrednom sudu u Zrenjaninu tužbu protiv Poljoprivredne Korporacije Beograd AD,Padinska skela – u restruktuiranju, radi predaje poseda i naknade štete.
Kako se u tužbi navodi, ni nakon prestanka prava korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, kao ni nakon opomene pred tužbom, PKB nije predala poljoprivredno zemljište Ministarstvu poljoprivrede koje je po Zakonu ovlašćeno i zaduženo za zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta kao dobra od opšteg interesa. Republičko javno pravobarnilaštvo predložilo je Privrednom sudu u Zrenjaninu da donese privremenu meru zabrane ulaska PKB-a na parcele poljoprivrednog zemljišta, svojim ili angažovanim radnicima i poljoprivrednom mehanizacijom, obrađivanja i korišćenja zemlje na bilo koji način, do okončanja parnice.
Edinburg - “Prase 26”, koje je pre četiri meseca ugledalo svetlo dana na Institutu “Roslin” u Edinburgu (gde je rođena i ovca “Doli”), prva je životinja nastala metodom “korigovanja gena”. “Korigovanje gena” je jednostavan i precizan proces, u okviru koga se “iseca” deo DNK životinje, a zatim u njega ubacuje novi genetski materijal, čime se zapravo menja jedno od tri milijarde “slova” koja čine genom. Proces toliko liči na prirodnu genetsku mutaciju da bi na osnovu analize DNK životinje bilo nemoguće utvrditi da li je veštački modifikovan. “Prase 26” je stvoreno sa genom koji ga čini otpornim na afričku svinjsku groznicu, virus koji ubija evropske svinje 24 sata nakon infekcije.
Blic
Brisel - Katastrofalna situacija u sektoru govedine u EU Asocijacije evropskih farmera (Copa) i zadruga (Cogeca) upozoravaju da je situacija u sektoru goveđeg mesa u EU katastrofalna i pozivaju na akciju. Generalni sekretar Copa-Cogeca, Pekka Pesonen ističe da proizvodnja goveđeg mesa u EU više nije profitabilna. Slabi prihodi sa tržišta produbljuju krizu.”Od vitalne je važnosti da se donesu političke odluke koje će zaštititi proizvodnju i sačuvati budućnost sektora”, navodi Pesonen. Piere Chevalier, predsednik radne grupe EU za goveđe meso, rekao je u Briselu da je situacija u sektoru veoma teška zbog loših vremenskih uslova - kasne zime, velikih kiša - u nekoliko zemalja članica, što otežava snabdevanje stočnom hranom.
Agrarije
Beograd - Većina građana Srbije skoro polovinu mesečnih prihoda troši na hranu, ali uprkos tome u smeću završe tone namirnica. U poslednjih godinu dana, Veterinarska i Poljoprivredna inspekcija je sa rafova povukla više od 155 tona namirnica, zbog raznih nepravilnosti. Zato što nisu bezbedne za ljudsku ishranu, veterinarski inspektori su za 12 meseci iz prodaje povukli više od 35 tona svežeg mesa i mesnih prerađevina. Sumnjivo je bilo i oko pet tona mleka, a naročito mlečnih proizvoda. Zbog velikog rizika, uklonjeno je i oko osam tona ribe i ribljih proizvoda, raznih konzervi, 90.000 komada jaja, 60 kg meda i oko četiri tone ostalih prehrambenih proizvoda.
Beograd - Poslanik Saveza vojvođanskih Mađara Arpad Fremond zatražio je da se nađe rešenje za problem poljoprivrednih proizvođača koji, kako je rekao, često moraju da plaćaju kazne, jer njihove motorne priključne mašine za poljoprivrednu proizvodnju nisu registrovane. Saobraćajni policajci, kako je rekao Fremond na sednici Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije, neretko pišu kazne poljoprivrednicima, beleže kaznene poene, pa i oduzimaju dozvole na tri meseca, jer njihove priključne mašine nisu registrovane pre svega zato što ne mogu da prođu tehnički pregled, zbog čega je zatražio da se razmotri Pravilnik o registraciji tih mašina.
Beograd - Srbija nije u potpunosti spremna za protivgradnu sezonu jer trenutno raspolaže sa tri rakete po protivgradnom mestu, što je četiri puta manje od optimalnog broja, izavio je načelnik Sektora MUP-a Srbije za vanredne situacije Predrag Marić. “Glavni razlog malog broja raketa je nedostatak novca, ali u toku je nabavka jedne količine raketa u vrednosti od 120 miliona dinara, kako bi na svaki od 3.000 strelaca raspolagao sa po šest raketa”, kazao je Marić povodom početka sezone protivgradne zaštite koja traje do 15. oktobra. On je dodao da će, nakon te nabavke, “biti dovoljno raketa za prvi talas nepogoda i gradonosnih oblaka, ali ne i za duži vremenski period”.
Bačka Palanka - Od iduće godine kompanija ”Al Dahra“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, a na osnovu potpisanog Međudržavnog sporazuma o privrednoj saradnji Srbije i Emirata, između ostalog, i u Bačkopalanačkoj opštini pokrenuće biznis. Ova kompanija treba da preuzme oranice Vojne ustanove ”Morović“ - pogon ”Karađorđevo“ i akcionarskog društva ”Jadran“ iz Nove Gajdobre. Aleksandar Đedovac, predsednik opštine Bačka Palanka medijima je saopštio da su nadležni radili svoj deo posla, odnosno da je izvršeno razgraničenje oranica sa susednim njivama Zemljoradničke zadruge ”Lovrenac“ iz Mladenova i Zadruge ”Ogledna stanica“ u Obrovcu. Na taj način ”Al Dahra“ treba da zasnuje intenzivnu proizvodnju na 3.660 hektara vojnih oranica i 550 hektara AD ”Jadran“. Ovde je najavljeno da će u prvoj fazi biti izgrađeni sistemi za navodnjavanje, a u drugoj fazi u Bačkoj Palanci trebala bi da bude izgrađena fabrika za preradu lucerke. Takođe, najavljuje se da kompanija iz Emirata ima nameru da ulaže i u druge programe, pa i u turizam i to u opštinama Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac. Ovde korist od nadolazećeg investitora vide u otvaranju nekoliko stotina novih radnih mesta, a procenjuje se da će korist imati i oko 5.000 poljoprivrednih gazdinstava sa kojima će ”Al Dahra“, kako se planira, uspostaviti kooperativne odnose. Saopšteno je, da će poljoprivrednicima biti dostupni povoljni krediti za proizvodnju, ali i kupovinu sistema za navodnjavanje i mehanizaciju i, kako se tvrdi, sa kamatom od 1,5 odsto. Za sada Sporazum sa partnerom iz Emirata predviđa preuzimanje oranica što znači da lovište, šume i poznata Ergela ostaju u sastavu Vojne ustanove ”Morović“.
Požega - Zemljoradnička zadruga “Blagaja” iz Požege obezbedila je plasman organske paprike i paradajiza na evropsko tržište. Direktor zemljoradničke zadruge “Blagaja” Željko Adžić, koji je na njenom čelu manje od godinu dana, kaže da je ključno bilo prepoznavanje činjenice da je proizvodnja organske hrane budućnost poljoprivrede u Srbiji. “Na Sajmu u Ninbergu u februaru potpisali smo ugovor sa Nemačkom, uz prisustvo naseg Ministarstva poljoprivrede, o izvozu po 500 tona paprike i paradajza. Međutim ove sezone nećemo moći da isporučimo sve količine, već samo 300 tona paradajiza i 100 tona paprike, jer nije lako naći proizvođače”, kaže Adžić.
Novi Sad - Traktori iz Srbije, napravljeni u saradnji s najvećim kineskim proizvođačem YTO, spremni su za Evropu. Krenuće iz pogona novosadske kompanije ”Agrovojvodina-mehanizacija”, gde se uveliko proizvode, a prvi ugovor sa kupcima iz zemalja EU trebalo bi da bude sklopljen na jesen. Očekuje se da će iz pogona u Novom Sadu na tržište EU godišnje ići oko 500 traktora. Naime, ”Agrovojvodina-mehanizacija” dobila je od evropskih setrifikacionih kuća zeleno svetlo za izvoz, što znači da je uspela da za svoje proizvode – traktore YTO, dobije sve potrebne sertifikate, odnosno potvrdu da te mašine zadovoljavaju uslove najzahtevnijeg svetskog tržišta.
Novi Sad - Poljoprivrednici su ugrabili prve sunčane dane i konačno, doduše kako ko i kako gde, počeli setvu. To zaparavo i nije sam start velikog prolećnog posla s obzirom na to da je nešto semena šećerne repe već bačeno u njive, ali je ratare nakon nekoliko desetina hektara omelo ružno vreme te su s nestrljenjem čekali da se zemlja prosuši. Sudeći po vremenskoj prognozi, ove nedelje bi setva trebalo da se intenzivira, a bila brza ili ne, koštaće papreno: svi inputi za setvu jarih useva ovog proleća skuplji su nego lane. Po podacima Zadružnog saveza Vojvodine, seme kukuruza ovog proleća košta od 8.151 dinar do 14.696 po setvenoj jedinici, što je 20 do 25% više nego prošle godine.
Beograd - Republičko javno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zrenjaninu, uputilo je Poljoprivrednoj korporaciji Beograd opomenu pred tužbu, jer ni nakon prestanka prava korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini do danas, nije predala poljoprivredno zemljište Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koje je po Zakonu ovlašćeno i zaduženo za zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta kao dobra od opšteg interesa.
Kako se u opomeni navodi, PKB-u preti i podnošenje niza tužbi za naknadu štete zbog izgubljene dobiti.
Skoplje - Uvoz brašna i pšenice iz Srbije u Makedoniju nije ograničen i realizuje se svakog dana, a kontrola uvezene robe je u saglasnosti sa primenom evropskih standarda, saopštilo je juče makedonsko Ministarstvo poljoprivrede. Reakcija je usledila nakon optužbe koje su se pojavile u beogradskim medijima od strane pojedinih srpskih kompanija i ministra trgovine Rasima Ljajića da makedonske vlasti naknadno
uvode različite propise kojima ne dozvoljavaju uvoz brašna i pšenice iz Srbije, kršeči CEFTA sporazum. “Da bi se osigurali da se poštuju standardi radi se kontrola podataka koji su dati u dokumentu koji prati proizvod. Ovo je uobičajena praksa”, naglašavaju u makedonskom ministarstvu.
Novi Sad - Dnevnik piše da će šećerane u Žablju i Crvenki biti prodate francuskoj kompaniji Kristal union. MK grupa Miodraga Kostića je dosad važila za najozbiljnijeg takmaca u igri za te fabrike. Kostić je, podsetimo, namerio da kupi celu grčku industriju šećera Helenik šugar, u čijem su sastavu i šećerane Šajkaška u Žablju i Crvenka, ali nije prošao na tenderu. Bolja ponuda, naime, stigla je od Francuza, pa i od takmaca iz Poljske Krajonja Spolka cukronja. Ugovor sa Kristal unionom Grci već vide kao gotovu stvar, na koju tačka treba da se stavi krajem aprila, međutim, upućeni kažu da ipak nije sve završeno i da će pregovora o ceni i svemu ostalom još biti.
Pariz - Sa krova francuske skupštine uskoro će se čuti zujanje pčela iz tri velike košnice koje su tu postavljene ove nedelje, u okviru kampanje za promociju meda bez pesticida. Pčele, koje će se u njih useliti čim vreme otopli, trebalo bi da proizvedu oko 150 kg meda godišnje i pomognu u oprašivanju biljaka oko zgrade parlamenta. Reč je o projektu koji je deo novog evropskog trenda smeštanja kolonija pčela u krovove zgrada, koristeći činjenicu da se ovi vredni insekti lako prilagođavaju životu u urbanim sredinama. “Smatramo da je to lep način da se narod edukuje, kako građani tako i političari, o važnoj ulozi pčela”, rekao je Tjeri Dirosel, predsednik Društva francuskih pčelara.
Brisel - Ikea je povukla 17.000 porcija lazanja s mesom losa iz svojih prodavnica u Evropi, pošto je u uzorcima testiranim u Belgiji u njima pronađena svinjetina. Portparolka te kompanije Tina Kardum, navela je da su lazanje bile u prodaji mesec dana, kada su povučene sa polica 22. marta. Ikea nije objavila povlačenje lazanja, sve dok o tome nisu pisale švedske novine Svenska Dagbladet. Kardum je navela da je kompanija u petak saznala da su testovi u Belgiji potvrdili da je u lazanjama s losom bilo 1,6 odsto svinjetine. “Sada imamo više informacija. Zato smo odlučili da sada o tome obavestimo javnost”, rekla je portparolka Ikee.
Šabac - Površine zasađene jagodom, prema podacima šabačke Direkcije za poljoprivredu, na teritoriji tog grada tokom protekle tri godine povećane su sa 150 na 600 hektara. Jagoda se u tom regionu gaji na 450 hektara sa folijom, a 150 hektara je zasađeno bez zaštitne folije. Direktor te direkcije Predrag Srdanović objasnio je da je jagoda postala hit, nakon odluke grada da sufinansira izgradnju bunara za navodnjavanje parcela. “Za protekle tri godine u pocerskim selima je u 174 bunara uloženo 201.000 evra i taj projekat se nastavlja i ove godine. Voda je uslov za intenzivnu proizvodnju jagode, a mi imamo parcele od 20 ari do tri hektara”, rekao je Srdanović.
Beograd - Potrošnja hrane u Srbiji je u padu, rekao je stručnjak u PKS Vojislav Stanković i izneo podatak da je prošle godine u zemlji potrošeno 2,4% hleba i peciva manje nego 2011. godine, kao i 6,5% mesa, 4,7% mleka i 4,5% šećera, a smanjena je i potrošnja voća i povrća. Po potrošnji hrane, značajno zaostajemo za razvijenim zemljama Evrope, dok nizak životni standard doprinosi smanjenom obimu prometa i potrošnje poljoprivrednoprehrambenih proizvoda, istakao je on. Stanković je objasnio da je ukupna potrošnja hleba i peciva 2011. bila 107,3 kilograma po članu domaćinstva, prošle godine 104,7 kg, dok je ukupna potrošnja svih vrsta svežeg mesa 2012. iznosila 41,9 kg.
Beograd - Ministar trgovine Rasim Ljajić izjavio je da proizvođači brašna iz Srbije imaju problem sa izvozom u Makedoniju, jer ta zemlja uvodi necarinske barijere koje nisu u skladu sa principima CEFTE i tržišnog poslovanja. “Makedonske vlasti ne žele da prihvate sertifikate naših laboratorija i ne puštaju kamione sa brašnom iz Srbije dok oni ne sprovedu sve neophodne kontrole i analize”, rekao je Ljajić. On je dodao da je uputio dopis makedonskom ministarstvu i nadležnim institucijama i da je tražio bilateralni sastanak pre nego što se obrate CEFTI. “Nisu doneli uredbu, ali na svaki način opstruiraju slobodan protok robe iz Srbije”, rekao je Ljajić.
Beograd - ‚Kako je za Poljoprivredu.info izjavila predsednica Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine Sanja Bugarski, farmeri su sa Ministarstvom poljoprivrede postigli sporazum. "Protesti se otkazuju. U utorak u 9h u Ministarstvu potpisujemo dogovor," prokomentarisala je kratko Bugarski.
Novi Sad - Nakon burnih dešavanja i previranja na NS Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, ova naučna kuća i semenska kompanija dobila je novog direktora. Prvi čovek Instituta sada je dr Jegor Miladinović, naučni savetnik u toj kući, inače stručnjak za soju. Na mestu vršioca dužnosti direktora zamenio je profesora dr Miroslava Maleševića, eksperta za strna žita, koji je na toj funkciji bio od decembra prošle godine. Direktora Instituta imenuje i razrešava Upravni odbor na osnovu sprovedenog konkursa uz prethodno pribavljenu saglasnost Ministarstva nauke. Miladinović će biti na ”vd poziciji” do završetka konkursa, a to će se, očekuje UO, rešiti za nekoliko meseci.
Novi Sad - Centralna asocijacija proizvođača mleka Vojvodine pozvala je sve proizvođače mleka sa teritorije cele Srbije da se odazovu u utorak, 02.04.2013. u 12h ispred Vlade Republike Srbije i iskažu svoju ogorčenost načinom rada Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koje kako kažu, godinama pomaže uništavanju stočarstva. Farmeri nisu zadovoljni ni radom aktuelnog saziva ministarstva.
"Farmeri su prevareni, nasamareni, osramoćeni i revoltirani ovakvim amaterskim radom, te žele da se sve nepravilnosti pod hitno isprave," stoji u saopštenju koje je potpisala predsednica Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine Sanja Bugarski.
Pariz - Dok potrošnja vina u Francuskoj neprestano pada, broj konzumenata antipresiva raste. Kako je prokomentarisao londonski Bi-Bi-Si, Francuzi se odriču vina u korist antipredisiva.
Vino je poznati antipresiv, a Francuzi bi sa 200 miliona prodatih kutija godišnje lekova za suzbijanje depresije mogli postati njihovi najveći konzumenti u svetu.
Nije li to posledica smanjene potrošnje vina u ovoj zemlji, pitaju se britanski analitičari, iznoseći činenicu da je 1980. 81 odsto francuske populacije pilo vino, a da je 2010. taj procenat smanjen na 62 odsto.
Pre 30 godina, 51 odsto Francuza svakodnevno je pilo vina, a sada samo 17 odsto.
Vino se posle vode najviše pilo u Francuskoj, a sada su njegovo mesto preuzeli voćni sok i gazirana voda.
Gubitak kupaca na domaćem tržištu zabrinjava francuske proizvođače vina, koji su 2012. smanjili proizvodnju za 17 odsto.
Trend smanjene potrošnje vina zastupljen je i u drugim zemljama, najvećim svetskim proizvođačima vina - Italji i Španiji - što se može tumačiti kao znak izumiranja tradicionalne kulture.
S druge strane, potrošnja i proizvodnja vina neprestano raste u Kini, gde upotreba ove vrste alkoholnog pića nije deo tradicije.
Međutim, potrošnja alkohola po stanovniku u Francuskoj nije u padu. Centar za lečenje alkohilizma u Francuskoj upozorava na alarmatno povećanje od 30 odsto broja hospitalizovanih zbog preterane upotrebe alkohola u periodu od 2009. i 2010. godine.
Antananarivo - Milijarde skakavaca koji proždiru sve pred sobom, svuda gde se pruža pogled - to je surova stvarnost koja je pogodila praktično polovinu ostrva Madagaskar. Ove napasti kreću se u rojevima dugim i po nekoliko kilometara. Aleksandar Hujn, iz Organizacije za hranu i poljoprivredu UN-a, kaže da su to prizori kao iz horor filmova. Na meti skakavaca nisu ljudi, ali životi mnogih stanovnika Madagaskara pogođeni su ovom pošasti, jer insekti uništavaju ogromne količine useva i pašnjaka. Ukoliko se ne preduzmu neophodne mere, ova neobična nepogoda mogla bi da dovede do katastrofalnih humanitarnih posledica u ovoj zemlji.
Beograd - Uprava za agrarna plaćanja, centralna institucija za isplate svih subvencija poljoprivrednicima i preko koje će biti dostupna sredstva za agrar iz fondova EU, premešta se iz Šapca u Beograd. Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Danilo Golubović kazao je da je premeštaj nužan kako bi se poboljšao rad Uprave, koja će na kraju imati 300 do 400 zaposlenih.
Direktorka Uprave za agrarna plaćanja Lucija Stojić rekla je da je promena lokacije bila nužna kako bi se omogućila bolja komunikacija unutar institucija odgovornih za korišćenje sredstava iz EU fondova i omogućilo potencijalno preuzimanje novih zaduženja Uprave koji proizilaze iz procesa pregovora sa EU.
Abu Dabi - Ministar finansija Mlađan Dinkić potpisao je Ugovor o zajedničkom ulaganju u srpsku poljoprivredu sa vodećom svetskom agro-industrijskom kompanijom Al Dahra vredan 400 miliona dolara. Trećina investicije odnosi se na kupovinu imovine osam propalih poljoprivrednih kombinata. Ostatak novca biće investiran u sisteme za navodnjavanje, kupovinu savremene opreme i obrtnih sredstava koja su potrebna za proizvodnju i izgradnju najmanje pet fabrika za proizvodnju stočne hrane. ”Sa 400 miliona dolara od Razvojnog fonda Abu Dabija i 400 miliona dolara investicije od Al Dahre, obezbedili smo ukupno 800 miliona dolara investicija u srpsku poljoprivredu”, kazao je Dinkić.
Beograd - Više od 200 radnika Poljoprivredne korporacije “Beograd” (PKB) protestovalo je ispred Vlade Srbije protiv izdavanja zemljišta ove kompanije u zakup poljoprivrednicima u Čenti. Radnici su tražili da ih primi ministar poljoprivrede Goran Knežević, premijer Ivica Dačić ili prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, sa zahtevom da se poništi “nelegalno licitiranje zemljišta” PKB. Prema rečima predsednika Samostalnog sindikata PKB Milisava Đorđevića, lokalna vlast u Zrenjaninu “nelegalno je izlicitirala zemljište” poljoprivrednog gazdinstva “Čenta”, koje posluje u sastavu PKB, i sada “na nasilan i nelegalan način pokušava da uvede seljake u posed”.
Arilje - Rod malina u Srbiji će ove godine biti 30 odsto manji nego prošle godine, izjavio je predsednik Udruženja proizvođača maline Vilamet Miodrag Bogdanović. ”U Srbiji se sada proizvodi svega 30.000 tona maline u odnosu na nekadašnjih 85.000 tona”, navodi Bogdanović i upozorava da su proizvođači u veoma kritičnoj situaciji, ”jer ni sami ne mogu da odrede kojom cenom bi bili zadovoljni“. U 2013. godini će biti više otkupljivača nego proizvođača i berača, jer svi hoće, kako je naveo, ”nešto da ućare“. Bogdanović smatra da poljoprivredni proizvođači treba da se okrenu i drugim kulturama, poput kupine i borovnice, koje bi se dobro plasirale na ino tržište.
Subotica - U Subotici je zabeleženo 46 ”paorskih” razvoda zbog novog pravilnika po kome bračni drugovi mogu registrovati samo jedno poljoprivredno gazdinstvo da bi se onemogućilo da domaćinstvo dobije podsticaje za više od zakonom limitiranih 100 ha. U Udruženju poljoprivrednika Subotice kažu da je bilo barem dvadeset razumnijih načina od donošenja pravilnika koji tera bračne drugove da se razvedu. Paor Pavle Kujundžić naglašava da je to dovelo do velikih problema. “Oba gazdinstva, i ono registrovano na supruga i ono čiji je nosilac bila supruga, bila su u sistemu PDV. Ako je ostvaren povrat tog poreza, da li će se, u slučaju ugašenog gazdinstva, tražiti da se to plati”, pita on.
Peking - Kineske vlasti zaradile su gotovo pet milijardi dolara prodajom zemlje koju su kupile od poljoprivrednika, navode vodeći kineski ekonomisti. U vreme kada Kina prolazi kroz veliki proces urbanizacije, konfiskacija ruralnog zemljišta izavala je brojne proteste izazivajući zabrinutost vladajuće Komunističke partije, koja korupciju i socijalne nemire smatra najvećim pretnjama. Prema kineskim zakonima, država može da plati kompenzaciju u vrednosti i do 30 puta većoj od vrednosti zemljišta koje kupuje, ali u praksi vlasti isplaćuju znatno manje sume, ili ih ne isplaćuju uopšte, da bi potom zemlju prodavale graditeljima po mnogo višim cenama.
Sofija - Bivši bugarski ministar poljoprivrede Miroslav Nejdenov optužen je za korupciju i mito u vezi s raspodelom sredstava iz poljoprivrednog fonda Evropske unije u toj zemlji. Nejdenov je pušten da se brani sa slobode uz kauciju od 5.000 evra. On je optužen da je pokušao da podmiti zvaničnike koji su bili povezani sa novcem iz EU, da potpišu dokumenta za povraćaj novca od poreza određenim proizvođačima hrane, kao i da je pomagao jednoj kompaniji da pobedi na tenderu. Nejdenov je negirao krivicu. On je bio ministar u vladi desnog centra premijera Bojka Borisova koji je došao na vlast 2009. na obećanjima da će iskoreniti korupciju.
Pariz - U 10 procenata flaširane vode u Francuskoj pronađeni su tragovi pesticida i lekova, koji se pre svega koriste za lečenje raka dojke, pokazali su rezultatati studije i Udruženja slobodnih potrošača Francuske. U pojedinim flaširanim vodama, kao što je Vitel, Volvik, Kora i Kristalin, pronadjeni su tragovi Atrazina i Hidrokiatrizina, pesticida za uništavanje korova, čija upotreba je zabranjena još 2001. Prisustvo navedenih pesticida u vodi objašnjava se njihovom visokom rezistentnošću. Analiza ne dovodi u sumnju rad fabrika za flaširanje voda niti ispravnost ambalaže, već ukazuje na zagađenost životne okoline pod uticajem ljudskog faktora, prenosi francuski list Eko.
Beograd - Članstvo Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji ne znači automatski i uvođenje genetski modifikovanih organizama u zemlju, već šalje pozitivan signal investitorima, garantuje stabilnost i omogućava pristup tržištima 159 zemalja članica, izjavio je ministar spoljne i unutrašnje trgovine Rasim Ljajić. “Kad neko kod nas pomene članstvo Srbije u STO uvek u medijima neko uperi prstom i kaže - on je za GMO. Sve što se traži od nas je da nema restrikcije u pogledu prometa, a nama ostaje da odredimo način kontrole, možemo da donesemo interna pravila koja su u našem interesu”, rekao je Ljajić u PKS na konferenciji o razmeni iskustava u procesu pristupanja STO.
Zagreb - Dalmatinsko desertno vino - prošek, od 1. jula se više neće tako zvati, saopštilo je hrvatsko Ministarstvo poljoprivrede. Naziv “prošek” se zabranjuje jer fonetski podseća na “proseko”, italijansko penušavo vino. Evropska komisija je ocenila da izraz “prošek” može da zbuni potrošače. Zagreb je tokom pregovora sa EU isticao da se na hrvatskom jeziku naziv “prošek” različito piše u odnosu na italijanski “proseko” (prosecco) i da je to drugačiji proizvod, ali je Evropska komisija zatražila povlačenje tog zahteva. Zato se od ulaska Hrvatske u EU, odnosno od 1. jula, naziv “prošek” više neće moći koristiti, pa čak ni dok se ne potroše zalihe.
Beograd - Da li zaista znamo šta jedemo, pitanje je koje sve češće postavljaju potrošači. Dobrim delom strahovanja zbog bezbednosti hrane podupire i konfuzija u nadležnosti inspekcijskih službi. Njihove podele kod pregleda namirnica, zavisno da li su biljnog ili životinjskog porekla, ponekad naprave ozbiljnu zabunu. Kako ne postoji objedinjena institucija da koordinira rad sanitarne, fitosanitarne, veterinarske, poljoprivredne i tržišne inspekcije, nadležnosti su izmešane. S druge strane, brojne namirnice nisu ničija briga. Goran Papović, iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže da je svaki od resornih ministara najavljivao reorganizaciju inspekcije, ali da niko to nije uspeo da napravi.
- Velika je konfuzija u javnosti, više ne znate kome da se obratite za koju vrstu namirnica - tvrdi Papović. - Mnogo toga prepliće se u praksi, više se pozudano ne zna šta je nadležnost sanitarne, fitosanitarne, veterinarske, a šta poljoprivredne, tržišne inspekcije. Svako od nadležnih “drži” čvrsto svoju stranu bez namere da o tome raspravlja, iako je neophodno da se što pre poradi na institucionalizaciji inspekcijske kontrole. Stručnjaci ukazuju da prilikom kontrole i uzorkovanja hrane ima dosta propusta, naročito kod uvoza. Inspektori iz prvog šlepera najčešće uzmimaju uzorke koji su im najbliži, a nepoznato im je u kakvom je stanju roba u pozadini kamiona. Na primer, od 100.000 komada jaja pregleda se samo nekoliko. Na farmama se proveri samo nekoliko komada jaja, koje nadležni institut kontroliše. Sa tom potvrdom o ispravnosti kasnije farme prodaju sveža jaja konditorskim kućama, bez detaljnijih analiza. A veterinarska inspekcija u fabrici slatkiša, pregleda uslove skladištenja jaja i prateću dokumentaciju.
Zagreb - Hrvatsko Ministarstvo poljoprivrede obavestilo je javnost preko svoje web stranice kako je Uprava za sanitarnu inspekciju Ministarstva zdravlja pronašla neautorizovan genetski modifikovan pirinač u nekoliko proizvoda koji su se prodavali u Hrvatskoj. Reč je o testenini od pirinča čiji je proizvođač austrijska kompanija, bezglutenskoj testenini od pirinčanog brašna talijanskog proizvođača i rezancima čiji je proizvođač jedna holandska kompanija. Ministarstvo poljoprivrede navodi kako su uvoznici tih proizvoda u Hrvatsku “preduzeli dobrovoljne mere povlačenja proizvoda sa tržišta i opoziva od strane potrošača”.
Biznis & Finansije
Novi Sad - Vojvođanski proizvođači mleka zahtevaju da im se isplate sva dugovanja iz prošle godine, te da se ukinu postojeće i ne smišljaju nove urdebe skrojene tako da na kraju farmeri ostaju dužni državi, a ne ona njima. U suprotnom, organizovaće proteste, i to 1. aprila. ”To neće biti prvoaprilska šala. Nažalost, situacija nije smešna, već katastrofalna. Ministarstvo ne poštuje obaveze koje ima prema poljoprivrednicima”, kaže predsednica Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine Sanja Bugarski. Ova asocijacija je održala vanrednu skupštinu povodom nagomilanih problema u govedartstvu koje, ocenjeno je, Ministarstvo poljoprivrede ne rešava već devet meseci.
Beograd - Ministarstvo poljoprivrede potvrdilo je da će prodaja goriva za prolećnu setvu početi 1. aprila, po regresiranim cenama nižim za 50 din/l od tržišnih. Za prolećne radove poljoprivrednicima sleduje 60 l/ha obradivog zemljišta, koje su upisali u Registar poljoprivrednih gazdinstava. U toku je tender za izbor najpovoljnijeg isporučioca dizela. Međutim, privatni naftaši protestuju zbog datih uslova jer, kažu, njih ne može da ispuni 80% pumpi. Pored najniže cene, učesnik na tenderu mora da ima najmanje 200 pumpi, rezerve dizela i da garantuje isporuke za prolećnu setvu od 105 miliona litara goriva: 80% dizela D2 i 20% evrodizela. Privatni naftaši kažu da to može samo NIS.
Moskva - Ministar trgovine Rasim Ljajić izjavio je juče u Moskvi da očekuje da će se izvoz jabuka iz Srbije u Rusiju i dalje odvijati bez ikakvih problema i da postoji prostor za značajno povećanje tog izvoza. Ljajić je sa ruskim ministrom poljoprivrede Nikolajem Fjodorovim razgovarao o povećanoj koncentraciji pesticida koji je pronađen u jabukama iz Srbije na ruskom tržištu, a kako je izjavio Ljajić, još uvek nema nikakvih zvaničnih laboratorijskih rezultata o tome. On je naveo da je dogovoreno da ruske fitosanitarne službe posete Beograd kako bi obučile srpske inspekcijske službe o načinima kontrole tih proizvoda i pružili im stručnu pomoć, kako bi se poboljšao kvalitet izvoza.
Novi Sad - Dok poljoprivrednici traže hitnu isplatu subvencija za prolećnu setvu jer, kako kažu, nakon velikih šteta koje je suša nanela proljoprivredi protekle godine, niskih prinosa i drastično smanjenih prihoda, nemaju novca za kupovinu goriva i semena za novi rod, iz resornog ministarstva poručuju da je sada na redu registracija gazdinstava, a da podsticaju idu posle toga. ”Subvencije za ovu godinu su definisane zakonom i pravilnicima koji su u proceduri donošenja. Trenutno je u toku proces obnove registracije koji traje do kraja marta. Tek nakon završetka obnove registracije gazdinstva i donošenjem pravilnika stvoriće se potrebni preduslovi za podnošenje zahteva za ovogodišnje podsticaje”, rečeno je u Ministarstvu poljoprivrede. ”Rokovi za podnošenje zahteva biće definisani u pravilnicima. Za osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju i za regresirano gorivo taj rok će biti od 1. maja. O isplati možemo govoriti tek kada se završi podnošenje zahteva po pojedinim merama”, poručuje Ministarstvo poljoprivrede. Ono je, podsetimo, najavilo da će inspektori pratiti pojavu rasparčavanja poljoprivrednih gazdinstava na veći broj korisnika zarad dobijanja subvencija. Kako nam je rečeno, Ministarstvo i Uprava za trezor za sada prate proces obnove registracije, koji će trajati još 10 dana. Prave kontrole sa ciljem da se uoče i sankcionišu moguće nepravilnosti u vezi sa dobijanjem subvencija će početi tek kada se završi proces obnove registracije. Osvrćući se na konkretan primer - kako se mogu sprečiti zloupotrebe ako jedan nosilac gazdinstva ima 150 ha i da poljoprivredniku iz susednog sela 50 ha u arendu, nadležni su naglasili da po osnovu odredbi Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, sva gazdinstva imaju pravo na osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju do 100 ha po gazdinstvu.
Beograd - Medijima u Srbiji dostavljeno je nepotpisano saopštenje iz Ministarstva poljoprivrede u kom sadašnja garniture teško optužuju svoje predhodnike. U saopštenju doslovce stoji:
“Posledice lošeg vođenja agrarne politike i neodgovornog ponašanja prethodne Vlade Republike Srbije su dugoročne. U danima kada je u Srbiji najaktuelnija tema bezbednost hrane treba naglasiti da je u vreme Vlade Mirka Cvetkovića (DS) i ministra poljoprivrede Saše Dragina (DS) izvršena nakaradna organizaciona racionalizacija Ministarstva poljoprivrede koja je proizvela otpuštanje 70 inspektora u periodu od 2010. do 2011. godine. Sistem službenih kontrola koju sprovode inspekcijske službe Ministarstva poljoprivrede danas je značajno otežan zbog izvršenog umanjenja broja inspektora. Na osnovu Uredbe Vlade Republike Srbije iz 2008. godine o isplati sredstava nekomercijalnim gazdinstvima, Ministarstvo poljoprivrede je bilo u obavezi da isplati po 40.000 dinara poljoprivrednicima, ali se po nalogu ministra Saše Dragina (DS) isplaćivalo duplo manje. Iz tog razloga se i danas od Ministarstva prinudno naplaćuju nagomilani dugovi, uvećani za kamate, sudske troškove i advokatske usluge po donetim sudskim presudama. Tokom 2012. godine od Ministarstva je prinudno naplaćeno blizu 1.5 milijardi dinara, dok je u prethodna dva dana naplaćeno dodatnih 170 miliona dinara. U situaciji stalnih, iznenadnih prinudnih naplata u milionskim iznosima, Ministarstvo otežano planira svoje aktivnosti i sa zakašnjenjem izvršava svoje tekuće finansijske obaveze.”
Po tonu saopštenja čini se da su, definitivno, u rukavice skinute. Ostaje nada da nije reč o traženju alibija za kašnjenje subvencija.
Novi Sad - Seme šećerne repe, industrijske biljke koja ”otvara“ i ”zatvara“ sezonu radova u polju, ove godine će, kako najavljjuju stručnjaci, zbog niskih temperatura i snega koji je pao usred optimalnog roka za setvu, kasniti nekih desetak dana. Sa setvom treba krenuti tek kada temperatura zemljišta, na dubini od pet centimetara, bude viša od pet stepeni, i kada se zemljište dovoljno prosuši da se može kvalitetno pripremiti za setvu. Najveće površine, u ovogodišnjoj prolećnoj setvi, trebalo da zauzme kukuruz, koji će, kako navodi dr Goran Bekavac iz Odeljenja za kukuruz NS Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, i pored problema sa aflatoksinima, zauzeti oko 1,2 miliona hektara.
Negotin - Umesto tradicionalnih ratarskih kultura, mnogi poljoprivrednici u Negotinskoj i Timočkoj Krajini ovog proleća odlučili su se za gajenje tartufa na leski. Najskuplja gljiva na svetu, čija cena po kilogramu dostiže i hiljadu evra, mnogi kažu da je i moćan afrodizijak, našle su u lešniku idealnog partnera, a u istočnoj Srbiji, po mišljenju stručnjaka londonskog investicionog fonda “Grin laboratoris”, idealne uslove. Reč je o pilot-projektu koji se sprovodi od prošle godine. U jesenjoj kampanji na teritoriji Srbije podignuto je 150 plantaža na ukupnoj površini od 33 ha. Engleska kompanija sa proizvođačem deli dobit tako što farmerima daje 70% prihoda, a zadržava 30%.
Pirot - Opština Pirot zaštitila je geografsko poreklo pirotskog kačkavalja, jednog od najvećih brendova ovog kraja. Kačkavalj sa etiketom “pirotski” više neće moći da se proizvodi bilo gde već jedino u pirotskom kraju pod tačno propisanim uslovima. Predsednik opštine Pirot, Vladan Vasić, izjavio je da je procedura zaštite pirotskog kačkavalja u Zavodu za intelektualnu svojinu trajala dve i po godine. “Proteklih godina bilo je dosta zloupotreba u smislu da proizvođači širom Srbije na svoje kačkavalje stavljaju etiketu koja ih je povezivala sa pirotskim krajem kako bi pospešili prodaju, ali to više neće biti moguće, jer, osim u zemlji, ova zaštita važi i za 25 zemalja EU”, kazao je Vasić.
Beograd - U Srbiju je 2012. godine uvezeno 11.000 tona svinjskog mesa, što je skoro četiri puta više nego prethodne godine, izjavio je juče savetnik u Privrednoj komori Srbije Nenad Budimović. Taj parametar govori da dosta uvezene robe odlazi u preradu, odnosno u klanične proizvode, rekao je Budimović, napomenuvši da je vrednost lanjskog uvoza svinjetine bila30 miliona dolara. “Devedeset i više odsto mesa uvozi se iz EU - Austrije, Nemačke, Španije, Francuske, Poljske, Mađarske” kazao je on i dodao da je uvoz živinskog i goveđeg mesa u Srbiji bio značajno manji od uvoza svinjskog mesa. On je objasnio da je uvoz mesa povećan zato što imamo trend pada broja grla u stočarstvu.
Beograd - Dosadašnja šteta zbog afere sa aflatoksinom u mleku je oko 120 miliona evra, a prodaja mleka je opala za pet do 27 odsto, izjavio je potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnje i spoljne trgovine Rasim Ljajić.
Ljajić je kazao da su pojedine mlekare obustavile izvoz, a neke ga smanjile za čak 37 odsto i dodao da smanjenje izvoza nije samo posledica afere.
"Mi smo analizirali prodaju u šest najvećih trgovinskih lanaca, neću reći kojih. Ta analiza je pokazala da je prodaja mleka opala od pet do 27 odsto", kazao je Ljajić.
Beograd - Skupština Srbije završila je večeras četvoročasovnu sednicu o bezbednosti hrane i zdravlju građana na kojoj je ministar poljoprivrede Srbije Goran Knežević rekao da će dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku ostati na nivou 0,5 mikrograma u litru dok se ne steknu uslovi da se promeni.
Na sednici Skupštine Srbije o bezbednosti hrane i zdravlju građana, čije održavanje je inicirala LDP, Knežević je naveo da Srbija ima problema u sistemu bezbednosti hrane i da snosi deo odgovornosti, pošto je slučaj sa aflatoksinom u mleku "zatekao" ministarstvo.
Knežević je najavio da će nacionalna referentna laboratorija za proveru kvaliteta hrane početi da radi u prvom kvartalu 2014. godine i to u Beogradu, a kasnije i u Novom Sadu i Nišu.
Strazbur - Asocijacije evropskih farmera, Copa, i zadruga, Cogeca pozvale su juče, na konferenciji za novinare u Strazburu, parlamentarce EU da donesu brzu i pozitivnu odluku o budućoj Zajedničkoj poljoprivrednoj politici i na taj način okončaju neizvesnost sa kojom se suočavaju farmeri i poljoprivredne zadruge. “Mi hoćemo mere koje su praktične i fer i koje će omogućiti poljoprivrednicima da održe njihovu konkurentnost uprkos otvaranju EU tržišta za uvoz poljoprivrednih proizvoda. Veoma je važno da imamo pozitivnu odluku ove sedmice kako bi se omogućilo da konačni politički dogovor biti postignut do kraja juna,” rekao je predsednik Copa Gerd Sonnleitner.
Čelarevo - Kompanija “Carlsberg Srbija” prva je u Srbiji dobila dozvolu za distribuciju i prodaju su per komposta oplemenjivača zemljišta koji nastaje kao nus proizvod stanice za preraduotpadnih voda pivare u Čalarevu. Registracija mulja iz sistema za preradu otpadnih vodakao oplemenjivača zemljišta nastala je kao izraz težnji kompanije da se smanji količina otpada koji se odvozi na deponiju i na taj način postigne visok stepen zaštite životne sredine. Registraciji su prethodile detaljne analize ove vrste otpada i Institut za zemljište dao jepreporuku da mulj može da se koristi kao organski oplemenjivač zemljišta, odnosno organsko đubrivo za ratarske kulture, povrće voće i vinovu lozu.
Beograd - Nacionalna asocijacija prerađivača mleka Srbije (SEDA) saopštila je da prerađivači mleka u Srbiji smatraju da se nisu stvorili realni uslovi za vraćanje nivoa aflatoksina u mleku sa 0,5 na 0,05 mikrograma po kilogramu. “Uslovi se neće stvoriti sve dok se ne preduzmu svi potrebni koraci za formiranje Nacionalne referentne laboratorije”, navedeno je u saopštenju. Istaknuto je da u Srbiji trenutno ne postoji pouzdan način merenja kvaliteta mleka, “jer su odstupanja prema različitim metodama merenja istog uzorka čak i do sto odsto”, što je, kako se dodaje, stvorilo prostora za različite manipulacije i otvorilo mogućnost da se ispolitizuje afera “mleko”.
Peking - Delegat kineskog parlamenta pozvao da Kina više čuva svoje šume tako što će smanjiti broj od 80 milijardi štapića za jelo koji se posle upotrebe bace godišnje. “Moramo promeniti naše potrošačke navike i podsticati ljude da koriste trajne pribore za jelo i escajg”, rekao je kolegama na zasedanju Svekineskog narodnog kongresa Bo Guangsin, direktor jedne grupacije za šumarsku industriju iz provincije Đilin. Proizvodnja drvenih štapića odnosi godišnje 20 miliona stabala starih 20 godina, što bi bilo dovoljno da se napuni centralni pekinški trg Tjenanmen sa 360 slojeva štapića za jednokratnu upotrebu, rekao je Bo, a prenela agencija Sinhua.
Pariz - Italija i Francuska su apsolutni lideri u industriji proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom u EU budući da učestvuju sa čak 60% u ukupnom prometu, a imaju i najviše registrovanih proizvoda. Najviše se proda na tržištima članica, dok se iz Unije izveze skoro petina ukupne proizvodnje proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom pri čemu su najveći kupac SAD, pokazala je najnovija studija Evropske komisije o vrednosti proizvodnje proizvoda sa geografskim poreklom u prehrambenoj industriji i poljoprivredi. U Zavodu za intelektualnu svojinu Srbije registrovano je 45 domaćih proizvoda koji su dobili oznaku geografskog porekla.
EurAktiv
Moskva - U Rusiji je otkriveno da oko 60 tona jabuka iz Srbije sadrži previsok novo pesticida. To je utvrđeno proverom tri uvozna kontingenta od početka ove godine, rečeno je danas agenciji Beta u službi za kontrolu poljoprivrednih proizvoda Roseljhoznadzor.
Premijer Rusije Dmitrij Medvedev je prošle nedelje na jednom savetovanju o ruskoj poljoprivredi izjavio da uvoz poljoprivrednih proizvoda nije uvek prihvatljiv ni po ceni, ni po kvalitetu, i kao primer naveo i Srbiju.
"Neke isporuke su jednostavno opasne po zdravlje, zbog visoke količine pesticida i nitrata. Poslednji primer su bile jabuke iz Poljske i Srbije", rekao je Medvedev, a prenele su ruske državne televizije.
Kako je saopštila Uprava Roseljhoznadzora za Kalušku oblast, u februaru je otkriveno 311 tona jabuka sa visokim nivoom pesticida, najveći deo iz Poljske i Srbije.
U saopstenju na sajtu te uprave, navodi se da su preduzete organizacione mere kako se ne bi dozvolio uvoz opasnih proizvoda na teritoriju Rusije.
U Agenciji za kontrolu poljoprivrednih prozivoda su naveli da je 2009. godine potpisan memorandum o bezbednosti prozivoda koji se uvoze iz Srbije u Rusiju.
U okviru te saradnje, kako se navodi, te 2009. godine je tokom provere otkriveno devet pošiljki uvezenih jabuka, ukupne količine 145 tona, sa nedozvoljenom količinom pesticida.
Tokom 2010. godine je metodom slučajnog uzorka otkriveno 107 pošiljki sa oko dve tone opasnih jabuka, a 2011. godine četiri pošiljke od ukupno 77 tona.
Tokom prošle godine dogodio se "skok", rekli su u Agenciji i naveli da je otkriveno 19 pošiljki od oko 400 tona štetnih jabuka. U Agenciji su, medjutim naveli da je tokom prošle godine u Rusiju stiglo oko 14.000 tona jabuka sa visokim sadržajem pesticida, te da tih 400 tona "nije tako strašna cifra".
Roseljhoznadzor je naveo da je njegov zadatak samo fitosanitarna kontrola proizvoda koji stižu u Rusiju, a da odluku o tome šta će dalje biti sa tim proizvodima donosi Agencija za epidemiološko-sanitarnu kontrolu, Rosepidemnadzor.
Novi Sad - Semenska soja sa klijavošću većom od 75% gotovo da više i nema u slobodnoj prodaji u Vojvodini, pa je i setva na očekivanih 170.000 hektara neizvesna.
Proizvođači semenske soje zbog moguće nestašice ove uljarice uputili su zahtev Ministarstvu poljoprivrede (Upravi za bilje) da dozvoli prodaju sojinog zrna sa klijavošću od 70%. Na ovaj način na tržištu bi se našlo još oko 3.500 tona semenske robe, najviše u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Ova semenska kuća već nekoliko godina unazad većinu zrna soje prodaje prerađivačima, koji potom sklapaju aranžmane sa ratarima, pa se tako stvara i odgovarajući monopol, koji počinje od semenske robe. U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo već nekoliko dana pokušavamo saznati ko je kupio kvalitetno zrno semenske soje i šta se događa sa ovim semenom, jer državna administracija ima podatke prema kojima je isključena nestašica za setvu.
Iz Uprave za bilje dobili smo podatak da se na tržištu nalazi oko 17,2 miliona kilograma, a da je za setvu neophodno oko 15,3 miliona kilograma. Međutim, u tom izveštaju nije naveden kvalitet zrna.
S obzirom da je Institut za ratarstvo iz Novog Sada prihvatio inicijativu Ministarstva poljoprivrede o većoj proizvodnji soje u Srbiji, u okviru međunarodnog dunavskog projekta, ova vest o nestašici kvalitetnog zrna je loš uvod u ovu priču.
„AgroServis” je pokušao i danas da dobije potpunu informaciju o semenskoj soji, ali za nas v.d. direktor Miroslav Malešević nije bio dostupan, dok nam je predsednik Upravnog odbora ove semenske kuće dr Jan Turan rekao da se Upravni odbor juče nije bavio ovim pitanjima i da on nije upoznat sa nestašicom zrna soje.
Inače, u Srbiji se godišnje semenska soja proizvodi na površini od 8.000 – 9.000 hektara, a prinos se kreće 17-24 miliona kilograma.
Kilogram semenske soje košta 115 dinara sa PDV-om, ako se u promet pusti zrno sa slabijom klijavosti ratari očekuju nižu cenu.
Agroservis.rs
Novi Sad - Stručnjaci BASF-a, pred 400 domaćih poljoprivrednika, predstavili su srpskoj javnosti inovativni koncept "AgCelence", koji omogućava smanjenje proizvodnje etilena u biljkama pod stresom (suša, led, previše kiše..) i proizvodnju veće količine biomase. Za našu zemlju kao najvažniji, objašnjen je "AgCelence" efekat na kukuruz, koji proizvodimo na više od milion hektara. Zahvaljujući strobilurinu "Piraklostrobin", koji su naučnici BASF-a sintetisali iz prirode, a koji se nalazi u proizvodu pod nazivom "Opera", kukuruz daje veću biomasu i veći prinos s jedne, kao i smanjenje sadržaja mikotoksina i mnogo brži oporavak od stresne situacije s druge strane.
"Biljke na stres reaguju povećanom proizvodnjom gasa etilena, koji ubrzava proces starenja jer biljka pod stresom želi da što pre stvori potomstvo, seme, koje će njenoj vrsti obezbediti opstanak. Ali ubrzano starenje, odnosno sazrevanje, kod biljaka smanjuje prinos biomase. Kompanija BASF prva je u svetu upotrebila osobinu strobilurina na biljke da smanje proizvodnju etilena, odnosno povećaju otpornost biljaka na stres", rekao je Siniša Ilinčić, stručnjak iz BASF-a. Naučnici BASF-a su strobilurine sintetisali iz gljiva. Kompanija danas u svetu ima najviše otkrivenih i patentiranih strobilurina, od kojih je posebno važan piraklostrobin. Piraklostrobin je verovatno najaktivniji "AgCelence" molekul od svih poznatih strobilurina. On je uz još neke strobilurine nosilac "AgCelence" efekta kod većine biljaka kod kojih se primenjuje. Povećava biomasu, smanjuje sadržaj mikotoksina, povećava sadržaj suve materije i produžava život biljkama.
Beograd - U 33 od 48 uzoraka mleka koji su poslati u Holandsku laboratoriju RIKILT Wageningen na analizu pronađen je aflatoskin M1 u vrednosti većoj od dozvoljene u EU, dok ni jedan uzorak mleka ne sadrži aflatoksin M1 u vrednosti većoj od dozvoljene u Srbiji, stoji u izveštaju te holandske laboratorije. “Proizvodne serije mleka za koje je ovom analizom utvrđeno da odgovaraju standardima EU biće vraćene u prodaju dok će ostale biti uništene u skladu sa zakonom”, navedeno je u saopštenju objavljenom na web stranici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Prema standardima EU, koji su do nedavno važili i u Srbiji, dozvoljena granica ove supstance je 0,05 mikrograma po kilogramu. Vlada Srbije izmenila je nedavno granicu dozvoljenog prisustva aflatoksina u mleku i vratila je na raniji nivo od 0,5 mikrograma po kilogramu.
Novi magazin
Beograd - Ministri poljoprivrede Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije saopštili su da je mleko u regionu jedno od najboljih u Evropi i da građani ne trebaju brinuti za njegov kvalitet. Kako bi se izbjegle situacije sa povišenim nivoom aflatoksina u mleku, ministri su se dogovorili da nadležne institucije pojačaju kontrolu namirnica, ali i proces proizvodnje hrane. Ministri iz četiri države sastali su se juče u Beogradu kako bi raspravljali o problemima kontrole hrane i umrežavanju institucija, kako se situacija sa povišenim nivoom aflatoksina, zbog, kako tvrde, meteoroloških uslova, ne bi ponovila. ”Mi ćemo imati ogromnih problema u budućnosti i upravo zato dolazi do ove saradnje između ministara gde želimo da predupredimo stvari i preventivno delujemo i da utičemo na to da naši građani piju zdravo i kvalitetno mleko kako su ga pili i do sada“, rekao je ministar poljoprivrede Srbije Goran Knežević. Ministri su zaključili da svaka država treba pojačati kontrolu stočne hrane, kao i način na koji se skladište proizvodi. Iako je bilo najava da bi mogao biti postignut dogovor oko otvaranja zajedničke laboratorije za ispitivanje kvaliteta hrane, ministri su odlučili da svaka država koristi svoje kapacitete, dok je Hrvatska ponudila svoje institucije za pojedine superanalize. ”Svaka zemlja za sebe će raditi kontrole u svojim institucijama koje ima plus samokontrole. Ukoliko je nešto što treba referentno proveriti ili dodatno, tu je Zavod za javno zdravstvo Andrija Štampar. To je laboratorija koja će, u puno kraćem vremenu i jeftinije nego labratorije u koje smo inače slali, kvalitetno uraditi taj posao“, izjavio je Tihomir Jakovina, hrvatski ministar poljoprivrede. Inače, regionalni ministri dogovorili su se da se ponovo sastanu za mesec dana u Sarajevu.
Novi Sad - Zbog afere sa aflatoksinom zainteresovanost stranaca za kukuruz iz Srbije, naš najveći izvozni adut, potpuno je nestala, kaže za Radio Novi Sad direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin. On procenjuje i da je cena te žitarice pala na najnižu vrednost i da se neće više smanjivati. "Okololnost na zaraženost kukuruza je bukvalno stopirala sve izvozne aranžmane. Kada je reč o ceni, ona trenutno kotira na granici 20 dinara po kologramu bez PDV-a. Međutim, s obzirom na to da je cena proteklih nedelja beležila svakodnevni pad, nekako se stiče utisak da je dostignuta donja granica ispod koje cena kukuruza neće padati", objasnio je Žarko Galetin.
Beograd - Direktor Robnih rezervi Goran Tasić izjavio je za Blic da su rezultati poslednje analize kukuruza pokazale da je 31 odsto količina koje je država otkupila zaraženo, jer sadrži povećan nivo aflatoksina. Zaraženi kukuruz je lociran i tretiraće se na odgovarajući način da bi i on bio spreman za upotrebu, rekao je Tasić. On je najavio da će Robne rezerve odmah krenuti sa isporukama zdravog kukuruza farmama sa kojih je zabranjen promet mleka zbog povišenog prisustva aflatoksina.
Berlin - Posle uzbune u Nemačkoj zbog srpskog kukuruza kontaminiranog aflatoksinom otkriva se da kukuruz uvezen iz Rumunije ima mnogo višu koncentraciju otrova. Kao što se u ”srpskom slučaju” čekalo duže od nedelju dana na konačne analize, tako se i zalihe rumunskog kukuruza detaljno ispituju. O ozbiljnosti situacije, međutim, svedoči činjenica da je Nemačka posredstvom Evropskog sistema za brzo obaveštavanje obavestila zemlje potpisnice odgovarajućeg sporazuma o alarmantnom nalazu. Nemačka udruženja potrošača će narednih dana pokrenuti pitanje odgovornosti nadležnih u ministarstvima zdravlja i poljoprivrede u svih 16 nemačkih pokrajina – zbog zakasnele kontrole.
Beograd - Poljoprivredna gazdinstva mogu da se registruju ili obnove registraciju do 31. marta kako bi ostvarili prava na podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Upis novih gazdinstava počeo je 25. februara, a s obzirom da je 31. mart definisan Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju kao krajnji rok, neće biti moguće pomeranje roka za obnovu registracije, istakli su u Ministarstvu poljoprivrede. Zemljoradnici nova gazdinstva mogu upisati u Registar na šalterima Uprave za trezor, prema mestu prebivališta (za fizička lica), odnosno u sedišta (za pravna lica i preduzetnike) poljoprivrednog gazdinstva, a obnova registracije prema mestu upisa gazdinstva.
Beograd - Vlada Republike Srbije je, na predlog Ministarstva poljoprivrede, donela Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2013. godini u skladu sa Zakonom o podsticajima. Sredstva će se raspoređivati za direktna plaćanja, za podsticajne mere ruralnog razvoja i za posebne podsticaje, navodi se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede. Usvajanje Uredbe omogućava početak isplate svih subvencija i premija u poljoprivredi i ruralnom razvoju tokom ove godine. Kako se ističe u saopštenju, uredbom se stvaraju uslovi za povećanje proizvodnje i konkurentnosti i razvijaju se potencijali plasmana poljoprivrednih proizvoda na domaćem i na stranim tržištima. Tekst cele Uredbe možete pročitati na sledećem linku.
Novi Sad - Najnovije analize mleka iz Srbije pokazale su da u pojedinim uzorcima sadržaj opasnog aflatoksina prelazi i 0,5 mikrograma po kilogramu, izjavio je večeras vojvođanski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić.
Ješić je za televiziju B92 rekao da su analize iz laboratorije iz Nemačke pokazali da pojedini uzorci imaju 0,86, 0,87, pa čak i 1,2 mikrograma aflatoksina po litru.
"Rezultati su užasavajući", rekao je Ješić i podsetio da je Vlada Srbije nedavno podigla dozvoljeni nivo aflatoksina sa 0,05 na 0,5 mikrograma po kilogramu mleka.
Dodao je da je najnovija analiza urađena po narudžbini Vlade Vojvodine.
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović rekao je da pokrajinske vlasti "nisu nadležne" da kontrolišu mleko.
On je Ješića optužio za "politizaciju" celog slučaja.
Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić kazao je večeras da će biti smenjena najmanje četiri službenika zbog afere s mlekom i da će uskoro dozvoljeni nivo aflatoksina biti vraćen na 0,05 mikrograma.
Beograd - Potpredsednik Vlade Srbije i predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić najavio je da će zbog propusta u aferi "mleko" biti smenjeni direktori Uprave za zaštitu bilja i Uprave za veterinu, kao i načelnici Odseka za zdravlje i biljni karantin i Odeljenja fitosanitarne inspekcije.
"Ministar Goran Knežević je ponudio ostavku, ali mislio sam da nije fer da je prihvatimo pre nego što razmotrimo rad i svih ostalih ministara, pa i moj", rekao Vučić.
Najavio je da će najkasnije za 15 dana granica za dozvoljenu količinu aflatoksina biti vraćena na 0,05 mikrograma po kilogramu i napomenuo da je ljudima iz Ministarstva poljoprivrede zamerio što je ta granica pomerana na 0,5.
Tvrdi da je mleko koje je trenutno u prodaji potpuno bezbedno. "Sve što ljudi kupe i mogu da kupe je sasvim sigurno zdravo mleko", kaže Vučić.
Beograd - Vlada Srbije je presekla gordijev čvor! Odobrila je koncentraciju aflatoksina u mleku od 0,5 mikrograma po kilogramu. To je bilo i pre dve godine, umesto 0,05 kako je bilo do sada. Ministar poljoprivrede Goran Knežević je na konferenciji za novinare rekao da je mišljenje svih nadležnih zdravstvenih ustanova da promena pravilnika o dozvoljenoj koncentraciji aflatoksina u mleku neće ugroziti zdravlje građana. Inače, posle provere 1.189 uzoraka stočne hrane proizvodnja sirovog mleka zabranjena je na 73 farme u Srbiji, a 48 proizvodnih serija mleka je stavljeno van prometa.
Novi Sad - Asocijacija poljoprivrednika apeluje na nadležne institucije da po hitnom postupku donesu i realizuju mere kojima će se prevazići šteta koju poljoprivredni proizvođači trpe usled pojave aflatoksina u mleku.
U Asocijaciji smatraju da država mora preduzeti sve da spasu male i srednje
proizvođače. Oni insistiraju da:mlekare nastave kontinuirano preuzimanje mleka sa farmi bez obzira na njegov kvalitet, kako mleko ne bi propadalo na štetu farmera i kako bi proizvođači ostvarili pravo na premiju po predatoj litri mleka, koja im pripada po Zakonu; da se svim farmama koje proizvode mleko podeli kukuruz iz robnih rezervi i to 300 kg po grlu muzne krave i odgovarajuća količina zeolita; Pored ovih mera predlažemo da se pristupi usaglašavanju Pravilnika o prisustvu; aflatoksina u stočnoj hrani i Pravilnika o nivou aflatoksina u mleku, jer je prema trenutno važećim dokumentima; dozvoljeni nivo aflatoksina u hranivu direktno proizvodi koncentraciju aflatoksina u mleku određenoj prema pravilniku koji je na snazi od 2010. godine.
Brisel - Evropska komisija zatražila je od zemalja članica da vrate oko 400 miliona evra sredstava namenjenih poljoprivredi, zbog nepoštovanja propisa EU. Komisija očekuje da će biti vraćeno 393 miliona evra, dok bi najveću sumu od 117 miliona evra trebalo da vrati Britanija. Komisija je ukazala da će povraćaj novca zatražiti od 22 članice, kao i da je najveći deo prekršaja tehničke i birokratske prirode. Pre povraćaja novca će biti sprovedena kontrola, kako bi se utvrdilo na koji način su sredstva Zajedničke poljoprivredne politike potrošena. Posle Britanije, najveći dužnici su Italija (48,2 miliona evra), Španija (40,6 miliona) i Poljska (34,4 miliona evra).
Novi Sad - Problem prisustva aflatoksina u mleku koštaće nas stotine miliona evra, jer država nije reagovala na vreme, izjavio je juče bivši ministar poljoprivrede Goran Živkov. “Ministarstvo sada radi sve što treba da radi, ali je pitanje zašto to nije ranije radilo. Da se na vreme reagovalo, šteta bi bila mnogo manja, pa bi u septembru iznosila milion evra, a u decembru 10 miliona evra”, istakao je Živkov na forumu o mogućnostima i ograničenjima poljoprivrede Srbije, koji su organizovali Fondacija Konrad Adenauer i Business Info Group. Prema njegovim rečima, pojedini poljoprivrednici su “pokazali više znanja nego država”, jer su odvajali zdrav od zaraženog kukuruza.
Novi Sad - Goran Ješić, podpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, odgovarajući na pitanje u listu „Sremska poljoprivreda” da li su kooperative ili zadruge spas za poljoprivredu je rekao:
- Svuda u svetu je tako, ali ne ove, ovakve zadruge i ovakav zadružni savez. Te zadruge, a sada ne pričam o novim zadrugama poput „Slankamenke”, „Voćara” i sličnim, država treba da uzme u svoje ruke, da ljude raspusti kući i da sa 55.000 hektara zemljišta koje se kontinuirano uzima, cepka svaki dan, uradi nešto korisno, s nekim planom, da ubaci u zadružni fond i podstiče razvoj novih zadruga. Ovo su sada fiktivni zadrugari naše imovine. Ljudi upravljaju kooperacijama i ozbiljnim kombinatima koje nisu oni napravili, nisu udružili sredstva. Znači, to sve privatizovati, ubaciti u jedan fond i odatle podsticati zadrugarstvo. Kada se, na primer, u Miškovcima pojave seljaci koji hoće da rade, pomogneš im da naprave zadrugu. Ovo sada nema veze sa zadrugarstvom. Prave zadruge su ove nove što se pojavljuje u Jasku, zadruga u Slankamenu gde su ljudi izvadili pare iz svog džepa da prave hladnjaču i čitav niz sličnih primera po Vojvodini – kaže Ješić u listu „Sremska poljoprivreda”.
Agroservis
Berlin - Posle skandala sa konjskim mesom u Evropi, u Nemačkoj na pomolu je skandal sa lažnim organskim jajima. Na sastanku u Briselu, ministri poljoprivrede poručuju da zdravlje ljudi nije ugroženo, ali zahtevaju bolju kontrolu i obeležavanje hrane na tržištu. Da je put, kojim prehrambeni proizvodi idu od proizvođača do potrošača zamršen potvrđuje i novi skandal sa jajima u Nemačkoj. Predstavnici vlasti te zemlje pokrenuli su istragu protiv poljoprivrednika, osumnjičenih da su prodavali jaja pod oznakom “organski proizvod”, iako nisu ispunili te kriterijume. Oni smatraju da bi trebalo uvesti oštrije kazne za farmere, koji to rade, kako bi potrošači bili sigurni da nisu prevareni.
Banja Luka - Za samo dva meseca cene tovnih svinja u Republici Srpskoj pale su za 30, a prasića za 25%. Farmeri tvrde da na tržištu postoji višak od čak 5.000 svinja, koje niko neće da kupuje. Cene svinja drastično su opale, a glavni uzrok je prekomeran uvoz jeftinih svinja iz Hrvatske, tvrdi predsednik Udruženja uzgajivača svinja u RS, Mišo Maljčić. On je naveo da je cena svinja iz Hrvatske 2,7 KM po kilogramu žive vage, što je ispod svih redovnih cena. “Njima se isplati da prodaju kod nas po tako niskoj ceni, jer imaju subvencije od svoje države za izvoz, tako da su uvek u plusu, ali to obara cene domaćih svinja ispod svakog isplativog nivoa”, naglašava Maljčić.
Grocka - Prva faza izgradnje modernog sistema za navodnjavanje, koji gradi grad Beograd u Grockoj, privodi se kraju. Završeno je 90% radova, a 1. aprila biće obavljena tehnička proba sistema dugog više od 7.000 metara koji će navodnjavati 240 ha zemljišta. Novi sistem voćarima iz Grocke predstavio je gradski sekretar za poljoprivredu Aleksandar Janković. ”Do sada je prijavljeno 32 prozvođača sa oko 92 ha površine, ali to je tek inicijalan broj za koji očekujemo da će biti značajno veći. Priključivanje na sistem neće biti skupo, plaćaće se mesečno, a obzirom na posledice suše koja je prošle godine desetkovala rod, interesovanje će sigurno biti veliko”, rekao je Janković.
Studio B
Beograd - Ministarstvo poljoprivrede je godinama ućutkivalo i smenilo inspektora koji je prijavljivao nepravilnosti na štetu ishrane građana, utvrdio zaštitnik građana. Zaštitnik građana je saopštio da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede godinama ignorisalo, ućutkivalo i nezakonito smenilo veterinarskog inspektora koji je službeno prijavljivao organizovane nezakonitosti i nepravilnosti na štetu srpskih stočara, bezbednosti ishrane građana, budžeta Republike Srbije i samostalnosti inspekcijske službe.
Radeći kao šef odseka republičke veterinarske inspekcije, M.C. je otkrio i dokumentovao nelegalnu klanicu kroz koju je prošlo hiljade pilića bez uverenja o zdravstvenom stanju, bez dokaza o vakcinisanju i bez pregleda mesa i organa nakon klanja.
Uprkos tome što je meso proglasio neispravnim za ljudsku upotrebu, ono se ipak našlo u prodaji. M. C. je podneo krivične prijave protiv svojih kolega i šefova u ministarstvu, ali i protiv prerađivača i trgovaca u čijim radnjama je meso završilo.
Savesni inspektor je ustanovio i nezakonitu naplatu takse za uverenja o zdravstvenom stanju životinja, otkrio duple račune i prisvajanje novca u veterinarskim stanicama. Stočarima su naplaćivane takse i do osam puta veće od propisanih.
Od resornog ministra je M.C. u dva navrata, tokom 2011. godine, u skladu sa zakonom tražio da spreči nezakonit uticaj na njegov rad i zaštiti samostalnost inspekcijske funkcije, ali zaštitu nije dobio, već je dva puta nezakonito razrešen sa mesta šefa odseka republičke veterinarske inspekcije.
Nezakonitost oba rešenja o smeni oba puta je utvrdila Žalbena komisija Vlade. Ipak, M.C. ni posle više od godine od poslednje odluke te komisije nije vraćen na svoje radno mesto, iako mu je u međuvremenu i Agencija za borbu protiv korupcije dala status zaštićenog uzbunjivača.
Zaštitnik građana je, nakon što je utvrdio nezakonitosti i propuste u radu nadležnog ministarstva, zatražio da M.C. bude, u skladu sa zakonom, vraćen na prethodno, ili više rukovodeće radno mesto, da ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede utvrdi odgovornost u ministarstvu, posebno u Upravi za veterinu i Republičkoj veterinarskoj inspekciji, i da protiv odgovornih preduzme najoštrije mere.
Republički ombudsman je, smatrajući ovaj slučaj teškim i ilustrativnim za probleme u radu inspekcijskih službi, o njemu obavestio i resorni odbor Narodne skupštine i Vladu.
Dokumente iz kojih proizlazi sumnja o izvršenju krivičnih dela zaštitnik građana prosledio je Policiji na dalje postupanje, navedeno je u saopštenju zaštitnika građana.
Beograd - Ministarstvo poljoprivrede je upozorilo poljoprivrednike da će kontrolisati plaćanja po hektaru strogo kažnjavati one koji budu rasparčavali parcele radi dobijanja imovinske koristi. U saopštenju Ministarstva se navodi: “U toku pripreme za prolećne radove, primećena je pojava rasparčavanja poljoprivrednih gazdinstava na veći broj korisnika u cilju ostvarivanja prava na plaćanja po hektaru. Naime, krupna poljoprivredna gazdinstva koja svojom površinom prevazilaze gornji limit predviđen Zakonom o podsticajima formalno ustupaju po 100 hektara zemljišta svojim zaposlenima ili licima sa kojima imaju dogovor da se u njihovo ime pojave kao podnosioci zahteva pred Ministarstvom poljoprivrede. Namera učesnika je korišćenje državnih podsticaja u meri koja prevazilazi zakonski maksimum. Poljoprivredna inspekcija i policija prate ovu pojavu. Navedena radnja će kao posledicu za počinioce imati novčane kazne i uskraćivanje prava na podsticaje iz agrarnog budžeta Republike Srbije u sledećih pet godina.”
Beograd - Veterinarska inspekcija zabranila je proizvodnju mleka na 12 farmi zbog povišenog nivoa aflatoksina u mleku, je danas načelnica Veterinarske inspekcije Sanja Čelebićanin. Ona je Televiziji Pink rekla da očekuje da će za nekoliko dana "blokirane" farme imati "čistu situaciju" - mleko neće morati da se uništi, već će ići do mlekara.
Sanja Čelebićanin je juče navela da je, pored ostalih, blokiran rad i farme u Novoj Pazovi i Kragujevcu. Po njenim rečima, danas se očekuju rezultati za 24 farme.
Čelebićanin je kazala da mleko mora da se uništi na neškodljiv način i to na malim farmama bacanjem na đubrište, a mleko sa velikih farmi se u kafilerijama pretvara u mleko u prahu i spaljuje.
Beta
San Francisko - Izvoz vina iz SAD porastao je 2012. treću godinu zaredom, donevši rekordne prihode od 1,43 milijarde dolara, saopštio je Institut za vino sa sedištem u San Francisku. Institut navodi da 90 odsto vina za izvoz dolazi iz Kalifornije. Evropska unija i dalje je glavno tržište za vina iz Kalifornije, budući da na tu grupu zemalja otpada oko 34 odsto ukupne prodaje datih vina. Rast prodaje kalifornijskih vina takođe je zabeležen u Kanadi i Aziji. Prodaja u Kini dostigla je 74 miliona dolara u 2012, što je za 18 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Prodaja u Južnoj Koreji skočila je za 26 odsto na 16 miliona dolara. U Kanadi, drugom po veličini tržištu za vina iz Kaliornije, prodaja je uvećana za 14 odsto na 434 miliona dolara.
Tanjug
Novi Sad - Vojvođanski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić otkriio je da je dobio dobru ponudu da ne izađe u javnost sa podacima o toksinima u mleku, a da su, kada je to ipak uradio, počele da mu stižu pretnje.
"O tome da li danas ima korupcije, koliko i kakva je, mogu samo reći da sam pre pretnji koje su usledile pošto sam obelodanio stanje na tržištu mleka, dobio i dobru ponudu da o tome ćutim", rekao je Ješić.
On je dodao da ne sme da kaže ko mu je pretio, da je "obe stvari prijavio policiji i ne sme da govori o tome, a na institucijama je da pronađu i sankcionišu te ljude".
"Kada je u pitanju situacija sa mlekom, lično sam insistirao kod predsednika DS Đilasa i stranačkih organa da se ta tema ne sme i ne može ispolitizovati, jer je reč o bezbednosti svih građana, a ne o nekom dnevno političkom pitanju", rekao je Ješić za Presonlajn.
"Gotovo sto procenata uvozne hrane se kontroliše, ali je činjenica da naši građani konzumiraju 95 odsto proizvoda koji su nastali u Srbiji, a tu je kontrola daleko slabija i neredovnija. Za takve slučajeve planirano je da bude oformljena nacionalna laboratorija u Batajnici, ali ona nikada nije počela da funkcioniše onako kako je to predviđeno i da radi ono što treba. U sređenim društvima postoje dijagnoza problema i dugoročna strategija - u Nemačkoj, na primer, laboratorijama upravljaju sami stočari. Recimo, za problem sa prisustvom aflatoksina u mleku znalo se još u septembru, tada se nešto i moglo uraditi, ali su i republičke instance i veliki proizvođači odlučili da urade jedno veliko ništa", izjavio je Ješić.
On kaže da je zbog toga je neophodno insisirati i na krivičnoj odgovornosti i to na republičkom nivou.
021
Zagreb - Ministarstvo poljoprivrede Hrvatske najavilo da će od danas od stočara otkupljivati mleko koje mlečna industrija ne želi zbog povišenog nivoa aflatoksina. To mleko će se, prenosi HRT, koristiti za biopostrojenja, za proizvodnju energije. Seljaci će zaraženu stočnu hranu moći da po povoljnim uslovima zamene za ispravnu, iz robnih rezervi.
Kompanije "Dukat" i "Megle" objavili su u petak da zbog povećane koncentracije aflatoksina u mleku privremeno obustavljaju otkup svežeg sirovog mleka sa 180 farmi u istočnoj Hrvatskoj i to na osnovu svoje kontrole nivoa aflatoksina. Najavili su da će otkup nastaviti čim farme budu mogle da isporučuju zdravstveno ispravno mleko.
Farmerima su, kako je saopštio "Dukat", osigurali dostupnost "mikofiksatora" preparata koji bi trebalo da u stočnoj hrani smanji nivo aflatoksina ispod dopuštenog nivoa.
I iz varaždinske Vindije takođe su saopštili da, po nalogu veteranske inspekcije, obustavljaju otkup mleka s pet rizičnih farmi. Zbog toga su poljoprivrednici u subotu protestovali u Brodsko-posavskoj županiji i zapretili masovnim demonstracijama od 4. marta, ako se ne zaustavi "uništavanje domaće proizvodnje".
Obustavljanje otkupa je osudilo i Ministarstvo poljoprivrede Hrvatske, a ministar Tihomir Jakovina istakao je da ga mlekarska industrija nije ni obavestila o odlukama i rezulatima svojih analiza. Ministar je rekao za HRT da Hrvatska ima najsigurnije i najkvalitetnije mleko u regionu, a podaci o šteti zbog afere s aflatoksinom u mleku će biti poznati početkom iduće sedmice.
AgroKlub
Novi Sad - Vlasnik MK grupe Miodrag Kostić izjavio je da će ta kompanija, ukoliko pobedi na tenderu za kupovinu grčkog Helenik šugara, prodati šećeranu “Šajkaška” u Žablju. Prema rešenju Komisije za zaštitu konkurencije, prodaja “Šajkaške” je uslov da bi šećerana “Sunoko”, u vlašništvu MK grupe, dobila odobrenje za preuzimanje Helenik šugara. ”Za nas je prihvatljivo uslovno odobrenje srpske antimonopolske komisije za prezuimanje Helenik šugara. Nadamo se da ćemo pobediti na tenderu i u svemu ćemo postupiti u skladu s odlukom Komisije“, rekao je Kostić. On je naveo da još tri velike šećerane učestvuju na tenderu za prezimanje Helenik Šugara, iz Bugarske, Poljske i Francuske.
Novi Sad - Analiza prisustva aflatoksina u mleku koju je uradio NS Institut za prehrambene tehnologije pokazao je znatno veće prisustvo te otrovne materije nego što je utvrđeno dosadašnjim analizama, izjavio je juče vojvođanski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić. On je rekao da su preliminarni rezultati koje je dobio od FINS potvrdili pretpostavke stručnjaka da će svaka naredna analiza mleka pokazati veće prisustvo aflatoksina. Ješić je pozvao Ministarstvo poljoprivrede da kroz rebalans budžeta i uredbom o mleku koju će morati da donese, interventno pomogne seljacima da kupe novu hranu i da utvrdi koja stočna hrana nije kontaminirana, što bi moglo dovesti do brzog rešenja problema.
Beograd - Ministar poljoprivrede Goran Knežević izjavio je da su svo mleko i mlečne prerađevine koji mogu da se kupe u prodavnicama dobri i bezbedni za upotrebu u ljudskoj ishrani. “Uradili smo kontrolu određenog broja uzoraka i nije se pokazao povišeni nivo aflatoksina, tako da građani mogu da koriste i prerađevine od mleka”, rekao je Knežević. Upitan zašto je dozvoljeno da aflatoksin preko kukuruza dospe u mleko, ako je još jesenas bilo poznato da je kukuruz zaražen njim, Knežević je odgovorio da je za četiri miliona tona skladištenog kukuruza obavljeno 500 kontrola koje su pokazale da je u svega četiri slučaja zabeležena pojava aflatoksina.
Novi Sad - U pljačku više od 300 ha zemljišta u novosadskoj industrijskoj zoni umešan je i bivši ministar poljoprivrede Saša Dragin, ali i još neki visoki funkcioneri bivše i sadašnje pokrajinske vlasti. Uprava kriminalističke policije krenula je juče u privođenje desetak osoba osumnjičenih da su učestvovali u nezakonitom prisvajanju 327 ha zemljišta u državnoj svojini, vrednog čak 320 miliona evra. Kako je saopšteno policija traga za vlasnikom i predsednikom UO firme “Sloga Kać” Slobodanom Šćekićem. Sumnja se da je on nezakonito postao vlasnik spornog zemljišta, a da su mu u tome pomogli ostali osumnjičeni. Kao jedan od organizarora pljačke sumnjiči se bivši ministar Dragin.
Beograd - Povodom situacije s kontaminiranim mlekom saopštenje je izdalo i Ministarstvo poljoprivrede koje prenosimo u celini.
Dodatna ispitivanja koje je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede izvršilo nakon sumnje u prisustvo aflatoksina u pojedinim uzorcima mleka, uzetih u okviru vanredne kontrole koja je sprovođena od početka ferbruara ove godine, potvrdila su i mogućnost prisustva aflatoksina M1 iznad dozvoljenih vrednosti.
Zbog različitih rezultata ispitanih uzoraka unutar istog mleka, Ministarstvo poljoprivrede će po preporuci Referentne laboratorije Evropske unije poslati sporne uzorke na superanalizu u Holandiju, u laboratoriju koja može sa preciznošću da utvrdi stvarni nivo aflatoksina M1 u mleku.
Veterinarska inspekcija naložila je povlačenje iz prometa mleko čiji uzorci pokazuju mogućnost nedozvoljene količine aflatoksina M1, dok ne stignu rezultati superanalize iz Holandije.
Inspekcije Ministarstva poljoprivrede utvrdiće s kojih farmi muznih krava potiče mleko čiji uzorci su pokazali povišen nivo aflatoksina i daće nalog za obustavu isporuke mleka s tih farmi.
Ministarstvo uvodi i pojačanu kontrolu uvoznog mleka jer se radi o regionalnom problemu. Poljoprivredna i veterinarska inspekcija započele su novu vanrednu kontrolu stočne hrane koja je uzročnik pojave aflatoksina u mleku. Od tri do sedam dana nakon što se prekine ishrana muznih krava kontaminiranom hranom, aflatoksini isčezavaju iz mleka. Industrijama mleka data je instrukcija o obaveznoj dnevnoj samokontroli sirovog mleka i gotovih proizvoda.
Zdravlje ljudi u Srbiji nije ugroženo konzumiranjem mleka koji je u rafovima prodavnica jer je nivo aflatoksina, iako u nekim uzorcima iznad dozvoljenih granica, daleko ispod koncentracija koje mogu izazvati bilo kakve zdravstvene probleme.
U Srbiji je do 2010. godine dozvoljeno prisustvo aflatoksina u mleku bilo deset puta veće nego danas (0,5 umesto sadašnjih 0,05 mikrograma po kilogramu), što je standard koji u ovom trenutku važi u velikom broju država, uključujući i Sjedinjene Američke Države. Ministarstvo upozorava na sve češće pokušaje da se senzacionalističkim pristupom vrlo ozbiljnim i značajnim temama ugrožavaju ekonomski interesi Srbije, u ovom slučaju njenih proizvođača i prerađivača mleka, kao i da se unosi bespotrebna panika među stanovništvom.
Gvanahvato - U Meksiku će biti zaklano 486.000 pilića posle izbijanja ptičjeg gripa u centralnoj meksičkoj državi Gvanahvato, saopštili su zvaničnici. Proizvođač piletine “Baćoko” prijavio je mogući slučaj gripa tipa H7N3 na pet farmi, što su zvaničnici ministarstva poljoprivrede u petak potvrdili. Vlasti su zato preduzele preventivne mere i testiraju obližnje farme kako bi proverili da li se grip proširio, prenosi AFP. Zbog epidemije ptičjeg gripa u zapadnoj meksičkoj državi Halisko prošle godine je zaklano 22 miliona kokoški, što je izazvalo nestašicu jaja u Meksiku koji je najveći potrošač ove namirnice po glavi stanovnika u svetu.
Brisel - Evropska Komisija je predložila češća DNK testiranja proizvoda od mesa kako bi se utvrdile prave razmere skandala koji je izbio kada je otkriveno da je umesto goveđeg prodavano konjsko meso. “Radiće se DNK testovi mesnih proizvoda u svim članicama EU”, najavio je evropski komesar za zdravlje Tonio Borg. Planom početnih testiranja u trajanju od mesec dana predviđena je i provera konjetine kako bi se utvrdilo da li su u hranu dospeli potencijalno opasni ostaci veterinarskih lekova, kazao je Borg dodajući da se prvi rezultati očekuju sredinom aprila. Na insistiranje ministara poljoprivrede Borg je rekao da će Komisija ubrzati rad na eventualnim izmenama propisa o označavanju hrane u EU.
Novi Sad - Vlada Vojvodine izabrala je danas na telefonskoj sednici za novog direktora Javnog vodoprivrednog preduzeća Vode Vojvodine izabrala Mirka Adžića, umesto Atile Salvaija, a pokrajinski sekretar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Goran Ješić oštro je kritikovao tu odluku i glasao protiv nje.
Atila Salvai je profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i stručnjak je za hidrauliku voda, dok Mirko Adžić ima diplomu Fakulteta za uslužni biznis i prethodno je bio direktor banje "Termal" u mestu Vrdnik.
Goran Ješić je agenciji Beta rekao da je glasao protiv takve odluke i dodao da je Vlada Vojvodine imenovanjem Adžića prekršila Zakon o javnim preduzećima, pošto je reč o osobi koja nije kvalifikovana za taj posao.
"Iako je vodoprivreda u mom resoru, niko me uopšte nije konsultovao o imenovanju novog direktora. Sramota je da Vlada Vojvodine krši zakon i imenuje osobu koja nije kvalifikovana za taj posao na mesto direktora osetljivog vodoprivrednog preduzeća To tim pre što nas ove godine očekuje 100 miliona evra investicija u vodoprivredi, koje podrazumevaju stručan i obrazovan kadar koji može da vodi taj investicioni ciklus", kazao je Ješić.
Telefonsku sednicu Vlade Vojvodine vodio je njen potpredsednik Dragoslav Petrović, pošto je pokrajinski premijer Bojan Pajtić na putu, u Briselu.
Novi Sad - Vojvodjanski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić izjavio je da država ne sme da problem sa opasnim aflatoksinima gura pod tepih, već mora da preduzme mere koje su joj na raspolaganju.
"Ako mene pitate da li sada treba kupuvati mleko - odgovor je ne. Ali, eto postoje stručnjaci koji tvrde suprotno. Vaša stvar je da li ćete kupovati ili nećete mleko", rekao je Ješić na konferenciji za novinare u Novom Sadu.
Na pitanje šta treba država da uradi, Ješić je odgovorio: "Šta se dešava kad imate pokvaren proizvod na polici?"
"Pre svega sam otac dvoje dece i to je razlog što sam objavio rezultate, i uvek ću ih objaviti. Ne vidim zašto ih je država skrivala. Država je kriva za ovo. Ovo nije političko pitanje, već pre svega bezbednosno pitanje", rekao je Ješić i dodao da su vrednosti aflatoksina u mleku prekoračene od 10 do 200 odsto.
Novi Sad - Sekretar za poljoprivredu Vlade Vojvodine Goran Ješić izjavio da je predsedniku Vlade i ministru poljoprivrede poslao rezultate istraživanja na prisustvo aflatoksina u mleku.
"Ukoliko ne dobijemo odgovor sutra podaci koje imamo biće objavljeni", rekao je Ješić i dodao da od premijera i ministra poljoprivrede očekuje konkretne mere. Ješić se založio za povlačenje mleka iz prodaje i naveo da su rezultati prvih analiza alarmantni.
Ministarstvo poljoprivrede i Nacionalna organizacija potrošača tvrde da gornja granica dopuštene koncentracije nije probijena. Prema rečima stručnjaka prisustvo aflatoksina na domaćim njivama nije zabeleženo godinama ali nije ni neuobičajno.
Prošlogodišnja suša pogodovala je nastanku tog oboljenja te zarazila kukuruz ne samo u Srbiji već čitavom regionu.
Zagreb - Rezultati analize hrvatskog mleka, sprovedene u Beču, pokazali su da je od 15 poslatih uzoraka 11 pozitivno na aflatoksin, rekao je ministar poljoprivrede Hrvatske Tihomir Jakovina. Resorni ministar je naglasio da nalazi jesu pozitivnii, ali da je u mleku otkriveno tek neznatno povećanje aflatoksina od 0,05 mikrograma po litri. Od 11 uvoznih pošiljki, samo je jedna pozitivna, dadao je Jakovina i precizirao
da se radi o pošiljci mleka iz BiH, iz Kozarske Dubice - mlekare “Mlekoprodukt”. Ministar je poručio da razloga za paniku nema i pohvalio sistem koji je za samo sedam dana maksimalno obavio posao za koji je susednoj Sloveniji trebalo mesec i više dana.
Novi Sad - “Denjub fuds grupa” podnela je žalbu na presudu Upravnog suda Srbije, koji je potvrdio rešenje Komisije za zaštitu konkurencije da su kompanije “Imlek” i “Subotička mlekara” zloupotrebile dominantan položaj. - Vrhovni kasacioni sud i Upravni sud poništili su rešenje o kažnjavanju, doneto upravo povodom odluke Komisije o zloupotrebi, tako da je vođenje postupka o samoj zloupotrebi necelishodno i besmisleno - kaže Svetlana Glumac, kor direktorka “Denjub fuds grupe”. - Takva odluka kompaniju dovodi u “začarani” krug poništenja presuda. Za to više nema osnova, posebno za dalje kažnjavanje kompanija koje su platile kaznu.
Novi Sad - Udruzenja clanice Asocijacije poljoprivrednika apeluju na lokalne samouprave da u
cilju podsticanja poljoprivredne proizvodnje i ruralnog razvoja lokala hitno sacine programe mera podrske za sprovodenje poljoprivredne politike koji se odnose na direktna placanja i zapocnu subvencionisanje odredenih segmenata poljoprivredne proizvodnje iz sopstvenog budzeta, sto im je omoguceno nedavno usvojenim Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. S obzirom da je poljoprivreda jedna od osnovnih delatnosti vecina opstina i gradova od izuzetnog je znacaja da lokalane samouprave izrade programe podrske poljoprivredi i porodicnim poljoprivrednim gazdinstvima, na taj nacin poticuci razvoj seoskih sredina lokala.
Ovim Zakonom se jedinicama lokalne samouprave ostavlja mogucnost da daju sredstva za premiju za osiguranja, regrese za skladistenje, regrese za reproduktivni materijal, sufmansiranje kamata za poljoprivredne kredite, repromaterijala, kupovine poljoprivredne mehanizacije, masina u stocarstvu,
vocarstvu i povrtarstvu, kupovinu stoke, veterinarskih troskova.
Subvencionisanjem predhodno navedenih stavki ce se pomoc pruziti pre svega najmanjim proizvodacima. Zakonom se predvida mogucnost forimiranje pravnih lica od strane lokalnih samouprava koji ce se baviti sprovodenjem ovih mera.
Novi Sad - Kruškina buva je počela da polaže jaja i dalja aktivnost ove štetočine zavisiće od vremenskih prilika. Prema rečima Milene Budić iz Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja AP Vojvodine to je utvrđeno na lokalitetima Čerević i Neštin. Prisutan je imago i pojedinačna jaja.
Dalje aktivnosti u cilju suzbijanja ove štetočine zavisiće od vremenskih prilika. Najavljeno zahlađenje za sada odlaže primenu hemijskih mera zaštite. Porastom i stabilizacijom temperatura, očekuje se nastavak polaganja jaja, što bi trebalo sprečiti primenom insekticida na bazi piretroida u kombinaciji sa mineralnim uljima.
Budićeva podseća da se zbog blage zime očekuje ranija i povećana aktivnost drugih štetočina u voćarstvu a pre svih jabukinog i kruškinog smotavca. Da podsetimo da je lane, zbog sušnog leta velike štete u jabučnjacima napravio crveni pauk.
Berlin - Nemački zvaničnici prijavili su prvi sumnjiv slučaj pogrešno označenih mesnih proizvoda u toj zemlji. Ovo je još jedan slučaj u uslovima kada je skandal oko konjskog mesa, prodavanog kao govedina, uzdrmao čitavu Evropu. Nemačka je juče, putem evropskog sistema brzog upozorenja, obaveštena da postoje sumnje da su pogrešno označene smrznute lazanje unete u tu zemlju. Takve lazanje su isporučene makar jednom trgovcu u državi Severna Rajna-Vestfalija, na zapadu zemlje. Zvaničnici u Severnoj Rajni-Vestfaliji ukazali su da je kontrolom dokumenata utvrđeno da su proizvodi došli od distributera iz Luksemburga, “koji je osumnjičen za kršenje propisa u obeležavanju konjskog mesa”.
Novi Sad - Odluku Ministarstva poljoprivrede da pod svoju nadležnost uzme 12 poljoprivrednih stručnih službi u Vojvodini i enološku stanicu, u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu ocenjuju kao kršenje Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine. Međutim, u Ministarstvu tvrde da je Pokrajinski sekretarijat na nezakonit način, jednostranom odlukom Pokrajinske vlade, pokušalo preuzimanje poljoprivrednih stručnih službi. Vlada Srbije je 7. febrauara, donela odluku o imenovanju članova upravnih odbora svih poljoprivrednih stanica u Srbiji, pa i u Vojvodini. U Pokrajini kažu da tom odlukom, ne samo da je prekršen zakon već je Vojvodina ostala bez para.
Vašington - Sjedinjene Američke Države pozvale su ruske vlasti da hitno ukinu zabranu na uvoz američkog mesa u skladu sa obavezama koje je Rusija preuzela prilikom ulaska u Svetsku trgovinsku organizaciju, preneo je Rojters. SAD su krajnje razočarane odlukom Rusije da uvede zabranu uvoza mesa iz Amerike, koje odgovara najvišim bezbednosnim standardima u svetu, navedeno je u zajedničkom saopštenju trgovinskog predstavnika SAD Rona Kirka i ministra za poljoprivredu Toma Vilsaka. Ruska federalna služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor uvela je u ponedeljak praktično potpunu zabranu uvoza mesa i mesnih proizvoda iz SAD zbog hormona rasta - raktopamina.
Beograd - Iako su u Srbiji nepoznatog parazita koji napada rečne ribe grabljivice pre nekoliko meseci otkrili naučnici sa Departmana za veterinarsku medicinu NS Poljoprivrednog fakulteta u Dunavu i Nišavi, ribolovci tvrde da se ”ovaj crv u ribama“ pojavio bar tri godine ranije, a da se tek sad razmnožio. Ribolovac iz Beograda Đorđe Ilijević, kaže da u proteklih osam meseci nije ulovio nijednu ribu koja nije crvljiva. ”Parazit se strahovito razmnožio u celom toku Dunavu, čak i kod Đerdapske klisure, koja je važila za najčistiji deo Duna va” tvrdi Ilijević. Ovaj parazit nije opasan ukoliko se dobro termički obradi, a ubija ga i niska temperatura.
London - Veliku Britaniju danima potresa skandal oko kvaliteta i kontrole hrane. Ispitivanja pokazuju da veliki lanci prodavnica Britancima, umesto proizvoda sa junetinom, prodaju konjsko meso koje se, inače, ne jede u Velikoj Britaniji. Istraga se proširuje i na druge zemlje. Kontrola lazanja francuskog proizvođača Findus otkrila je da su punjene ne reklamiranom junetinom, već konjskim mesom koje je u Velikoj Britaniji društveni tabu, gotovo kao svinjetina među muslimanima. Veliki britanski lanac samoposluga povukao je sve proizvode Findusa, ne otkrivaju koliki je gubitak, a pravdaju se objašnjavajući koliko je zamršen proces nabavke hrane u današnjoj otvorenoj Evropi.
Sivac - Inovator iz Sivca Stanko Mandić predstavio je novu univerzalnu poljoprivrednu mašinu za višestruku obradu zemljišta. Reč je o mašini koja u jednom prolazu obavlja oranje, sitnjenje, ravnanje i sabijanje humusnog sloja, a istovremeno može i da rastura mineralno đubrivo i, kačenjem dodataka, da obavi setvu žitarica. Uštede su višestruke zbog manjeg broja prolaza, skraćivanja vremena za predsetvenu pripremu zemljišta i zatvaranja brazde u jednom hodu. Samo na gorivu, ušteda po jednom hektaru je oko stotinu evra. Pošto su za Mandićevu inovaciju zainteresovani u Belorusiji i Holandiji, u planu je da se u Sivcu otvori pogon ili fabrika za proizvodnju ove izuzetne mašine.
Beograd - “Poljoprivrednici iz Surčina i Obrenovca dovedeni su u neravnopravan položaj u pogledu zakupa zemljišta koji predviđa predugovor sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima”, smatra predsednik Društva agroekonomista Srbije Miladin Ševarlić. On kaže da je farma “Dragan Marković” u Obrenovcu zbog uzgoja svinja imala pravo prečeg zakupa, ali ne veruje da će Arapi nastaviti tu proizvodnju pa bi i poljoprivrednicima trebalo da se omoćući da pod ravnopravnim uslovima učestvuju u licitaciji državnog zemljišta.
Novi Sad - Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Branko Marinković kaže da pre setve kukuruza treba izmeriti obezbeđenost zemljišta vodom. Tek tada, prema njegovim rečima, možemo se opredeliti za odgovarajući hibrid, gustinu setve i izračunati optimalnu azotnu prihranu.
O ovim i drugim ratarskim temama u susret predstojećoj setvi govoriće se na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu na savetovanju koje će se održati u sredu sa početkom u 9 časova.
Osijek - U Hrvatskoj su u celoj 2012. godini poljoprivredni proizvođači kupili samo 577 novih traktora za sada kažu neslužbeni, ali po našoj proceni pouzdani izvori. Dakako sada govorimo o svim vrstama traktora uključujući i malo veće motokultivatore i one istočne proizvodnje. U Sloveniji je u istom periodu prodano 1.585 traktora proizvedenih u Zapadnoj Evropi. Ukupan broj novih traktora, kada im se priključe i oni proizvedeni na istoku Evrope, koji su kupili slovenački poljoprivrednici, svakako je znatno veći. Koliko je pad veliki govore i činjenice da je 2009. godine prodano je ukupno 1.502 traktora svih vrsta i svih proizvođača uključujući i one istočne. Pre toga, 2008. godine to iznosilo 2.120, a 2007. tek 1672 traktora. Godinu dana pre, 2006. Prodano je 1586, a 2005. 1278 traktora.
Damir Rukovanjski
Beograd - Ministar poljoprivrede Goran Knežević izjavio je, povodom sumnje da je u nekim pakovanjima hrvatskog mleka "Dukat" i "Vindija" povećana koncentracija kancerogenog sastojka aflatoksina M1, da u Srbiju nije uvezeno mleko iz Hrvatske.
"Manja količina mleka uvezena je iz Bosne i Hercegovine i u njoj nije bilo aflatoksina", rekao je Knežević za B92.
U Ministarstvu poljoprivrede narednu isporuku mlekare Dukat iz BiH očekuju u utorak i najavljuju da će biti redovno uzorkovana i ispitana na mikrotoksine. Dodaju da se domaće mleko redovno kontroliše i da je potpuno ispravno, kao i da je pre mesec dana rađena i vanredna inspekcijska analiza.
Hrvatsko ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da će sa tržišta biti povučena pojedina pakovanja trajnog mleka "Dukat" i "Vindija" zbog sumnje na povećanu koncentraciju kancerogenog sastojka. Uzorci mleka su poslati u specijalizovanu laboratoriju u Beču radi dodatne potvrde nalaza. Rezultati tih nalaza biće poznati sredinom februara.
Aflatoksini se ubrajaju u grupu najkancerogenijih poznatih supstanci, a inače su prirodni mikotoksini koje proizvode mnoge vrste gljiva Aspergillus.
Novi Sad - Potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić primio je juče savetnika za poljoprivredu Ambasade Kraljevine Holandije za zapadni Balkan
Adri de Roa. Ješić je istakao da je sa svojim gostom razgovarao o saradnji Vojvodine i Holandije od važnosti za poljoprivredni sektor, posebno u prerađivačkoj industriji. “Dogovorili smo se da u narednom periodu, a to je već za nekoliko nedelja, zajedno sa Fondom za podršku investicija u Vojvodini, pripremimo predloge za investitore u Holandiji o interesantnim prilikama pre svega u sektoru prerade voća i povrća”, izjavio je Ješić. Adri de Ro je izneo uverenje da će u budućnosti doći do još bolje saradnje.
Atina - Nekoliko stotina Grka otimalo se juče u Atini za besplatno povrće koje su delili poljoprivrednici, pri čemu je jedan čovek izgažen i povređen. Farmeri su za manje od dva sata podelili 50 tona proizvoda ispred zgrade Ministarstva poljoprivrede, u znak protesta zbog visokih troškova proizvodnje. Na snimcima prikazanim na grčkoj televiziji, snimljeni su ljudi koji se otimaju za vreće paradajza i praziluka koje su bacane sa kamiona. U metežu je povređen jedan čovek koji je izgažen kada je pao a fotoreporter Rojtersa je pogođen karfiolom u glavu. Životni standard građana u Grčkoj je opao dok se zemlja suočava sa recesijom šestu godinu što je dovelo do rekordne nezaposlenosti.
Beograd - Domaća vina iz berbe 2012. moraju biti deklarisana u skladu sa novim pravilnikom čija je primena počela 1. januara, kaže savetnik u Ministarstvu poljoprivrede Darko Jakšić. Novi Pravilnik o deklarisanju vina usklađen je sa regulativom EU, a svako novodeklarisano vino dobiće kontrolni broj. To znači da Ministarstvo poljoprivrede proverava sve navedene podatke kroz posebnu proceduru i odobrava koje podatke proizvođači vina mogu da stave na deklaraciju. Pravilnik se odnosi na sva vina osim aromatizovanih - bermeta, vina za destilaciju - sirće, vina za sopstvene potrebe i namenjena izvozu, i to ukoliko ispunjavanju posebne uslove i uz odobrenje Ministarstva poljoprivrede.
Brisel - Evropska komisija dozvolila je korišćenje mlečne kiseline za dekontaminaciju govedine kao i uvoz živih svinja iz SAD. Te mere se tumače kao gest dobre volje pre eventualnog otvaranja pregovora o sporazumu o slobodnoj trgovini između EU i SAD. Pitanje tretiranja govedine mlečnom kiselinom bilo je kamen spoticanja u odnosima SAD i EU koja je branila uvoz takvog mesa. Od sada ta praksa, čiji je cilj da se unište migroorganizmi, biće dozvoljena i u EU ali EK upozorava da se ne sme shvatiti kao zamena za dobre prakse uzgoja i higijene. Ministri poljoprivrede EU nisu uspeli da se dogovore o tom pitanju u novembru 2012. i Komisiji je prepušteno da donese odluku.
Skoplje - Vlada Makedonije neće donositi nikakve uredbe kojima bi bio zabranjivan i ograničavan uvoz brašna iz Srbije. Makedonski ministar poljoprivrede Ljupčo Dimovski je to rekao u razgovoru sa ministrom trgovine Rasimom Ljajićem, koji je i otvorio temu u vezi sa ranijim merama makedonske vlade kojima je ograničavan uvoz pšeničnog brašna iz Srbije i drugih zemalja. Makedonski ministar Dimovski je istakao da su takve mere uvođene isključivo radi zaštite domaćih proizvođača. Ističe se da su dva ministara izrazila spremnost da se u slučajevima eventualnog poremećaja u snabdevanju tržišta Srbije i Makedonije konsultuju pre nego što pristupe donošenju bilo kakvih restriktivnih mera.
Čurug - Komapanija Imlek plasirala je juče na tržište proizvode od organskog mleka, koji su jedinstveni, ne samo u Srbiji, nego i u regionu. Na rafovima prodavnica širom zemlje, pod zajedničkim imenom “bello organic”, mogu se naći organsko mleko, jogurt, pavlaka i sir, a cene tih proizvoda biće za 20 do 30 odsto više od klasičnih mlečnih proizvoda. Generalni direktor Imleka, Slobodan Petrović, istakao je da nije reč ni o kakvoj prevari, nego o stvarnosti u Srbiji i podvukao da je reč o proizvodima od organskog mlaka sa organske Velvet farme u Čurugu. “Mi u ovom trenutku sa farme dobijamo 17.000 litara organskog melka dnevno i sve ćemo preraditi u organske proizvode”, rekao je Petrović.
Brisel - Evropska unija sprema se da uvede dvogodišnju zabranu korišćenja pesticida neonikotinoida koji, kako je upozorila Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA), predstavlja veliki rizik za pčele. Između 1985. i 2005. godine Evropa je izgubila 16% kolonija pčela a najveći gubici ubeleženi su u Engleskoj, Češkoj, Nemačkoj i Švedskoj, pokazao je projekat “Status i trendovi evropskih pčelinjih kolonija” koji je finansirala EU. Evropska komisija traži od članica EU da na dve godine zabrane upotrebu tri neonikotinoida kod kultura koje privlače pčele - suncokreta, kukuruza, repice i pamuka, istakao je portparol evropskog komesara za zdravlje Frederic Vincent.
Atina - Hiljade poljoprivrednika juče su širom Grčke traktorima na desetak mesta blokirali glavne puteve u znak protesta zbog teškoća prilikom otplate kredita. Traktori su strateški raspoređeni na raskrsnicama drugih puteva severne i srednje Grčke, koji vode ka Atini i dalje ka jugu, i poljoprivrednici u proglasu prete da će ih zatvoriti u znak protesta “zbog državnog terora”, prenose atinski mediji. “Problemi poljoprivrede su od najvišeg značaja za društvo, za privredu i zemlju. Njeno jačanje je osnova ozdravljenja privrede” rekao je grčkim medijima sekretar udruženja poljoprivrednika (PAAE) Janis Panagis.
Zlatibor - Državni sekretar Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović izjavio je da će nacionalna strategija za poljoprivredu biti završena do septembra ove godine. On je naglasio da će strategija biti dokument koji će sadržati više od 1.000 stranica i koji će u potpunosti definisati poljoprivredu u budućnosti. “Na izradi strategije biće angažovane domaće stručne institucije, a angažovali smo i dvojicu stručnjaka iz inostrastva koji su učestvovali u donošenju poljoprivrednih strategija svih zemalja u regionu pa su sveži u toj oblasti”, rekao je Golubović. On je dodao da se strategija donosi po strogo utvrđenim pravilima i biće podložna kontroli stručnjaka iz Evrope. Prema njegovim rečima, donošenje strategije u poljoprivredi radiće se paralelno sa nacionalnim programom za poljoprivredupa će Srbija, kako je kazao, napokon dobiti zaokruženu i kompletnu priču o poljoprivredi.
Novi Sad - Na osnovu odluke Vlade Vojvodine, formirana je pre dvadesetak dana radna grupa eksperata koja ima zadatak da razmotri sve elemente predugovora između Vlade Srbije i „Al Dahre”.
Pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Gorana Ješića pitali smo da li je radna grupa analizirala ugovor i za koga će zaključci biti obavezujući?
On je na pitanja odgovorio: “Ne znam šta radi radna grupa. Pitajte Dragoslava Petrovića. Sramota je da im treba više od tri nedelje da donesu odluku,” rekao je Ješić.
Novi Sad - Ministarstvo poljoprivrede razjasnilo je dilemu poljoprivrednika oko isplate subvencija po hektaru po novom Zakonu o podsticajima. Kako je rečeno „Dnevniku”, subvencije će biti davane za površine do 100 hektara ukupno, a ne za 100 hektara po kulturi, kako su neka poljoprivredna udruženja sumnjala, jer je, kako kažu, Zakon u tom delu dvosmislen i nedorečen.
- Registrovano poljoprivredno gazdinstvo može da ostvari pravo na osnovne podsticaje po površini biljne proizvodnje u minimalnom iznosu od 6.000 dinara po hektaru prijavljenih površina, a najviše za površinu do 100 hektara i to za sve vrste zasejanih, to jest zasađenih kultura zajedno. Sistem subvencionisanja sa ograničenjem ukupnih površina, sa gornjom granicom od 100 ha, za koje se mogu ostvariti prava na sredstva koja daje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je isti kao i u prethodnim godinama - nagalasili su u Ministarstvu.
Zlatibor - Sinoć je na Zlatiboru otvoreno tradicionalno 47. savetovanje agronoma. Ovaj stručni skup privukao je čak 1200 agronoma, poljoprivrednih proizvođača, predstavnika republičke i pokrajinske vlasti.
Predavanja na 47.-om savetovanju agronoma i 39.-om simpozijumu poljoprivredna tehnika počinju u 9 časova u Kongresnom centru Srbija na Zlatiboru. Savetovanje traje do petka 8. februara.
Berlin - U Berlinu će ovog proleća više od 1.000 građana početi treću sezonu uzgoja organskog povrća u nekadašnjim parkovima na obodu grada, koji se u okviru projekta “Zeleni Berlin”, realizuje pod nazivom “Seoska bašta”. Agronom i preduzetnik Maks fon Grafenštajn odlučio je 2010. da građanima Berlina, koji nisu imali imanje u blizini grada, ali ni iskustva sa poljoprivredom, ponudi mogućnost da sami uzgajaju organsko povrće. Grafenštajn je došao na ideju da neiskorišćene i zapuštene javne površine iskoristi za realizaciju projekta koji bi, osim praktične koristi za njegove učesnike, povećao i svest građana o značaju organskog načina uzgoja biljaka.
Pirot - Cilj promocije specijaliteta peglane kobasice promocija je Pirota, kao grada sa najviše istorijskih i geografskih brendova u Srbiji, izjavio je Momčilo Đurđić, autor projekta kojim se kroz razne manifestacije popularizuje pirotska peglana kobasica. “Desetine, a možda već i stotine porodica onih koji su ostali bez posla, polako počinju da organizuju svoju egistenciju oko proizvodnje peglane kobasice. Dugoročno, ako država i grad strateški podrže ovu porodičnu industriju, ima nade i da se Stara planina opet zabeli i prošara stadima koza, ovaca, goveda, pa i magaraca”, kaže Đurdđić, uoči februarske godišnje promocije pirotskog specijaliteta.
Brisel - Protiv nekih od najvećih evropskih proizvođača svinja, uključujući Nemačku, Francusku i Španiju, mogle bi da budu preduzete zakonom predviđene mere jer su propustili da do 1. januara primene nove propise Evropske unije o dobrobiti životinja. Uzgajivači svinja tvrde da kavezi smanjuju posledice agresije među krmačama ali borci za dobrobit životinja insistiraju da zatvaranje krmača u boksove u kojima ne mogu da se okrenu loše deluje na psihu životinja. Međutim, četvrtina od 12 miliona krmača u EU i dalje je na farmama zatvoreno u pojedinačnim boksovima, iako je njihova upotreba zabranjena.
Čačak - Odbornici Skupštine grada Čačka usvojili su jednoglasno deklaraciju protiv prometa i upotrebe gmo na području koje pripada gradu. Deklaracijom “Mi ne želimo GMO na našoj teritoriji” Grad Čačak se obavezuje da će poštovati zakon o GMO i da u okviru svojih zakonskih mogućnosti neće dozvoliti njihovo uzgajanje i širenje. Grad se obavezuje i na preduzimanje odgovarajućih mera, poput predavanja i drugih programa obrazovanja, kako se učesnici poljoprivredne proizvodnje ne bi opredelili za nelegalno uzgajanje i promet GMO i proizvoda od njih. Deklaracija je usvojena na predlog prof. dr Miladina Ševarlića i na inicijativu odborničke grupe Dveri u Skupštini grada Čačka.
Beograd - Skupština Srbije usvojila je Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji bi prvi put trebalo da svim oblicima agrarne proizvodnje obezbedi dugoročan, transparentan i održiv način podsticaja, ali i umanji ulogu vlade u toj oblasti. Za zakon su glasala 133 poslanika vladajuće koalicije, protiv je bio 21 poslanik opozicije, dok 11 poslanika nije glasalo. Novi zakon trebalo bi da pruži priliku poljoprivrednicima da planiraju ulaganja i na najbolji način raspolažu novcem, a obim sredstava za podsticaj ne može biti manji od pet odsto republičkog budžeta. Predviđene su tri vrste podsticaja i to direktna plaćanja, mere za razvoj sela i posebni podsticaji.
Sombor - Poljoprivredni proizvođači u Somboru i okolini ogorčeni su na ovdašnje lokalne vlasti koje su pre nekoliko dana objavile javni poziv za zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u 2013. ”Lokalna samouprava mora do 31. marta da donese plan korišćenja za sledeću proizvodnu godinu, da nakon toga dobije saglasnost nadležnog ministarstva, da bi u junu počele licitacije. Mi u Somboru s tom procedurom kasnimo gotovo celu godinu”, kažu paori i dodaju da je Ministarstvo poljoprivrede na predlog Grada zbog dva propala poljo-kombinata, ”Graničar“ u Gakovu i ”Aleksa Šantić“, iz licitacije izuzelo više od 7.000 ha plodne bačke zemlje.
Beograd - Zeleni Srbije predložili su juče odlaganje donošenja Zakona o potvrđivanju međunarodnog ugovora o biljnim i genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu na tri godine, kako bismo se zaštitili od mogućih zloupotreba. Odlaganje je neophodno da bi se doneli i primenili propisi o osnivanju Nacionalne ‘banke’ genetskih resursa. Zeleni Srbije su istakli da bi odlaganje bilo još jedna prilika da odgajivači domaćih sorti semena registruju, zaštite i patentiraju svoje seme uz pomoć Vlade. “Time bi se obezbedilo pravo na dalju zaštitu u okviru eventualne razmene kao i podela koristi u slučaju komercijalizacije od strane učesnika u razmeni resursa”, zaključeno je u saopštenju.
Beograd - Ministar poljoprivrede Goran Knežević rekao je da će uslovi za dobijanje premija za mleko po kvalitetu biti propisani kada budu ustanovljene referentne laboratorije za proveru kvaliteta mleka. Odgovarajući u Skupštini Srbije na kritike opozicije o diskrecionom pravu ministra da odlučuje o premijama, Knežević je kazao da je namera da se mleko, umesto kao do sada po količini, premira po kvalitetu. “Da bi se mleko premiralo po kvalitetu moramo imati laboratorije koje to mogu da prate. Kada budemo imali laboratorije koje sad nemamo, a vi se zapitajte zašto, jer su sredstva uzeta i od evropskih fondova, moraće da se propišu uslovi za premiranje mleka”, kazao je Knežević.
Beograd - U Srbiji je prošle godine zaklano oko 368.000 goveda i 5,8 miliona svinja, što je otprilike isti broj grla stoke koja je zaklana prethodne godine. “To je oko 80.000 tona goveđeg mesa, 260.000 tona svinjskog mesa, kao i 100.000 tona svih vrsta mesnih prerađevina - trajnih, polutrajnih, dimljenih i konzervisanih proizvoda”, rekao je samostalni savetnik u Udruženju za poljoprivredu Privredne komore Srbije Nenad Budimović. Odnos stoke koja je zaklana u klanicama i van klanica se postepeno smanjuje i dobro je da polako ulazimo u kolosek zakonske regulative, istakao je sada je 1:2.
Beograd - ”Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić sve više zvuči kao premijer Kosova Hašim Tači”, izjavio je ministar poljoprivrede Goran Knežević. “Pajtić sve više zvuči kao Tači. Republička vlada jednako brine o svim svojim građanima i ukupnim ekonomskim interesima države, a time i Vojvodine. Problem je u tome što pokrajinska vlada Vojvodinu očigledno ne doživljava kao deo Srbije”, rekao je Knežević za novosadski Dnevnik. On je dodao da s njegove strane nema ličnog sukoba sa Bojanom Pajtićem. “Ugovor s investitorom Al Dahrom će biti potpisan na osnovu Zakona o međudržavnom sporazumu Srbije i UAE pa je besmisleno govoriti o njegovoj protivzakonitosti”, poručio je Knežević.
Beograd - Skupština Srbije nastaviće danas sednicu raspravom o amandmanima na Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Poslanici opozicije su u načelnoj raspravi kritikovali predloženi zakon i ocenili da je neprecizan, da ne stimuliše obradu zemljišta i da treba povećati neke premije poput onih za mleko ekstra kvaliteta. Oni su tada najavili da će odlučiti da li će glasati za zakon u zavisnosti od prihvatanja njihovih amandmana. Odbor Skupštine Srbije za poljoprivredu je u petak razmotrio u pojedinostima predlog zakona, na koji su poslanici podneli 126 amandmana, od kojih je Vlada Srbije usvojila 13, a taj odbor 14 amandmana.
Beograd - U Srbiji je prošle godine proizvedno oko 7.960 tona duvana, što je za 20% manje nego u 2011. godini, saopšteno je na sednici Grupacije proizvođača i prerađivača duvana Privredne komore Srbije. Predsednik Grupacije Đorđo Radojičić izjavio je na sastanaku te grupacije da razlog smanjenja prozivodnje nije samo suša, nego i način privređivanja i ukidanje premije za proizvodnju duvana.
- U 2013. godini u planu je neznatno povećanje proizvodnje u odnosu na prethodnu godinu - rekao je Radojičić i dodao da je to pre svega zbog dobre volje proizvođača i prerađivača i želje da se ova grana ne ugasi. On je ocenio da su uslovi za privređivanje u 2012. bili veoma teški i da za sada nema uslova da se oni poprave u ovoj godini, jer država nema sluha za potrebe duvanske industrije. Kako je rekao, veliki problem je i razvoj sivog tržišta i procena je da je prošle godine na taj način prodato oko 1.000 tona duvana.
- Apelujemo da država spreči šverc duvana - rekao je Radojičić. On je najavio i da će predstavnici duvanske industrije zatražiti prijem u ministarstvima poljoprivrede, trgovine i finansija kako bi razgovarali o pomoći toj grani. Grupacija proizvođača i prerađivača duvana izrazila je nezadovoljstvo radom Ministarstva poljoprivrede, jer ne pruža podršku duvanskoj industriji. Kako je rečeno, najveći problemi u tom sektoru su nelojalna konkurencija, jer duvanska industrija u svim zemljama u okruženju ima podršku države, zatim povećanje troškova energije, kao i šverc duvana.
Stokholm - Švedska Uprava za poljoprivredu preporučila je uvođenje poreza na meso kako bi se smanjila potrošnja a time i ekološke posledice proizvodnje mesa. U Upravi smatraju da bi takva dažbina trebalo da se uvede širom Evropske unije. Svaki Šveđanin pojede u proseku gotovo 90 kilograma mesa godišnje, pri čemu su najpopularnije teletina i govedina. Pre 20 godina prosečno se u Švedskoj trošilo pedesetak kilograma mesa godišnje. Potrošnja mesa u EU je oko nivoa koji se beleži u Švedskoj. U Srbiji, prema podacima Privredne komore Srbije, godišnje se troši prosečno oko 55 kilograma mesa po stanovniku, što je desetak kilograma manje nego pre 20 godina.
Gornji Milanovac - Malinari Srbije ne žele da se ponove slike iz ranijih godina kad su, usred sezone berbe, bili primorani da svoje nezadovoljstvo ispoljavaju blokadom puteva. Članovi Saveza udruženja “Srpska malina”, u gradu pod Rudnikom, usaglasili su zahtev vladi i Ministarstvu poljoprivrede. “Zahtevamo da se spreči mešetarenje i da se uvede red u partnerstvu države, proizvođača i hladnjačara. Jedinstvena cena po kilogramu na celoj teritoriji Srbije. Obezbeđenje državne subvencije po predatom kilogramu. Đubrivo iz Robnih rezervi za malinare. Pomoć u kopanju arterskih bunara na zasadima radi zalivanja u sušnim periodima”, kaže predsednik “Srpske maline” Radoslav Drašković.
Crepaja - Asocijacija “Banatski paori” demantovala je juče da radi u korist domaćih tajkuna. “Mi ne želimo da štitimo domaće šeike od stranih šeika”, navodi se u saopštenju te asocijacije. “Banatski paori” sa zalažu za interese malih i srednjih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava jer oni mogu da pokrenu privredni razvoj Srbije. Asocijacija traži od države da sve oranice koje želi da proda ponudi isključivo porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima po 20 ha. Potpredsednik vlade Aleksandar Vučić izjavio je ranije da trojica srpskih biznismena, koje nije želeo da imenuje, vode ”hajku” protiv dolaska kompanije iz UAE u Srbiju i njenog ulaganja u sedam propalih poljoprivrednih kombinata.
Berlin - Gomile životnih namirnica svakodnevno završavaju u smeću. Internet platforma foodsharing.de korisnicima nudi da poklone svoj višak onome kome to treba. Svi, bilo da je reč o osobama ili preduzećima, mogu jednostavno da se prijave na ovaj portal i predstave “korpu za jelo” gde će opisati proizvode koje besplatno nude drugima. Šta i u kojem gradu je spremno za preuzimanje može se saznati zahvaljujući interaktivnoj karti. Stranica je otvorena pre četiri nedelje, a već sad broji više od 5.000 članova. Zašto ne deliti i hranu? Jer svi imamo dovoljno - kupujemo previše, kuvamo u prevelikim količinama, ostatke ne iskorišćavamo, kažu osnivači portala foodsharing.de.
Danas.hr)
Žitište - Prehrambena kompanija Agroživ nesmetano će nastaviti proizvodnju, pošto je dogovoreno da se ne prodaju povezane firme u stečaju do pronalaženja strateških partnera, izjavio je juče direktor kompanije Predrag Amižić. On je u izjavi novinarima u Zrenjaninu podsetio da je Agroživu pretila opasnost od urušavanja sistema poslovanja zbog najavljene prodaje dela imovine koja se nalazi u stečaju. Kako je dodao Amižić, najavljenom prodajom Živinoplusa, u čijem sastavu je više farmi, inkubator i reprocentar, Agroživ bi ostao bez najvažnije karike u proizvodnom procesu, čime bi u pitanje bio doveden opstanak firme.
Beograd - Poljoprivrednici u brdsko-planinskim krajevima moći će, usvajanjem zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, da ostvare pravo na subvenciju za manje količine predatog mleka nego što je to slučaj u ravničarskim krajevima. Do sada je uslov za subvenciju za mleko bio isti, 3.000 litara po kvartalu, a usvajanjem zakona uslov će biti 1.500 litara mleka u brdsko-planinskim predelima, rekao je pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović. Zakon predviđa da agrarni budžet bude najmanje 5% nacionalnog budžeta, rekao je Milovanović i naveo da taj propis omogućava dodatne podsticaje poljoprivrednicima u područjima sa otežanim uslovima za bavljenje poljoprivredom.
Novi Sad - Zelene je boje, ima nutritivne karakteristike mesa, koristi se kao dodatak za hleb i peciva, a nastalo je od tikve. Stručnjaci NS Instituta za prehrambene tehnologije, u saradnji sa stručnjacima kompanije “Pan union oil”, prvi u svetu uspeli su da naprave brašno od tikve, odnosno, od ostatka tikvinog semena koji se dobija posle ceđenja ulja. Branislav Panić, vlasnik “Pan union oila”, priča da je sve počelo kada je probao “pogaču”, odnosno nusproizvod kod ceđenja ulja semena tikve “golice”, koja se koristila kao stočna hrana. Pomislio je da bi “pogača” mogla da se koristi i u druge svrhe. Onda su počela istraživanja na Institutu za prehrambene tehnologije u Novom Sadu.
Rijeka - Skoro 3.000 hrvatskih poljoprivrednih gаzdinstаvа stаvilo je prošle godine ključ u brаvu. Podаci Ministаrstvа poljoprivrede pokаzuju dа je tokom 2012. zаtvoreno 2.917 porodičnih gаzdinstаvа i devet zаdrugа. Premа podаcimа ministаrstvа, u prvih deset meseci prošle godine porodičnim gаzdinstvimа isplаćeno je 1.674.000.000 kunа držаvnih podsticaja u poljoprivredi. Poljoprivrednа delаtnost može da se finаnsirа i iz fondovа EU, nekаd SAPARD-а, а dаnаs fondа IPARD. U ministarstvu, međutim, upozorаvаju dа su mnogi poljoprivrednici dosаd imаli problemа sa kаndidovаnjem zа evropski novаc “jer nisu imаli sređenu dokumentаciju, nаročito imovinsko prаvne odnose”.
Glas Istre
Beograd - U Srbiji hrana, za razliku od ”ostatka“ sveta, stalno poskupljuje uprkos sve praznijim džepovima građana. Dok u svetu cene hrane padaju, u Srbiji su mimo svake logike gotovo duplo veće. Prema podacima UN-ove organizacije za hranu FAO, namirnice su na svetskom tržištu tokom protekle godine pojeftinile za sedam odsto, dok su kod nas povećane za 15,4%. Poskupljenjima u Srbiji najviše su, inače, doprineli novi, ”teži“ cenovnici akcizne robe, duvana i alkoholnih pića, kao i namirnica čije su cene povećane zbog slabog poljoprivrednog roda, ali i kartelskih struktura. Cene su kod nas rasle mimo svake logike, a najviše kod proizvoda koji se svakodnevno nalaze u korpi potrošača.
Beograd - Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju već je u skupštinskoj proceduri i očekuje se da će biti usvojen do kraja januara, izjavio je pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović. “Odmah nakon usvajanja ovog zakona, vlada će na predlog Ministarstva poljoprivrede usvojiti uredbu o raspodeli sredstava kojom ćemo bliže definisati po pojedinim merama koje se već nalaze u zakonu, koliko ćemo potrošiti u 2013”, kazao je Milovanović. Nakon toga, ministar će usvojiti pravilnike za svaku od pojedinačnih mera, čime će one praktično zaživeti i počinje prijem i obrada zahteva poljoprivrednika, a kasnije i isplata subvencija, dodao je Milovanović.
Beograd - U Srbiji ima preko 2000 nezaposlenih agronoma sa diplomom inženjera, magistara i doktora nauka. Savez poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije (SPITS) pokrenuo je formiranje podružnica nezaposlenih agronoma po opštinama, okruzima i u Srbiji. Prva osnivačka skupština Podružnice nezaposlenih agronoma Beograda (za 17 opština) održaće se u četvrtak, 24. Januara sa početkom u 17 h, u sedištu SPITS (Beograd, Kneza Miloša 7 A, sala na III spratu), a osnivačka skupština Podružnice nezaposlenih agronoma sa područja drugih opština centralne Srbije u subotu, 26. januara sa početkom u 11 h u Kraljevu (Sala Skupštine grada, Trg Jovana Sarića 1). Osnivačka skupština Podružnice nezaposlenih agronoma za područje AP Vojvodine biće naknadno zakazana, posle formiranja opštinskih podružnica i izbora njihovog rukovodstva. Pored stalnog obrazovanja i uključivanja u aktivnosti SPITS, cilj osnivanja Podružnice nezaposlenih agronoma je formiranje zadruge ili agencije radi obezbeđenja samozapošljavanja agronoma realizacijom domaćih i inostranih projekata i pružanjem drugih stručnih usluga u oblasti agroprivrede. Podružnica nezaposlenih agronoma u sastavu SPITS očekuje sve vidove podrška resornih ministarstava, Nacionalne službe za zapošljavanje i njenih filijala, lokalnih samouprava i zainteresovanih korisnika usluge.
Berlin - U Berlinu na sajmu“ Zelena nedelja“državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović potpisao je Deklaraciju o novoj politici uzgoja GMO free soje. Cilj deklaracije je uspostavljanje nove politike u oblasti gajenja soje koja će omogućiti bolje korišćenje domaćih resursa i umanjiti prekomernu zavisnost od uvoza soje koja se koristi za proizvodnju hrane a posebna pažnja biće posvećena uzgoju, preradi i korišćenju GMO free soje. Uz Srbiju ugovor su potpisale su Austrija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Bavarska, Mađarska, Slovenija i Švajcarska. Postoje više različitih uzroka niskog prinosa soje kao što su opšti ekonomski razlozi, visoke cene i klimatske promene. Takođe, razlozi za lošije rezultate proizvodnje mogu se naći i u organizaciji proizvodnog sektora. Za srpsku poljoprivredu i Srbiju kao zemlju dunavskog sliva, potpisivanje Dunav deklaracije je od velikog značaja jer se se na taj način jača regionalna saradnja, povećava vrednost domaćih proizvoda i utiče na širenje tržišta GMO free hrane.
Beograd - Zbog velikog interesovanja koje je u utorak izazvao razgovor o genetski modifikovanim organizmima na Prvom programu Radio Beograda u kojoj su učestvovali profesori na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu Miladin Ševarlić i Gordana Šurlan Momirović, razgovor je nastavljen u četvrtak u novoj emisiji “Talasanje”. Gošća je ponovo bila profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr. Gordana Šurlan Momirović, šef katedre za genetiku, oplemenjivanje biljaka i semenarstvo i predsednik udruženja “Biodinamika” Zoran Petrov. Gosti su nastavili sa sučeljavanjem stavova o GMO, ali i o istinama i zabludama o organskoj hrani. Iako je sve vreme iznosila argument za GMO profesor Šurlan-Momirović je pred kraj emisije izjavila: “Ni ja nisam pobornik da se kod nas koriste genetički modifikovane biljke”. Diskusije na ovu temu će se svakako nastaviti pošto se u javnosti spekuliše da bi ove godine zarad članstva u STO naš restriktivan Zakon o bezbednosti hrane koji zabranjuje komercijalno gajenje GMO mogao uskoro biti izmenjen.
Zagreb - Državno poljoprivredno zemljište više se neće prodavati nego će se davati u zakup na period od 50 godina, piše Jutarnji list. Novi Vladin model upravljanja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta koje se nalazi u državnom vlasništvu ima za cilj da ukrupnjava poljoprivredne parcele, kako bi hrvatski agrar bio u stanju da funkcioniše na jedinstevnom tržištu EU. U Hrvatskoj će se, dakle, moći prodavati samo privatno poljoprivredno zemljište, ali ni ono strancima u sledećih sedam godina, jer je tako ispregovarano sa EU. U državnim je rukama 890.000 hektara, od čega se trenutno koristi tek nešto više od 332.000 hektara.
Pančevo - Ratari iz Starčeva, Omoljice, Ivanova, Dolova, Banatskog Novog Sela i još nekoliko mesta u okolini Pančeva okupili su se u 12 časova pored puta Starčevo -Omoljica kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog najavljene prodaje zemljišta arapskoj kompaniji.
Ratari su u blizini benzinske pumpe parkirali oko 70 traktora. Oni ističu da u pitanju nije protest nego okupljanje koje će trajati koliko i današnji razgovori u vladi. Cilj im je bio da pokažu da imaju kvalitetnu mehanizaciju kojom mogu da obrađuju njive. Kažu da očekuju razumevanje Vlade i žele da se njima ponudi državna zemlja na prodaju.
Peking - Kina će do 2016. postati šesti najveći proizvođač, treći najveći uvoznik i drugi potrošač vina u svetu, navodi Međunarodna agencija za alkoholna pića IWSR. Druga ekonomija sveta će za pet godina prosečno godišnje proizvoditi dve milijarde boca vina, što je za polovinu više nego što je to bio slučaj u proteklih pet godina. Kina je sa potrošnjom od 1,9milijardi boca vina 2011. bila peti najveći svetski potrošač ovog alkoholnog pića, što je 2,7 puta više nego 2007. Kako se navodi u studiji, kineska potrošnja vina će do 2016. biti povećana za 40 odsto. Kinesko tržiste vina će postatati drugo po veličini u svetu sa potrošnjim od oko 17 milijardi dolara godišnje.
Brisel - Evropski komesar za poljoprivredu Dačijan Čolos počeo je napad na genetski modifikovanu hranu. On je juče otvorio konsultacije čiji je cilj da se stanovnici Evropske unije izjasne o tome da li žele razvoj organske poljoprivrede. Ukupno 500 miliona potrošača u Evropskoj uniji pozvano je da se izjasni kroz upitnik objavljen na sajtu http://ec.europa.eu. Konsultacije su otvorene do 10. aprila i anonimne su, preneli su francuski mediji. Čolosova služba bi, takođe, trebalo da pokrene debatu o dozvolama vezanim za gajenje gm kultura u EU koje su u nadležnosti komesara zadruženog za zdravstvo i potrošača.
Smederevo - Policija u Smederevu identifikovala je počinioce teške krađe, koji su specijalno napravljenim čamcem, u više navrata sa ukrajinske barže ukotvljene na Dunavu kod Smedereva, ukrali 17 tona đubriva. Posada ukrajinskog broda “Farkom” prijavila je 11. januara Policijskoj upravi u Smederevu da je jedna od barži usidrenih na Dunavu kod smederevske tvrđave obijena i da je sa nje ukradena veća količina veštačkog đubriva, u džakovima od po 50 kg, vlasništvo ruske firme “Kujbišev azot”. Deo ukradene robe počinioci su sakrili na smederevskoj adi, a pet tona đubriva su utovarili u kamion i za 250.000 dinara prodali vlasniku jedne poljoprivredne apoteke u okolini Smederevske Palanke.
Novi Sad - Klub ”100P plus” i Asocijacija ”Vojvodina agrar” u otvorenom pismu pitaju predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića, premijera Ivicu Dačića, predsednika Vlade Vojvodine Bojana Pajtića i njegovog potpredsednika Gorana Ješića od kakvog je nacionalnog interesa prodaja poljoprivrednog zemljišta. ”Predsednik je obećao da će biti predsednik svih građana ove zemlje. Ako se ne oglasite po ovom pitanju, shvatićemo to kao znak da mi nismo ravnopravni građani ove zemlje“, kažu vojvođanska poljoprivredna udruženja koja su krajem prošle godine, a i početkom ove, ustala protiv prodaje kombinata šeiku Muhamedu bin Zajedu al Nahjanu.
Dablin - Dok Srbija prodaje zemlju arapskim šeicima, neko je sa dobrim planom, članstvom u EU i dobrim korišćenjem evropskih fondova postao jedan od lidera u izvozu hrane u Evropi. Irska poljoprivreda jedno je od područja koje je najviše profitiralo od članstva zemlje u EU. Irski ministar poljoprivrede Sajmon Koveni izneo je podatke da je irski sektor hrane i pića prošle godine ostvario izvoz od preko devet milijardi evra, što je 28% više nego 2009. “Cilj nam je do kraja ove decenije povećamo proizvodnju i izvoz za preko 40%”, rekao je ministar ističući pri tome i da je nivo ugljen dioksida koji emituju irski proizvođači mesa i mleka među najnižima u EU.
Zrenjanin - Odbor poverilaca “Banat semena” prihvatio je ponudu sremskomitrovačkog Agriuma od 155 miliona dinara za prodaju imovine zrenjaninske kompanije u stečaju. Agrium je bio jedini zainteresovani kupac imovine stečajnog dužnika Banat semena, koja je procenjena na 533 miliona dinara, potvrdio je stečajni upravnik Dragan Božić. Na ponovljeni oglas za prodaju u Privrednom sudu u Zrenjaninu, 20. decembra prošle godine, Agrium je ponudio tek trećinu od procenjene vrednosti, tako da je ostalo da se o ponudi, shodno zakonu, izjasni Odbor poverilaca. Posle odluke odbora, čeka se saglasnost Komisije za zaštitu konkurencije, pa zaključivanje kupoprodajnog ugovora.
Podgorica - Crnogorski pršut jedаn je od trаdicionаlnih proizvodа koji bi mogаo nаći put do zаhtevnog zаpаdnoevropskog potrošаčа i tržištа. Međutim, Evropljаni mu zаmerаju dа je preslаn. Procenаt soli do pre pаr godinа, priznаju crnogorski proizvođаči bio je visok i do devet procenаtа. “Mi sаdа proizvodimo pršut sа novom tehnologijom kojа predviđа kontrolu soli, аli je nаše tržište itekаko nаviklo nа pršut koji morа dа imа slаnitetа. Ali u svаkom slučаju, kаdа bi se sutrа pojаvili kupci i аko bi se otvorilo tržište EU, mi možemo dа usmerimo slаnitet kа tim kupcimа. Čаk možemo dа idemo ispod četiri odsto”, objаsnio je Mаrko Mаrtinović proizvođаč i izvoznik pršute.
Kruševac - Vinarija Rubin iz Kruševca izvezla je u Kinu, krajem 2012. godine, prve količine vina premium kvaliteta u vrednosti 80.000 evra, a ove godine očekuje nastavak izvoza vredan pola miliona evra. Generalni direktor Rubina Zoran Bekrić kaže da su u Kinu plasirana najskuplja vina i da očekuje da će ugovor sa kineskom kompanijom o izvozu biti potpisan na pet do sedam godina. “U Kinu je otišla serija Barik vina koja koštaju oko 10 evra po boci, kao i mala serija kasne berbe, čija boca od pola litra košta 23 evra”, precizirao je Bekrić. On je istakao da je reč o vinima iz najvišeg cenovnog segmenta, koja mogu da podnesu troškove transporta.
Novi Sad - Predsednik Udruženja poljoprivrednika "Paor" iz Crepaje Miroslav Grubanov zatražio je sastanak sa predsednikom Vlade Srbije Ivicom Dačićem povodom najave da će kompanija šeika Ujedinjenih arapskih emirata kupiti nekoliko poljoprivrednih preduzeća u Vojvodini.
"Paori traže hitan sastanak sa Dačićem zbog prodaje zemlje arapskom šeiku", rekao je Grubanov i dodao da je ogorčen zbog takve odluke, jer time šeik u posed dobija i oko 16.500 hektara najkavlitetnijeg državnog zemljišta, po ceni od 250 evra po hektaru.
Novosadski Dnevnik je objavio da će šeik i njegova kompanija Al Dahra postati većinski vlasnik vojvođanskih preduzeća Jadran, Mladi borac, 7. juli, Omoljica, Dolovo, Vojvodina u Starčevu, kao i preduzeća Dragan Marković u Obrenovcu.
Kako navodi list, Srbija prodaje zemlju tih kombinata, koja se vodi kao društveno vlasništvo, što je "samo po sebi diskutabilna imovinska kategorija".
Ta preduzeća imaju u proseku po 500 hektara zemlje, koju Srbija šeiku planira da proda po 10.000 evra, a pripada im i 16.500 hektara državnog zemljišta.
List navodi da će nezakonitost, poput davanja državnih njiva u zakup bez tendera, biti prevaziđena tako što će biti potpisan međunarodni ugovor od državnog značaja i time će i formalno i pravno posao biti zvanično sklopljen.
Grubanov tvrdi da su poljoprivrednici ogorčeni zbog toga što nije njima ponuđeno da tu zemlju uzmu u zakup po tako povoljnim uslovima, jer su hektar na licitacijama plaćali i po 800 i 900 evra za hektar.
"Sve su to kvarne igre, ako se ovako nastavi, zaista ćemo svi pod jednu šljivu. Bunili smo se nakon prve Dinkićeve i Vučićeve posete Abu Dabiju i nakon prvog dogovora, a sada nam kažu da to nije prodaja već zajedničko ulaganje. Nije šija nego vrat", rekao je Grubanov.
Poljoprivrednik iz Kaća Vojislav Malešev, član Udruženja Klub 100P plus, tvrdi da je to samo dokaz koliko vlast poštuje narod i koliko poštuje zakon.
"Ne brani naš zakon samo prodaju državne zemlje, već uopšte prodaju zemljišta strancima. Ministar poljoprivrede, s jedne strane, obećava da će pomeriti granicu, to jest rokove koje smo ispregovrali s EU kada je reč o prodaji njiva strancima, a s druge strane, ministar privrede već prodaje zemlju", rekao je Malešev.
Beograd - Ministar finansija Mlađan Dinkić najavio je mogućnost da Srbija gradi novu fabriku poljoprivrednih mašina, u kojoj bi bili zaposleni radnici IMR-a i IMT-a. Sa ovom idejom složili su se i direktori IMR-a i IMT-a. U novu fabriku trebalo bi da, osim radnika, bude prebačena oprema koja je još upotrebljiva, ali bi takođe bila nabavljena savremena oprema, što bi omogućilo da nova fabrika proizvodi modele traktora koji bi imali plasman u Srbiji i regionu, ali i u svetu. Direktor IMR-a Zoran Radosavljević kaže da ova fabrika, koja je u restrukturiranju od 2005., podiže prihode i iz godine u godinu, povećava realizaciju za 20 do 30%, jer na tržištu postoji potreba za traktorima.
Srpski Miletić - Dugogodišnja nastojanja malih akcionara i radnika zemljoradničkih zadruga iz Srpskog Miletića i Bačkog Brestovca da vrate u vlasništvo zadružnu imovinu koja je prodata privatizacijama te dve zadruge dobila su epilog. Prvostepeni organ je doneo rešenje da im se vrati zadružna imovina. Međutim, predstavnici zadrugara napominju da, osim 850 hektara koji su predmet povraćaja, potražuju još 500 hektara zadružnog zemljišta. Pretpostavlja se da će vlasnici privatizovanih zadruga u Srpskom Miletiću i Bačkom Brestovcu uložiti žalbu na ovo rešenje, ali među zadrugarima sad vlada optimizam u doslednu primenu zakonskih rešenja.
Bahija - Na severoistoku Brazila vlada najveća suša u poslednjih 50 godina, čije posledice mogu da se uporede sa posledicama veoma jakog zemljotresa, izjavio je sekretar za poljoprivredu u državi Bahija Eduardo Sales. U pojedinim oblastima kiša nije pala već dve godine, a zbog nedostatka vode stoka umire od gladi na suvim pašnjacima. Ministarstvo poljoprivrede Bahija saopštilo je da pokušava da ublaži ekonomski uticaj suše na severoistoku zemlje tako što će dati dodatne kredite za poljoprivrednike, a agencija za snabdevanje kukuruzom Konab poslaće zalihe kako bi se spasle životinje.
Žitište - Nerešeno pravno pitanje moglo bi preko noći uništiti žitištanski Agroživ, koji upošljava 1.328 radnika, zaključeno je na sastanku članova radnog tela, formiranog sa zadatkom da spreči dalje otuđivanje imovine te kompanije u vlasništvu JP Srbijagas. Agroživu, naime, preti dezintegracija sistema zbog najavljene prodaje dela imovine. Suština problema je u tome što je oko 70 do 80% proizvodnih kapaciteta u vlasništvu privrednih društava u stečaju. ”U nagoveštaju je prodaja Živinoplus-a, što bi značilo gubitak celog sistema. Ako bi se krajem februara desila prodaja tog privrednog društva, Agroživ više ne bi postojao”, ocenio je generalni direktor Agroživa Predrag Amižić.
Beograd - Srbija će morati da dozvoli promet genetski modifikovanih namirnica. Bez toga, naša zemlja ne može da računa na članstvo u STO, ali ni EU, jer je upravo promet GMO jedna od uslova u tim pregovorima. “Izmene i dopune Zakona o GMO razmotriće parlament do juna ove godine. Podzakonskim aktima bi se preciznije utvrdila procedura izdavanja licenci koje bi omogućile određenim firmama promet genetski modifikovanim proizvodima. Prema iskustvima drugih država, taj proces pripreme dokumentacije koja prethodi odobravanju prometa GMO traje od godinu, pa čak do tri godine”, tvrde izvori Novosti bliski Timu za pregovore o priključivanju naše zemlje STO-u.
Beograd - Ministarstvo poljoprivrede Srbije će do kraja januara sastaviti listu poljoprivrednih proizvoda za koje će od EU zatražiti produžavanje carinske zaštite nakon 2014., rekao je državni sekretar u ministarstvu Danilo Golubović. Reč je pre svega o proizvodima iz oblasti voćarstva i klanične industrije, a odgovor Evropske komisije da li je moguće prihvatiti taj zahtev očekuje se krajem januara. Usvajanje srpskog zahteva će, međutim, biti vrlo teško budući da to nije pitanje pregovora u oblasti poljoprivrede već revizije celokupnog Prelaznog trgovinskog sporazuma i ponovnih pregovora sa svim članicama.
Novi Sad - Srbija će dogodine dobiti novu strategiju poljoprivrede, koja će važiti deset godina. Naime, u Ministarstvu poljoprivrede osnovan je tim eksperata koji će raditi na tom strateškom dokumentu, a nova strategija neće imati nikave veze s verzijom koja je ovih dana izašla u javnost, a koju je izradio Nacionalni savet za poljoprivredu, tačnije novinar Zaharije Trnavčević, kao prvi čovek saveta. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović izjavio je da će biti napravljena nova strategija poljoprivrede, u skladu sa procedurom EU i sa našom agrarnom politikom i potrebama srpske poljoprivrede. Ako sve bude išlo po planu, strategija poljoprivrede Srbije biće završena do septembra 2013., a biće pisana na period od deset godina, naglasio je Golubović.
Vašington - Kako piše Yahoo Finance, voda bi mogla da bude nova roba koja će se naći na berzi. Kako broj stanovništva raste potražnja za pitkom vodom postaje sve veća. Iako 70% zemlje čini voda samo jedan procenat je upotrebljiv za piće. Ovi podaci pokazuju da resursi pitke vode značajno opadaju. Kada se na ove činjenice doda podatak sve veće potražnje npr. Kine za pitkom vodom, procenjuje se da će u naredne dve decenije biti manjak od oko 200 milijardi kubnih metara vode. Analitičari Citygroupa očekuju globalno integrisano tržište vode za nekih 25 do 30 godina. Sve ovo ukazuje na to da ćemo ubrzo imati i vodu kao robu koja će biti cenjena kao sada nafta.
Osijek - Čelnici hrvatskog Sindikata poljoprivrede ocenili su juče u Osijeku kako će ulazak Hrvatske u Evropsku uniju rezultirati kulminacijom erozije hrvatskog gospodarstva, što će se posebno odraziti u prehrambenom sektoru zbog problema u plasmanu na tržišta zemalja CEFTA-e. Potpredsednica Sindikata Marica Vidaković kazala je na konferenciji za novinare kako će uspostavljanjem novih trgovinskih odnosa, nakon ulaska u EU, plasman prehrambenih proizvoda na tržišta u regionu, posebno u zemljama CEFTA-e, poskupeti od 10 do čak 100 posto, zbog čega bi u prehrambenom sektoru do kraja iduće godine moglo biti izgubljeno od 1.000 do 2.000 radnih mesta.
Vršac - ”Sigurno je da sam veliki lokal patriota i zato imam u planu da kupim “Vršačke vinograde”. Kada se pogleda Vršac sa brda, sa kule, vide se samo vinogradi koji ga okružuju, i ja hoću da kroz tu kupovinu pomognem svom rodnom gradu, da oporavim vinograde i da im vratim stari sjaj”, kaže u intervjuu za B92 vlasnik “Amalco group” Milan Popović. ”Nedavno sam poslao pismo o namerama Agenciji
za privatizaciju i nadam se da bi posao oko kupovine “Vršačkih vinograda” mogao da se realizuje sledeće godine. Cilj mi je da to preduzeće nastavi da se uspešno bavi vinogradarstvom i proizvodnjom vina”, objašnjava Popović.
Novi Sad - Vlada Vojvodine predložila je da se dug pančevačke “Azotare” prema pokrajini konvertuje u kapital Vojvodine u tom preduzeću, saopštio je Biro za odnose s javnošću. - Na taj način biće omogućeno da se nastavi program restrukturiranja Azotare, jednog od veoma značajnih preduzeća u Vojvodini, a s druge strane da se zaštiti interes Vojvodine, odnosno Fonda za vode, iz kojeg se finansiraju poslovi u vodoprivredi - navodi se u saopštenju. Reč je o dugu koji “Azotara” ima prema Pokrajinskom sekretarijatu za vodoprivredu, po osnovu obaveze plaćanja naknade za vodu. U saopštenju se ne precizira o kolikom je dugu reč.
Beograd - U Srbiju se uvozi riba puna opasne žive, a to niko ne kontroliše, kaže Goran Papović iz Udruženja potrošača. On dodaje da je pre tri godine donet Zakon o bezbednosti hrane, koji se ne primenjuje, tako da u našu zemlju i dalje uvozi ko šta stigne. Papović je reagovao na vest da je Evropska uprava za bezbednost namirnica donela nove pravilnike kojima se definišu dozvoljene doze unosa toksičnih elemenata - metil-žive i neorganske žive u hrani. Ovaj metal najviše je prisutan u ribi. “EU vodi računa o bezbednosti hrane, a kod nas u Srbiji može da se uvozi i otpad. Mi smo pokušavali da regulišemo ovu situaciju, ali pošto niko nije nadležan, u tome nismo uspeli”, kaže Papović.
Moskva - Rusija je posle ulaska u STO u avgustu ove godine povećala uvoz goveđeg i svinjskog mesa, mleka i mlečnih proizvoda za 10-33,5%. “Prilagođeno sezonskim faktorima, obim uvoza kiselog mleka i pavlake je udvostručen. Povećan je takođe uvoz svinjskog mesa, kao rezultat sniženja carine nauvoz iznad kvote na 65 odsto, sa 75 odsto”, navedeno je u saopštenju pres službe ruskog Ministarstva poljoprivrede. Ruski ministar poljoprivrede Nikolaj Fjodorov je na jučerašnjem sastanku vladine komisije za poljoprivredu rekao da u slučaju zadržavanja tendencije rasta uvoza prehrambenih proizvoda postoje mogućnosti i instrumenti za zaštitu ruskih proizvodjača i unutrašnjeg tržišta.
Vašington - Uprkos strahu od “fiskalne provalije”, odnosno automatskog povećanja poreza za sve Amerikance, cena obradivog zemljišta u nekim delovima SAD dostigle je istorijske maksimume. Indeks cena poljoprivrednog zemljišta koje izrađuje Univerzitet Creighton, a po kojem sve iznad 50 poena znači rast, iznosi 82,5, što ukazuje na “veoma energičan rast”. Indeksi su posebno visoki u saveznim državama orjentisanim na poljoprivredu - Ilinoisu, Ajovi, Nebraski i Kanzasu, gde cene rastu 35 meseci za redom. Rekordna cena zabeležena je prošlog meseca u Ajovi, od 21.900 dolara po jutru. Uprkos smanjenju stočnog fonda, cene zemljišta su porasle i u državama orjentisanim na stočarstvo.
Moskva - U odnosu na glavne poljoprivredne nacije u svetu, obradive površine su najjeftinije u Rusiji, gde najskuplje zemljište košta manje od jedne petine vrednosti agrarnih površina u Nemačkoj ili Francuskoj, pokazuju istraživanja ruske kompanije SovEcon. Najveće cene poljoprivrednog zemljišta u Rusiji, oko 2.100 dolara/ha, su u južnom delu regiona Krasnodara, gde blizina Crnog mora privlači kupce. U Saratovu, u dolini Volge poljoprivredno zemljište u proseku košta331 dolar/ha. Poređenja radi, prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u istočnom delu EU iznosi 4.500 dolara/ha, dok je na zapadu EU, Francuska i Nemačka, cena 11.250 dolara/ha.
Beograd - Vlada Srbije odredila je proizvode na koje će se plaćati posebna uvozna dažbina radi zaštite domaćeg agrara. Odlukom su obuhvaćene 453 tarifne linije među kojima su razni proizvodi, među kojima su sve vrste mesa, kobasice, mleko, jogurt, maslac, margarin, sve vrste sireva, živinska jaja i krompir. Na spisku tih proizvoda su, takođe, razne vrste svežeg i smrznutog povrća, zatim grožđe, jabuke, kajsije, šljive i drugo voće, pripremljeni i konzervisani proizvodi od mesa, šećera, supe, čorbe, rakija, alkoholna pića, duvan. Posebna dažbina zavisi od vrste proizvoda - na primer najniži iznos je dinar po komadu za sveža jaja, a najviši je 80 dinara po kilogramu za sve vrste sireva.
Beograd - U Srbiji je do sada popisano oko 630.000 poljoprivrednih gazdinstava, pokazuju prvi podaci popisa poljoprivrede, koji sprovodi Republički zavod za statistiku. Direktor RZS Dragan Vukmirović rekao je na konferenciji za novinare da je do sada uspešno završen terenski deo popisa poljoprivrede u Srbiji, kao i da je u Vojvodini bio najbolji odziv.
"Odziv u Vojvodini je bio odličan, ali bilo je i nerazumevanja i nedoumica kod građana", kazao je Vukmirović.
On je rekao da su prvi rezultati koje ima RZS o stoci dobri i da ima više stoke nego što je to prethodno bilo očekivano.
Popisivači su obišli oko 938.000 domaćinstava i kontaktirano je oko 4.200 pravnih lica, rečeno je na konfernciji u RZS.
Prve rezultata popisa poljoprivrede Republički zavod za statistiku objaviće do kraja januara 2012. godine.
Prag - Zbog afere sa otrovnim metanolom u domaćim žestokim pićima, od kog je ove jeseni od trovanja preminulo 38 ljudi, svaki četvrti Čeh se za praznike odriče pića. Anketa potvrđuje da će Česi predstojeće praznike nazdraviti više nego ikada tradicionalnim i bezbednim pivom. Česi su iskoristili i mogućnost koju su im ponudile vlasti u nastojanju da veća potrošnja alkohola tokom Božića i Nove godine ne donese i nova trovanja - da besplatno na testiranje donesu piće. “Žestoka pića nepoznatog porekla koja imate kod kuće radije bacite ili iskoristite mogućnost testiranja. Ministarstvo je za testove izdvojilo 400.000 evra”, kazao je ministar zdravlja Leoš Heger.
Budimpešta - Mađarski parlament usvojio je amandman na Ustav koji zabranjuje strancima da kupuju poljoprivredno zemljište u Mađarskoj. Za zabranu je glasala ogromna većina poslanika u parlamentu. Mađarsko Ministarstvo poljoprivrede je ovu odluku okarakterisao kao istorijsku i “početak nove ere poljoprivrede” zemlje. Da bi se sprečilo povećanje prilično niske cene zemljišta u Mađarskoj i kupovina obradivih površina radi špekulacija, u zemlji je, od 2004 do 2011, na snazi moratorijum na kupovinu zemljišta od strane stranaca. EU je produžila moratorijum do aprila 2014., a najnovija odluka parlamenta bi mogla izazvati “ozbiljne nezadovoljstvo” u EU.
Beograd - Akcionari subotičkog Veterinarskog zavoda, putem ponude za preuzimanje koja je okončana 19. decembra, prodali su 8,6 odsto akcija po ceni od 550 dinara. Kako je prenela Sinteza invest grupa, ponudu za preuzimanje uputio je većinski vlasnik Zavoda, Viktorija grupa, pošto je nedavno bila najveći kupac akcija u sprovedenoj dokapitalizaciji po ceni od 410 dinara. Posle isteka ponude za preuzimanje, većinski vlasnik subotičke kompanije sa povezanim licima poseduje nepunih 87% akcija preduzeća koje je specijalizovano za proizvodnju hrane za životinje i farmaceutskih preparata. Na ceni od 550 dinara tržišna kapitalizacija Veterinarskog zavoda iznosi 2,34 milijarde dinara.
Čačak - Viši sud u Čačku presudio je da je Milorad Jevđović iz sela Mrčajevci kod Čačka autor takmičenja u kuvanju svadbarskog kupusa “Kupusijada”, koje se svake godine održava u tom selu. Jevđovića je tužila Mesna zajednica Mrčajevci koja je tražila da mu se oduzme “Kupusijada”, ali je sud odbio tužbu jer je utvrdio da je on 2008. kod Zavoda za intelektualnu svojinu zaštitio manifestaciju kao svoje autorsko delo. Prema presudi, Jevđović je od danas jedini autor “Kupusijade” i ubuduće će odlučivati o načinu njenog održavanja. On kaže da je njegova želja da “Kupusijada” ponovo bude manifestacija “u duhu narodnog, izvornog stvaralaštva” kako je na početku i zamišljena.
Zmajevo - Na nedavno održanoj licitaciji državne zemlje za 313 hektara oranica koje nisu izdate u prethodnim nadmetanjima, cena hektara zemlje u zmajevačkom ataru dostigla je neverovatnih 94.000 dinara. Naime, paori iz ovog sela vrbaske opštine su time dostigli cenu koja se smatra za najskuplju u Bačkoj. Zainteresovanim zemljoradnicima ponuđeno je oko 167 hektara državne zemlje u Zmajevu po prosečnoj ceni od 30.000 dinara za jednogodišnji zakup. Na licitaciji, hektar u zmajevačkom ataru dostigao je prosečnu cenu od preko 88.000 dinara. Sa druge strane, oko 90 hektara u ataru Kucure izdato je pod zakup po početnoj ceni od 30.000 dinara.
Podgorica - Crnogorski živinari traže podršku ili će, kako kažu, proizvodnja jaja kojih ima dovoljno za domaće tržište nestati zbog prekomernog uvoza. Premijer Milo Đukanović saopštio je da će Vlada napraviti “korekciju” u odnosu prema domaćoj
proizvodnji, uključujući poljoprivrednu, pa će imati prilike da to ubrzo pokaže. Prema podacima Monstata, od januara do oktobra ove godine uvezeno je svežih jaja u vrednosti od 1,65 miliona evra, što je 20% više nego u prethodnoj godini. Ubedljivo najviše jaja se uveze iz BiH, čiji udeo u uvozu za ovu godinu čini čak 75%, ili 1,24 miliona eura. Ostatak se odnosi na Hrvatsku (187.102 evra), Srbiju (132.336 evra) i Makedoniju (88.021 evro).
Beograd - Izvoz kukuruza iz Srbije, u prvih deset dana decembra, manji je u odnosu na novembar - za čak četiri puta. Izvoznici i proizvođači skloni su da ovaj pad povežu sa senzacionalistički predstavljenim rezultatima analiza koje su pokazale da je čak 70% domaćeg kukuruza kontaminirano aflatoksinima. ”Od 350.000 tona kukuruza, koliko ga je do sada izvezeno, vraćeno je 4.000 tona, odnosno manje od jedan odsto”, navodi Vukosav Saković, direktor “Žita Srbije”. On napominje kako je izvoz smanjen i zbog daleko manjeg roda kukuruza u Srbiji, ali i to da je aflatoksin, iako jako opasan otrov u većim koncentracijama, uvek prisutan u kukuruzu, u određenom procentu.
Zagreb - Na hrvatskom tržištu u poslednjih nedelju dana jaja su po skupela i do 50 odsto. Da li će se novi talas skoka cena proširiti i na Srbiju gde je poslednje poskupljenje zabeleženo prenešto manje od godinu dana. Mirsad Kolašinac, član Zajednice živinara, ističe da bi zbog poskupljenja sirovina i hrane za živinu realno bilo da se cene podignu i za 40% ali da se, bar za sada, zbog niske kupovne moći građana to nećedogoditi. ”U Hrvatskoj su živinari pretrpeli ogroman udarac zbog poskupljenja kukuruza i soje, a isto se dogodilo i kod nas. U Srbiji je međutim veća ponuda od tražnje, ima više proizvođača tako da su kupci u boljoj poziciji”, ističe Kolašinac.
Sombor - Poljoprivredno zemljište je u pojedinim delovima Vojvodine skuplje nego u Mađarskoj ili Hrvatskoj. Hektar zemlje na atraktivnim lokacijama dostiže i 10.000 evra, ali i pored visoke cene - kupaca ima jer je poljoprivreda postala interesantna za ulaganja. ”Mislim da je jedan od razloga rasta cene preveliko očekivanje da će ulaskom naše zemlje u EU zemlja biti znatno skuplja. Zato imamo situaciju da oranice u opštini Bač koštaju od 8.000 do 10.000 evra po hektaru, dok je preko Dunava isto tako kvalitetno zemljište u Hrvatskoj oko 5.000 evra. I u Mađarskoj je zemlja jeftinija nego u okolini Sombora”, objašnjava Aleksandar Bošnjak, direktor ZZ „Ravangrad“ iz Sombora.
Beograd - Iako je još pre desetak godina Evropska unija novčano pomogla nadležno Ministarstvo da opremi nacionalnu laboratoriju za kontrolu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, ona i dalje ne radi. Da radi nacionalna laboratorija i uz dodatne analize, nedavno bismo na vreme imali pravu informaciju da je samo sedam odsto, a ne dve trećine kukuruza ovogodišnjeg roda zaraženo opasnim plesnima. Međutim, tek od oktobra se intenzivnije instalira oprema. Državni sekretar iz Minstarstva poljoprivrede Danilo Golubović kaže da od 2003. godine nije mnogo učinjeno. “Potrošeno je preko 15 miliona evra, a laboratorija nije stavljena u funkciju”, kaže Golubović. Stručnjaci očekuju da će laboratorija omogućiti postavljanje sistema provere kvaliteta i zdravstvene ispravnosti hrane. Od te institucije očekuje se da sarađuje sa akreditovanim laboratorijama u zemlji i po potrebi kontroliše njihov rad. Kada se kompletira oprema u laboratoriji će se ispitivati organsko hemijski sastav hrane na prisustvo veterinarskih lekova, pesticida i teških metala. Opremu instaliraju italijanski stručnjaci, jer je i najveći broj instrumenata proizveden u toj zemlji. Golubović kaže da je potpuno izmenjen plan organizovanja funkcionisanja nacionalne laboratorije i da je u toku implementacija plana. “On se svodi na to da ćemo uvući u sistem akreditovane laboratorije. Jedan deo će biti glavna laboratorija, a drugi će biti dnevno protočne laboratorije”, objašnjava Golubović. U resornom Ministarstvu očekuju da deo laboratorije proradi do aprila sledeće godine, a početak rada ostalih odeljenja će zavisiti od tempa zapošljavanja stručnjaka i opremanja specijalizovanih laboratorija.
Novi Sad - Skupština Asocijacije poljoprivrednika izabrala je novo rukovodstvo. Umesto Miroslava Ivkovića, za predsednika Skupštine je izabran Slobodan Ilić iz Šabačkog udruženja odgajivača goveda, dok su za potpredsednike Skupštine izabrani Tot Ervin iz Udruženja poljoprivrednika Senta i Branislav Prelević iz Udruženja poljoprivrednika Opštine Vrbas, umesto Marijane Pejak.
Skupština Asocijacije je jednoglasno donela odluku da će Asocijacija o okviru svojih daljih aktivnosti poseban akcenat staviti na izmene Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i na najavljene promene u Zakonu o zemljištu. Kao najbitnije, donešena je odluka da će se Skupština i Upravni odbor zalagati za zabranu prodaje zemljišta strancima u periodu od 15 godina od ulaska Srbije u Evropsku Uniju.
Bristol - Atomski hamburger (Atomic Fallout burger) samo izgleda kao običan hamburger, ali je toliko začinjen da svi koji žele da ga probaju najpre moraju da potpišu izjavu kojom potvrđuju da neće tužiti restoran u slučaju zdravstvenih tegoba, piše “Dejli mejl”. Hamburger sadrži čitav niz veoma ljutih začina, poput dve najljuće vrste papričica na svetu - skoč bonet i naga džolokija but (duh čilija) zbog kojih se sladokuscima koji se usude da naruče ovaj specijalitet savetuje da pre jela stave zaštitne rukavice. Pakleni hamburger, za koji treba uz dobru dozu hrabrosti izdvojiti i 25 funti, smislili su vlasnici restorana “Atomic burger” koji se nalazi u Bristolu.
Beograd - Proizvodnja grožđa u ovoj godini niža je za 13% u odnosu na 2011. ali ohrabruje podatak da je izvoz vina u ekspanziji, posebno na tržište EU. Preciznije rečeno, u prethodnoj godini proizvedeno je nešto više od 330.000 tona grožđa, dok je proizvodnja vina premašila 135,3 miliona litara. Procenjuje se da je ove godine ubrano oko 287.000 tona grožđa.
Darko Jakšić, savetnik za vinogradarstvo i vinarstvo u Ministarstvu poljoprivrede kaže da je prošlogodišnji izvoz vina premašio 15,4 miliona litara, čime je izvozni rezultat iz 2010. nadmašen za 38%. ”Najbolji izvozni rezultat ostvaren je na tržištu EU gde je prošle godine završilo oko 5,6 miliona litara”, ističe Jakšić.
Beograd - Odbornici Skupštine grada Beograda saglasili su se sa zaključenjem sporazuma između Ministarstva finansija i grada Beograda o prodaji i davanja u zakup poljoprivrednog zemljištva Gazdinstva “7. juli” u Surčinu, koje je u sastavu PKB-a, kompaniji “Al Dahra” iz UAE. Potpisnici sporazuma su saglasni da zajednički učestvuju u osnivanju novog preduzeća “Al Dahra Srbija” u kome će Srbija i grad Beograd zajednički imati 20%, a kompanija “Al Dahra” iz Abu Dabija 80% učešća u kapitalu. Potpisnici su saglasni i sa ponuđenom cenom “Al Dahre” u visini od 12.000 evra/ha poljoprivrednog zemljišta. Prodajom 2.329 ha zemljišta PKB bi ostvario prihod od 27,9 miliona evra.
Beograd - Uvođenje registra podsticaja, odnosno baze podataka o tome ko je dobio subvencije, u kom iznosu i za koje namene, jedna je od novina Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je u četvrtak usvojila Vlada Srbije. Ovaj zakon upućen je Narodnoj skupštini na usvajanje po hitnom postupku. Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Goran Knežević smatra da je veoma važno da imamo predvidljivost u poljoprivrednoj proizvodnji što bi ovaj zakon trebalo da donese. Prema njegovim rečima, Zakonom će se uvesti minimalni garantovani iznosi podsticaja i njihovo povećanje u skladu sa povećanjem agrarnog budžeta.
Pariz - Francuska planira da deo poljoprivrednih subvencija prebaci sa ratarskog na stočarski sektor. Na taj način žele da smanje jaz u prihodu i produktivnosti između njih, saopštilo je juče ministarstvo poljoprivrede te zemlje. Sprečavanje opadanja malih stočarskih farmi je trenutno prioritet ovog ministarstva, ističe resorni ministar Stefan Le Fol. Prema nekim proračunima, manje stočarske farme bi, zahvaljujući najavljenoj promeni politike, mogle da računaju na nekoliko stotina miliona evra subvencija više nego dosad. Rast cena poljoprivrednih proizvoda je u 2012. treću povećao prosečan prihod francuskih poljoporivrednika, s tim što u tome ima velikih dispariteta.
Novi Sad - Obilne snežne padavine dobrodošle su pšenici i ostalim jesenjim strnim žitima jer će ih dobro zaštititi od niskih temperatura. Kad se sneg bude topio obezbediće i neophodne zimske zalihe vlage u zemljištu, izjavio je stručnjak u Poljoprivrednoj stanici Novi Sad Tatomir Srđanov. Oko 40 centimetara snega, koliko je sad na njivama u južnoj Bačkoj, dosta je dobar “pokrivač” za pšenicu koja je na tom području, na površinama većim od 50. 000ha, posejana uglavnom u optimalnom roku i u zimski period “ušla” izbokorena i u vrlo dobrom stanju, rekao je Srđanov. Ove jeseni je pšenicom u Srbiji posejano od 550. 000 do 570. 000 ha, što je za oko 100. 000 ha više nego prošle godine.
Beograd - Vlada Srbije usvojila je Nacrt zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i uputila ga Narodnoj skupštini na usvajanje po hitnom postupku.
Ministar Goran Knežević ranije je izjavio da je reč o "sistemskom i jednom od najvažnijih zakona, koji će u velikoj meri doprineti stabilnoj i predvidivoj poljoprivrednoj proizvodnji u narednom periodu".
„Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju stvorićemo stabilnu, dugoročnu i predvidivu poljoprivrednu politiku koja se neće menjati dva puta godišnje``, objasnio je ministar na jednoj od javnih rasprava koje su bile organizovane povodom tog pravnog akta.
Prema Kneževiću, biće omogućene srednjoročne i dugoročne investicije u agraru, unapređena konkurentnost i uvedena jedinstvena evidenciju o podsticajima uz bolje planiranje budžetskih sredstava i viši nivo usaglašenosti sa propisima Evropske unije.
On je ukazao i na to da Zakon o podsticajima ima tačno utvrdjenu dinamiku isplate subvencija i istakao da će one biti isplaćivane u rokovima, koji su optimalni da bi se ostvarili najveći mogući prinosi.
Sarajevo - Savez poljoprivrednih udruženja FBiH počeće sa protestom danas ispred zgrade Vlade u Sarajevu, ukoliko federalna Vlada ne isplati obećanih 10 miliona KM, saopšteno je iz ovog saveza. Iz saveza upozoravaju da će u tom slučaju biti primorani da preduzmu drastičnije mere, te da pred zgradom Vlade, gde će postaviti i šatorsko naselje, nameravaju ostati do ispunjenja svih zahteva. Predstavnici poljoprivrednika navode da se Vlada FBiH u potpunosti oglušila na potrebe poljoprivrednika. Oni su na ranijim mirnim protestima 22. novembra ispred zgrade Vlade Federacije BiH tražili veći iznos sredstava za podsticaj razvoja u poljoprivredi u budžetu za 2013.
Beograd - U odnosu na ranije, piletina danas, za srpskog potrošača, važi za luksuznu robu. Tako je, pre tačno tri godine, kilogram pilećeg filea prodavan za manje od 400 dinara, dok se sada nudi i za 750 din/kg. Tako veliki skok nemaju svinjsko ili juneće meso. Ove vrste mesa su se, posle septembarskog skoka, vratile na nivo s početka godine. U “Rodi” svinjski but košta 489, juneći 645, dok je pileće meso u proseku 366, a pileći file 738 dinara. U “Maksiju” i “Tempu” za juneći but treba izdvojiti po 619, svinjski but 459, pileći file 673, a pileće meso 334 din/kg. Potrošači u “Idei” juneći but plaćaju 629, svinjski 459, , dok je piletina 329, a pileći file 669 din/kg.
Beograd - Predsednik MK Grupe Miodrag Kostić rekao je da ima bolje uslove za ulaganje u Ukrajini nego u Srbiji i da tamo ima 55.000 ha, a u Srbiji tek 18.000. “Bolje nam je tamo nego u Srbiji jer ovde svi kažu da smo oteli, a ne kupili”, rekao je Kostić gostujući u emisiji “Kažiprst” na B92. “Imam pravo da se širim gde god hoću, mi treba da napravimo uspešne firme, a ne da pravimo negativnu kampanju prema privatnicima”. Kostić je dodao da mu je posebno zasmetalo to što je gradonačelnik Beograda Dragan Đilas naglašavao da je podigao cenu šećerne repe MK grupi. “Ja se time ne bih hvalio, jer on nije podigao cenu MK grupi, već je poskupeo šećer u Srbiji”, istakao je Kostić.
Ečka - U Ribarskom gazdinstvu “Ečka” iz Lukinog Sela pitaju se zašto je u akteulnom nacrtu zakona o subvencijama u poljoprivredi i stočarstvu pokriveno gotovo sve - od krava do pčela, ali nema živine i ribe. ”Kad je reč o ribi, Srednjobanatski okrug nosi 70% srpske proizvodnje. Pri tom bi trebalo znati da u poljoprivredi nema proizvodnje komplikovanije od ribarstva, gde je reč o trogodišnjim proizvodnim ciklusima. Proizvesti konzumnog šarana od tri i po ili četiri kile podrazumeva velike troškove”, izjavio je direktor ribnjaka “Ečka” Nenad Radulović. Cena šarana u maloprodaji iznosi oko 380 din/kg, a Asocijacija proizvođača ribe traži subvencije od 50 din/kg.
Senta - ”Fabrika šećera TE-TO iz Sente uspešno je završila ovogodišnju kampanju preradom 620.000 tona šećerne repe i proizvodnjom oko 87.000 tona šećera, što je znatno iznad očekivanja na početku kampanje, kada je zbog suše i umanjenja prinosa prognoziran podbačaj od oko 30%”, kaže generalna direktorka Teodora Deak. ”Ispostavilo se da je prvobitno pominjana površina od 5.000 ha pod šećernom repom mnogo veća i da je u pitanju bilo oko 11.000 ha, s kojih je rod bio namenjen hrvatskom tržištu. Taj rod je ostao u Srbiji, tako da su sve šećerane mogle koristiti svoje kapacitete u potpunosti te je u srpskim šećeranama proizvedeno više od 380.000 tona šećera”, izjavila je Deak
Minsk - Stranci bi već od 2013. mogli da kupuju zemljišne parcele u Belorusiji, izjavio je ministar ekonomije te zemlje Nikolaj Snopkov. Ministar Snopkov je objasnio da je to povezano sa pomanjkanjem investicione aktivnosti u zemlji, pooštravanjem monetarno-kreditne politike i smanjenjem vladinih programa i kreditiranja. Tu informaciju je potvrdio i premijer Belorusije Mihail Mjasnikovič, preciziravši da će uslov za dobijanje prava vlasništva nad zemljištem biti visoka efikasnost realizacije investicionih projekata. Strani investitori do sada nisu mogli da budu vlasnici zemljišta u Belorusiji i umesto toga im je nuđeno dugoročno iznajmjivanje, najduže na 99 godina.
Beograd - Program subvencionisanja poljoprivredne mehanizacije prekinut je jer nema finansijskih sredstava, izjavio je državni sekretar Ministarstva finansija Aleksandar Ljubić. On je u osvrtu na navode predstavnika Industrije motora Rakovica (IMR) i Industrije mašina i traktora (IMT) da će se ukidanje podsticaja negativno odraziti na njihovo poslovanje, rekao da se očekuje da ta preduzeća tokom 2013. budu privatizovana. “IMT i IMR su u postupku restrukturiranuja. Očekujemo da za njih bude nađen partner, za kompletnu imovinu ili njen deo i da na taj način okončaju svoj postupak privatizacije, jer u obliku u kom danas funkcionišu, ona nisu održiva”, naveo je Ljubić.
Beograd - Pšenica je ove jeseni u Srbiji zasejana na 550.000 do 600.000 ha, 80% površina je zasejano u optimalnim rokovima, tako da se, ukoliko ne bude nekih značajnih klimatskih oscilacija, očekuje dobar rod, izjavio je državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Danilo Golubović. Pšenica je u dobroj kondiciji u ovom momentu, a ozbiljnije procene roda moći će da budu date tek posle prezimljavanja, kazao je Golubović. “Što se tiče setve, sve ozime kulture su imale sreću, vremenske okolnosti su bile povoljne, a poljoprivrednici su bili podstaknuti da u daleko većoj meri i većem procentu seju pšenicu, nego što je to bilo prošle godine”, ukazao je Golubović.
Novi Sad - Stručnjaci Naučnog instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu saopštili su da među uzorcima kukuruza, koji je donet na pregled zbog aflatoksina, 60% odstupa od dozvoljenih kriterijuma, od čega u 30% je sadržaj aflatoksina veći nego što je dozvoljen, kako za hranu za ljude, tako i za hranu za životinje i ta količina bi trebalo nekako da se razblaži mešanjem ili nekim drugim tretmanima.
Uzorke, uglavnom, donose trgovačke kuće, ali i poljoprivrednici. Ohrabruje to, kako kažu stručnjaci, što fabrike stočne hrane redovno kontrolišu kvalitet kukuruza.
Institut za prehrambene tehnologije zainteresovanima daje uputstvo za uzimanje uzoraka, a analiza košta 2.000 dinara. Do danas je ova laboratorija pregledala oko 130 uzoraka i nisu došli do rezultata koji nisu uobičajeni za sušnu godinu i razlikuju se od prvih koje su saopštile pojedine laboratorije.
Inače, kukuruz je naša najznačajnija žitarica koja u ukupnoj agrarnoj produkciji (bez mlinske industrije) učestvuje sa 54,1%. Od toga samo u svinjskom mesu 11,3%, kravljem mleku 7,7%, goveđem mesu 5,7% i živinskom mesu 3%.
Subotica - Asocijacija poljoprivrednika (AP) traži da subvencije u 2013. godine iznose minimum 17.000 dinara po hektaru.
Kako je izjavio predsedavajući Upravnog odbora AP Miroslav Kiš, poljoprivrednici ne traže “ništa što je nerealno, već da se u svakoj oblasti zadrži i poboljša višegodišnji kontinuitet”.
“Tražimo 17.000 dinara po hektaru registrovanog porodičnog gazdinstva, a ne kako je predloženo 6.000 za određene kulture uz 6.000 dinara za regres. Tražimo da nam se dopusti da na tržištu mi kupujemo one inpute koji nama odgovaraju, u periodu u kojem mi želimo, kao i to da bar deo subvencije dobijemo polovinom godine, jer će poljoprivrednik te pare uložiti u proizvodnju”, rekao je on.
Prema njegovim rečima, predloženi tekst Zakona o subvencijama i ruralnom razvoju, koji bi uskoro trebalo da se nadje u skupštinskoj proceduri, “većini poljoprivrednih proizvodjača ne donosi dobro”. On smatra da mere propisane zakonom uopšte neće biti predvidive, jer se mnogo toga “prepušta ministru da bliže reguliše”.
Kiš je takodje kazao da je Asocijacija uputila primedbe na 15 članova zakona, prosleđene su i na adrese svih 12 poslaničkih grupa, predsednika Srbije i međunarodnih organizacija, a da im je iz ministarstva odgovoreno da će “neke od njihovih sugestija” biti uvažene, ali bez preciziranja koje.
“Asocijacija nema ništa protiv da se subvencionišu i pravna lica, ali to znači da ćemo onda svi zajedno deliti istu ili malo veću količinu novca u agrarnom budžetu za narednu godinu, pa stoga tražimo da se akcenat i dalje stavlja na registrovana poljoprivredna gazdinstva, gde bi se za površine do 100 hektara dobijalo 17.000 dinara po hektaru”, smatra predsedavajući Upravnog odbora AP.
Beograd - Povodom obeležavanja osam godina od osnivanja Udruženja novinara za poljoprivredu "Agropres" to udruženje je dodelilo i prestižne nagrade. Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin dobio je godišnju nagradu Udruženja "Agropres", za doprinos razvoju poljoprivrede i agrarnog novinarstva u Srbiji.
Nagrade su dobili i novinarka emisije RTS-a "Znanje imanje" Marija Miladinović - Lisov, kao i novinari Radija Novi Sad Stevan Davidović i Ðorđe Simović koji je ujedno i urednik Internet portala www.poljoprivreda.info.
Priznanja su dobili i PR "Japan tobako internešenela" Ana Veljković i predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić.
Predsednik Upravnog odbora "Agropresa" Goran Ðaković podsetio je da je to Udruženje za osam godina postojanja sa različitim priznanjima nagradilo više od 21 novinara, koji izveštavaju o dešavanjima u poljooprivredi
Karađorđevo - U ime opštine Bačka Palanka ovdašnje Javno pravobranilaštvo krajem oktobra ove godine uputilo je inicijativu Vladi Republike Srbije, odnosno Upravi za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede vezanu za “(ne)sporne“ državne oranice koje decenijama koristi Vojska, odnosno nekadašnja VU ”Karađorđevo“ koja je sada pogon Vojne ustanove ”Morović“. Poljoprivrednici iz okolnih sela, ali i lokalna samouprava, smatraju da nekoliko hiljada hektara državnih oranica moraju biti predmet zakupa, odnosno licitacije, posebno što je Vojska davala državne njive u podzakup kroz vid poslovno-tehničke saradnje, što zakonom, kažu u Bačkoj Palanci, nije dozvoljeno.
Beograd - Povodom afere sa zaraženim kukuruzom oglasilo se i Ministarstvo poljoprivrede saopštenjem koje u celosti prenosimo:
"Povodom informacija u medijima koje se tiču kontaminacije ovogodišnjeg roda kukuruza u Srbiji, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede obaveštava javnost da nadležni granični fitosanitarni inspektori kontrolišu sve pošiljke kukuruza iz inostranstva na prisustvo mikotoksina i da tokom ove godine nije bilo pošiljaka zaraženih aflatoksinom.
Naglašavamo da je na osnovu Zakona o bezbednosti hrane odgovornost za bezbednost kukuruza proizvedenog u Srbiji prvenstveno na proizvođačima. Propisi nalažu da svaki subjekt u poslovanju sa hranom, koji koristi biljna hraniva među kojima je i kukuruz, mora da ima uspostavljen sistem samokontrole na prisutvo određenih parametara među kojima je i aflatoksin.
Zbog nepovoljnih klimatskih uslova ove godine – suše, koja može za posledicu imati i uvećanu kontaminaciju aflatoksinom, Ministarstvo pojačano radi na utvrđivanju konkretnih i preciznih podataka o stanju ovogodišnjeg roda kukuruza, o čemu će javnost blagovremeno obavestiti. Ministarstvo poziva medije da neproverene i činjenično eutemeljene izjave, koje dovode do uznemirenja javnosti i značajnog ugrožavanja ekonomskih interesa Srbije kao velikog izvoznika kukuruza, ne plasiraju na senzacionalistički način," stoji u saopštenju Ministarstva poljoprivrede.
Vašington - Komora industrijskih proizvođača i prerađivača maline u Sjedinjenim Američkim Državama uvela je doprinos namenjen podsticanju potrošnje ovog voća. Od svake funte maline (454 grama) uzima se po jedan dolarski cent, bez obzira da li je roba domaća ili uvozna. ”Proizvodnja je u svetu porasla sa 350.000 tona u 2008. godini na 430.000 tona u prošloj, ali je za sve to vreme potrošnja ostala nepromenjena. Zato su ozbiljne tržišne kompanije pristupile podsticanju potrošača da kupuju ovo voće, naglašenim porukama o pozitivnom delovanju na zdravlje ljudi”, kaže mr Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo.
Pariz - Potrošnja vina u Francuskoj opala je do novih najnižih vrednosti - odrasli stanovnik te zemlje danas u proseku jedva popije jednu čašu vina dnevno, podaci su najnovije studije o potrošnji ovog nacionalnog pića, koju francusko ministarstvo poljoprivrede naručuje svakih pet godina. Gaziranapića i sokovi postepeno potiskuju vino s francuskih trpezapa tako vino danas svakodnevno pije svega 17% Francuza,
prema 21% pre pet godina. Uzrok smanjenja potrošnje vina su kako preporuke zdravstvenih stručnjaka, tako i ekonomska kriza, ali donekle i promena ukusa. Dok se 1980. vino u Francuskoj u proseku služilo uz svaki drugi obrok, danas se služi uz svaki četvrti.
Zagreb - Nakon što je 7. novembra održan “Dan bojkotiranja svih Konzuma u Hrvatskoj”, pokrenuta je nova akcija “Badnjak bez Konzuma”. “Pozivamo sve građane Republike Hrvatske na bojkot Todorićevog Konzuma koji će se održati 24. decembra, na Badnjak”, poručuju organizatori akcije. “Ukratko, Ivica Todorić je monopolista koji drži sve ključne industrijske grane ionako krhke hrvatske privrede. On je na nelegalan način stekao svoje poslovno carstvo u sumnjivoj privatizaciji i širio se bez imalo smetnji jer je, nažalost, Hrvatska visoko korumpirana država. Zato se vi dragi građani Hrvatske odazovite novom bojkotu”, navode organizatori akcije.
Index
Beograd - Grupa "STOP GMO u Srbiji" je pozvala građane u protest protiv odluke Evropske banke za obnovu i razvoj da sa 40 miliona dolara podrži širenje kompanije Monsanto u Srbiji i zemljama regiona. Protest će se održati u četvrtak 29. novembra u 16 časova na Novom Beogradu ispred Evropske banke za obnovu i razvoj u ulici Bulevar Zorana Đinđića 64a.
Kroz ovaj projekat koji Evropska banka za obnovu i razvoj namerava da odobri i finansira, Monsantu se omogućava da proširi poslovanje kroz davanje kredita seljacima, što omogućava da veći broj seljaka koristi sve Monsantove proizvode. U saopštenju se između ostalog navodi i sledeće: "Pozivaju se svi savesni građani u odbranu naših poljoprivrednih proizvođača kojima projekat nudi zajam i dužničko ropstvo za kupovinu Monsanto semena obmane.
Savesni građani Srbije ne žele da kompanija Monsanto na ovaj način ostvari nametanje svojih proizvoda srpskom seljaku. Uloga EBDR nije da podržava finansijski moćnu kompaniju koja već dominira semenima u svetu i agrohemijskim tržištem. Evropska banka za obnovu i razvoj navela je kao svoj cilj da promoviše privatni sektor u zemljama u razvoju. Kako se onda davanje novca jednoj od najbogatijih korporacija na svetu uklapa u cilj poslovanja ove banke? Ono što nas brine je da EBDR tvrdi da kroz svoju podršku Monsantu, povećava bezbednost hrane. Međutim, istina je to da je model obrade zemlje koji Monsanto promoviše zasnovan na hemikalijama, monokulturama, genetski modifikovanim organizmima i stvara marginalizaciju malih porodičnih gazdinstava što ima za rezultat upravo suprotno: smanjenje bezbednosti hrane. Nevladinie organizacije, njih 157 iz celog sveta ove nedelje šalju pismo menadžmentu EBDR u kojem navode da su protiv odobrenja finansijske pomoći za Monsanto i pozivaju banku da umesto što promoviše industrijsku proizvodnju, podrži male samoodržive farme koje čuvaju biodiverzitet. Evropska banka za obnovu i razvoj, pod ruku sa Monsantom su Danajci koji našem seljaku nude kredite za sve Monsanto proizvode. Šta je mogući scenario? Kada poljoprivredni proizvođač uzme kredit moraće da kolateralizuje zemlju. U slučaju da nešto pođe po zlu i seljak ne bude mogao da plati dug, zemlja ide pravo u ruke Monsantu. Protest se organizuje sa svim savesnim građanima bez obzira na političku opredeljenost.
Organizujmo potrošačke zadruge! Vreme je da se mi, mali potrošači organizujemo i kupujemo direktno od malih proizvođača i time finansiramo mala porodična gazdinjstva u našoj zemlji!" navodi se u saopštenju grupe "STOP GMO u Srbiji" koji je potpisala osnivač Irena Baret.
Brisel - Stotine proizvođača mleka iz nekoliko zemalja EU juče su traktorima blokirali Šumanov trg u Briselu, kako bi protestovali protiv niske cene mlečnih proizvoda. Proizvođači mleka iz Belgije, Holandije, Nemačke i Francuske su u okviru akcije “1000 traktora” zatvorili prilaz evropskim institucijama. Briselske gradske vlasti juče su upozorile građane da ne koriste automobile, jer će saobraćaj biti teško poremećen zbog protesta. Proizvođači mleka zahtevaju veće cene mleka koje se često prodaje ispod proizvodnih troškova i traže cene koje će ih učiniti manje zavisnim od nepredvidivog tržišta. Oni traže povećanje otkupne cene mleka za 25 odsto.
Novi Sad - Kada je proglašen stečaj PIK “Bečej”, radnici u tom kombinatu ponadali su se da će planom reorganizacije stvari krenuti na bolje. Predsednik Sindikata “Nezavisnost” PIK ”Bečej“ Aleksandar Pešić kaže da je neizvesnost o sudbini preduzeća velika, posebno kada se zna da je za sredinu decembra zakazano ročište na kojoj treba da bude doneta odluka o konačnoj sudbini kombinata. Pešić navodi da se radnici plaše najgore situacije po njih, proglašenja bankrota preduzeća. Vojvođanski sekretar za privredu Miroslav Vasin pozvao je Vladu Srbije da se što pre izjasni o problemima PIK ”Bečej” i o onome što namerava da učini po tom pitanju.
Beograd - Prema podacima Asocijacije “Plodovi Srbije”, ovogodišnji rod krompira u našoj državi podbacio je za više od 60 odsto, pa će za potrebe ishrane stanovništva i preradu ukupno nedostajati oko 200.000 tona. Jer, umesto očekivanih 750.000, krompirišta u Srbiji dala su tek 300.000 tona. Drastičan pad roda, međutim, ne beleži se samo u Srbiji, već i na celom Balkanu, pa i u Evropi, Africi. To je uticalo da u Srbiji kilogram krtole u veleprodaji košta 40 dinara, i po ceni smo nadmašili Evropu. Kilogram krompira u Holandiji ili Nemačkoj staje od 25 do 30 centi, što je ogroman skok cene. Prošle godine u ovo vreme kilogram krompira u Evropi prodavan je za samo pet ili šest centi.
Beograd - Posle hapšenja zbog zloupotreba u pančevačkoj Azotari, na red dolazi istraga o malverzacijama u trgovini sa pšenicom, najavio je Aleksandar Vučić. Govoreći o spekulacijama da bi se i vlasnik “Delte” Miroslav Mišković mogao naći pod istragom, Vučić je rekao da u borbi protiv korupcije ne sme biti nedodirljivih, kao i da Miškovića ne bi gonio zbog političkih razloga. Upitan da li su Predrag Ranković Peconi i Ilija Babović sledeći na listi za hapšenje, kako navode pojedini mediji, on je rekao da neće da odgovori na to pitanje do kraja, bar ne poimenično. Vučić je istakao da pritisaka na njega i njegov tim ima mnogo, ali da zbog toga niko neće biti pošteđen.
Beograd - Sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu odredio je pritvor do 30 dana Saši Draginu, Zvonimiru Nikeziću i za još četiri lica, kazao za B92 tužilac Miljko Radisavljević. “U istrazi koju je u subotu pokrenulo Tužilaštvo za organizovani kriminal zbog zloupotreba prilikom korišćenja sredstava namenjenih za regresiranje mineralnih đubriva proizvedenih u HIP Azotari u Pančevu, sudija je odredio pritvor Saši Draginu, Radosavu Vujačiću, Zvonimiru Nikeziću, Mihailu Grujiću, Dragi Lazareviću i Borislavu Stojkoviću”, rekao je Radisavljević. Dvoje osumnjičenih - bivši direktor PKB-a Miljan Veljović i bivša direktorka firme “Invej” Verica Spasić, braniće se sa slobode.
Novi Sad - Pčelari iz Inđije tužiće državu zbog toga što su im tokom aprila ove godine, neselektivnim prskanjem herbicidima i insekticidima, bez odgovarajućeg stručnog nadzora, u ataru Novog Slankamena potpuno uništeni pčelinjaci, saopšteno je iz advokatske kancelarije koja ih zastupa. “Posledica neselektivnim prskanjem herbicidima i insekticidima, bez odgovarajućeg stručnog nadzora, nanela je je štetu od preko 12 miliona dinara”, kaže se u saopštenju i dodaje da se šteta sastoji u masovnom pomoru pčela. Tim povodom će danas, ispred zgrade suda u Novom Sadu, biti organizovana konferencija za novinare, nakon koje će pomenuta tužba biti predate sudu.
Bjelovar - Ministarstvo trgovine ove nedelje završiće analizu mogućih štetnih uticaja ukidanja carina za proizovde iz EU na domaće tržište. Na osnovu toga, biće doneta odluka o mogućoj reviziji sporazuma i o pregovorima sa Briselom o zadržavanju carina na određene proizvode. Postepeno smanjenje carina na proizvode uvezene iz EU i njihovo potpuno ukidanje 2014. godine ozbiljno će ugroziti domaće proizvođače, pre svega hrane. Stručnjaci upozoravaju da će uvozna hrana biti jeftinija od domaće i da srpski poljoprivrednici neće moći da izdrže takvu konkurenciju. U zapadnim zemljama proizvode se veće količine hrane, a njihovi farmeri dobijaju daleko veću pomoć od svojih država.
Beograd - Tužilaštvo za organizovani kriminal i Radna grupa Uprave kriminalističke policije MUP-a nastavljaju istragu kriminalnih radnji u “Azotari”. Narednih dana očekuju se privođenja u akciji “Žito” u kojoj se pojavljuju gotovo isti osumnjičeni kao i u akciji “Đubrivo”, tvrde “Novosti”. List piše da je reč je o sumnjama da je 2010., na osnovu ugovora o pozajmljivanju žita, “Azotara” oštećena za više od 18 miliona evra, koliko su zaradile firme “Invej” Predraga Rankovića Peconija i “Ju point” Zorana Drakulića. List “Blic” piše da su bivši ministar poljoprivrede Saša Dragin, specijalni konsultant“Azotare” u Pančevu Zvonimir Nikezić i bivši predsednik UO HIP Azotare Radoslav Vujačić, koji su u subotu privedeni, osumnjičeni da su osmislili sistem krađe s regresiranim đubrivom, koje je bilo namenjeno poljoprivrednicima, a završilo je kod privatnika. “Istraga ispituje poslovanje Predraga Rankovića Peconija, jer su dva preduzeća pod njegovom kontrolom, “Invej” i ”Sunce” umešana u malverzacije sa đubrivom”. I list “Kurir” piše da protiv Rankovića, Drakulića i Vujačića, tužilaštvo i policija vode istragu zbog sumnje da su na preprodaji pozajmljene pšenice oštetili HIP “Azotaru” iz Pančeva za 18 miliona evra. Kako tvrdi taj list, krajem februara 2010. HIP “Azotara” je s Direkcijom za robne rezerve zaključila ugovor o zajmu 50.000 tona merkantilne pšenice s rokom vraćanja do početka februara 2011., a da je u ime “Azotare” ugovor je potpisao Vujačić. Cena pšenice koja je utvrđena na NS Produktnoj berzi bila je 12,15 din/kg, a tu pšenicu je “Azotara” sredinom marta 2010. po ceni od 11 din/kg prodala firmi “Invej”, čiji je vlasnik Ranković. Početkom aprila 2010. “Azotara” zaključuje ugovor o zajmu 75.000 tona merkantilne pšenice roda 2009. s firmom “Viktorija logistik grup” iz Novog Sada, čiji je vlasnik konzorcijum fizičkih lica, a jedno od njih je Milija Babović.
Beograd - Osumnjičeni za malverzacije s regresiranim mineralnim đubrivom su saslušani i predloženo je da im se odredi pritvor, rekao je jutros tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević. "Sudiji za prethodni postupak smo predložili da se odredi pritvor Saši Draginu, Radoslavu Vujačiću, Mihailu Grujiću, Zvonimiru Nikeziću, Arseniju Kataniću, Dragi Lazareviću, Borislavu Stojkoviću", rekao je Radisavljević RTS-u.
Pročitajte OPŠIRNIJE
Bjelovar - Poljoprivrednici su jedni od najvećih ovogodišnjih proračunskih gubitnika. To je na konferenciji za novinare u Bjelovaru rekao predsednik Nezavisnih hrvatskih seljaka Mato Mlinarić. Nakon prošlogodišnje 3 milijarde i 200 miliona kuna (48 milijardi dinara) za direktna plaćanja u poljoprivredi, ove je godine taj iznos smanjen za 45%. To, kako je rekao Mlinarić, nije u skladu s potpisanim dogovorom s Europskom unijom, pa se, kaže, postavlja pitanje hoće li domaći proizvođači u Uniju ući kao stvarni poljoprivrednici ili kao socijalni slučajevi. "Mi mislimo da je to više nesnošljivo, jer ova vlada i ovaj ministar, kao što sam prije napomenuo, on je uštedio na hrvatskoj poljoprivredi - on je unazadio hrvatsku poljoprivredu i ovo je uništavanje hrvatskog sela", poručio je Mlinarić.
Vedran Morin, Politika.hr
Novi Sad - U toku je privođenje bivšeg ministra poljoprivrede Saše Dragina, vlasnika konsultantske kuće "Ces Mekon" Zvonimira Nikezića i još šest osoba, a akciju sprovodi Radna grupa Uprave kriminalističke policije, javio je RTS.
Ove osobe sumnjiče se da su zloupotrebom službenog položaja i nezakonitom prodajom regresiranog mineralnog đubriva oštetili budžet Srbije za vise od 4,5 miliona evra, navodi RTS.
Provide se bivši predsednik Upravnog odbora HIP Azotare Pančevo Radoslav Vujačić, bivši zamenik direktora Azotare Mihajlo Grujić, bivši direktor PKB-a Milan Veljović, bivši direktor poljoprivrednog dobra "Aleksa Šantić" kod Sombora Arsenije Katanić, bivši direktor kruševačkog Instituta za krmno bilje Dragi Lazarević i bivša direktorka firme "Invej" Verica Spasić.
Saša Dragin je od 2004. do 2007. godine obavljao je poslove zamenika sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine, da bi u maju 2007. godine postao ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije. Od jula 2008. do marta 2011. godine bio je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Zvonimir Nikezić, javnosti poznat kao vlasnik konsultantske kuće "Ces Mekon", u upravnom odboru "Agrobanke" bio je predstavnik državnog udela.
Nikezićev "Ces Mekon" radio je i na brojnim privatizacijama firmi kao što su "Knjaz Miloš", "Frikom", "Mlekara Šabac", "Trajal", "Beograd film", "Seme", "Veterinarski zavod Zemun", koje je Savet za borbu protiv korupcije ocenio kao sumnjive. Dugogodišnji je saradnik bivšeg premijera Mirka Cvetkovića.
Odžaci - Biznismen iz Odžaka Borisav Lilić prodao je poljoprivredno dobro “Ratkovo“ u Odžacima sa 2.000 ha zemljišta, na koje je imao samo pravo korišćenja, hrvatskom ”Žito Osijeku“ za 13 miliona evra. To je 26 puta viša cena od one koju je platio Lilić. Jelisaveta Vasilić, član Saveta za borbu protiv korupcije, objašnjava da je glavni propust napravila Agencija za privatizaciju, na čijem čelu se tada nalazio bivši premijer Mirko Cvetković, koja prilikom prodaje poljoprivrednog dobra ”Ratkovo“ nije razdvojila državno i društveno zemljište. Na taj način je kupac upisao pravo privatne svojine na državnoj svojini i nakon togaprodao firmu dalje strancima, što je protiv Ustava.
Subotica - Do sada je popisom poljoprivrede koji je počeo 1. oktobra popisano 80% gazdinstava i već sada se može zaključiti da će prikupljeni podatci biti daleko od realnosti Evo samo jednog primera koji prenosimo sa portala B92.
U Subotici su već primetili da se prikupljeni podaci ne slažu sa procenjenim poljoprivrednim površinama, kaže načelnica gradske uprave u Subotici Marija Ušumović Davčik. “Naša je pretpostavka da je možda do tog neslaganja došlo iz razloga što kod popisanih lica po stoji određena vrsta opreza, gde su možda u nekom tom oprezu prija vili manje površine od onih kojima raspolažu, odnosno koje obrađuju. Dodatno otežavajuću okolnost u prikupljanju podataka predstavlja i to što je velika površina zemljišta data u zakup, gde ustvari očekuje mo od vlasnika da je dao precizan podatak o tome kome je zemljište izdato, a isto tako od zakupca zemljišta da to prijavi kao obradivo poljoprivredno zemljište, što je očito da se u praksi nije desilo u svakom od ovih slučajeva”, kaže Ušumović.
Šabac - Kreditiranje podizanja zasada trešnje jedna je od mera kojom Grad Šabac podstiče poljoprivrednu proizvodnju. U 2012. biće podeljeno 70.000 sadnica, a planirana površina zasada je 86,4 ha. Poslom će se baviti 176 proizvođača u 47 sela, navedeno je na zvaničnom gradskom sajtu. ”Proizvodnja i prodaja trešnje trenutno je najrentabilnija u voćarstvu. Cena ovog voća na berzi nije bila ispod 1,5 evra za kilogram. Smatramo da ova proizvodnja može da poboljša finansijske prilike na seoskom području i zato je grad Šabac osmislio projekat sa ciljem da se u roku od tri godine podigne zasad trešnje na oko 300 ha”, objasnio je gradonačelnik Šapca Miloš Milošević.
Beograd - Cipele svake godine zameni opancima do hiljadu žitelja velikih gradova, koji za buduće adrese biraju - selo. Najčešće u selidbi u ruralna područja su mladi penzioneri, ali sve češće i radnici koji ostaju bez posla i spas vide u komadu zemlje koja im je ostala u nasledstvo. Migracije iz grada u 4.600 sela, međutim, neuporedivo su manje od selidbi u suprotnom smeru, jer se na asfaltu godišnje naseli i do 250.000 ljudi. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku objavljenom u poslednjem Migracionom profilu Srbije, koji se odnosi na 2010., čak trećina svih migracija u državi dogodi se u selima. Na nivou Republike Srbije broj unutrašnjih migranata je 258.664.
Bačka Palanka - Mesecima traje nesporazum poljoprivrednika u bačkopalanačkoj opštini, odnosno Obrovcu, Mladenovu i selima u čijim se atarima nalazi više od 4.000 ha državne zemlje koju decenijama koristi Vojska. Lokalna samouprava stala je na stranu poljoprivrednika i pokrenula razgovore u Ministarstvu poljoprivrede. ”Želimo da pomognemo našim ljudima koji su u vremenu tranzicije ostali bez posla i prihoda pa sada moraju da uzimaju u zakup državno zemljište. U opštini je oko 8.000 nezaposlenih pa smo čak razmišljali o tome da i mi, poput Beograda, formiramo poljoprivredni kombinat. Ako može glavni grad, zašto ne bi i naša opština”, kaže predsednik bačkopalanačke opštine Bojan Radman.
Novi Sad - Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu je danas obeležio 58-mu godišnjicu od osnivanja. Sumirajući urađeno, dekan fakulteta prof. dr Milan Petrović je najavio da će u narednom periodu insistirati na tešnjoj saradnji sa privredom, skraćenju vremena studiranja kao i povećanju učešća u međunarodnim projektima. Rektor Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Miroslav Vesković je pozdravljajući prisutne rekao da je Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu prepoznat kao važan činilac naučnog rada u Evropi i svetu.
Đorđe Simović, Poljopivreda.info
Nibin - U Nibinu, malom švedskom selu sa 245 stanovnika, od nedavno se nalazi prvi zasad paradajza u polarnom krugu koji
će tokom cele godine donositi plodove zahvaljujući staklenoj bašti. U planu je da se godišnje proizvede 1.000 tona paradajza. “Počeli smo da sadimo 19. oktobra a prvi paradajz očekujemo kroz dve nedelje”, rekao je za agenciju Frans
pres vlasnik zasada Roger Nilsson. “Sa velikom pažnjom se
očekuje ovaj paradajz. Mi ćemo prvi imati proizvodnju tokom cele godine i postoji velika potražnja u regionu”, dodao je on. Paradajz koji je zasađen u staklenoj bašti u polarnom krugu pripada vrsti koja odlično podnosi svetlost kojoj je izložen 16 sati dnevno.
Beograd - Vlada Srbije usvojila je predlog Ministarstva poljoprivrede da bude produženo važenje Uredbe po kojoj je poljoprivrednicima omogućena kupovina regresiranog dizel goriva za 15 dana, odnosno do 30. novembra, rečeno je juče u tom ministarstvu. Poljoprivrednicima je na raspolaganju 40 litara goriva po hektaru prijavljenog obradivog poljopri vrednog zemljišta, i ta količina goriva se kupuje po važećim maloprodajnim cenama na pumpama Naftne industrije Srbije i kasnije se regresira. Spisak maloprodajnih objekata ovlašćenog distributera nalazi se na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede www.mpt.gov.rs, kao i na sajtu NIS Petrola www.nispetrol.rs.
Kopenhagen - Danska je odlučila da od 1. januara ukine porez na hranu bogatu zasićenim mastima posle jedva godinu dana primene jer je naneo mnogo štete biznisu. Ta zemlja je istovremeno odustala od predloženog poreza na šećer koji je trebalo da se primenjuje od iduće godine. U oktobru prošle godine Danska je prva u svetu u borbi protiv loših navika u ishrani i nezdravog načina života uvela porez na meso, mlečne pro izvode i jestivo ulje koji sadrže više od 2,3% zasićenih masti i to u visini od 16 kruna (2,14 evra) po kilogramu. U borbi protiv nezdrave hrane Danska je u tekućoj godini uvela i više poreze za pivo, vino, čokoladu, slatkiše, sladoled, gazirana pića.
Novi Sad - Vojvođanski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić izjavio je da će Vojvodina, kada Srbija pristupi STO-u, biti proglašena za netolerantan region za genetski modifikovane proizvode. “U momentu kada Srbija pristupi STO, jer će tada morati da izbriše sva tri člana koja ograničavaju bilo kakav vid trgovine, predložio sam da, u skladu sa evropskim direktivama, proglasimo Vojvodinu za netolerantan region za GMO”, rekao je Ješić. Prema njegovim rečima, u prilog najavljene odluke Vlade Vojvodine idu iskustva zemalja iz okruženja, koje prilikom pristupanja STO ništa nije sprečilo da proceduru oko uvođenja GMO dove du na takav nivo da je nemoguće gajiti takve organizme.
Beograd - Državi preti opasnost da na papiru izgubi gotovo trećinu svog poljoprivrednog zemljišta, od kojeg je većina u Vojvodini i najboljeg je kvaliteta. To će se dogoditi ako zakupci, ali i vlasnici državnih i privatnih parcela nastave da odbijaju da daju podatke anketarima Republičkog zavoda za statistiku koji već mesec i po dana sprovode popis poljoprivrede. Uz hronični strah i nepoverenje poljoprivrednika, koji prikrivaju ili lažiraju informacije, ovo je najveći problem državne akcije tokom koje je popisano 470.872 seoska domaćinstva. Deo seljaka vrda zbog nerazumevanja smisla popisa, ali i zbog zloupotreba prilikom davanja državne zemlje u arendu.
Beograd - Jesenja setva pšenice u Srbiji je završena, a obavljena je na oko 600.000 hektara, odnosno na oko 25% više površina nego prošle godine, izjavio je juče savetnik za poljoprivredu u
PKS Vojislav Stanković. On je dodao da je setva pšenice obavljena prema planu, a procenjuje se da će rod biti oko četiri tone po hektaru, odnosno oko 2,2 do 2,4 miliona tona. Prema rečima Stankovića, oko 1,3 miliona tona pšenice koristiće se za ishranu stanovništva, dok će ostatak od oko milion tona ostati za izvoz i delimično, ali nešto više nego prethodnih godina, za stočnu ishranu. On je naglasio da je ove godine najviše površina pod pšenicom zasejano u optimalnom agrotehničkom roku.
Novi Sad - Udruženje poljoprivrednika “Klub 100P plus” ocenio je juče da bi Nacrt zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju trebalo povući iz javne rasprave, “jer je nedorečen,
neprecizan, nedosledan i slobodnotumačeći”. Kao osnovni razlog za takvo tumačenje zakona, “Klub 100P plus” je u saopštenju za javnost naveo da bi za obezbeđenje predvidlji-
vosti agrarni budžet morao iznositi najmanje pet odsto nacionalnog budžeta, bez učešćasopstvenih prihoda. Precizira se i da ministar ne bi smeo da dodatno propisuje pravilni-
kom uslove korišćenja podsticaja, jer se do sada agrarna politika definisala uredbama, koje je donosila Vlada Srbije na predlog Ministarstva poljoprivrede.
Beograd - Oko 80.000 ljudi u Srbiji živi od pijačne delatnosti, a oko trećine ukupnog robnog prometa u zemlji se obavlja preko pijaca. Predsednik Upravnog odbora Poslovnog udruženja
“Pijace Srbije” Bela Bodrogi, ističe da je to razlog da se ova delatnost uredi kroz poseban zakonski akt. Bodrogi je napomenuo da se usvajanjem novog Zakona o trgovini, u članovima od 21. do 28. “napokon pojavljuje i pijačna delatnost, ali da već dve godine nedostaje njihovo pojašnjenje kroz podzakonske akte”. Prema njegovim rečima, od zakonodavca se traži da se decidnije regulišu pomenuti članovi zakona, odnosno izradi tačno uputstvo
šta se tačno odnosi na pijačnu delatnost.
Tutin - Pešterski farmeri očekuju prijem u Ministarstvu poljoprivrede. ”Samo država može da nam pomogne i spase naš stočni fond od pokolja, a nas stočare i farmere od potpune propasti. Posle letošnje nezapamćene suše, pomoć nam nikad nije bila potrebnija. Sad je najvažnije da preživimo do proleća. Nadamo se da će nas Ministarstvo poljoprivrede razumeti i pružiti nam ruku spasa, jer je naš opstanak u interesu ovog kraja i cele države. Tražićemo da nam država pozajmi kukuruz do proleća, koji ćemo vratiti u mesu, mleku ili novcu. Još više bi nam značila i neka bespovratna sredstva za preživljavanje”, ističe pred sednik Udruženja farmera na Donjem Pešteru Fehim Kurtović.
Beograd - Sva poljoprivredna gazdinstva stavljena u pasivan status zbog neizmirenih kredita koje su koristili po uredbama o subvencijama i podsticajima, biće vraćena u aktivan status do 1.decembra, kako bi mogli da koriste subvencije. Međutim, ukoliko nakon 1. decembra gazdinstva ne otplate dospele kredite ili ako im reprogram ne bude odobren, biće vraćena u
pasivan status. Agroekonomista Miladin Ševarlić ističe da je mera koja je doneta dobra, ali da je poljoprivrednicima dat suviše kratak vremenski rok za izmirenje obaveza. ”Kredite
će moći da otplate samo oni poljoprivrednici koji imaju zalihe u skladištima. Oni će moći da ih prodaju i izmire svoje obaveze“, naglašava Ševarlić.
Beograd - Sve glasnije priče u javnosti da bez dozvole uvoza GMO proizvoda za Srbiju nema članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji nisu istinite, otkriva Kurir. Naime, na sajtu STO piše da oni nemaju ”odnos prema GMO i da se time nisu bavili“. Oni navode da njihove članice ne mogu primenjivati zabrane uvoza ili izvoza bilo kog proizvoda, ali da zemlje imaju pravo donošenja zaštitne klauzule kojom mogu privremeno ograničiti i zabraniti korišćenje i prodaju genetski modi kovanih proizvoda na svojoj teritoriji. Austrija, Francuska, Grčka, Mađarska, Nemačka i Luksemburg su zemlje članice EU koje su stavile rampu za GMO
upravo pomoću te klauzule.
Brisel - EU i deset zemalja Latinske Amerike potpisale su sporazum koji označav kraj tzv “rata bananama”. To je bio međunarodi spor koji se odnosio na tarife za trgovanje tim južnim voćem. Nakon što je dokument potpisan u četvrtak u sedištu Svetske trgovinske organizacije u Ženevi, direktor STO Paskal Lami pozdravio je taj sporazum, do koga je došlo “posle višegodišnjih teških političkih rasprava”, i nazvao taj događaj “istorijskim momentom”. “Rat bananama” je počeo 1991., kada su predstavnici Kostarike optužili Evropu da proizvođačima banana iz svojih bivših kolonija u Africi i na Karibima omogućavaju da izvoze u EU pod povoljnijim uslovima, na štetu latinoameričkih zemalja.
Brisel, Beograd - Čitava Evropa strepi od novih, većih cena mesa koje će, kako analitičari prognoziraju, sredinom naredne godine dostići rekordne nivoe. Kod svinjskog mesa moguće su i nestašice, a junetina će i u razvijenijim zemljama biti luksuz, jer se procenjuje da je papreno skupa, pišu Novosti. Ni Srbiju ovakva situacija, kako tvrde domaći stručnjaci, sigurno neće zaobići. Kako povećane troškove ne mogu da prenesu na potrošače, stočari se najčešće odlučuju da smanje proizvodnju. Srbija je nekad pokrivala i do 50 odsto potreba za mesom cele Jugoslavije. Sada nema tržišta, ne može da izvozi, a tamo gde su nam „otvorena vrata“ ne možemo da iskoristimo priliku.
Beograd - Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas kaže da se grad protivi prodaji PKB-a i da bi to pitanje moglo da preraste u sukob sa republičkom vlašću. Đilas je rekao da gradska vlast procenjuje da PKB vredi skoro milijardu evra i da je stoga zatražila procenu revizorske kuće KPMG. “Predstavili smo to državi koja mora da donese stratešku odluku da li da se preduzeće proda ili ne. Beograd mora da poštuje odluke države, a bilo bi dobro da do tih odluka dođemo konsenzusom”, rekao je Đilas. On je dodao da gradske vlasti žele da od PKB Beograd “naprave neki novi Frikom ili Imlek”, ali da ostaje da se vidi da li će to učiniti sami ili sa nekim strateškim partnerom.
Beograd - Ministarstvo poljoprivrede donelo je odluku da se sva poljoprivredna gazdinstva stavljena u pasivan status zbog dospelih a neizmirenih kredita na osnovu Uredbi Podsticanje poljoprivredne proizvodnje putem kreditne podrške kroz subvencionisanje dela kamate iz 2011. i 2012. godine, budu vraćena u aktivan status do 1. decembra 2012. godine.
Na osnovu ove odluke poljoprivrednici koji su bili u pasivnom statusu dobiće mogućnost da podnesu zahteve za subvencije.
Nakon 1. decembra 2012. godine poljoprivredna gazdinstva koja ne otplate dospele kredite ili kojima reprogram ne bude odobren, biće vraćena u pasivan status.
Kalifornija - Monsanto kompanija i GMO biznis vredan milijarde dolara pobedili su u Kaliforniji, gde su mere koje su zahtevale označavanje proizvoda koji sadrže GMO izgubile prilikom glasanja. Predlog 37, inicijativa rasprostranjena širom države ciljala je na povećanje potrošačke svesti o korišćenju GM sastojaka koju primjenjuje industrija hrane, odbijen je sa 47%. Da je Predlog 37 prošao, hrana koja sadrži GMO bi morala biti označena jasno na etiketi proizvoda. Monsanto ogranak iz Missourija, uložio je milione dolara u kampanju koja se protivi merama označavanja, manevar za koji mnogi kažu da je odgovoran za negativne glasove o Predlogu 37.
Rusija danas
Beograd - Kesica supe više nije dovoljna da napuni četiri tanjira, a pakovanja čipsa su pet grama lakša. Smrznuto povrće i kese sa testeninom nemaju pola kilograma. Čokolada je sa uobičajenih 100 grama “oslabila” za 20 grama. Ni kilogram hleba nije toliko težak - odavno se prepolovio. Pakovanja su sve lakša, ali ne i jeftinija. Potrošačima se sve češće nude proizvodi s gramažom manjom od one na koju smo već navikli. S druge strane, kod cena nije bilo promena. “Sečom” težine, proizvođači pokušavaju da zadrže kupce, jer i tako lakša pakovanja ne samo da liče, već imaju i iste cene kao i njihovi teži “originali”
Crepaja - Banatska asocijacija poljoprivrednika “Banatski paori” ocenila je da predloženi zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju “ne donosi stabilnost i predvidivost u poljoprivredi”. Portparol asocijacije Miroslav Grubanov rekao je da iz predloga zakona treba brisati član koji omogućava dodelu podsticaja i za parcele veće od 100 hektara, jer poljoprivrednici smatraju da treba podsticati samo manje parcele. “Mišljenja smo da ukupne subvencije treba da iznose minimum 200 evra u dinarskoj protivvrednosti, odnosno da pravna lica i preduzetnici ne mogu biti korisnici podsticaja, subvencija i regresa”, kazao je Grubanov.
Beograd - Javno slušanje o uticaju genetski modifikovanih organizama na životnu sredinu i zdravlje biće organizovano 13. novembra u Skupštini Srbije, najavila je stranka Zeleni Srbije. Javno slušanje biće prilika da se iznesu sva saznanja, mišljenja i stavovi o proizvodnji, prometu i upotrebi GMO u Srbiji, naveli su Zeleni Srbije i pozvali sve zainteresovane da učestvuju na skupu. Najnovija istraživanja podstakla su EU da inicira pooštravanje zakonskih propisa kada su u pitanju transgeni, dok na drugoj strani sve više interesnih grupa otvoreno promovišu GMO u Srbiji, dodaje se u saopštenju. Za Zelene Srbije raspava je početni korak u nastojanju da Srbija bude država bez GMO.
Nju Jork - Veliki rojevi skakavaca oformljuju se u regionu Sahela i verovatno će krenuti na sever - u Alžir, Libiju, Maroko i Mauritaniju, upozorava Organizacija UN za hranu i oljoprivredu (FAO). Procenjuje se da je trenutna masovnost ovih insekata posledica činjenice da su ih pre godinu dana kiše otarale u tada konfliktnu zonu u Libiji, gde nisu mogli da budu suzbijani, prenosi “Njujork tajms”. U Libiji su se tako skakavci dvostruko više namnožili nego što bi inače, a potom su se povukli južnije, gde su položili jaja. FAO upozorava da je ovo najozbiljnija situacija od velike najzede skakavaca između2003. i 2005. godine u Zapadnoj Africi.
Beograd - Ministar za spoljnu i unutrašnju trgovinu Rasim Ljajić izjavio je da je Srbija u završnoj fazi pregovora o pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji. On je na konferenciji “Kako da Srbija poveća izvoz hrane” kazao da je potrebno da se reše bilateralni problemi trgovine poljoprivrednim proizvodima sa Panamom, Brazilom, SAD i Ukrajinom, kao i pitanja Zakona o genetski modifikovanim proizvodima. “Od Srbije se ne traži ništa što druge zemlje članice STO nisu morale da ispune. Ne traži se da omogućimo proizvodnju GM hrane, već samo da izmenimo zakone o prometu tih proizvoda, a dozvoljeno nam je da sami uredimo način kontrole uvoza”, kazao je Ljajić.
Kraljevo - Uz pozdravni govor predsednika Skupštine grada Kraljevo Sretena Jovanovića, 2. novembra 2012. godine održana je Osnivačka skupština Saveza proizvođača agroprivrede Srbije – SPAS za spas poljoprivrede i sela u Srbiji.
Osnovni ciljevi Saveza su oživljavanje, zaštita i razvoj poljoprivrede i sela Srbije samoorganizovanjem članstva, kao i zajednički reprezentativni nastup organizacija poljoprivrednika i udruženja u selima pred državnim organima Srbije.
Savezu je na osnivačkoj skupštini pristupilo preko 50 osnivača, sa preko 20.000 članova, poljoprivrednika i žitelja sela u Srbiji, a među njima i Savez pčelarskih organizacija Srbije sa 203 udruženja i 8.500 registrovanih pčelara, kao i Unija proizvođača maline sa 11 udruženja i nekoliko hiljada malinara. U okviru SPAS-a formirano je 11 odbora za sve grane poljoprivrede i ruralni razvoj od čijih pripadnika je izabran po jedan predstavnik za člana Upravnog odbora.
Za predsednika SPAS-a izabran je dr Miladin Ševarlić, redovni profesor agroekonomije na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Za predsednika Upravnog odbora izabran je Zoran Sefkerinac iz Banatskog Novog Sela (ratarstvo), a tri poptpredsednika su dr Rodoljub Živadinović iz Žitkovca (pčelarstvo), Dragan Bogdanović iz Arilja (voćarstvo i vinogradarstvo) i Zoran Milićević iz Žiče (stočarstvo). Ostali članovi Upravnog odbora SPAS-a su: Zoran Radovanović iz Ivanjice (hortikultura), Žika Ostojić iz Vršca (zadruge i poljoprivredna preduzeća), Milan Jovičić iz Ribnice (prerada i promet poljoprivredno-prehrambenih proizvoda), Aca Cojić iz Aleksinca (povrtarstvo), Dejan Vukomanović iz Kraljeva (obrazovanje, savetodavne službe, nauka i informisanje), Jelena Vuković iz Kragujevca (ekologija i organska poljoprivreda) i Zlatana Petrović iz Gornjeg Milanovca (ruralni razvoj).
Na skupu u Kraljevu načelno je razmatran i Nacrt zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju koji je ocenjen kao poželjan ali je istaknuto da je vreme za javnu raspravu od svega 20 dana neprimereno kratko s obzirom na značaj i očekivano višegodišnju važnost tog zakona. Takođe je istaknuto da se u Nacrtu zakona u čak 11 članova ili svakom petom članu predlaže da ministar poljoprivrede određuje bliže uslove, načine i postupak ostvarivanja pojedinih subvencija, čak i da propisuje uslove za ostvarivanje većeg broja prava i određuje vrstu i visinu kreditne podrške, vrste mera ruralnog razvoja i slično, što će ministrima omogućiti da značajan deo podsticaja i dalje regulišu uredbama.
Brisel - Od sledeće godine će svinje na evropskim farmama biti zadovoljnije, ali će potrošači svinjetine plaćati veću cenu. Neki stočari će čak bankrotirati usled rasta troškova izazvanih novim propisima za gajenje svinja i poskupljenjem žitarica za prehranu životinja. Od 1. januara u 27 članica Evropske unije na snagu stupa zabrana upotrebe metalnih obora za prasne krmače, 11 godina pošto su evropski parlamentarci izglasali taj zakon. Dok neki pozdravljaju zabranu upotrebe metalnih obora, drugi upozoravaju da će visoki troškovi primene tog zakona dovesti do bankrota nekih uzgajivača.
Beograd - Srbija ostaje pri odluci da zabrani izvoz soje, suncokreta i šećerne repe do kraja godine. Ovo je odgovor Ministarstva trgovine, povodom zahteva Hrvatske da srpska vlada ukine Uredbe o zabrani izvoza tih ratarskih kultura. Savetnica u Ministarstvu trgovine i telekomunikacija Jadranka Zenić Zeljković kaže da je ta odluka u skladu sa CEFTA sporazumom i takođe u skladu sa članom 11. statuta STO koji se tiče uvođenja kvantitativnih ograničenja. Na tom sastanku predstavnici Hrvatske su najavili da će koristiti ostale mogućnosti u okviru CEFTA sporazuma, a Zeljković je objasnila da je prema odredbama CEFTA sporazuma predviđeno nekoliko etapa za rešavanje sporova.
Beograd - Bivša ministarka poljoprivrede Ivana Dulić-Marković izjavila je da je agrarni budžet “realno” tri odsto ukupnog budžeta, a ne četiri, kako tvrde predstavnici vlade. “Realno, taj budžet je tri odsto, jer je moja pretpostavka da će 10 milijardi biti prihodi ministarstva. Ako oni istraju na tvrdnjama da je agrarni budžet četiri odsto, onda ih treba podsetiti da je prošle godine po toj računici budžet bio pet odsto”, kazala je ona. Prema njenim rečima, onda bi trebalo navesti da je agrarni budžet smanjen za jedan odsto. Ministar finansija Mlađan Dinkić nedavno je izjavio da budžet Ministarstva poljoprivrede neće biti smanjen i da će sredstva biti na nivou iz ove godine.
Beograd - Ministarstvo poljoprivrede pozvalo je predstavnike stručne javnosti, organa i organizacija, poslovnih udruženja, privrednih subjekata, međunarodnih organizacija i sve druge zainteresovane da učestvuju u Javnoj raspravi o Nacrtu zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Radna grupa za izradu Nacrta zakona završila je rad na izradi radnog teksta najavljivanog zakona koji treba da omogući svim poljoprivrednicima da dugoročno planiraju svoj posao i da znaju kakav ih nivo i vrsta podsticaja očekuje na duži vremenski period, saopštilo je ministarstvo. Primedbe, predlozi i sugestije potrebno je dostaviti do 16. novembra 2012. godine, putem obrasca koji se preuzima sa sajta ministarstva www.minpolj.gov.rs, i šalje na e-mail: zakoni.rasprava@minpolj.gov.rs ili poštom na adresu: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Nemanjina 22-26, 11000 Beograd. Program Javne rasprave, Nacrt zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju kao i obrazac za komentare mogu se preuzeti sa zvaničnog sajta Ministarstva poljoprivrede.
Meksiko siti - Tekila je jedan od zaštitnih znakova Meksika. Njome se do sada obično nazdravljalo, ali u budućnosti bi mogla da se koristi i kao pogonsko gorivo, koje bi se sipalo u vozila umesto dizela. To je projekat koji je počeo tako što se primetilo da je industrija tekile u 2011. godini bacila gotovo 323 miliona kilograma otpada od agave, koji se mogao koristiti kao bio gorivo. “Otpad od agave je dostupna biomasa koja može biti od koristi za industriju tekile. Otpad svakako mora da se propisno odlaže, ne može samo da se baci u prirodu, tako da je to vrlo dobra poslovna prilika”, kaže Martin Munoz, direktor referentnog centra agave i tekile.
Zagreb - Pregovori između hrvatskog ministarstva poljoprivrede, mlekara i proizvođača mleka su propali jer je odbijen osnovni zahtev mlekara da se poveća otkupna cena mleka. Zbog toga je deo mlekara koji insistira na povećanju najavio nove mere, pored ostalog moguće blokiranje granica radi sprečavanja uvoza. Maratonska sednica Saveta za mleko koja je trajala više od 10 sati završila je bez dogovora. Iako su ranije traženu otkupnu cenu mleka od 0,54 evra po litru proizvođači spustili na 0,46 evra, mlekare to nisu prihvatile, nudeći cenu od 0,32 evra po litru uz premije kao i do sada. Deo proizvođača se složio i već ranije napustio sednicu, ostatak je ostao pri ranijim zahtevima.
Beograd - Nacionalna organizacija potrošača poziva građane na prvi veliki organizovan protest protiv neosnovanog poskupljenja osnovnih životnih namirnica. Uzdržavanjem od kupovine na jedan dan potrošači treba da bojkotuju u utorak, 30. oktobra, prodavnice Maxi i Tempo, u sredu, 31. oktobra prodavnice Idea, a u četvrtak, 1. novembra, kupovine u Merkatoru i Merkator Rodi. Kako je obrazloženo u saopštenju, bojkot je organizovan zbog gramzivog i neosnovano velikog poskupljenja osnovnih životnih namirnica i zbog sumnje na zloupotrebu povlašćenog položaja velikih trgovinskih lanaca koja je demonstrirana poslednjim poskupljenjima.
Beograd - Agrarni budžet u 2013. godini iznosiće četiri odsto republičkog budžeta, a po prvi put posle šest godina biće uvedena i bespovratna sredstva za investicije u poljoprivredi, izjavio je ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić. Ministarstvo poljoprivrede je jedno od retkih gde nije smanjen budžet i sredstva će biti na nivou iz ove godine, kada su bila za 60 odsto veća nego 2011. godine, rekao je Dinkić na konferenciji za novinare posle sednice Vlade. Predlogom budžeta za 2013. godinu predviđeno je povećanje subvencija u poljoprivredi za oko šest milijardi dinara. Dinkić je podvukao i da će Ministarstvo poljoprivrede u narednoj godini imati mnogo veći manevarski prostor, jer je kompletan iznos budžeta sada namenjen samo za programe u 2013., s obzirom da neće biti prenetih dugovanja poljoprivrednim proizvođačima iz ove godine. Ministar je precizirao da će država naredne godine registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima koja žele da kupe nove hladnjače i opremu i izgrade sušare, davati od 30 do 40 odsto bespovratnih sredstava za investicije u zavisnosti od regiona. „Što je manje razvijeno područje, to će iznos bespovratnih sredstava biti veći“, objasnio je Dinkić. On je ukazao da država želi da podigne
konkurentnost poljoprivredne proizvodnje, jer Srbija trenutno izvozi čak tri puta manje po jednom hektaru nego Hrvatska, a čak 35 puta manje nego Holandija, istakavši da su investicije jedini način da se poveća izvoz. Dinkić je ukazao i da je dogovor Ministarstva finansija i Ministarstva poljoprivrede da u 2014. godini, za poljoprivredu bude izdvojeno pet odsto republičkog budžeta, što je ostvarenje predizbornih obećanja.
Karađorđevo - Dve nedelje ratari i stočari iz opštine Bačka Palanka ne dozvoljavaju obradu oranica bivše Vojne ustanove „Karađorđevo”, na izlazu iz istoimenog sela, na putu za Mladenovo, u koje želi da uđe poljoprivredna mehanizacija Vojske Srbije.
Poljoprivrednici ovim činom, kako kažu, podržavaju lokalnu samoupravu u Bačkoj Palanci u zahtevu da im se oko 2.740 hektara državne zemlje stavi na raspolaganje putem Ministarstva poljoprivrede. Te njive u državnoj svojini bi se nakon toga uvrstile u zakonsku proceduru izdavanja zemljišta u zakup, koje vodi lokalna administracija.
Poljoprivrednici su juče pre podne sa stotinak traktora onemogućili mehanizaciji Vojske da obavi setvu. Niko od prisutnih uniformisanih lica na njivama nije želeo da okupljenim seljacima kaže ko je naredio sejačima da uđu u sporne oranice, ko im je kupio seme i dao modernu sejačicu? Prisutni ratari su nam rekli da sumnjaju da je u upotrebi poljoprivredna mehanizacija vlasništvo Vojske Srbije. Oni predlažu državnim organima da se proveri poslovanje bivše Vojne ustanove „Karađorđevo” u poslednijih deset godina i da je to pravi posao za Vučićev tim protiv korupcije, jer je nekada ogledno imanje potpuno poharano.
Rukovodilac biljne proizvodnje u Karađorđevu Ružica Hajduk je odbila da komentariše proteste svojih komšija.
- Zovite Ministarstvo odbrane, oni sve znaju. Ja vam ne mogu ništa reći – bila je jasna Hajduk.
Sima Bošnjak, direktor zadruge „Lovrenac” iz Mladenova, tvrdi da je ceo slučaj nezakonitog korišćenja zemlje u Vojnoj ustanovi otkriven još pre sedam godina, a da to i ne znaju u Ministarstvu odbrane, jer je posao vodila grupa oficira, a svu zemlju obrađivalo nekoliko kompanija i 3-4 farmera, bez valjano sprovedene licitacije.
Bošnjak kaže da Ministarstvo poljoprivrede podržava zahtev iz opštine Bačka Palanka o povraćaju oranica koje su bile zadružne i da će ceo slučaj biti rešen već ove nedelje. U suprotnom, seljaci su spremni da čuvaju ove državne njive „ako bude potrebno i celu zimu” – poruka je sa protesta.
U Bačkoj Palanci su izračunali da su zbog nezakonitog korišćenja oranica od strane Vojske Srbije i drugih kompanija godišnje gubili oko 100 miliona dinara, jer je od prodaje putem zakupa na njenom terenu bilo „sakriveno” oko 4.000 hektara plodnih oranica. Unošenjem ove zemlje u državni fond za zakup manja domaćinstva bi ojačala, a zajedno bi se udružili u proizvodnji i instalirali bi sisteme za navodnjavanje na oranicama koje sada čuvaju.
Bivša VU „Karađorđevo” je nestala i oni su sada pogon VU „Morović” iz Morovića.
Od ratara koji ne dozvoljavaju traktorima i moćnim mašinama za redukovanu obradu da započnu setvu pšenice smo čuli da bi valjalo proveriti čije su to mašine, ko je dao seme i zbog čega pale vreće od semena? Ratarima nije jasno i zbog koga su među njima oficiri sa pištoljima, zbog čega su im oni otimali mobilne telefone i šta se, zapravo, na ovim njivama brani?
Domaćini iz Mladenova, koje smo zatekli na njivama, upozoravaju da je bivša ustanova „Karađorđevo” potpuno demolirana, jer je godinama niko nije čuvao, praktično, samo su „njive ostale za prodaju”, a one su zadružne, kažu učesnici protesta.
Loznica - Na lozničkoj pijaci ponuda krompira je nikad manja, a cena u poslednjih mesec dana sa 30 din/kg je udvostručena. Proizvođači kažu da je krompir lošeg kvaliteta, veoma sitan i brzo truli i da je na umanjenje prinosa najviše uticala suša. Seljaci kažu da krompira skoro da nema, jer sav rod truli, a ovo potvrđuju i proizvođači iz krupanjskog kraja, koji godišnje proizvedu od 3.000 do 5.000 tona.Ove godine, pored primenjene agrotehnike, prinosi su manji i iznose samo četiri tone po hektaru. Na umanjenje prinosa krompira, pored suše, uticali su i drugi faktori - insekti, počevši od majskih gundelja, sovica, preko biljnih vaši koje su prenosioci virusa i plamenjače.
Zagreb - Juče je tzv. «mlečni rat» kulminirao neisporukom otprilike milion litara u vrednosti otprilike 2 mil. kuna, što je oko 75% ukupne dnevne količine mleka koje otkupljuju mlekare. Tako tvrde seljačke vođe, dok u ministarstvu Tihomira Jakovine spominju manje od 10% “izgrednika”, apelujući na njih da ne obustavljaju dalju isporuku i ne pogoršavaju ionako tešku situaciju u sektoru.
Obustava isporuke mleka trajaće sve dok se ne ispoštuje zahtev mlekara za većom otkupnom cenom.
Nikola Andrić iz sela Lasovca u blizini Bjelovara godinama se bavi mlekarstvom. U porodičnu farmu uložio je veliki trud i više od milion evra. Trenutno ima oko 80 muznih krava koje godišnje daju blizu 500.000 litara mleka. Za jednu litru u proizvodnji, kaže, potroši više od 4 kune, a mlekare otkupljuju mleko za svega 2.10 kune.
Sve je prilagodio evropskim standardima, a danas jedva preživljava.
“Pravimo svaki dan gubitak koji će nas u budućnosti odvesti u propast”, kaže Andrić.
Agroportal
Brisel - Kvote za mleko u sezoni 2011/12. premašilo je šest članica EU koje će zbog toga morati da plate “porez na višak” od ukupno 79 miliona evra. Uprkos prekoračenju, isporuke mleka u EU bile su za 4,7% manje nego što je predviđeno ukupnom kvotom jer je deset zemalja isporučilo osetno manje mleka nego što su mogli u skladu sa nacionalnim kvotama. Režim kvota za mleko u Uniji važiće još dve i po godine. Evropska komisija saopštila je da je su Austrija, Irska, Holandija, Nemačka, Kipar i Luksemburg premašili nacionalne kvote za mleko za ukupno 283.000 tona uprkos povećanju kvote za 1% u skladu sa revizijom Zajedničke poljoprivredne politike iz 2008. godine.
Agrarije.com
Subotica - Vest da je Mlađan Dinkić potpisao sporazum sa UAE prema kojoj će kompanija Al Dahra preuzeti 66,7% vlasništva u zajedničkoj kompaniji za iznos od 100 miliona evra i da će dobiti u dugoročni zakup 25.000 ha državne zemlje, uz plaćanje godišnje rente do 250 evra/ha poniženje je za svakog seljaka, za svaku kompaniju u Srbiji koja se bavi poljoprivredom”, kaže Ivana Dulić Marković, bivša ministarka poljoprivrede. Ova vest znači da je prekršeno nekoliko zakona, između ostalih, Zakon o poljoprivrednom zemljištu jer sva državna zemlja mora na tender. ”Očigledno Dinkić misli da budućnost sela i poljoprivrede treba da zavisi od šeika a ne od seljaka”, zaključuje Marković.
Beograd - Prema saopštenju Ministarstva poljoprivrede bivši ministri Saša Dragin, ali i njegov naslednik Dušan Petrović, ostavili su dugove koji se prinudno naplaćuju blokadom računa tog ministarstva.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je na osnovu prinudne naplate duga po sudskim rešenjima, od početka 2012. godine do danas ukupno platilo 1,2 milijarde dinara, a juče je na naplatu stigao i novi iznos od 204 miliona dinara.
Na osnovu Uredbe o isplati novca nekomercijalnim gazdinstvima iz 2008. godine, Ministarstvo je trebalo da isplati po 40 hiljada dinara poljoprivrednicima, ali se po nalogu ministra Saše Dragina isplaćivalo duplo manje, odnosno 20 hiljada dinara po gazdinstvu. Posle toga, ni ministar Dušan Petrović nije rešio taj problem, pa se dugovi moraju naplatiti prinudno. Uz to, naplaćuju se i sudski i advokatski troškovi koji slede po donetim sudskim rešenjima.
Ministarstvo poljoprivrede procenjuje da će ukupan iznos prinudnih izvršenja dostići dodatnih 1,5 milijardu do 2 milijarde dinara tokom 2013. godine što će u pravom smislu reči blokirati normalan rad tog resornog ministarstva.
U Ministarstvu najavjuju da će u koordinaciji s Vladom Srbije pokušati da reše ovaj veliki problem.
Brisel - Evropska komisija je saopštila da će sniziti ciljeve upotrebe biogoriva, kako bi na taj način ublažila negativan uticaj po proizvodnju i cenu hrane.
Kritičari, međutim, ističu da ta mera ne ide dovoljno daleko, dok je specijalni izveštač Ujedinjenih nacija Olivije De Šater pozvao Evropsku uniju i SAD da potpuno napuste upotrebu biogoriva, budući da je zemljište koje se koristi u njihovoj proizvodnji potrebno poljoprivrednicima da umesto toga uzgajaju useve za prehranu stanovništva, prenela je agencija AFP.
U saopštenju Komisije se navodi da će biti ograničena potrošnja biogoriva "prve generacije", koji se proizvode na bazi useva kao što su kukuruz, cvekla i uljana repica, kako bi na taj način bio smanjen pritisak na cene hrane i podstaknuta ulaganja u proizvodnju biogoriva koja ne utiču na proizvodnju hrane.
U skladu sa tim, udeo biogoriva "prve generacije" u ukupnoj potrošnji energenata u saobraćajnom sektoru u EU će 2020. iznositi najviše pet odsto, prema sadašnjih 4,5 odsto, dok ukupan cilj za udeo obnovljivih izvora energije iznosi deset odsto.
Taj udeo od deset odsto bi trebalo da bude postignut zahvaljujući novim vrstama biogoriva koji se proizvode od neprehrambenih useva, kao što su biomasa ili otpad, ili pomoću drugih obnovljivih izvora energije kao u slučaju vozila na električni pogon, saopštila je Komisija.
Novija istraživanja su pokazala da proizvodnja nekih vrsta biogoriva nije rezultovala očekivanim smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte, zato što promena namene zemljišta u svrhu gajenja useva za proizvodnju energenata takođe ima negativan uticaj po emisiju štetnih gasova.
Press
Novi Sad - Svetski dan hrane, 16.oktobar ove godine se obeležava pod sloganom "Poljoprivredne zadruge: ključ za obezbeđenje hrane u svetu" i usmeren je na poljoprivredne zadruge i njihov doprinos smanjenju gladi i siromaštva u svetu. Cilj je podizanje svesti, širenje informacija i znanja, ali i mobilisanje javnog mnjenja i fondova u korist globalne borbe protiv gladi. Od procenjenih skoro milijardu gladnih u svetu 70 procenata živi u ruralnim poljoprivrednim oblastima. Ovo je najveći broj gladnih ljudi od 1970. godine koji nije posledica samo slabih prinosa hrane već i visokih cena namirnica, malih prihoda i povećanja nezaposlenosti kao rezultata globalne ekonomske krize.
Norfolk - Jedan dvadesetdvogodišnjak, nakon završenog fakulteta odlučio se na, moglo bi se reći, bizaran posao. Džejmi Foks studirao je engleski jezik i poeziju na univerzitetu Bangor, međutim, stečeno znanje u novom poslu neće mu biti potrebno - naime, Džejmi se zaposlio kao strašilo. Njegov glavni zadatak je da otera ptice sa polja uljane repe u Norfolku, prenosi “Daily Mail”. “Dok me neki ljudi ismevaju, drugi su čak ljubomorni na moj novi posao. Ne nameravam biti strašilo do kraja života, ali trenutno mi odgovara. Imam mnogo vremena za čitanje ali i da odlučim šta ću da radim u budućnosti”, poručuje strašilo Džejmi koji za ovaj posao sedmično prima platu od 400 dolara.
Brisel - Tržišta čokolade će u 2012. će u zapadnoj Evropi zabeležiti pad za pet odsto, prenela je novinska agencija Rojters. U firmi “Nilsen”, koja od 2007. takođe analizira tržišna kretanja, ističu da je opadanje prometa jevtinijih proizvoda koji se brzo prodaju, među koje spada i čokolada, u Evropi po prvi put registrovano u drugom ovogodišnjem kvartalu. Procenjuje se da će vrednost zapadnoevropskog tržišta čokolade u 2012. opasti na 30 milijardi dolara sa 31,7 milijardi dolara u prošloj godini. Najveće smanjenje prometa čokolade od 11% predviđa se za Italiju. Sledi Portugalija sa sedam odsto manjim prometom. Obe zemlje su među najpogođenijim krizom u evrozoni.
Riboliva - Pčelari na severoistoku Francuske bili su zatečeni kada su u svojim košnicama ugledali med plavičaste i zelene boje. Neobična pojava pripisuje se fabrici za preradu biogoriva u okolini mesta Ribovila, u Alzasu. Pretpostavlja se da su pčele jele ostatke od šećera od popularnih čokoladica “em and ems” (M&Ms) kompanije Mars. Alzaška kompanija Agrivalor, koja prerađuje otpad iz fabrike čokolade Mars i u čijem otpacima su pčele našle šećer, saopštila je da žali zbog nastale situacije i da su preduzete mere da se slična situacija više ne ponovi. Pčelari, međutim, u tome ne vide neku utehu jer, kako kažu, ne mogu da prodaju plavičasti med na tržištu.
Brisel - U EU je prošle godine skoro 70% zaposlenih radilo u sektoru usluga, u industriji 25,2%, a u poljoprivredi samo pet odsto. Prema podacima Agencije za statistiku EU - Evrostat - sektor usluga je najviše bio zastupljen u Luksemburgu gde je na tim poslovima radilo 85,4% radnika, a najmanje u Rumuniji gde je to 42,6%. U poljoprivredi je ubedljivo najviše radnika zaposleno u Rumuniji 28,6%. Daleko manje, ali iznad evropskog proseka od pet odsto, zapošljavaju poljoprivrede Poljske (12,7), Grčke (12,4), Portugalije (9,9), Letonije (9,5), Slovenije (8,6) i Litvanije (8,5 odsto). Poljoprivredom se najmanje bave Britanci (1,2), Belgijanci (1,3) i Nemci (1,6%).
Beograd - Republički zavod za statistiku procenio je da je sa zasejanih površina od 1,3 miliona hektara ostvarena proizvodnja kukuruza od 3,5 miliona tona kukuruza. To je za 45,9% manje nego 2011. Ovogodišnja proizvodnja kukurza je za 40,9% manja u odnosu na desetogodišnji prosek (2002-2011). Oceneno je da realizovana proizvodnja sa prenetim zalihama iz prethodne sezone, ne pokriva domaće potrebe, koje su procenjene na oko četiri miliona tona, pa neće biti viškova ovogodišnjeg merkantilnog kukuruza za izvoz. Očekivana proizvodnja ostalih kasnih useva, beleži pad kod šećerne repe za 22,9%, soje, za 42,3, suncokreta za 23,1, krompira za 32,5 i pasulja, za 41,4%.
Novi Sad - Posle katastrofalne suše koja je nanela ogromne gubitke poljoprivrednoj proizvodnji. Poljoprivrednici treba da ulože značajna sredstva u kupovinu goriva, semena i đubriva, kako bi kvalitetno zasnovali novi rod. Pomoć države poljoprivrednicima kasni, jer će povrat sredstava za subvencionisano gorivo, repromaterijal i mere pomoći stočarskoj proizvodnji biti isplaćene kada setva prođe, a poljoprivrednicima je potrebna novčana pomoć odmah. Odlaganje plaćanja subvencionisanih kredita i odobravanje novih još uvek nije definisano od strane Ministarstva poljoprivrede, iako je vise puta najavljivano kao mera za pomoć poljoprivredi. Upravo bi ova mera obezbedila poljoprivrednicima sredstva za jesenje radove. Podsećamo da se Asocijacija poljoprivrednika kroz medije, ali i dopisima Ministarstvu poljoprivrede i Ministarstvu finansija, kao i Vladi Srbije, još u avgustu ove godine oštro protivila uvođenju svake zabrane izvoza žitarica, uljarica i industrijskog bilja. Kao što je i očekivano, ovogodišnja zabrana izvoza šećerne repe, soje i suncokreta je omogućila domaćim preređivačima da sirovine nabavljaju po nižim cenama, a da pri tome nisu u obavezi da svoje proizvode plasiraju na domaće tržiste. te smo svedoci da je umesto postignute željene stabilnosti tržišta država primorana da zbog nestašice šećera i ulja ove proizvode uvozi.
Miroslav Kiš
Čikago - Najnoviji pokazatelji potvrđuju pad svetske proizvodnje žitrarica u 2012. u odnosu na rekordnu 2011. Pad će dovesti do značajnog smanjenja svetskih zaliha po završetku sezone 2013., čak i uz pad svetske tražnje usled visokih cena. Najnovija prognoza FAO za svetsku proizvodnju žitarica u 2012. smanjena je neznatno (0.4%) u odnosu na septembar, na 2,286 miliona tona. Poslednje smanjenje uglavnom odražava manji rod kukuruza u centralnoj i jugoistočnoj Evropi gde su prinosi niži od očekivanih, što je posledica produžene suše. Prema trenutnoj prognozi, svetska proizvodnja žitarica u 2012. biće 2.6% ispod prošlogodišnje.
Zrenjanin - Zrenjaninski Mlekoprodukt je povećao otkupnu cenu mleka za 8,2%, odnosno za 2,2 dinara. To je zajedno sa korekcijom od 1. avgusta, povećanje od 3,5 do četiri dinara po litru, rekao je generalni direktor te mlekare Živanko Radovančev. Zrenjaninska mlekara, koja posluje u sastavu multinacionalne komanije “Bingren” je, pod udarom suše, korigovala otkupnu cenu mleka 1. avusta, za 5,9%, tako da sada prozvođači za litar ekstra klase dobiju 37 dinara, plus državnu premiju od sedam dinara. Zbog povećanja otkupne cene mleka, 5. septembra usledilo je poskupljenje sireva za dva odsto, a od polovione oktobra doći će drugo poskupljenje, za još četiri odsto, najavljuje Radovančev
Beograd - Od prvog oktobra kada šleper hrane biljnog ili mešovitog porekla dođe do granice ne znači i da će fitosanitarni inspektor uzeti i uzorak da proveri bezednost hrane. To barem proizilazi iz uspustva ministarstva poljoprivrede. Naime, uzimanje uzorka predviđeno je ako postoji obaveštenje da je neki proizvod rizičan, ako se proizvod prvi put uvozi, ako su neki prodaci promenjeni, ako uvoznik nema važeći dokument da je proizvod prethodno ispitivan. Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kažu da je to neprihvatljivo i da se dokazi o ispravnosti svode na papire i da odgvooraju samo uvoznicima.
Dobanovci - Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Goran Knežević predstavioje donete mere za podršku razvoja stočarske proizvodnje, dana 4. oktobra 2012. godine.
Ministar Knežević je izjavio: „Vlada Srbije usvojila je uredbe kojima su duplirane subvencije u stočarskoj proizvodnji i povećana premija sa pet na sedam dinara za litar mleka. Vlada je za umatičena grla predvidela subvencije od 25.000 dinara godišnje po grlu za pravna i fizička lica, za tov junadi 10.000 dinara i za tov svinja 1.000 dinara“.
„Država ovim merama želi da ublaži posledice suše i podstakne stočarsku proizvodnju obzirom da je stočarski fond u Srbiji drastično smanjen, kao i proizvodnja mleka, od kojeg je samo 40 odsto ekstra klasa“, rekao je ministar Knežević.
Ministar Knežević je najavio i da bi već na sledećoj sednici Vlade trebalo da bude usvojena uredba koja će predvideti 500 kilograma kukuruza za sva grla koja su u sistemu premiranja i podsetio da je država počela da otkupljuje 200.000 tona kukuruza za robne rezerve, namenjenog podsticaju stočarstva.
„Do kraja 2013. godine, Srbija će dobiti i referentnu laboratoriju za analizu kvaliteta mleka“, istakao je ministar Knežević.
Beograd - Savez pčelarskih organizacija Srbije saopštio je da će bagremov med od 22. oktobra otkupljivati po novoj, višoj ceni, a po sistemu koji obezbeđuje usvojena nova politika plasmana meda članova SPOS-a. Otkupna cena iznosiće 3,7 evra za kilogram bagremovog meda. Med će izvoziti firma Biodvig, koja je već dostavila cenu svoje usluge i sa njom će narednih dana, kao i sa drugim firmama, biti potpisan ugovor o daljoj saradnji. Trenutno je potpisan ugovor sa kupcem za isporuku jednog šlepera, a ako bude dovoljno prijavljenog meda, aranžman će se proširi na još tri šlepera, (80 tona meda). SPOS poziva pčelare da što pre prijave viškove bagremovog meda za prodaju.
Osijek - Zabrana izvoza šećerne repe iz Srbije na tri meseca najveću buru podigla je kod zapadnih komšija u Hrvatskoj, jer tamošnje šećerane tvrde da će zbog toga pretrpeti štetu veću od 10 miliona evra. Pošto su shvatili da dragocenu šećernu sirovinu neće dobiti milom, hrvatski proizvođači šećera smatraju da Srbiju treba naterati silom da dozvoli izvoz šećera u Hrvatsku. ”Ministarstvo poljoprivrede angažovano je na rešavanju nastalog problema. Ali Srbiju može uveriti jedino intervencija nadležnih tela EU tako da joj zabrane izvoz šećera u EU, s obzirom na to da opstruira slobodnu tržišnu utakmicu”, rekao je za Večernji list predsednik uprave osječke šećerane Ilija Nedić.
Novi Sad - Otkup do 200.000 tona kukuruza za republičke Robne rezerve počeo je danas posredstvom Produktne berze u Novom Sadu, a poljoprivrednici su već na startu te akcije pokazali dobro interesovanje, izjavio je Tanjugu direktor trgovine pri Produktnoj berzi Dušan Diklić.
Za prva tri sata od početka otkupa te žitarice za državne robne rezerve ponuđeno je oko 60.000 tona kukuruza, rekao je on i napomenuo da su, za sada, za tu prodaju uglavnom zainteresovana individualna poljoprivredna gazdinstva.
Beograd - U savremenoj prehrambenoj industriji na raspolaganju su 22 kategorije aditiva (konzervansi, stabilizatori, boje, emulgatori, antioksidanti...), a na tzv pozitivnoj listi je 314 supstanci ili njihovih grupa, označenih brojevima. Aditivi koji se koriste u EU imaju i slovnu oznaku E. Stručnjaci tvrde da nema apsolutno neškodljivih aditiva i da može da se govori samo o stepenu njihove štetnosti, koja zavisi od načina i količine unosa u organizam. I pored takvog načina ishrane život prosečnog čoveka je sve duži. Veliki deo aditiva se razgrađuje u toku same tehnološke obrade, pa tek deo ostaje u gotovom proizvodu. Zato je važna umerena i raznolika ishrana.
Zrenjanin - Gradska uprava u Zrenjaninu raspisala je oglas za davanje u zakup 15.500 hektara državnog zemljšta, a poljoprivrednici sa pravom prečeg zakupa već su dobili rešenja za obrađivanje 7.000 hektara.
Pravo prečeg zakupa imaju ratari koji koriste zalivne sisteme, bave se stočarstvom ili se graniče sa parcelama na licitaciji. Gradskom odlukom je određeno da prioritetni zakupci plaćaju godišnje 25.000 dinara po hektaru.
Preostalih 17.500 hektara državnog zemljišta nalazi se u 27 katastarskih opština, za koje je javno nadmetanje zakazano u zgradi Poljoprivredne stručne službe u Zrenjaninu, počev od osmog pa do 12. oktobra.
Budžetu gada Zrenjaninu pripada 40 odsto od ukupnog iznosa zakupnine a pokrajini i republici po 30 odsto.
Prag - U Češkoj je od 27. septembra ponovo dozvoljena prodaja žestokih pića, a u narednim danima očekuje se i ukidanje zabrane izvoza u druge članice EU. Zabrana je uvedena sredinom septembra nakon afere sa alkoholnim pićima sa nedozvoljeno visokim sadržajem metil alkohola, od kojih je umrlo najmanje 26 osoba. Češka vlada je u međuvremenu donela i odluke o novim pravilima na tržištu alkoholnih pića, kako bi se ovakve afere ubuduće izbegle. Svaka nova boca žestokih pića moraće da bude obeležena novom akciznom markicom i sertifikatom koji omogućava da se tok proizvodnje u potpunosti prati, u skladu sa odlukama češke vlade.
Beč - Na jednom od najvećih i najprestižnijih svetskih takmičenja u ocenjivanju vina “AWC Vienna 2012” u Beču, Podrum “Aleksandrović” i ove godine nastavlja sa tradicijom osvajanja najsjajnijih medalja, saopšteno je iz te vinarije. U konkurenciji od 11.500 uzoraka vina iz 37 zemalja sveta, putem anonimnog sistema testiranja, Podrum vina “Aleksandrović” nagrađen je sa čak šest medalja, za vina “Trijumf Barrique” berba 2009 – zlatna medalja, “Trijumf Noir” berba 2008 – zlatna medalja, “Regent reserve” berba 2008 – zlatna medalja, “Trijumf” berba 2010 – srebrna medalja, “Vizija” berba 2008 – srebrna medalja, “Rodosolov” berba 2006 – srebrna medalja.
Beograd - U Srbiji se lekovito bilje gaji na malim površinama, donosi pristojnu zaradu i mnogima bi moglo da oporavi novčanik, jer se sve više traži na domaćem i na stranom tržištu. Kako objašnjava Saša Stanimirović, uzgajivač lekovitog bilja, od nevena koji je posejao na deset ari dobija zaradu od 40 do 100.000 dinara. “To je porodični posao, ne zahteva mnogo ulaganja, seme je jeftino, biljka je otporna na sušu i bolesti”, ističe Stanimirović. Lekovito, aromatično i začinsko bilje donosi pristojnu zaradu. Računica pokazuje da je gajenje lekovitog bilja tri puta isplativije od povrtarstva, a čak i do sedam puta od ratarstva. Za ozbiljnu proizvodnju potrebna je sušara.
Srbija - Popis poljoprivrede Srbije, prvi nakon 1960. godine, počinje danas, a trebalo bi da do 15. decembra obuhvati između 750.000 i 800.000 poljoprivrednih domaćinstava. Popisom će biti obuhvaćena porodična poljoprivredna gazdinstva, privredna društva, zemljoradničke zadruge, poljoprivredna preduzeća i preduzetnici koji se bave agrarom. Popis poljoprivrede će sprovesti 6.200 popisivača. Upitnik za popis je usklađen s regulativom Evropske unije, koja će i finansirati njegovo sprovođenje.
Novi Sad - Republička direkcija za robne rezerve izvršiće otkup 200.000 tona kukuruza roda 2011. i roda 2012. godine.
Otkup merkantilnog kukuruza u zrnu roda 2011. i 2012., domaćeg porekla, po startnoj ceni od 29,70 din/kg (PDV uračuna u ovu cenu), fco silos ovlašćenog skladištara
Direkcije. Ukupna količina od 200.000 tona, vršiće se od registrovanih poljoprivrednih gazdinstava (u aktivnom statusu) u individualnom sektoru (fizičkih lica) i pravnih lica
i preduzetnika (šifre pretežne delatnosti u APR-u: 0111)– registrovanih gazdinstava (u aktivnom statusu). Maksimalna količina otkupa 500 tona, po nosiocu gazdinstva za individualni sektor (fizičkog lica), odnosno maksimalno 2.000 tona po pravnom licu ili preduzetniku. Otkup se vrši preko "Produktne berze" u Novom Sadu, a Direkcija će plaćanje kupljenog kukuruza izvršiti u roku od 15 dana od dana dostavljanja kompletne dokumentacije, odnosno potpisivanja ugovora sa prodavcima kukuruza. Potencijalni prodavci su oslobođenji plaćanja berzanske provizije, a snose samo troškove transporta do ovlašćenog skladištara po dispoziciji Direkcije i troškove analize kvaliteta kukuruza koji su spremni da prodaju.
Otkup počinje u 8,30h, 02.10.2012. godine, a trajaće svakog radnog dana u vremenu od 8,30h do 14,30 časova, sve dok se ne otkupi predviđena količina. Prvi kontakt za prodaju kukuruza neophodno je ostvariti sa "Produktnom berzom" u Novom Sadu na jedan od telefona „Produktne berze“ u Novom Sadu (pozivni 021): 527-329, 443-493,
63-38-060, 445-416, 443-409, 445-407, 445-423, 523-132,
63-38-124, 443-473, 63-34-251, 443-120, 443-498, 445-406, 526-165, 526-875, 445-953, 63-39-061, 445-413,
522-272.
Produktna berza
Novi Sad - Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu otvorio je konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za odvodnjavanje vredan 310 miliona dinara, a u taj posao će biti uloženo oko milijardu dinara, izjavio je juče resorni vojvođanski sekretar Goran Ješić. On je rekao za će, pored bespovratnih sredstava, zajedničkim ulaganjem sa JVP Vode Vojvodine i lokalnim samoupravama u ovaj projekat biti uloženo oko milijardu dinara. “Cilj je da na ovaj način udružimo sredstva i tako ih utrostručimo i očistimo kanalsku mrežu, koja je zapuštena zbog neulaganja”, istakao je Ješić. Prema njegovim rečima, ideja je da se na taj način očisti 1.800 kilometara kanala u Vojvodini.
Novi Sad - Upravni odbor Fonda za razvoj AP Vojvodine je na sednici, kojoj je predsedavao predsednik Vlade AP Vojvodine i UO Fonda dr Bojan Pajtić, doneo odluku o odlaganju otplate kredita poljoprivredi do 15. oktobra 2013. godine. Odlukom je obuhvaćena 1.061 partija kredita ukupne vrednosti 17,2 miliona evra, a korisnici kredita su iz sektora poljoprivrede – primarne poljoprivredne proizvodnje iz oblasti ratarstva, stočarstva, voćarstva, vinogradarstva i povrtarstva. Odluka o reprogramu obaveza podrazumeva da otplata glavnice i kamate miruje do 15. oktobra 2013. godine. U tom periodu neće biti obračunavana, niti naplaćivana, redovna kamata po ugovorenoj kamatnoj stopi.
Pariz - Američki proizvođači vina mogli bi da dobiju dozvolu da u Evropsku uniju izvoze vina sa oznakom šato (chateau), u prevodu zamak. Ovo je naišlo na veliki gnev Francuza, pod čijim pritiskom je i odloženo glasanje u Evropskoj komisiji, prvobitno planirano za 25. septembar. U Francuskoj, naime, tvrde da bi takvo odobrenje narušilo konkurenciju, ali i dovelo potrošače u zabludu, budući da se u Francuskoj primenjuju znatno striktniji kriterijumi za oznaku šato nego u SAD. Francuska će, međutim, imati teškoća da se sama izbori protiv “zelenog svetla” za vina iz američkih šatoa, budući da je jedina u EU koja se tome protivi zbog velikog značaja šatoa za njeno vinarstvo.
Zagreb - Evropska unija će uskoro ukinuti zabranu izvoza živih svinja, svinjskog mesa i suhomesnatih proizvoda iz Hrvatske i njihovog uvoza u zemlje Unije. Ovo je izjavio hrvatski vicepremijer Neven Mimica, nakon sastanka s evropskim komesarom za zdravlje i zaštitu potrošača Džonom Delijem. Zabrana je uvedena 2005. godine jer se u Hrvatskoj koristila vakcina protiv svinjske kuge, a u EU je to zabranjeno. Hrvatska je svoje metode borbe protiv te bolesti uskladila s evropskim propisima i već godinama ne primenjuje spornu vakcinu, pa je EU spremna da ukine zabranu. Hrvatski specijaliteti, kao što su kulen i pršuta, uskoro će se naći i na rafovima prodavnica po Evropi.
Zemun - Prezentacija na temu ”Razvoj i regulatorno odobravanje genetski modifikovane ‘medeno slatke’ sorte šljive otporne na virus šarke“održana je Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. O prednostima GM ”medeno slatke“ sorte šljive, pogotovo u proizvodnji rezistentnog sadnog materijala voćaka na ekonomski značajne bolesti kao što je šarka šljive, govorio je dr Ralf Skorca, glavni istraživač Odseka za poljoprivredu SAD. Irena Baret, lekar prirodne medicine i osnivač pokreta Stop GMO, ističe da je ovo predavanje pokušaj da se GMO nametne Srbiji iako niko sa sigurnošću ne može da tvrdi da je GM šljiva otporna na šarku, kao što ni GM pamuk nije otporan na gusenicu. Ministar poljoprivrede Goran Knežević kaže da je zakon jasan kad je reč o GMO. ”Svako ima pravo da drži predavanja i to se dešava svuda u svetu. Postoje različiti interesi i velike kompanije traže načine kako da priđu određenom tržištu. Našim zakonom GMO je zabranjen i, dok je taj zakon na snazi, mi ćemo ga se pridržavati”, ističe Knežević.
Zajednica ”Čuvari semena” pozvala je građane da se okupe ispred Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu u vreme održavanja prezentacije. ”Svi u odbranu naših Požegača, Ranki, Madžarki, Džanarinki, Drenovki, Šumadinki, Ranovača, Salašarki, Čokešinki, Crvenjača od GMO ponude američkog patenta “Medeno slatke”, stoji u sopštenju ove zajednice.
Beograd - Osim manjih trgovinskih kuća, prvih dana preuzimanja jeftinijeg ulja nisu naročito bili ažurni veliki prodajni lanci. Logično, jer im se više isplati da prodaju skuplju robu i zarade
više, pogotovo što je na tim artiklima limitirana marža na deset odsto. Kako je potvrđeno u više uljara i šećerana, iako je trebalo da trgovci pošalju svoja vozila u fabrike sa nalozima, nisu to činili. Tih namirnica i dalje nema u supermarketima. U uslovima sada već ozbiljne krize i nestašice osnovnih artikala postavlja se pitanje da li država treba da obezbedi neki sigurniji kanal snabdevanja tržišta, koji bi bio u obavezi da isporučuje robu koja je deficitarna.
Glogonj - Udruženje povrtara iz Glogonja ugovorilo je izvoz 500 tona kupusa za Hrvatsku. Velika hrvatska kompanija na internetu je pronašla sajt Udruženja povrtara, došla u Glogonj, uverila se u kvalitet i htela da naruči hiljadu tona. Ugovorili su, ipak, samo 500 tona, jer kupus sazri kasnije nego što je njima potrebno. “Ta firma se bavi preradom kupusa. Pakuju ribanac u kante ili vakuumiranu ambalažu i prodaju po velikim marketima u zemljama EU”, kaže Živan Antić iz Udruženja glogonjskih povrtara. “Postoje neki pregovori da dođu u Srbiju i sagrade fabriku takođe za preradu povrća.” Dogovorena cena otkupa je dvadeset dinara po kilogramu, čime su povrtari zadovoljni.
Valjevo - Zemlja u valjevskom kraju nikada nije bila jeftinija. Sve manji broj aktivnih seoskih domaćinstava, kao i nezadovoljstvo meštana uslovima života na selu, neki su od razloga što se zemljište rasprodaje. Ima primera da se dva hektara zemlje na nepristupačnijem terenu na Mravinjcima kod Valjeva prodaje za 2.000 evra. Živopisni pejzaži planinskih valjevskih sela primamljivi su sve više jedino turistima, a sve manje interesantni za život meštana, posebno naslednika. Milinko Milivojević, koji živi na Mravinjcima kod Valjeva, kaže da se ar zemlje prodaje od 10 do 40 evra, čak i pored puta. Samo najatraktivnije lokacije uz asfalt su skuplje, par stotina evra, ali kupaca nema.
Subotica - Mlekara Subotica povećala je otkupne cene sirovog mleka svojim dobavljačima za dva do tri dinara po litru, tako da će najviša cena sirovog mleka dostizati gotovo 40 dinara po litru, izjavio je direktor sirovinskog sektora Mlekare dr Goran Stoparić.
Prema njegovim rečima, ovo je drugo ovogodišnje povećanje otkupne cene, a novi cenovnik sa cenama u rasponu od 23 do preko 39 dinara po litru počinje sa primenom u ponedeljak, 1. oktobra.
"I do sada je naša cena bila najbolja u okruženju. Stupanjem na snagu novog cenovnika ta cena će biti još povoljnija u odnosu na okruženje, odnosno Rumuniju, Bugarsku, Mađarsku, ali i Sloveniju, gde je cena mleka koju plaćaju mlekare, po podacima iz avgusta, 28 evro centi po litru", rekao je Stoparić.
On je precizirao da je ulaz sirovog mleka u Mlekaru za 15 do 20 odsto veći u odnosu na isti period prošle godine, uz napomenu da je ta proizvodnja bila zasnovana na proizvodnji stočne hrane u 2011.
Stoparić je rekao da je Mlekara Subotica u septembru otkupljivala u proseku dnevno 160. 000 litara sirovog mleka.
"U periodu koji sledi počinje da se primenjuje novoproizvedena stočna hrana, koje ima manje i slabijeg je kvaliteta u odnosu na prošlogodišnju, tako da očekujemo pad ulaza sirovog mleka. I pored toga očekujemo da ćemo godinu završiti sa 10 do 15 odsto većim ulazom mleka u odnosu na prošlu godinu, a da će u prvim mesecima sledeće godine uslediti pad", rekao je Stoparić.
Brisel - Poljoprivrednici i aktivisti sa čitavog kontinenta okupili su se juče u sedištu Evropske unije u Briselu, zahtevajući pravednije mere za poljoprivredu, uz zaštitu životne sredine. Nekoliko stotina demonstranata, posle višenedeljnog “Pohoda za dobru hranu” na biciklima, pešice ili na traktorima, okupili su se na doručku ispred Evropskog parlamenta u Briselu gde se razmatra reforma skupog sistema poljoprivrednih mera EU. Osam grupa - od medjunarodnog kulinarskog pokreta Slow Food do pokreta Prijatelji Zemlje, zahteva drastične promene - odustajanje od industrijskih farmi, već u novome sedmogodišnjem programu poljoprivrednih mera EU koji počinje krajem 2013.
Aleksandrovac - Od 92 hektara ekonomije u vlasništvu srednje škole “Sveti Trifun” u Aleksandrovcu, sedam hektara je pod vinogradima. Đaci smera vinar, obnovili su stare zasade i podigli oko dva hektara novih vinograda. Osim da budu dobri stručnjaci, đaci župskog i trsteničkog kraja uče da, pre svega, poštuju tradiciju, kroz uzgajanje i proizvodnju vina od autohtonih sorti, prokupca i tamjanike. Dejan Mihajlović, profesor vinarstva kaže da, uglavnom, dolaze deca iz poljoprivrednih domaćinstava koja se bave proizvodnjom grožđa i vina kako bi ovde mnogo toga naučila.
Novi Sad - NIS je u okviru vladinog programa za obezbeđenje goriva za poljoprivrednike u periodu setve, i u skladu sa odlukom Ministarstva poljoprivrede, počeo prodaju dizel goriva na svojim benzinskim stanicama po povlašćenim cenama za poljoprivredna gazdinstva. Program realizacije subvencionisanog goriva važiće na teritoriji cele Srbije u periodu od 15. septembra do 15. Novembra. Prodaja goriva obavljaće se preko maloprodajne mreže NIS-a, a ukupna količina goriva koje je kompanija namenila za potrebe poljoprivrednika iznosi 66 miliona litara. Spisak benzinskih stanica NIS-a koje su uključene u program, nalazi se na sajtu Ministarstva poljoprivrede.
Kijev - Ukrajina planira da sa kineskom Izvozno-uvoznom bankom potpiše sporazum o dodeli kreditne linije od tri milijarde dolara u zamenu za isporuke kukuruza. Prema rečima ministra za agrarnu politiku te zemlje Nikolaja Prisjažnjuka, Kina traži oko tri miliona tona kukuruza godišnje koji će biti isporučivan po tržišnim cenama, važećim u trenutku izvoza. Ministar je rekao da će novac iz kredita “Eksimbanke” biti usmeren za kupovinu kineske poljoprivredne mehanizacije, herbicida i pesticida, kako bi se unapredila ukrajinska poljoprivredna proizvodnja. Prisjažnjuk kaže da Ukrajina ove godine očekuje rod kukuruza od 20 miliona tona, od čega može da izveze više od polovine.
Vašington - Klanje miliona grla stoke širom sveta podići će cene hrane na
najviše ikad zabeležene vrednosti, predviđaju stručnjaci investicione banke “Rabobank”. Razlog je to što farmeri nisu u stanju da kupuju stočnu hranu, koja je poskupela zbog najveće suše u istoriji. “Rabobank” predviđa da će masovna likvidacija svinja i goveda imati za posledicu povećanje cena hrane u svetu za 14%. Stručnjaci “Rabobanka” ističu da će klanje miliona svinja dovesti do povećanja cena svinjetine za isporuke u narednoj godini za 31%. Predviđa se i porast cena drugih vrsta mesa, s obzirom na to da se za prvu polovinu 2013. predviđa veliko klanje stoke u SAD.
Beograd - Vlada Srbije odlučila je juče da privremeno ukine carine na uvoz žitarica i uljarica do naredne žetve. Carina se neće naplaćivati na uvoz tvrde pšenice i semena uljane repice do 30. juna naredne godine, a kukuruza, soje i semena suncokreta do 31. avgusta 2013. Ističe se da je to jedna od mera koje Vlada Srbije preduzima radi ublažavanja posledica suše koja je uticala na značajno umanjenje prinosa ratarskih kultura. Vlada je ocenila da će na taj način biti zaštićeno tržište ovim poljoprivrednim proizvodima. Ističe se da je to jedna od mera koje Vlada Srbije preduzima radi ublažavanja posledica suše koja je uticala na značajno umanjenje prinosa ratarskih kultura.
Kaen - Nova studija o posledicama gm kukuruza ponovo je podstakla raspravu o tome da li evropski propisi dovoljno štite potrošače i dovela u pitanje bezbednost takvih proizvoda. Istraživanje sprovedeno na univerzitetu u Kaenu, na severozapadu Francuske, pokazalo je da pacovi
hranjeni jednim tipom gm kukuruza firme Monsanto umiru brže i više dobijaju tumore od ostalih pacova. Ova studija sprovođena je u tajnosti dve godine. Francuska je odmah
zatražila donošenje jasnijih propisa EU u pogledu gmo, a Brisel je najavio mogućnost da povuče određene korake ukoliko se pokaže zasnovanost rezultata. To, međutim, neće biti lako, kako zbog snažnog pritiska industrije, tako i zbog pravila svetskog trgovinskog sistema. Francuska, poznati protivnik gm kultura, odmah je zatražila da se u EU uvedu jasni propisi o pravu država članica da odluče da li će gajiti ovakve kulture, kao i o uslovima za njihov uzgoj u Evropi. “Neophodno je precizirati uslove pod kojima se može postaviti moratorijum”, ocenio je francuski ministar poljoprivrede Stefan Le Fol. Međutim, u Francuskoj se kao i u ostalim članicama EU uvoze velike količine gm soje, i nešto manje kukuruza, za životinjsku upotrebu. “Potrebno je ponovo sve razmotriti”, istakao je Le Fol, tražeći pre svega da dozvole za korišćenje ovakvih kultura budu zasnovane na studijama koje jasno ukazuju na prednosti, mane i rizike. Kako su zajedno saopštila ministarstva poljoprivrede, zaštite životne sredine i zdravstva, vlada te zemlje je spremna da, u zavisnosti od mišljenja
ANSES-a, od Brisela zatraži da “hitno” suspenduje dozvolu za uvoz Monsantovog kukuruza NK603, koji je korišćen u istraživanju. Evropska agencija za bezbednost namirnica
navela je da će biti posledica ukoliko se potvrde nove naučne činjenice.
Niš - Pekar Zoran Jovičić iz pekare „Jovča“ napravio je u završnici niške „Buregdžijade“ najmanji burek na svetu težak svega tri grama, čime je oborio svoj prošlogodišnji rekord. Burek je napravljen baš kao i pravi - od četiri kore, sa filom od mesa, a ispečen je u metalnoj kapici zapušača osigurača pošto Jovičić nije uspeo da nabavi pekarski pleh veličine nokta. Prošle godine Jovičić je napravio minijaturni burek od pet grama koji je ispekao u zapušaču od pivske boce dok je ove godine napravio duplo manji burek za koji je utrošio dva grama brašna, gram mesa i kapljicu masti. Jovičić je svoju minijaturnu poslasticu stavio na aukciju. Sa sve tepsijom, prodaje je za 100 evra.
Novi Sad - Iako je suša u Vojvodini “pojela” značajan deo roda svih kultura, posebno kukuruza, biće dovoljno hrane za domaće potrebe, rečeno je juče u Privrednoj komori Vojvodine. Na skupu je zaključeno da se od Vlade Srbije traži da se odmah donesu i objave Uredbe o povećanju premija za mleko, tov junadi i svinja. Očekivana proizvodnja kukuruza na 759.000 hektara u Vojvodini bila je oko 3,24 tona po hektaru, što je za 46 odsto manje kukuruza po hektaru nego prošle godine. Učesnici skupa istakli su da je veliki problem kako obaviti jesenju setvu u vreme besparice, pa će se kriza na tržištu hrane zbog male proizvodnje osetiti tek naredne godine.
Brizbejn - Veliki izvoznik pšenice Australija ne podržava francuski predlog o formiranju međunarodnih zaliha žitarica radi stabilizacije cena hrane, ali bi prihvatila takvu meru ako bi ona bila namenjena u humanitarne svrhe, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede te zemlje. Francuski predsednik Fransoa Oland pokreće kampanju kako bi pridobio podršku za taj predlog s obzirom na bojazan da se svet treći put u samo četiri godine nalazi na rubu panike zbog mogućeg naglog poskupljenja hrane. Analitičari sumnjaju da će veći broj zemalja podržati francuski prijedlog. Mnogi ne veruju da su zalihe održivo rešenje za izdvojene epizode rasta cena hrane.
Beograd - Dugotrajna suša ostavila je veoma velike posledice po ovogodišnji rod voća, a najviše su stradale maline i šljive čiji je rod prepolovljen, izjavila je Evica Mihaljević iz asocijacije “Plodovi Srbije”. Veliki podbačaj se beleži i kod ostalog voća - jagoda čiji je rod smanjen za 40%, trešanja oko 30%, a kupina između 30 i 40%. Posledice suše već su vidljive na domaćem tržištu gde su cene voća “dosta jake”, a to će se odraziti i na izvoz, ukazala je Mihaljević. Ona je objasnila da evropsko tržište reaguje na visoke cene tako što koriguje količine koje uvozi, a Srbija ima i konkurenciju drugih zemalja, kao što je Poljska kada je reč o jagodičastom voću.
Biograd - Hrvatski ministar poljoprivrede Tihomir Jakovina, izjavio je Biogradu na moru da se na neformalnom razgovoru ministara tog resora iz zemlja regiona razgovaralo i o odluci vlade Srbije o zabrani izvoza šećerne repe, soje i suncokreta, što bi pogodilo i hrvatske šećerane koje imaju ugovorenu proizvodnju. Jakovina je izrazio nadu kako bi se za to moglo naći rešenje. “Od ministra poljoprivrede Srbije Gorana Kneževića dobio sam informacije o spremnosti da se nađe rešenje kako bi ta neugodna situacija bila rešena na kvalitetan način, jer je reč o ugovorenoj proizvodnji”, izjavio je Jakovina. Hrvatski ministar je saopštio da ministar Knežević nije učestvovao u razgovorima.
Novi Sad - Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede otvorio je još dve kreditne linije vredne 700.000 evra, a ovog puta poljoprivrednicima će biti omogućeno da uz povoljne kredite nabave sisteme i opremu za navodnjavanje i nove staklenike i plastenike. Konkursi su otvoreni 15. septembra i trajaće do 1. oktobra. Kreditiranje nabavke novih sistema i opreme za navodnjavanje u ovoj godini je u iznosu do 5.000 evra, sa grejs periodom od devet meseci, rokom otplate od dve godine i godišnjom kamatom od 1,1 odsto. Za plastenike minimalan iznos kredita je 1.000 evra, maksimalan do 15.000 evra, grejs period je godinu dana, a rok otplate od tri godine i godišnja kamata od dva odsto.
Novi Sad - Stočni fond u Vojvodini smanjen je za oko 10%, izjavio je u Subotici savetnik u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu Slobodan Kosovac. On je izneo da je broj stoke ranije bio 104.000, a da je sada broj krava i steonih junica oko 94.000. “U ovoj godini možemo očekivati porast proizvodnje mesa u odnosu na proizvodnju mleka, što je posledica klanja stoke, a već u sledećoj imaćemo i pad proizvodnje mesa i pad proizvodnje mleka”, smatra Kosovac. “Izuzetno je važno da u sadašnjoj situaciji budu sačuvana priplodna grla. Onaj ko ima u zalihama kukuruza, moći će nešto i da zaradi, dok su proizvođači koji to nemaju, uz ostale inpute, na gubitku”, smatra Kosovac.
Novi Sad - Setva je na pragu, a poljoprivrednici, naravno, znaju i koliko će ih koštati. U svakom slučaju, trebaće im više para nego prošle godine, ali kada se zna da su i poljoprivredni proizvodi skuplji nego prethodinih sezona, prosta računica kaže da će paori biti na svom. To jest, više cene repromaterijala ispeglaće skuplje žito. Prema računici Zadružnog saveza Vojvodine u svaki zasejan hektar pšenice ratari će ove jeseni morati da ulože 40.173 dinara. Naime, toliko će ih koštati mašinske operacije, seme, đubrivo... Prema kalkulacijama ZSV troškovi za mašinske operacije u koje spadaju oranje, rasturanje mineralnog đubriva, setvospremanje, setva, valjanje glatkim valjkom iznose 15.395 dinara po hektaru. Za seme treba da izdvoje 11.440 dinara po hektaru, a đubrivo (NPK 15:15:15) će ih koštati 13.338 dinara. Sve to, se može prevesti i u pšenicu. Naime, ako uzmemo cenu od 26 dinara po kilogramu, sa zasnivanje nove proizvodnje biće potrebno 1.545 kilograma pšenice po hektaru. Pomenimo, semenska pšenica ove jeseni skuplja je nego prošle, đubrivu je ista cena kao lane, ako gledamo iznos u evrima, a gorivo je sada 154 dinara, a bilo je 125 dinara.
Kragujevac - U Kragujevcu je juče otvoren 9. Sajam poljoprivrede, na kome je opremu i proizvode izložilo više od sto proizvođača iz cele Srbije. Najveću sajamsku manifestaciju u Šumadiji otvorio je gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović koji je istakao da će gradska uprava nastaviti sa ulaganjima u poljoprivredu. “Gradski budžet naklonjen je poljoprivrednicima i nastavićemo sa ulaganjima, sa ciljem da se mladi vrate u selo, jer za to nije potrebna samo infrastruktura, škole i domovi, već i budžetska podrška onima koji se bave agrarom”, rekao je Stevanović. Gosti iz banatske mesne zajednice Melenci priredili su, nakon zvaničnog otvaranja, kulinarasku manifestaciju “Čobanac”.
Beograd - Rod duvana u Srbiji je znatno manji nego prošle godine, jer je suša umanjila ukupan rod za oko 25%, rečeno je juče u Privrednoj komori Srbije. Kako se očekuje, u Srbiji će se ove godine na oko 5.500 ha biti proizvedeno 8.239 tona duvana, uz prosečan prinos od oko 1,5 t/ha. Predsednik Grupacije proizvođača i prerađivača duvana PKS Đorđo Radojičić naglasio je da se zahteva da i proizvođači pri izvozu dobiju subvencije kao što ih imaju i uvoznici duvana. On je posebno podvukao da je sad prisutna nelojalna konurencija na tržištu duvana, jer prerađivači u vreme kada je suša smanjila rod, plaćajući više otkupljuju proizvodnju na tržištu gde je nisu ugovarali.
Novi Sad - Kompanija Sunoko povećala je otkupnu cenu šećerne repe. Ona je povećana sa dosadašnjih 4,05 dinara iznositi 4,4 dinara po kilogramu repe standardnog kvaliteta i digestije 16%, koja u sebi uključuje sve bonuse i premije - izjavio je Ljubiša Radenković, generalni direktor Sunoka.
Da podsetimo juče je fabrika šećera TE-TO u Senti povećala otkupnu cenu šećerne repe na 4,3 dinara po kilogramu.
Brisel - EU će uvesti ograničenje za korišćenje biogoriva na bazi poljoprivrednih useva, s obzirom na upozorenja stručnjaka. Stručnjaci naime, upozoravaju da su ona štetnija za prirodnu sredinu nego što se mislilo i da konkurišu proizvodnji hrane. Nacrtom novih propisa u ovoj oblasti, za koje je potrebno odobrenje vlada i skupština zemalja članica Unije, predviđa se i da se ukinu sve državne subvencije na biogoriva proizvedena od uljane repice, pšenice i šećerne repe. Komisija EU smatra da posle 2020. biogoriva treba da budu subvencionisana samo ukoliko njihovo korišćenje vodi značajnom smanjenju emisija gasova s efektom staklene bašte.
Aleksinac - Ukupna šteta zbog ovogodišnje suše u pčelarstvu Srbije, prema proceni Saveza pčelarskih organizacija Srbije, iznosi najmanje devet miliona evra, izjavio je predsednik tog udruženja Rodoljub Živadinović. “Gubitak je najmanje toliki, ako računamo da bi se sav izgubljeni med prodao po velikoprodajnim cenama, ali je zapravo i mnogo veći ako se uračuna i 1,5 miliona evra koliko su pčelari morali da ulože novca za dohranjivanje pčela, jer u večini košnica nema zaliha meda za zimovanje”, rekao je Živadinović. On je istakao da je u osam meseci ove godine u Srbiji proizvedeno 1.000 do 1.500 tona meda, što je za bar 3.000 tona manje od proseka.
Bukurešt - Rumunija je među zemljama članicama Evropske unije ovog leta najviše stradala zbog dugotrajne suše, sa štetom od oko 40 odsto uništene poljoprivredne kulture. Proizvodnja kukuruza će ove godine biti manja za 2,1 miliona tona u poređenju sa 2011, kada je bila rodna godina. Ministarstvo poljoprivrede računa da će se veliki deo potreba pokriti sa oko sedam miliona tona od prošle godine. Proizvodnja žitarica je u drastičnom padu ove godine, za 35,8% u poređenju sa 2011, dok je povrće u nekim delovima Rumunije uništeno u potpunosti. Nacionalni meteorološki institut prognozira da će prve obilne kiše padati tek u oktobru dok polja izgledaju kao da su pokrivena betonom.
Senta - U Fabrici šećera TE-TO u Senti iz ovogodišnje kampanje sa 13.000 ha pod šećernom repom očekuju proizvodnju oko 73.000 tona šećera. Generalni direktor senćanske fabrike Teodora Deak izjavila je juče da je rukovodstvo fabrike odlučilo da osnovnu ugovorenu cenu repe sa četiri dinara po kilogramu poveća na 4,3 dinara, za sirovinu JUS kvaliteta. Posle odluke Vlade Srbije da zabrani izvoz šećerne repe, senćanske Fabrika šećera TE-TO prva je šećerana u Srbiji koja se oglasila konkretnim povećanjem otkupne cene. Deakova napominje da su zbog suše prinosi repe značajno smanjeni ali da je slast repe dobra i da je prosečna digestija u prvih 13 dana kampanje 17,76%.
Beograd - Ministar poljoprivrede Goran Knežević izjavio je juče da će nakon rebalansa budžet za agrar u 2012. iznositi oko 41 milijardu dinara. “Rebalans budžeta nam donosi sredstva za isplatu svih ovogodišnjih subvencija u resoru poljoprivrede i omogućiće da u 2013. godinu uđemo bez ijednog dinara duga prema poljoprivrednim proizvođačima”, rekao je Knežević, uz opasku da se tako nešto godinama uznazad nije dešavalo. Knežević je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekao da će usvajanje rebalansa budžeta od strane Skupštine omogućiti i primenu vanrednih mera za ublažavanje posledica suše, koje je predložilo Ministarstvo poljoprivrede, a usvojila Vlada Srbije.
Beograd - Počela je razmena 9.100 tona mineralnog đubriva iz robnih rezervi za pšenicu i kukuruz ovogodišnjeg i roda 2013. Direktor Republičkih robnih rezervi Goran Tasić je izjavio ”Značajno je da su pariteti razmene niži od utvrđenog paritetnog odnosa tih roba od 10 do 20%, radi stimulacije proizvodnje i ublažavanja posledica velikih suša”, kazao je on i dodao da će se razmena obavljati u Azotari ”Pančevo”. Tasić je naveo da će kilogram NPK đubriva moći da se dobije za 1,65 kg merkantilne pšenice roda 2012., odnosno 1,9 kg pšenice roda 2013. Najavio je i da će kilogram NPK đubriva biti menjan za 1,55 kg kukuruza ovogodišnjeg roda, odnosno za dva kilograma roda 2013.
Novi Sad - Od zabrane izvoza industrijskog bilja koristi će imati samo velike srpske agrarne kompanije i trgovačke firme kojima bi odluka Vlade Srbije mogla da uštedi, prema proceni vojvođanskih poljoprivrednika, najmanje 50 miliona evra. Nažalost, jedna od prvih mera nove Vlade koja se tiče poljoprivrede doneta je zrad interesa pojedinaca. Agrar i seljaci njome su izgubili, a milioni će se preliti u tek nekoliko džepova. Najbolje se, pri tome, prisetiti šta je bilo kada je ministar Slobodan Milosavljević donosio iste mere. Cene su svakako rasle jer uvek prerađivači, trgovci, dobavljači ili već ko, nađu opravdanje za to.
Obrenovac - Opština Obrenovac i poljoprivredni proizvođači sa teritorije ove opštine potpisali su 53 ugovora o bespovratnoj pomoći za nabavku plastenika. Potpisivanju ugovora prusustvovali su Miroslav Čučković, predsednik opštine, Vladislav Miljković, predsednik Komisije za poljoprivredu i selo, kao i svi proizvođači koji su uspešno prošli konkurs. Sredstva koja su obezbeđena iz opštinskog budžeta iznose 150.000 dinara po potpisniku. Proizvođači koji su konkurisali mogu plastenik da nabave od bilo kog proizvođača. Jedini uslov koji su poljoprivrednici morali da ispune je da otvore namenski žiro-račun na koji će im sredstva biti uplaćena.
Volgograd - Na svečanosti Volgogradskog državnog agrarnog univerziteta (VolGAU) održanoj 6. septembra 2012. godine, u prisustvu dva člana Saveta FederacijeRusije, predstavnika Volgogradske oblasti, ministrsa poljoprivrede, rektora drugih univerziteta i agrobiznis sektora, rektor prof. dr Aleksandar Semjonovič Ovčinikov je u zvanje POČASNI PROFESOR inagurisao redovnog profesora Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Miladina M. Ševarlića, šefa Katedre ekonomike poljoprivrede i tržišta i predsednika Društva agrarnih ekonomista Srbije.
Obrazlažući odluku o dodeli ovog visokog priznanja, koje VolGAU u svom dosadašnjem 70-godišnjem razvoju po drugi put dodeljuje profesoru inostranih univerziteta, rektor Ovčinikov je istakao da je profesor Ševarlić svojim dugogodišnjim aktivnostima doprineo ne samo saradnji u oblasti univerzitetskog obrazovanja i agrarne i ekonomske nauke, već i u saradnji predstavnika ministarstava poljoprivrede i sektora agrobiznisa Srbije i Rusije – posebno Volgogradske oblasti.
Zahvaljujući na ovom značajnom priznanju, profesor Ševarlić je sa ponosom istakao da je on drugi profesor i šef Katedre ekonomike poljoprivrede i tržišta Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji je na univerzitetima u Rusiji promovisan za počasnog profesora, posle prof. dr Videna S. Ranđelovića (1936-2001), dugogodišnjeg šefa iste Katedre, dekana Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i predsednika Zadružnog saveza Srbije – kome je to visoko priznanje pre 15 godina dodelila Moskovska državna poljoprivredna akademija „Timirjazev“.
Na prijemu kod ministra poljoprivrede Volgogradske oblasti Aleksandra Nikolaeviča Tarasova, profesor Ševarlić je ukazao na tradicionalnu orijentisanost srpskih proizvođača voća i povrća na rusko tržište, potrebu proširenja saradnje između ruskih i srpskih poljoprivrednih naučnoistraživačkih instituta i agrobiznis kompanija i moguće implikacije koje proizilaze iz nedavnog članstva Ruske Federacije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, a posebno na značaj prezentacije poljoprivrede i prehrambene industrije iz ove oblasti Ruske Federacije na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.
Poljoprivredni fakultet u Beogradu
Podgorica - Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja Crne Gore će mlekarama i poljoprivrednicima koji se bave tovom junadi nabaviti koncentrate određenih količina sena i lucerke, najavio je resorni ministar Tarzan Milošević za Vijesti. Prema pisanju Vijesti, Milošević je kazao da je to je Ministarstvo dogovorilo sa udruženjima poljoprivrednika kao i da će delimično Vlada subvencionisati troškove prevoza stočne hrane. Milošević je podsetio da kiše u pojedinim područjima Crne Gore nije bilo više od tri meseca i to je, kako je dodao, ostavilo posledice na proizvodnju hrane, a prvenstveno stočne zbog čega će cene sena, lucerke i kukuruza biti veće.
Banja Luka - Poljoprivrednici iz RS blokorali su granične prelaze u Gradišci i Rači, jer su nezadovoljni odnosom države prema njima. Granični prelaz Rača blokiran je sa četrdesetak traktora, čiji su vlasnici poljoprivrednici iz Semberije. Poljoprivrednici iz prijedorske regije traktorima su na sat vremena blokirali granični prelaz u Novom Gradu. Predsednik Udruženja poljoprivrednika iz RS Vladimir Usorac rekao je da su poljoprivrednici nezadovoljni zbog nepotpunog sprovođenja ugovora o slobodnoj trgovini sa susednim zemljama, načina dobijanja izvoznih brojeva, kao i zbog “plavog dizela”. On je optužio vlasti u BiH da ništa nisu učinile da zaštite domaću poljoprivrednu proizvodnju.
Novi Sad - U budžetu za poljoprivredu zatečeno je 11 milijardi dinara manjka, na bazi mera koje su već donete, pa novac nije bilo lako naći, rekao je državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Danilo Golubović. "Drugim rečima, bili su nerealni sopstveni prihodi, ali su ti prihodi realno stavljeni u troškove. Mi jednostavno nismo imali novac ni za ovo što smo sada uradili. Razumevanjem Vlade i Ministarstva finansija mi smo uspeli da obezbedimo novac. U rebalansu će biti usvojeno gotovo sve što smo tražili, i onda smo prosto vagali šta će to više da pomogne. Odlučili smo se da to bude regresirani dizel i premija po hektaru", zaključio je Golubović.
Novi Sad - U Poljoprivrednoj školi u Futogu u petak 7. septembra 2012. u 12 časova biće dodela diploma za položen test na edukaciji „Osnovni i Viši stepen obuke poljoprivrednih proizvođača za organsku proizvodnju na teritoriji Grada Novog Sada“. Polaznici su bili nastavnici Poljoprivredne škole. Poljoprivredna škola se uključila u Akcioni program Grada za proširivanje zemljišta za organsku proizvodnju na teritiriji Grada Novog Sada. Edukaciju je organizovala Zelena mreža Vojvodine a predavači su bili profesori sa Poljoprivrednog fakulteta, savetodavci iz Poljoprivrednih stanica kao i drugi stručnjaci.
Beograd - Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Rasim Ljajić najavio je da će vlada doneti uredbu o zabrani izvoza, šećerne repe, soje i suncokreta. Prema njegovim rečima, biće doneta i uredba o razmeni veštačkog đubriva za merkantilnu pšenicu i kukuruz za Robne rezerve po vrlo povoljnim uslovima. Te odluke vlada donosi sa ciljem da obezbedi snabdevenost tržišta jestivom ulju i šćerom i pristupačnost cena prehramebnih proizvoda za sve potrošače, rekao je Ljajić za RTS. Ljajić je dodao da su te mere usmerene na stabilnost cena mleka, mesa, šećera, ulja i brašna.
Intervenisaćemo sa merkatilmon kukuruzom iz Robnih rezervi, a za uzvrat će tražiti da tu za količinu kukuruza vrate isporukom mesa, kako bi se stabilozoavla ponuda i cena mesa, najavio je ministar trgovine.
Vlada razmišlja i o interventnom uvozu osnovnih životnih namirnica, pri čemu će taj uvoz biti oslobodjen plaćanja carine, ali će ta mera biti doneta kasnije i zavisiće od situacije na tržištu, nagovestio je Ljajić i dodao da ta mera još nije doneta, a na spisku je od 15 mera koje će predložiti resorno ministarstvo.
Ljajić je rekao da je u Robnim rezervama trenutno oko 209.000 tona pšenice, što je zadovoljavajuće i oko 79.000 tona kukuruza i otkup tih žitarica i dalje traje i najavio da će vlada otkupiti oko 200.000 tona merkantilnog kukuruza da sa ciljem da se pomogne stočarstvu i obezbedi stabilnost cena mesa.
Novi Sad - Na Vanrednoj sednici Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika održanoj povodom usvojene dve Uredbe koje se odnose na poljoprivredu, donesen je zaključak da ove mere nisu dodatne mere za ublažavanje posledica suše. U Asocijaciji se pitaju da ako će 160 miliona evra biti izdvojeno zbog suse, gde su sredstava ovogodišnjeg agrarnog budžeta namenjena planiranom subvencionisanju poljoprivredne proizvodnje za 2012. godinu. Uredbom o subvencionisanju dizel goriva za jesenju setvu predviđeno je da poljoprivrednici nakon 15. septembra kupuju gorivo po tržišnim cenama, a da će subvenciju dobiti nakon podnošenja zahteva krajem godine. To znaći da poljoprivrednici u ovom momentu treba da ulože značajna sredstva, koja većina poljoprivrednika nema. Uz to, više od mesec dana banke ne odobravaju subvencionisane kredite. ali se preuzeti krediti moraju redovno vraćati bez obzira na sušu. Potpuno je jasno da se najavljenim merama za ublažavanje posledica od suše neće obezbediti sredstva za primenu uobičajenih agrotehničkih mera za predstojeću jesenju setvu. Saopštenje dostavljeno medijima potpisao je predsedavajući upravnog odbora Miroslav Kiš.
Zagreb - Hrvatsko ministarstvo privrede objavilo je najviše maloprodajne cene naftnih derivata za narednih 14 dana koje će poskupeti do 30 lipa (0,04 evra) po litri.
Zbog najava novih cena naftnih derivata i lošeg stanja u poljoprivredi, mnogi očekuju i lančano povećanje cena hrane, ali i struje i grejanja.
Nove cene naftnih derivata približile su se najvišem ovogodišnjem nivou koji je zebeležen u prvoj polovini aprila.
Najviše je poskupeo Eurosuper BS 100 koji će od ponoći koštati 11,86 kuna (1,59 evra) što je za 30 lipa više od aktuelne cene.
Evrosuper BS 98 je skuplji za 26 lipa, pa je nova cena 11,61 kunu (1,55 evra), a Evrosuper BS 95 za 22 lipe, pa će od ponoći koštati 11,23 kune (1,503 evra).
Evrodizel će koštati 10,38 kuna (1,39 evra), što je za 13 lipa (1,75 evra) više nego ranije. Plavi dizel koji koriste poljoprivrednici i ribari od ponoći će koštati 6,45 kuna (0,86 evra) što je poskupljenje od 18 lipa (2,5 centa).
Novi Sad - Asocijacija poljoprivrednika "Banatski paori" zatražila je danas od Ministarstva poljoprivrede da omogući malim i srednjim poljoprivrednicima da kupe državno zemljište po povoljnim uslovima, pre nego što od 2014. i stranci steknu preduslove za kupovinu zemljišta u Srbiji.
"Banatski paori" zatražili su, u te svrhe, izmenu Zakona o poljoprivrednom zemljištu, i to tako da paori mogu da kupuju državno zemljište uz povoljne hipotekarne kredite na 20 godina.
- Prednost u kupovini trebalo bi da imaju mali i srednji paori, a najbolje bi bilo da se prodaje maksimalno 20 hektara po gazdinstvu, čime bi 20.000 malih paora došlo do obradivog zemljišta, i time ojačalo svoj status - rečeno je agenciji Beta u asocijaciji "Banatski paori".
Ocenjuje se da bi se na taj način povećao udeo srednjeg sloja poljoprivrednika u ukupnoj strukturi i dodaje da je srednji sloj oslonac svake države i napretka u njoj.
- Ako već morate da prodate zemlju, prodajte je nama, srpskim seljacima, a ne strancima - piše u saopštenju.
"Banatski paori" su podsetili da u Srbiji ima oko 400.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta.
Brisel - Prošlog oktobra, F.N.P.S.M.S. je predviđao veliko smanjenje zaliha raspoloživih doza semenskog kukuruza u Evropskoj uniji sa stanjem 30. juna 2012. Reč je o predviđanju koje nije samo potvrđeno već i uvećano jer konačno odnos « Zalihe/Korišćenje » iznosi 32 %, tj. nije dostigao nedovoljno visok nivo. Za ovo postoje dva razloga : dinamična ekonomija kukuruza i površine pod kukuruzom u porastu, na koje utiču mrazevi kod ozimih useva, a iz čega je proistekla i povećana tražnja za visokoperformantnom genetikom, naročito u Centralnoj i Istočnoj Evropi.
Zbog ovog smanjenja zaliha, u Evropskoj uniji je 2012. uspostavljen značajan program prozvodnje semena (158 500 ha od toga 68 500 ha u Francuskoj, 34000 ha u Mađarskoj, 26000 ha u Rumuniji) ali takođe i u Ukrajini (28000 ha). Iako se bilans ove kampanje za proizvodnju još ne može tačno proceniti, već se zna da će zbog suše i veoma visokih temperatura u Centralnoj i Istočnoj evropi i na Balkanu prinosi znatno pasti. Takođe, proizvodnja semena u Severnoj Americi, koja delom snabdeva zemlje zone CEI, biće daleko ispod predviđenih ciljeva, jer su posledice suše iste u ovoj zoni kao i one u Evropi.
U kontekstu cena merkantilnog kukuruza koje ostaju na visokom nivou, evropska tražnja za dozama semenskog kukuruza za sledeću poljoprivrednu godinu biće velika u odnosu na ponudu koja će biti ispod predviđenog nivoa. Najzad, iz ovoga proizilazi da će zalihe, predviđene za juni 2012, biti znatno ispod postavljenih ciljeva i da će program za proizvodnju 2013 i dalje biti u primeni.
Srbija - U Srbiji je tokom avgusta na devet lokacija izgorelo ukupno 3.582 hektara šume, žbunastog rastinja, pašnjaka i livada, utvrdila je inspekcija Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja. U saopštenju Ministarstva navodi se da je inspekcija obišla područja zahvaćena požarima i od štabova za vanredne situacije, vatrogasnih službi i “Srbijašuma” prikupila podatke o područjima zahvaćenim požarom. Iz Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja ističu da će nastaviti da prate požarima ugrožene teritorije nakon čega će biti sačinjen detaljan izveštaj o stepenu oštećenja prirodnih resursa.
Beograd - Vlada Srbije usvojila je juče dve uredbe o pomoći poljoprivrednicima – o regresiranom gorivu za jesenju setvu i subvencijama po hektaru za ratarsku proizvodnju i uzgoj krompira za 2012. godinu. “Poljoprivrednicima će za desetak dana biti omogućeno da za jesenju setvu nabave gorivo po ceni nižoj od maloprodajne za 76 dinara, a na raspolaganju će im biti ukupno 70 miliona litara goriva”, kazao je ministar poljoprivrede Goran Knežević na konferenciji za novinare
posle sednice Vlade. Registrovanim poljoprivrednicima istovremeno će,
kako je dodao, biti omogućeno da dobiju subvencije od 6.420 dinara
po hektaru ratarske proizvodnje, za šta je izdvojeno ukupno 10,5 milijradi dinara. Novac za sprovođenje još pet uredbi o pomoći poljoprivredi koje Vlada treba da donese biće obezbeđen rebalansom budžeta, a sve obaveze prema poljoprivred-
nicima, kako je najavio Knežević, biće isplaćene do kraja ove godine. Prema
njegovim rečima, ogromne su štete u poljoprivrednoj proizvodnji usled
suše, a 50 odsto je umanjen rod kukuruza, soje i suncokreta. On je ocenio da će zbog toga ponuda i izvoz poljoprivrednih proizvoda biti smanjen, a time i priliv deviza, pa će i cene biti veće. “Vladine mere pomoći poljoprivrednima za smanjenje šteta od suše jedna su od najvećih intervencija pomoći poljoprivedi u prethodnih 20 do 25 godina i iznose 160 miliona evra”, rekao je Knežević. Podsetio je da je Vlada usvojila određene propise koji će omogućiti da se obezbedi reprogram dugova poljoprivrednika, intervencije na tržištu, subvencije i
direktna davanja poljoprivrednicima. Knežević je ocenio da vladinim merama neće biti nadoknađena kompletna šteta poljoprivrednicima, ali će biti sanirana i omogućeno zasnivanje nove proizvodnje.
Beograd - Trgovci za početak septembra najavljuju nove, više cene prehrambenih proizvoda i ostalih artikala, a iz Vlade Srbije poručuju da će se truditi da to poskupljenje bude što manje kako građani ne bi bili dodatno opterećeni.
Mleko i mlečni proizvodi skoro svih domaćih proizvođača poskupeće za dva procenta, prerađeno voće i povrće u proseku 12 odsto, a sredstva za ličnu i kućnu higijenu od tri do osam procenata.
Trgovci se ne upuštaju mnogo u objašnjavanje novih cenovnika, ističući da su ih dobili od dobavljača koji poskupljenja pravdaju skokom cena sirovina i nestabilnim kursom dinara.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Goran Knežević izjavio je da je talas poskupljenja hrane zahvatio ceo svet, "a ni mi nismo imuni".
"Pokušaćemo u saradnji sa Ministarstvom trgovine da intervenišemo na domaćem tržistu, ali ne treba biti veliki optimista", istakao je on.
Procene stručnjaka su da će cene hrane u Srbiji i dalje rasti, jer je suša prepolovila biljnu proizvodnju. Slična situacija je na tržištima u regionu, ali i šire u Austriji, Rusiji, SAD...
U avgustu su već poskupele neke vrste brašna i testenina od sedam do 30 procenata, hleba i peciva izmedju 10 i 30 odsto. Tokom leta, mleko i mlečni proizvodi poskupljivali su više puta za nekoliko procenata.
Svetlana Glumac, direktorka koroprativnih poslova "Denjub fuds grupe", u čijem sastavu je i "Imlek" izjavila je ranije Tanjugu da će "Imlekovi" proizvodi verovatno poskupeti u oktobru zbog povećanja otkupne cene sirovog mleka za dva dinara.
"Mi ćemo cenu od 36 dinara otkupa, da bi pomogli farmerima, podići za dva dinara i to će morati da se odrazi na cenu mleka", rekla je Glumac, ali nije mogla da precizira koliko će poskupeti u maloprodaji proizvodi Imleka.
Cena osnovne vrste hleba "sava" od pola kilograma ograničena je vladinom uredbom do 30. septembra na maksimalnih 44 dinara za veknu. Pekari su tražili poskupljenje do 10 dinara ili 22 procenta.
U tekućem mesecu poskupeli su suhomesnati proizvodi do deset odsto, neke vrste slatkiša od četiri do 13 procenata, smrzute torte i kolači izmedju 10 i 12 odsto, bezalkoholna pića izmedju dva i osam odsto. Poskupeo je pasulj za 20 procenata, mesne i riblje konzreve od sedam do 19 odsto. Novi rast cena od 20 odsto nije zaobišao ni meso, jer kako proizvodjači i preradjivači mesa objašnjavaju, drastično je poskupela stočna hrana zbog suše, a i sve je manja ponuda žive stoke u klanicama.
Sveže meso već je poskupelo u junu za oko 30 procenata, iako su maloprodajne marže za osnovne životne namrinice do kraja godine ograničene na 10 procenata. Pored svežeg mesa, marže su ograničene i za pšenično brašno, mleko i jogurt, ulje, šećer, slatkovodnu ribu.
Savetnik predsednika Privredne komore Srbije za poljoprivredu Vojislav Stanković mišljenja je da u "bitku sa cenama ne treba ni ulaziti, jer iz nje niko neće izaći kao pobednik", precizirajući da pre svega misli na primarne poljoprivredne proizvodjače i potrošače. "To su dve kategorije stanovništva koje će biti izuzetno oštećene", ocenio je on. Stanković je istakao i da su cene u Srbiji dostigle svoj maksimum tokom juna i jula i da su već na evropskom nivou.
"Juneće meso se u Srbiji prodaje za sedam do osam evra po kilogramu, što je cena u maloprodaji u gotovo svim zemljama u Evropskoj uniji, a svinjsko meso košta izmedju pet i šest evra po kilogramu", rekao je Stanković.
Organizacije za zaštitu potrošaca negoduju zbog poskupljenja i apeluju na Vladu Srbije da omogući gradjanima zadovoljenje potreba što se tiče bar osnovnih životnih namirnica, koje je zagarantovano i Zakonom o zaštiti potrošača, rekla je za Tanjug predsednica Centra za zaštitu potrošača Srbije (CEPS) Vera Vida .
"Na jesen nas ocekuju brojna poskupljenja koja će se negativno odraziti na ionako tezak finansijski položaj većine potrošača u Srbiji. Očekuje nas vrela jesen, a i vrela zima", upozorila je Vida.
Beograd - Vlada Srbije juče je usvojila dve uredbe za pomoć poljoprivrednim proizvođačima, koje se odnose na regresiranje dizel goriva i subvencije za pomoć poljoprivrednicima.
Ministar poljoprivrede Goran Knežević kazao je na konferenciji za novinare posle sednice vlade da će poljoprivrednicima već za desetak dana, biti omogućeno da po povlašćenim uslovima nabave dizel gorivo za predstojeću jesenju setvu.
Kako je precizirao, reč je o ukupno 70 miliona litara dizel goriva koje će zemljoradnici moći da nabave po ceni koja će biti manja za 76 dinara od maloprodajne cene.
Druga uredba odnosi se na subvencionisanje ratarske i proizvodnje krompira za 2012. godinu i to sa 6.420 dinara po hektaru, naveo je Knežević precizirajući da se radi o značajnoj sumi, od ukupno 10,5 milijardi dinara.
On je objasnio da je reč o realizaciji usmenog obećanja koje je prethodni ministar dao poljoprivrednicima, a koje je aktuelna vlada stavila u zakonske okvire.
Knežević je rekao da na ovaj način vlada neće uspeti da nadoknadi kompletnu štetu poljoprivredi zbog suše, ali će im omogućiti da saniraju posledice i zasnuju novu proizvodnju.
On je podvukao da je reč o jednoj od najvećih intervencija u poljoprivredi u poslednjih 20 do 25 godina, a paket mera težak je 160 miliona evra.
Na izričito pitanje novinara našeg lista da li će Ministarstvo ostati pri ranijim uredbama da daje premije po prinosu, odnosno kilogramu za industrijske kulture ili će dati premiju po hektaru usledio je odgovor:
– Prethodno Ministarstvo poljoprivrede radilo je na pritiske, a dogovor između bivšeg ministra i poljoprivrednika koji je, na žalost, sproveden neodgovorno, usmeno, bez ijednog papira, uspeli smo da uvedemo u zakonske okvire i ispoštujemo sve procedure. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ispoštovaće dogovor postignut sa predstavnicima poljoprivrednih proizvođača i subvencije za ratarsku proizvodnju biće isplaćene po hektaru.
Prevedeno, proizvođači ne mogu da računaju na premiju po kilogramu proizvedene soje, suncokreta, šećerne repe, pšenice, kukuruza.
Prošlog četvrtka na spisku mera za prevazilaženje posledica aktuelne suše našlo se mnogo više predloga nego što je danas prošlo vladu. Zato nije jasno da li će mere biti usvojene na sledećoj sednici vlade ili pak čekaju rebalans budžeta. Kako je tada navedeno predložen je grejs period za otplatu kredita, povećanje premije za mleko, povećanje podsticaja za tov junadi i svinja, državna kupovina 200.000 tona kukuruza na tržištu, privremeno ukidanje carine i prelevmani na uvoz svih vrsta žitarica do naredne žetve, oslobađanje plaćanja naknade za odvodnjavanje i navodnjavanje za 2011. i 2012. godinu…
Savetnik u Udruženju za poljoprivredu Privredne komore Srbije Milan Prostran kaže da je dobro što će vlada regresirati kupovinu dizel goriva koje je postalo sve veća stavka u proizvodnji. Po njemu, država treba da omogući i regresiranje drugih repromaterijala za jesenju setvu poput đubriva i semena.
– Sada se treba okrenuti budućoj proizvodnji pšenice i njome bi trebalo zasejati veće površine. Ove godine će biti i dovoljno vremena za setvu, jer berba kukuruza počinje mesec dana ranije. Uslov je, istina, da bude kiše – kaže Prostran.
On smatra da će pomenutih 6.420 dinara po hektaru biti kakva-takva kompenzacija proizvođačima u ovoj sušnoj godini.
Beograd - Vlada Srbije trebalo bi da na današnjoj sednici da usvoji uredbe koje će omogućiti da se primene mere za saniranje posledica suše, potvrđeno je Tanjugu u Ministarstvu poljoprivrede.
Vlada Srbije usvojila je 23. avgusta mere za prevazilaženje posledica aktuelne suše u agraru, a poljoprivrednicima je za pomoć u saniranju posledica suše namenjeno oko 150 miliona evra.
Ministar poljoprivrede Goran Knežević izjavio je ranije ove sedmice da je to u poslednjih 20 do 25 godina najveća pojedinačna pomoć za poljoprivrednike i da je u teškim ekonomskim uslovima urađeno najviše što se moglo.
Uz podsećanje da su posledice suše bile katastrofalne i da se šteta može meriti stotinama miliona evra, Knežević je objasnio da je na ime pomoći urađeno sve što se moglo, jer je državi za normalno funkcionisanje "potrebno da se do kraja godine zaduži za 2,5 milijardi evra".
"Situacija je takva kakva jeste i vrlo je ozbiljna, a posledice suše su katastrofalne - umanjen je rod kukuruza i soje za nekih 50 odsto, a šećerne repe od 25 do 40 odsto", rekao je on.
zemlja ispucala susa nepogoda temperatura suse
Mere su podeljene u tri segmenta, koji se odnose na oslobađanje poljoprivrednika određenih finansijskih obaveza ili njihovo prolongiranje, odgovarajuću intervenciju na tržištu, stabilnost snabdevanja i cena, kao i neposrednu finansijsku pomoć poljoprivrednicima, povećanjem određenih podsticaja.
Mere obuhvataju omogućavanje dodatnog grejs perioda od godinu dana za subvencionisane kratkoročne i dugoročne agrarne kredite, tokom kog poljoprivrednici neće vraćati glavnicu, a nastaviće ugovoreno plaćanje kamate.
Registrovana poljoprivredna gazdinstva će biti oslobođena plaćanja naknade za odvodnjavanje i navodnjavanje za 2011. i 2012. godinu, a biće upućena preporuka lokalnim samoupravama da oslobode registrovana poljoprivredna gazdinstva plaćanja zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini za 2012.
Republička direkcija za robne rezerve interventno će kupiti do 200.000 tona merkantilnog kukuruza na domaćem tržištu, radi popunjavanja strateških rezervi, a privremeno će biti ukinute carine i prelevmani na uvoz svih vrsta žitarica do naredne žetve.
Dnevno će se pratiti izvoz svih vrsta žitarica i u slučaju izvoza koji bi značajno ugrozio snabdevanje domaćeg tržišta biće preduzete odgovarajuće mere.
Kada je reč o povećanju podsticaja, predviđena sredstva za tov junadi biće povećana sa postojećih 5.000 dinara po grlu na 10.000 dinara, a za tov svinja sa postojećih 500 dinara po grlu na 1.000 dinara do kraja godine.
Predviđeno je i da se postojeći iznos premije za mleko od pet dinara po litru mleka poveća na sedam dinara za treći i četvrti kvartal ove godine, kao i da se do kraja godine proširi broj korisnika podsticaja za genetsko unapređenje stočarstva ublažavanjem kriterijuma za sticanje prava na te podsticaje.
Kopenhagen - Danska je nedavno uvela porez na hranu koja goji što je nateralo kupce da sve više kupuju u prodavnicama susedne Nemačke, pokazalo je istraživanje udruženja danskih trgovačkih radnji DSK. Proizvođači se bore sa višim nametima tako što smanjuju gramažu pakovanja ne bi li zadržali istu cenu i sprečili migracije potrošača ka radnjama na granici sa Nemačkom. Iako danske vlasti nameravaju da od sledeće godine uvedu i porez na šećer, proizvođači se nadaju da će vlada odustati od te ideje. Od 1. januara u Danskoj važe viši porezi na pivo, vino, čokoladu, slatkiše, gazirana pića, led, sladoled, kafu, čaj i energetska pića. Vlada je od 1. aprila povećala porez na duvan.
Peking - Kinesko Udruženje proizvođača alkoholnih pića apelovalo je na domaću vladu da preispita uvoz vina iz EU. Jer, kako tvrde, subvencije Unije na ovom sektoru ugrožavaju kineske vinare. “EU obezbeđuje različite subvencije svojoj industriji vina, pa gotovo svaki vinar u Kini oseća negativne posledice toga”, tvrdi predstavnik pomenutog udruženja Vang Cuming. Prema podacima EU, u Kinu Unija izvozi vina i žestokih pića u ukupnoj vrednosti od preko milijardu evra godišnje. Pri tom, velike probleme evropskim vinarima predstavljaju krivotvorena vina, navodno proizvedena u EU. Naročito se često na kineskom tržištu pojavljuju lažna vina iz Bordoa, koja su popularna među Kinezima.
Beograd - Agronomima u Srbiji kojima je Ministarstvo poljoprivrede proletos obezbedilo radna mesta kao savetodavcima u organizovanju proizvodnje na selu, više je nego prepolovljena ugovorena plata, pošto su dobili otkaze. To je potvrdila Ljiljana Petrović iz Gornjeg Milanovca, koja je u maju raspoređena na radno mesto u Vršac. Ona je početkom avgusta dobila otkaz a danas i platu u iznosu od 80.000 dinara. “Trebalo je da mi bude isplaćeno 180.000 jer je u ugovoru napisano da imam mesečnu platu od 40.000, nadoknadu za odvojen život i putne troškove, a od svega toga nisam dobila ni polovinu, što je nova prevara”, rekla je Petrovićeva.
Levač - Voćari Levča počeli su berbu šljive “stenlej”, najrasprostranije sorte u ovom kraju, a prve procene su da će rod biti za 30 do 40% manji nego lane zbog mraza i suše, izjavio je juče direktor Fonda za razvoj poljoprivrede Opštine Rekovac Aleksandar Ristić. U Levču, izrazito voćarskom kraju Srbije, pod šljivom je oko 2.500 ha, a sorta “stenlej” zauzima 800 ha i sve više potiskuje staru sortu “požegaču”. Hladnjače “stenlej” otkupljuju po 20 din/kg, a “rukobranice” sortirane po gajbama po 25 din/kg, dodao je Ristić. Voćari Levča su uspešno obavili berbu ranih sorti: “lepotice” i “čačanske rane”, čiji je rod gotovo u celosti izvezen, najviše u Rusku Federaciju.
Crepaja - Predsednik udruženja poljoprivrednika “Paor” iz Crepaje Miroslav Grubanov apelovao je juče na državu da ograniči marže na repromaterijal u poljoprivredi na 10%. “Država bi mogla da se angažuje i dovede marže u red barem na period od godinu dana, dok se štete od suše ne saniraju. Jer ako je mogla da ograniči marže za hleb, mleko i meso, mislim da može i na repromaterijal”, rekao je Grubanov. Kao najočitiji primer naveo je veštačko đubrivo “urea”, koja je tokom 2011. na svetskim berzama poskupela za oko 20%, dok joj je u Srbiji cena uvećana za 50%. “Prosek marži u Srbiji je 23%, a marže na repromaterijal u poljoprivredi idu i do 50%. U EU je prosek tih marži oko četiri odsto, što znači da se trgovci u Srbiji ne bave trgovinom nego zelenašenjem”, ocenio je Grubanov.
Moskva - Ruski ministar poljoprivrede Nikolaj Fjodorov odbacio je mogućnost da Rusija uvede zabranu izvoza žitarica, pošto je strahovanje od takve zabrane već doprinelo skoku svetskih cena žitarica usled suše u žitorodnim područjima SAD i Crnog mora. “Svi instrumenti su na stolu, sem embarga koji bi mogao doneti više štete nego koristi”, rekao je Fjodorov za agenciju Rojters, nakon što je premijer Rusije Dmitrij Medvedev održao sastanak sa poljoprivrednim zvaničnicima u Rostovu na Donu. Prodaja žitarica iz državnih interventnih zaliha bi u nekim regionima mogla da bude iskorišćena za suzbijanje rasta cena žitarica zbog podbačaja žetve, rekao je Fjodorov.
Zagreb - Hrvatski seljački savez zatražio od države da seljacima zbogsuše isplati 500 miliona kuna (67 miliona evra) kao intervenciju na tržištu. Članovi HSS-a istakli su da je “intervencija na tržištu” uobičajena u zemljama Evropske unije u situacijama poput suše. Oni su zatražili i potpuno oslobađanje od plaćanja zakupa za poljoprivredno zemljište u 2012., kao i repogramiranje kredita novcem Hrvatske banke za obnovu i razvoj, prenosi HRT. HSS od Vlade Hrvatske traži i da smanji PDV na hranu, ali i da ministar poljoprivrede Tihomir Jakovina ispuni obećanje i da vlada već do 15. januara 2013. seljacima isplati pomoć od 268 miliona evra u vrednosnim pismima ili vaučerima.
Novi Sad - Berba grožđa na pojedinim plantažama u Srbiji počela je, zbog suše, ranije nego obično, očekuje se nešto manji prinos vinove loze, ali dobar kvalitet vina. Berba vinskih sorti grožđa na Fruškoj gori počela je znatno ranije, a očekuju se nešto manji prinosi, izjavila je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Nada Korać. Berba grožđa za potrebe proizvodnje penušavih vina na plantažama kruševačkog “Rubina”, najvećeg prerađivača u centralnom delu Srbije, počela je 15. avgusta, rekao je tehnički direktor te vinske kuće Dejan Debeljaković. Berba grožđa ove godine ranije će početi i u aleksandrovačkoj Župi, kraju koji je poznat po zasadima vinograda na oko 3.500 ha.
Osjek - Hrvatski softverski stručnjaci napravili su veoma uspešnu aplikaciju “Farmeron”, softver namenjen analiziranju proizvodnje na farmama. Ovaj “Fejsbuk za krave”, kako ga još nazivaju, prošle nedelje je osigurao investiciju od 1,4 miliona dolara namenjenu daljem razvoju tog proizvoda. On je namenjen svima koji se bave mlečnim ili tovnim stočarstvom, a zainteresovani su za napredak poslovanja. Farmeron je proizvod koji koriste stotine farmi u više od 14 zemalja, a taj broj stalno raste. Dolazi iz Osjeka, a nastao je kao ideja Matije Kopića, koji je napravio softverski alat s kojim je na porodičnoj farmi želeo srezati trošak praćenja proizvodnje mleka.
Blic.rs
Novi Sad - U četvrtak 16. avgusta 2012. godine trebalo je da Pijaca „Moj salaš“ nastavi sa radom nakon letnje pauze i poznatih događaja od 19. jula kada je Komunalna inspekcija onemogućila rad Pijace. Na zahtev Uprave za komunalne poslove Zelena mreža je podnela sva dokumenta tražena od iste uprave.
Do 15. avgusta Uprava za komunalne poslove nije donela Rešenje(dozvolu) o zauzeću javnog prostora. Na taj način nije data dozvola da Pijaca „Moj salaš“ nastavi sa radom.
Zelena mreža Vojvodine smatra da je velika sramota za Grad Novi Sad da prećutno dozvoli da gradom upravljaju službe koje štite lične intrese a ne interese svojih građana i poljoprivrednih proizvođača (koje inače drugim programima podržavaju).
Proizvođači okupljeni oko Zelene mreže Vojvodine imaju u ovom momentu poljoprivredne proizvode iz organske proizvodnje koje treba da plasiraju potrošačima Novog Sada. Ekonomska situacija u zemlji je teška i svako ukidanje mogućnosti plasmana poljoprivrednih proizvoda malih proizvođača, šamar je građanima Srbije. To je šamar i potrošačima Novog Sada među kojima je najveći broj mladih ljudi sa malom decom i bolesnika kojima je onemogućeno elementarno pravo pristupa hrani koju žele i moraju da kupe.
Lidija Figurovski, ZMV
Vašington - Sirovine tokom svih pet godina krize bile su najbolja zaštitna aktiva, međutim, usporavanja kineske ekonomije poslednjih meseci ugrožavaju njihovu privlačnost. Istovremeno, investicije u poljoprivredne proizvode postaju sve unosnije. Najprofitabilnija aktiva je postao kukuruz, čija je cena skočila za 150 odsto, a ovakvi rezultati posledica su prirodnih kataklizmi, kao i korišćenja kukuruza u proizvodnji etanola u SAD-u, upozoravaju stručnjaci. Na drugom i trećem mestu po prinosima su ulaganja u zlato i srebro, pa tek onda u naftu marke “brent”, čije su cene naglo padale, da bi zatim isto tako rasle, ističe ekonomista Džim Raida iz Deutsche banke.
SEEbiz
Gard - Advokat iz Filadelfije Majkl Hirš bio je šokiran kada je u italijanskom gradu Gardu u jednom supermarketu ugledao vinske boce sa etiketom na kojoj je slika Adolfa Hitlera. Hirš se požalio radniku.”On mi je rekao da je to deo istorije kao Musolini ili Če Gevara. Spustio sam flašu na raf i izašao iz prodavnice”, ispričao je Hirš. Na jednoj etiketi je slika Hitlera sa podignutom rukom u znak nacističkog pozdrava, na drugoj piše “Majn kampf”, a na trećoj - “Jedan narod, jedna imperija, jedan vođa”. Italijanski ministar za međunarodnu saradnju Andrea Rikardi kaže da takve etikete “vređaju uspomenu na milione ljudi i kompromituju sliku Italije u svetu”.
Srna
Beograd - Srbija je među zemljama sa najmanjom potrošnjom mesa, a poskupljenje od 20% koje se najavljuje imalo bi za posledicu smanjenje potrošnje i kupovine te životne namirnice za četvrtinu, upozorio je predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević. ”Najava poskupljenja mesa za 20% je nerealna i neopravdana, jer će u narednom periodu biti veća ponuda, što će povećanje cena dovesti u pitanje”, rekao je Bogosavljević. Proizvođači i prerađivači mesa ranije su rekli da će povećanje cena stočne hrane, koje će dodatno “podgrejati” i ovogodišnja suša, neminovno prouzrokovati poskupljenje mesa u Srbiji najmanje 20%, iako je već u junu poskupelo blizu 30%.
Beograd - Proizvođači hrane za životinje zatražili su da se zabrani izvoz žitarica, uz obrazloženje da u svetu, pa ni kod nas, zbog suše nema dovoljno sirovina za proizvodnju stočne hrane, pa će u suprotnom doći do pokolja stočnog fonda, saopšteno je danas iz Privredne komore Srbije (PKS).
Zbog posledica suše i prepolovljenog roda svih poljoprivrednih kultura, pre svega, sirovina za proizvodnju hrane za životinje, predlažemo Vladi Srbije da hitno donese odluku o zabrani izvoza žitarica, zaključeno je na sastanku Grupacije proizvođača hrane za životinje Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu PKS.
Zabrana, kako se ističe, pre svega, treba da se odnosi na kukuruz, soju, suncokret, ali i na pšenicu.
Pored toga, potrebno je da PDV u ovoj delatnosti bude na nivou od osam odsto, kako bi se bar donekle ova oblast uskladila sa realnim stanjem na tržištu.
Na taj način se pomažu i farmeri, pa se stabilizuje stočarska proizvodnja, koja je dovedena na rub propasti, ističe se u saopštenju.
Proizvođači hrane za životinje su istakli da posle liberalizacije svih proizvoda sa EU od 2014. Godine stočarstvo dolazi u još težu situaciju, a kako bi objasnili težinu problema, zatražili su i hitan sastanak sa ministrom poljoprivrede u Vladi Srbije Goranom Kneževićem.
Zagreb - Ministarstvo poljoprivrede Hrvatske potvrdilo da nema novca za odštetu poljoprivrednicima zbog ekstremnih vrućina. “Finansijskih sredstava neće biti, ali Ministarstvo analizira druge modele pomoći”, izjavila je Snježana Španjol, zamenica ministra poljoprivrede. Od posledica dugotrajne suše stradali su najviše kukuruz, soja i šećerna repa, ali štete imaju i uzgajivači voća i povrća. Stoga bi poljoprivredni proizvodi na jesen mogli da poskupe i za više od 10%. A već sada na hranu odlazi gotovo pola ukupnih troškova prosečnog hrvatskog domaćinstva. Čelni ljudi slavonskih županija ističu da se bez navodnjavanja više ne može ni razmišljati o bilo kakvoj proizvodnji.
Novi Sad - Osim usvajanja strategije u poljoprivredi, bez koje je Srbija već dve godine, potrebno je što pre promeniti i zakon o poljoprivrednom zemljištu, kaže sekretar Udruženja poljoprivrede u PKV Đorđe Bugarin. - Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju sa EU Srbija se obavezala da će, nakon četiri godine od početka njegove primene, omogućiti da
i stranci postanu vlasnici poljoprivrednog zemljišta, pod istim uslovima kao i građani Srbije. Zato treba promeniti Zakon o poljoprivrednom zemljištu - kaže Bugarin. U toj oblasti, smatra on, trebalo bi napraviti rešenje koje će destimulisati strance da kupuju zemljište u Srbiji, a favorizovati one koji se bave poljoprivredom.
Zrenjanin - U Banatu je, zbog vrućina koje su ubrzale vegetaciju, žetva suncokreta počela desetak dana ranije. Od svih ratarskih kultura u Banatu, suncokret je najbolje podneo ovogodišnju sušu, pa je po prvim procenama ratara, rod zbog nedostatka vlage manji za oko 20 odsto, što se u ovakvim okolnostima može smatrati zadovoljavajućim. U ovom trenutku, u Fabrici ulja Banat u Novoj Crnji ne znaju kolika će biti otkupna cena suncokreta. Praksa je da se cena određuje prema ceni na berzama država u okruženju. Ratari se nadaju da bi ta cena mogla biti od 45 do 50 dinara za kilogram suncokreta, što bi već sada moglo uticati na povećanje cene jestivog ulja.
Ontario - Gotovo četvrtina stanovnika sveta, 1,7 milijardi ljudi, živi u područjima u kojiima su rezerve podzemnih voda previše iscrpljene, prema istraživanju objavljenom u časopisu Nature.
Među državama koje su naročito ugrožene navode se Sjedinjene Države, Indija, Kina, Pakistan, Iran, Saudijska Arabija i Meksiko, rekao je kanadski naučnik Tom Glison, jedan od autora istraživanja.
Danas.hr
Zagreb - Uprkos suši i prepolovljenom rodu kukuruza Hrvatska ga obilato izvozi. Ove godine Hrvati su izvezli 171,5 hiljada tona kukuruza, za šta je Agencija za plaćanja u poljoprivredi izdala 110 izvoznih dozvola. Prema podacima Državnog zavoda za statistiku, lane je u Hrvatskoj proizvedeno 1,7 miliona tona kukuruza, tako da ovogodišnji izvoz čini desetinu lanjskog roda. U Slavoniji je gubitak na merkantilnom kukuruzu procenjen na 50 posto. Upravnik odseka za poljoprivredu Hrvatske gospodarske komore Osijek, Ernest Nad, rekao je da su još lošiji rezultati na semenskom kukuruzu. Uz to kukuruz je ove godine zasejan na manje od lanjskih 310 hiljada hektara.
Predsednik Hrvatske gospodarske komore Matija Brlošić, kaže da država treba da pokrene mehanizme regulacije tržišta.
“Država treba da odluči, hoće li zarađivati na izvozu kukuruza ili stabilizovati domaće stočarstvo i proizvodnju mesa u kojoj je kukuruz glavna stočna hrana”, poručio je Brlošić.
Beograd - Još jedno selo u okolini Beograda našlo se “na meti” divljih svinja. Posle Ostružnice, Umke, Velike i Male Moštanice, životinje su se nameračile na letinu meštana sela Koraćica podno Kosmaja. Oko 20 domaćinstava je oštećeno, što dodatno umanjuje ovogodišnji prinos kukuruza, jer je i suša dosta “pomogla” da se on smanji. Meštani opisuju ovo kao pravu najezdu divljih svinja, ali i ističu da kod nadležnih ne samo da nisu naišli na pomoć, već, kako tvrde, na podsmeh. - Rugaju nam se, kažu, ogradite njive. Kako? Divljim svinjama je najmanji problem da ogradu poruše - ozlojeđen je jedan od meštana, Dragoslav Živić.
Novi Sad - Upravni sud ukinuo je odluku Komisije za zaštitu konkurencije kojim se poništava rešenje o zabrani tržišne koncentracije preduzeću “Sunoko” kroz kupovinu grčke kompanije za proizvodnju šećera “Helenik šugar industri”, potvrđeno je juče u kompaniji “MK Group”. Tim povodom oglasila se i Komisija za zaštitu konkurencije koja smatra da je Upravi sud napravio propust kada je poništio odluku o zabrani spajanje ovih šećerana. U saopštenju Komisije navodi se da je Odeljenje Upravnog suda u Novom Sadu 8. juna poništilo tu odluku bez javne rasprave, iako je propisima određeno da “u upravnom sporu sud rešava na osnovu činjenica na održanoj usmenoj javnoj raspravi”.
Beograd - Ministarstvo poljoprivrede će nastaviti projekat "Stručno znanje za vaše imanje" nakon analize dosadašnjeg rada asistenata savetodavaca. To je dogovoreno nakon protesta više stotina otpuštenih agronoma ispred Vlade Srbije.
Asistenti savetodavaca, bezmalo njih 1700 u petak je dobilo sms poruku kojom su obavešteni o prestanku radnog odnosa. Spontano su se organizovali, i više stotina njih je u 9 časova počelo protest ispred Vlade Srbije. U 10 časova ih je primio Ministar Goran Knežević. Nakon dva časa razgovora dogovoreno je da projekat "Stručno znanje za vaše imanje" bude nastavljen. Jedna od organizatorki protesta Branislava Ilić kaže da je kompromis napravljen sa obe strane.
"Program će biti nastavljen uz reviziju u kojoj će da učestvuju asistenti savetodavci i nadležni iz Ministarstva poljoprivrede. ŠNa posao neće moći da se vrati svih 1658 asistenata savetodavaca. Smatramo da je društvani interes važniji od ličnog", istakla je Ilićeva.
Ona je rekla da je dogovoreno da se u najskorije vreme asistentima savetodavcima isplate sva dugovanja na osnovu programa
Budimpešta - Mađarski premijer Viktor Orban žestoko je kritikovao Evropsku Uniju zbog činjenice da nisu uspeli rešiti aktualnu ekonomsku krizu. Kritike dolaze samo dan nakon što je Orban pozvao na stvaranje "novog ekonomskog modela".
"Brisel je glavna prepreka u pronalaženju načina da se reše ekonomski problemi", istakao je mađarski premijer.
"Brisel troši nedelje definišući veličinu kaveza za kokoši, forsiraju poljoprivrednike da ugrađuju igračke u štale, brinu se za duše gusaka. To su evropska pitanja dok stotine hiljada stanovnika gube posao, gledajući kako njihovi financijski sistemi propadaju i osećaju kako postaje sve teže i teže preživeti. Nema "evropskog recepta" za rešavanje dužničke krize", rekao je Orban.
Subotica - Vojvođanski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić izjavio je danas da se šteta od suše u pokrajini procenjuju na oko milijardu evra.
Ješić je rekao da je do sada 25 opština dostavilo pokrajinskoj vladi procenu štete koja iznosi 64 milijarde dinara. - Na osnovu toga moguće je proceniti da će ukupna šteta od suše biti oko milijardu evra na teritoriji svih 45 vojvođanskih opština i gradova - naveo je Ješić.
On je ponovio stav Vlade Vojvodine da Republika Srbija mora da proglasi stanje elementarne nepogode zbog suše, da bi bar delimično bila nadoknađena šteta poljoprivrednim proizvođačima. - Šteta u Srbiji i šteta u Vojvodini su nemerljive. I prinosi u Srbiji i prinosi u Vojvodini su nemerljivo u korist pokrajine. Vlada Srbije treba da pomogne poljoprivrednicima tako što će omogućiti regresiranje jesenje setve - semena, veštačkog đubriva i goriva - rekao je Ješić.
Podsetio je da je Vlada Vojvodine već preduzela mere iz svoje nadležnosti da bi pomogla poljoprivrednicima koji su pogođeni sušom. Naveo je da je pokrajina reprogramila kredite Fonda za razvoj poljoprivrede i Fonda za razvoj, prolongirala je plaćanje naknade za uređenje voda za dve godine, a u rebalansu budžeta biće izdvojeno više novca za osiguranje poljoprivrednih proizvoda. - I Vlada Srbije i Vlada Vojvodine treba da insistiraju na tome da sva poljoprivredna gazdinstva budu osigurana i da to bude uslov za dobijanje bilo kakvih subvencija - ukazao je Ješić.
On je dodao je je da je cena osiguranja 35 do 50 evra po hektaru, sa potpunim reosiguranjem za sušu što bi automatski sprečilo probleme poput ovogodišnjeg.
Kikinda - Suša je i u kikindskoj opštini poljoprivrednicima nanela velike štete, a ono što je na njivama preostalo raznose lopovi. Poljočuvarska služba nemoćna je da sve zaštiti, a poljoprivrednici kažu da ni noćne straže ni psi čuvari ne mogu da zaustave štetočine od kojih nema leka. Srbinko Grujić, zamenik komandira policije u PU Kikinda, objašnjava da “policija evidentira sve prijave građana i poljočuvarske službe i podnosi krivične prijave Javnom tužilaštvu za sve krađe vrednosti iznad 15.000 dinara”. Činjenica da se krađa do 15.000 dinara kažnjava samo prekršajnom prijavom, kao da ohrabruje lopove i zato su poljoprivrednici jednoglasni da se u tom delu zakon mora menjati.
Beograd - Republički zavod za statistiku objavio je javni poziv za kandidate za popisivače u predstojećem popisu poljoprivrede, koji će biti obavljen od 1. oktobra do 15. decembra. Prijave za popisivače su od 10. do 14. avgusta, a zainteresovani mogu da se obaveste o sadržini poziva na internet strani www.stat.gov.rs. Kandidati treba da imaju državljanstvo Srbije, najmanje 18 godina starosti i srednje obrazovanje, da stanuju na teritoriji opštine za koju se prijavljuje, kao i da protiv njih nije pokrenuta istraga, niti podignuta optužnica. RZS će sprovesti posle više od pola veka popis poljoprivrede kojim će biti obuhvaćena sva poljoprivredna gazdinstva na teritoriji Srbije.
Beograd - Ministarstvo poljoprivrede je prekinulo program "Stručno znanje za vaše imanje", koje je pokrenuo bivši ministar poljoprivrede Dušan Petrović-. Gašenjem programa 1.658 asistenata savetodavaca ostalo je bez posla. Oni su najavili protest ispred Vlade Srbije za utorak 7. avgust u 9h. Pre toga, ministar poljoprivrede Goran Knežević potvrdio je da je potpisao otkaze, a kao razlog razlog je naveo veliki manjak u budžetu Srbije. On je rekao da je angažovanim savetnicima i asistentima nisu plaćene ni zarade iz prethodnog perioda u visini od preko 200 miliona dinara. “Ne možemo podržati megalomanski projekat bivše vlade i ministra”, rekao je Knežević i ocenio da nije ni bilo iskrene namere da se ti ljudi prime u radni odnos. On je tu tvrdnju potkrepio i činjenicom da su savetnici i asistenti bili angažovani za obavljanje privremenih i povremenih poslova.
Beč - Grad je ove godine izazvao ogromne štete u poljoprivredi širom Austrije, koje se procenjuju na oko 120 miliona evra. Gotovo svakog drugog dana u julu padao je grad, koji je naneo ogromne štete poljoprivrednicima, koji su već bili suočeni sa problemima zbog hladnih temperatura u maju, sušom, pa i poplavama. Do 31. jula je osiguranje protiv grada primilo više od 25.000 zahteva za odštetu, duplo više nego u istom periodu prošle godine. Ovo je najveći broj zahteva koji je ova ustanova ikada primila. Više od 300.000 hektara obradive zemlje je do sada bilo pogođeno ekstremnim vremenskim prilikama. To je jedna četvrtina ukupne obradive zemlje u Austriji.
Arilje - Kiša koja je u drugoj polovini jula pala u kraljevačkim selima spasla je ovogodišnji rod čačanske lepotice i ostalih sorti šljiva. Sve šljive otići će na rusko tržište, a voćari ne moraju da brinu ni o plasmanu ostalih vrsta voća, jer je već ugovorena prodaja celokupnog roda. “Prezadovoljni smo. Iako je suša uzela danak, na dva hektara rodilo nam je dvadeset tona prvoklasne šljive”, kaže Tanja Piljojčić iz Vrdila. Prema njenim rečima, cena od 35 din/kg je sasvim zadovoljavajuća, otkup korektan, a isplata redovna. Plasman u Rusiju, uz dobar kvalitet, garantovan je na duži rok zbog čega se i površina voćnjaka u kraljevačkom kraju iz godine u godinu povećava.
Arilje - Predsednik Udruženja proizvođača malina “Vilamet” Dragan Bogdanović izjavio je juče da je sa hladnjačama postignut dogovor da se maline otkupljene do 15. jula plaćaju 146 dinara po kilogramu, a potom 166 dinara. “Nismo baš zadovoljni tim cenama jer je najveća količina malina predata do 15. jula i u proseku otkupna cena biće oko 150 dinara, ali da kažemo dobro je”, rekao je Bogdanović agenciji Beta. On je podsetio da su malinari tražili da otkupna cena bude 1,43 evra po kilogramu. Prema njegovim rečima ovogodišnji rod malina je zbog duge i hladne zime, prolećnih mrazeva i vlažnog vremena manji je za 50 do 70 odsto nego prošle godine kada je rod bio oko 70.000 tona.
London - Cene hrane u svetu rastu, raste i broj stanovnika na Zemlji i ekološka svest i samo je pitanje vremena kada će organizacije, među kojima i Ujedinjene nacije, postaviti pitanje kako ćemo se hraniti u budućnosti, piše BBC. Prema predviđanjima, cena mesa će imati ogroman uticaj na promene u režimu ishrane u Velikoj Britaniji. Meso bi, procenjuje se, moglo biti svrstano u luksuz u narednih pet do sedam godina. Insekti bi tako mogli postati deo našeg svakodnevnog jelovnika. Insekti pružaju više nutritivnih vrednosti od običnog mesa i veliki su izvor proteina. I alge bi se u prehrambenim namirnicama mogle naći a da ljudi to i ne osete.
Vašington - Duga suša u SAD, najgora od 1934. godine, koja je pogodila 31 američku državu, vidno će se odraziti na kućne budžete Amerikanaca i onih kojima izvoze hranu. Američko ministarstvo poljoprivrede saopštava da će cene hrane 2013. da porastu za tri do četiri procenta, što je više od dosad uobičajenih 2,8 odsto godišnje. ”U 2013. se, zbog suše, suočavamo sa inflacijom cena hrane koja će biti viša od normalne. Potrošači će to sigurno da osete”, kaže zvaničnik ministarstva Ričard Volpi. Trgovci upozoravaju da bi ova situacija mogla da utiče i na druge zemlje, jer se američki izvoz značajno povećao poslednjih par decenija. Sada bi taj izvoz mogao da bude redukovan.
Futog - Futoški kupus će biti prvo srpsko povrće sa sertifikovanim geografskim poreklom. Još 2008. zaštićen je oznakom geografskog porekla u Zavodu za intelektualnu svojinu. A posle četiri godine, pripreme, usklađivanja propisa i akreditacija sve je spremno da se od jeseni na tržištu pojavi sa novim markicama, garancijom kvaliteta i autentičnosti. Autohtona sorta ”Futoški kupus” razlikuje se i izgledom i ukusom, pa i hranjivim svojstvima, a nenadmašan je, kažu, za sarme i ostala jela od kupusa. Od septembra, razlikovaće se i po markici koja garantuje da je proizvod autentičan. Tridesetak od 200 registrovanih gazdinstava, za sada, ušlo je u proces sertifikacije.
Srbija - U poslednjoj deceniji ovo je treća izrazito sušna godina. Uprkos tome kod nas se i dalje samo četiri odsto njiva navodnjava. Manje od 10 odsto poljoprivrednika osigurava svoje useve, a od suše najređe. Zbog katastrofalnih posledica, suša je veliki rizik i za osiguravajuće kompanije, pa od 20-tak koje posluju kod nas, samo jedna nudi polisu osiguranja od suše. Osiguranje od suše češće čine poljoprivredne firme, ali i one osiguravaju samo deo useva, dovoljan da pokrije uloženo. Za sada se od suše mogu osigurati tri kulture. Osiguranje roda kukuruza, po hektaru košta 5.000 dinara, soje 4.000, a za šećernu repu treba izdvijiti 7.000 dinara.
Moskva - Rod žitarica u Rusiji mogao bi ove godine opasti na 75 do 80 miliona tona, kao posledica velike suše, izjavio je danas u Moskvi ruski ministar poljoprivrede Nikolaj Fjodorov.
Suša će umanjiti rod za približno 14 miliona tona, rekao je ministar Fjodorov na savetovanju o toku žetve sa premijerom Rusije Dmitrijem Medvedevom. Rusija je tokom 2011. požnjela 94,2 miliona tona žitarica, objavljeno je na internet strani Vesti.ru. Ove godine, međutim, ne treba očekivati nestašicu žitarica, rekao je premijer Medvedev i dodao da će "Rusija, ipak, sačuvati izvestan izvozni potencijal". Medvedev je predočio da je naročito teška situacija na jugu Rusije i u nekim regionima Sibira i Povoložja. Domaća potrošnja žitarica u Rusiji iznosi oko 70 miliona tona. Prosečan prinos do sada požnjevenog roda je niži od prošlogodišnjeg i iznosi 2.300 kg) po hektaru što je za trećinu manje nego lane.
Srbija - Kupina će ove godine u Srbiji biti najskuplje voće, jer se cena kreće od 160-200 dinara. Prema saznanju stručnjaka, rod je ispod očekivanja – svega 20-30 odsto. Plod se pojavio u zasadima, uglavnom, na donjem delu stabljike koji je bio pod snegom i nije promrzao.
Vlasnici kupine su zbunjeni, jer prošle godine njihov plod nije nikome bio potreban i za kilogram kupine izvoznici su plaćali 20-40 dinara.
Ovih dana, kada je rod mali, cena je otišla „u nebo” i svakog dana se povećava.
U Srbiji kupina je zasađena na oko 5.000 hektara, a prinos po hektaru u optimalnim uslovima može biti 6.000 kilograma.
Novi Sad - Asocijacija poljoprivrednika, čije su članice udruženja poljoprivrednika sa prostora cele Republike Srbije i iz svih oblasti poljoprivredne proizvodnje (stočarstvo, voćarstvo i
vinogradarstvo, povrtarstvo i ratarstvo), se obratila predsedniku Vlade, ministru poljoprivrede, kao i ministru finansija i privrede zahtevom za sprovođenje postupka proglašavanja stanja elementarne nepogode - suše.
S obzirom da je u ovom kriznom momentu poljoprivrednim proizvođacima neophodna podrška države, očekujemo hitan prijem predstavnika Asocijacije od strane nadležnih i sprovođenje sledećih mera kojima bi se ublažile posledice suše:
1. Rebalansom drzavnog bužeta duplirati bužet za poljoprivredu odnosno povećati ga na 5% kao što je i obećano.
2. Hitna isplata svih subvencija po uredbama koje su na snazi i po uredbama koje je potrebno uskladiti sa nastalom situacijom (premija za mleko, umatičena stada i jata, regresirano dizel gorivo, i dr.).
3. Robne rezerve staviti u funkciju, a njihove zalihe kukuruza i soje staviti na raspolaganje poljoprivrednim proizvođačima mesa, mleka, jaja, itd.
4. Odlaganje vraćanja svih poljoprivrednih kredita subvencionisanih od strane drzave na godinu dana bez zaračunate kamate, uz zalaganje za odlaganje vraćanja komercijalnih kredita, kojima su se u prethodnom periodu poljoprivrednici zadužili kod banaka.
5. Otpis plaćanja naknade za 2012. godinu za odvodnjavanje.
6. Umanjenje plaćanja zakupa državnog poljoprivrednog zemljista u visini utvrđene stete od suše na području opštine, a plaćanje razlike od umanjene vrednosti odložiti za godinu dana.
7. Kategoricno se protivimo donosenju odluke o bilo kakvom vidu zabrane izvoza ili uvoza zitarica.
Strazbur - Naime, Evropski sud pravde je doneo presudu u slučaju u kojem je francuski industrijski proizvođač sjemena Graines Baumax tužio spontano nastalu mrežu poljoprivrednika Kokopelli, koja među svojim članovima razmjenjuje semenje raznih vrsta plodova. Sud je presudio da članovi te mreže smeju koristiti seme starih sorti voća i povrća.
Mreža poljoprivrednika Kokopelli raspolaže semenom više od 460 vrsta biljaka - ali koje nisu nigde upisane kao službeno priznate i dopuštene vrste. Koncern Graines Baumax je zato zadrugu tužio zbog nedopuštene tržišne utakmice za 50.000 evra i tražio zabranu poslovanja za tu mrežu poljoprivrednika.
Smernice Europske unije načelno zabranjuju seljacima da sami proizvode seme od starih vrsta biljaka i da ih prodaju drugima, ako te vrste nisu službeno priznate i upisane u katalog vrsta, tvrdio je industrijski proizvođač. No, Evropski sud pravde je konačno odlučio kako citirana smernica EU zapravo ne sprečava seljake da ipak uzgajaju šta hoće. Naime, mnoge od tih vrsta voća i povrća su seljaci već generacijama uzgajali na svojim zemljištima i prodavali plodove na tržnicama, makar se niko nikad nije potrudio pokrenuti skup i zahtjevan postupak službenog priznavanja i upisa u katalog.
Težak udarac za svjetske koncerne
Ova presuda predstavlja težak udarac za svetske koncerne poput Bayer Cropa, Monsanta, Duponta ili Syngente, koji sistemski teže kontrolisati baš sve što se seje, uzgaja i što mi, na kraju, jedemo. Ti svetski koncerni već nadziru 67 posto svetskog tržišta semena i čine sve što mogu da i nad "običnim" plodovima steknu pravo intelektualnog vlasništva.
Plan tih koncerna je jednostavan: prigrabiti što je više moguće raznih sorti žitarica, voća i povrća, kako bi poljoprivrednici bili zavisni o njihovim proizvodima. Vlasništvom nad semenjem mogu prisiliti seljake da, kad kupe seme, kupuju i njihovo đubrivo, pesticide i herbicide.
Novi Sad - Na to da je na njivama dogorelo do nokata i da su nepovoljne vremenske prilike dovele do šteta na poljoprivrednim proizvodima, koje ćemo na kraju možda vagati i milijardama evra, ukazuju i sve glasnija razmišljanja o donošenju zabrane izvoza pojedinih kultura. Kako je sada najgora situacija s kukuruzom, ovih dana se kao veoma moguća opcija pominje spuštanje rampe za žito. Zagovornici te mere ukazuju na to da bi, ako to ne uradi tehnička vlada, prvi potez nove vlade morao da bude uvođenje zabarane za izvoz pšenice i kukuruza barem do kraja godine, dok se konsoliduju redovi i uvidi kakva nam je zapravo letina. Po njima, ta mera je prosto neophodna za stabilizaciju cena na domaćem tržištu jer se, s obzirom na umanjen rod, očekuju značajnija poskupljenja namirnica, a potrebno je i da se spreči nekontrolisan izvoz žita dok se ne uvidi kakvi su nam bilansi i kako smo prošli s letinom.
– Mnogo je priča o zabrani, ali donošenje takve odluke je komplikovano jer bi mišljenje trebalo da usaglasi određen broj ministarstava pa onda da takav predlog podnesu vladi. Stoga nije realno očekivati mere zabrane barem s tehničkom vladom, već tek kada nova vlada bude izabrana – izjavio je Vukosav Saković iz „Žita Srbije“.
Međutim, s druge strane, on je napomenuo da smo kao država preuzeli razne obaveze, pa bi i donošenje zabrane moralo da se sagleda u tom svetlu. Naime, potpisali smo sporazum o trgovini s EU, kao sastavni deo SSP-a, i obećali da nećemo preduzimati nikakve dodatne mere, što verovatno podrazumeva i usaglašavanje stavova naše kancelarije za pridruživanje s Briselom.– Kada se o toj meri priča, uglavnom se pominju dve robe – pšenica i kukuruz, ali će se sigurno i uljare oglasiti kada za to dođe vreme – dodaje naš sagovornik.
Elem, sada je glavni razlog koji bi do zabrane izvoza mogao dovesti – suša na njivama kukuruza. Ona je poprimila razmere katastrofe i procenjuje se da će rod biti prepolovljen, što će u tom slučaju biti na ivici naših potreba. Ipak, procena štete realnija će se moći dati iza kiše koja se najavljuje.
Ali, evidentno je da je šteta ogromna i da će gubitak na parcelama na kojima u proteklom periodu nije palo ni kapi kiše biti stopostotan. Pod pretpostavkom da će prinos biti 50 odsto manji, to je šteta na 3,5 miliona tona kukuruza. S obzirom na to da je žuto zrno po toni sada oko 200 evra, reč je o šteti od 700 miliona evra u proizvodnji kukuruza. Objektivno, šteta je blizu toga, vele stručnjaci. Ako tome dodamo i štete na soji, šećernoj repi, te one koje su mrazevi izazvali na voću i povrću, situacija je zaista ozbiljna.
S. Gluščević, Dnevnik
Požega - Predstavnici sedam udruženja malinara okupljenih u savez "Srpska malina" organizovali su jednočasovni protest upozorenja kraj magistrale u Prijanovićima kod Požege, zahtevajući da se ujednači otkupna cena maline od početka do kraja berbe.
Proizvođači malina navode da je predsednik Saveza samovoljno otkazao ovaj MUP-u najavljeni protest.
Malina je, naime, sa početnih 100 dinara sada, dva-tri dana pred kraj berbe, dostigla cenu od 140 do 160 dinara za "vilamet" i 150 dinara za "niker" po kilogramu, i to kada je očigledno da je ovogodišnji rod prepolovljen.
Malinari zahtevaju da se na bazi ovogodišnje manje ponude roda cena koriguje, jer su, prema njihovim tvrdnjama, troškovi proizvodnje evro i osam centi po kilogramu.
Novi Sad - Klub 100P plus i Asocijacija "Vojvodina agrar" zatražili su da budu preduzete konkretne mere oko proglašenja elementarne nepogode izazvane dugotrajnom sušom i visokim temperaturama koje su pogubno uticale na rod poljoprivrednih kultura, pogotovo na kukuruz i soju.
"U velikom delu Vojvodine uopšte nije došlo do oplodnje kukuruza, tako da roda neće biti", navedeno je u saopštenju dva udruženja. Uzimajući ovo u obzir, kako su istakli iz Kluba 100P plus i "Vojvodina agrara", potrebno je da opštine i Vlada Vojvodine hitno zvanično utvrde stanje useva na parcelama i na osnovu toga proglase elementarnu nepogodu "koja nas je, očigledno, zadesila."
Upravnik Odeljenja za kukuruz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo "Novi Sad" dr Đorđe Jocković u sredu je izjavio da bi zbog velikih vrućina vlada u Beogradu trebalo da proglasiti sušu za elementarnu nepogodu. Jocković je istakao da bi trebalo da se izađe u susret poljoprivrednicima koji su u zakup uzeli velike površine zemlje i koji imaju velike rate za kredite, a koji zbog suše neće moći da vrate anuitete.
"Kukuruz nam se pred očima istopio. Ne samo da su izgoreli gornji listovi na biljci nego i oni kod klipa, a veliki broj biljaka je potpuno jalov zbog visokih temperatura", kazao je Jocković.
Zlatibor - U požaru koji je na Zlatiboru izazvao udar groma, u štali Poljoprivrednog kombinata izgorele su 304 ovce i pet koza. Stado je bilo vlasništvo 37 stočara iz užičkog kraja, a na Zlatiboru je bilo na uslužnoj ispaši. Vatrogasci su reagovali veoma brzo, ali nisu uspeli da spasu životinje. ”U zgradi su bile 304 ovce i pet koza, koje su stočari sa područja Čajetine, Užica, Požege i Lučana doterali kod nas na uslužnu pašu. Nijedna životinja nije preživela”, rečeno je u PK „Zlatibor“. Jezivo je juče izgledalo zgarište ovog dobra. Između popadalih i zapaljenih greda i crepova na sve strane nazirale su se lešine ugljenisanih ovaca koje nisu uspele da nađu spas od vatre.
Smedia
Beograd - Unije poslodavaca Srbije podnela je Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti uredbi o ograničavanju marži na osnovne životne namirnice i cene hleba. Inicijativa je podneta juče na zahtev tri najveća udruženja malih trgovaca iz Beograda, Novog Sada i Subotice koja okupljaju više od 1.800 trgovinskih i samostalnih trgovinskih radnji. UPS navodi da su uredbe suprotne načelima Ustava Srbije, a Uredba o ograničavanju marži na osnovne životne namirnice suprotna je i Zakonu o trgovini i Zakonu o obligacionim odnosima Srbije. Ove uredbe, a posebno uredba o maržama, kako navode, u proteklih šest meseci izazvale su veliku štetu malim trgovinskim radnjama.
Senta - Najveće i najuspešnije žitomlinsko preduzeće u Vojvodini i Srbiji AD „Žitopromet-Mlin” iz Sente do sada je preuzelo 52.000 tona pšenice, a očekivanja predsednika Upravnog odbora Predraga Đurovića su da će se do kraja ove nedelje u silosima u Senti, Novom Kneževcu i magacinima u Tornjošu i Đali uskladištiti planiranih 60.000 tona. Đurović kaže da je u odnosu na utvrđenu otkupnu cenu pšenice neminovno da će proizvođačka cena kilograma brašna biti najmanje 35 dinara, što je petinu više nego uoči žetve, te da je po svim kalkulacijama neminovno i poskupljenje hleba. AD „Žitporomet-Mlin” je utvrdio otkupnu cenu od 21,60 din/kg.
SJudad Meksiko - Na farmama živine na zapadu Meksika u protekle tri nedelje ubijeno je 2,5 miliona ptica, u pokušaju da se zaustavi širenje
epidemije ptičjeg gripa. Prema podacima UN, virus odgovoran za ovu epidemiju ptičjeg gripa, H7N3, povremeno je izazivao bolest kod ljudi u raznim delovima sveta, ali ne prenosi se lako sa čoveka na čoveka. Zvaničnici su objavili da su obišli 148 farmi živine i da je na 31 pronađen ptičji grip, na 34 nije, dok rezultati za ostale još nisu gotovi. Od 3,4 miliona ptica pogođenih epidemijom u ponedeljak je ubijeno 2,5 miiliona u okviru mera kontrole i iskorenjivanja bolesti, poručilo je meksičko ministarstvo poljoprivrede.
Blace - U Topličkom okrugu visoke temperature nepovoljno utiču na rod poljoprivrednih kultura. Voćari u opštini Blace strahuju da će rod šljiva, koje su za većinu meštana izvor prihoda, biti prepolovljen. Opština Blace, proporcionalno teritoriji, ima najveći broj stabala šljiva u Srbiji, pa je i rod tog voća veoma važan za ceo kraj. “Šljiva je u vrlo lošem stanju. List je počeo da se suši, svi stari zasadi imaju mnogo suvih grana, tako da je pitanje šta će u narednom periodu biti sa njima”, kaže Srbislav Đukić iz Međuhane. Opasnost preti i samim voćkama, odnosno stablima. Očekivanja su da će ovo biti jedna od najlošijih godina što se tiče roda šljive.
Novi Sad - Novoizabrani pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Goran Ješić izjavio je juče da će jedan od njegovih prvih zadataka biti komunikacija sa resornim republičkim ministarstvom i pomoć vojvođanskoj poljoprivredi. ”Prvi zadatak republičkog ministra treba da bude da decentralizuje i regionalizuje poljoprivrednu proizvodnju na teritoriji Srbije jer je ona potpuno različita. U Vojvodini vam je to mercedes benz, a negde je to fića ili jugo i zato je moj zadatak komunikacija sa republičkim ministarstvom i pomoć vojvođanskoj poljoprivredi, koja je merceds benz, da bude još bolji automobil i da što više pravi profita za građane Vojvodine”, rekao je Ješić.
Beograd - Direktor Udruženja “Žita Srbije” Vukosav Saković ocenio je juče da neće biti velikog interesovanja poljoprivrednika i zadruga za prodaju pšenice državi, koja je ponudila otkupnu cenu od 23 dinara po kilogramu. “U ovom trenutku tražnja za pšenicom je dosta dobra, čak bolja od ponude. Pšenica se danas na tržištu prodaje po ceni od 23 do 23,5 dinara za kilogram, a očekuje se da će još neki dinar porasti”. Prema rečima Sakovića, Republičke robne rezerve su ove godine izašle sa realnom tržišnom cenom, za razliku od prethodnih godina, kada je cena bila za dva do tri dinara bolja od tržišne.
Novi Sad - Otkup pšenice za državne robne rezerve počinje danas i obavljaće se preko Produktne berze u Novom Sadu. Direkcija za robne rezerve će otkupljene količine isplaćivati u roku od osam dana. Navedeno je će zbog ravnomerne teritorijalne zastupljenosti pri otkupu pšenice svaki okrug u Srbiji dobiti odgovarajuću kvotu. Republička direkcija za robne rezerve će, na osnovu jučerašnje odluke Vlade Srbije, kupiti do 100 hiljada tona pšenice ovogodišnjeg roda po ceni od 23 dinara po kilogramu. Pšenica će se kupovati od komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava i zemljoradničkih zadruga registrovanih u Agenciji za privredne registe.
Zagreb - Hrvatska ministarstva poljoprivrede i rada predstavila su predlog zakona kojim će nastojati da spreče nelegalna sezonska zapošljavanja u poljoprivredi. Sezonci u poljoprivredi će ubuduće raditi na osnovu knjižica i kupona, odnosno vaučera kojima će evidentirati svaki dan radnog staža radnika, koji će mu se na kraju godine upisivati u radnu knjižicu. Niko ne zna kolika je tačna “crna” brojka, ali procenjuje se da od 195.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinastava, njih 15.500 zapošljava oko 100.000 sezonskih radnika godišnje. Osim zaposlenih na puno radno vreme, sezonske poslove u poljoprivredi ne mogu da obavljaju maloletnici ili žene na porodiljskom odsustvu.
Brisel - Svi proizvođači organske hrane u EU obavezni su da od 1. jula na svoje proizvode stavljaju jedinstveni logo koji potvrđuje da je proizvod poreklom iz EU. Korišćenje logoa biće opciono za uvozne proizvode i one koji nisu pakovani u EU. Logo “Euro-list” koji simbolički predstavlja vezu Evrope i prirode, sastoji se od 13 zvezdica raspoređenih u obliku lista na zelenoj podlozi. Kuriozitet je da je autor logoa nemački student srpskog porekla Dušan Milenković. Korišćenje drugih privatnih, regionalnih i nacionalnih logoa u EU biće dozvoljeno, ali paralelno uz jedinstveni logo. Stari logo EU za organske proizvode postoji od 1990. i korišten je na dobrovoljnoj bazi.
Subotica - Posle Imleka i Mlekara Subotica povisila je otkupne cene mleka, tako da će otkupna cena za najbolju kategoriju dobavljača iznositi 36 dinara po litru. Kako je za Tanjug rekao direktor sirovinskog sektora AD Mlekara Subotica Goran Stoparić, otkupne cene mleka povećane su u rasponu od dinar do dinar i 60 para po litru, u zavisnosti od kategorije proizvođača. “Mi smo prošle godine zauzeli stav da ćemo u okviru naše kompanije usklađivati cenu sirovog mleka sa cenama u regionu, pre svega sa cenama u zemljama Evropske unije - Slovenije, Mađarske, Rumunije i Bugarske”, rekao je Stoparić. Mlekara Subotica otkupila je protekle godine 53 miliona litara sirovog mleka.
Glazgov - Jedan škotski nutricionista Majk Lin sa Univerziteta u Glazgovu
i njegov prijatelj, preduzetnik Doni Meklin plasirali su na tržište prvu nutricionistički uravnoteženu picu. Nutricionistički balansirane pice sadrže 30% preporučenog dnevnog kalorijskog unosa proteina, ugljenih hidrata, vitamina i minerala. Profesor Lin izjavio je da je ideja o proizvodnji zdravih pica stigla iz čiste frustracije. “Nedavno smo proučavali gotovu hranu koju proizvodi pet vodećih lanaca supermarketa u Škotskoj. Ta jela imaju soli za ceo dan, zasićenih masti za ceo dan ili više, a neke sastojake koji su neophodni organizmu uopšte i nemaju. Niko ne vodi računa o nutritivnim vrednostima”.
Novi Sad - Visoke temperature najviše pogađaju proizvođače svinja i živine. S druge strane, netačno je uvreženo mišljenje da goveda dobro podnose tropske vrućine. Krave su samo malo tolerantnije na temperaturne šokove, podsećaju stručnjaci. Kod nas je problem u tome što manje farme nemaju uslove za spuštanje temperature u objektima. Građene su često bez odgovarajuće ventilacije, kaže stručnjak u NS Poljoprivrednoj stanici Aleksandra Jocić. Pri ovakvim vremenskim uslovima, uspehom se može smatrati već i to da je samo zaustavljen pad proizvodnje. Prilikom izgradnje objekata na farmi mora se obratiti pažnja na ono što postaje naša realnost, a to je da su nam leta postala tropska.
Stevan Davidović, RTV
Subotica - Trenutne visoke temperature ubrzale su zrenje i žetvu pšenice, ali i ozbiljno ugrožavaju rod kukuruza i ostalih kasno-jarih kultura, kaže direktor Poljoprivredne stručne službe u Subotici Damir Varga. “Prognoze po pitanju prinosa kukuruza, soje i šećerne repe nisu nimalo optimistične. Ukoliko ne bude najavljene kiše naredne nedelje prinosi će biti znatno ispod očekivanih, a na pojedinim parcelama ih uopšte neće ni biti”, rekao je Varga. On je precizirao da se ovi usevi nalaze u fazi oplodnje i nalivanja zrna, koja protiče pod veoma visokim temperaturama koje će svakako uticati na fertilnost polena i uzrokovati oplodnju koja neće biti stopostotna.
Firenca - Selo Pratariča u Toskani, 40 kilometara od Firence, stavljeno je na prodaju po ceni od 2,5 milona evra na veb sajtu i-Bej. Selo koje se nalazi na nadmorskoj visini od 850 metara, ima predivan pogled na dolinu Kasentino i nenaseljeno je već 50 godina. Nekadašnji stanovnici Pratariče, koji su se bavaili uglavnom poljoprivredom i uzgajanjem ovaca, odlazili su u grad u potrazi za boljim životom, pretvorivši ga u selo fantoma. “Agencije za nekretnine godinama su bezuspešno pokušavale da prodaju selo, ali ovog puta oglas na i-Beju privukao je veliku pažnju”, izjavio je Luka Santini, gradonačelnik Stije, najbližeg okolnog grada.
Meksiko/Peking - Meksička vlada proglasila je juče uzbunu na teritoriji cele zemlje zbog alarmantnog širenja virusa ptičjeg gripa, od kojeg je obolelo oko 1,7 miliona ptica. Više od polovine zaraženih ptica je uginulo ili je ubijeno, saopštilo je meksičko Ministarstvo poljoprivrede, dodajući da je širenje epidemije potvrdila Svetska organizacija Ujedinjenih nacija za hranu (FAO). Prema saopštenju kineskog ministarstva poljoprivrede, vlasti autonomne oblasti Sinđijang na severozapadu Kine uništile su više od 150.000 pilića zbog epidemije ptičjeg gripa. Kina se smatra jednom od najugroženijih zemalja ptičjim gripom jer poseduje najviše živine u svetu.
Beograd - U Srbiji se, prema procenama, godišnje proizvede oko 16 litara jestivog ulja po stanovniku. Nakon upotrebe prikupi se i preradi manje od jedan odsto, rečeno je juče na skupu o tretmanu otpadnih jestivih ulja u PKS. Otpadno ulje se, kako je navedeno, uglavnom izvozi u Austriju. “To je, pored ostalog, posledica manje sakupljačke mreže otpadnog jestivog ulja od kapaciteta za njegovu preradu”, rekao je na skupu savetnik za ekologiju predsednika PKS Siniša Mitrović. Prema njegovim rečima, iz Srbije se otpadno jestivo ulje i izvozi, uglavnom u Austriju gde košta oko 500 evra po toni, jer je kvalitetna sirovina za proizvodnju biodizela.
Novi Kneževac - Udruženje proizvođača rakije „Udružene porodične destilerije Vojvodine”, sa sedištem u Novom Kneževcu, poziva sve registrovane proizvođače da se uključe u projekat osnivanja poslovnog udruženja-klastera proizođača domaćih rakija. Predsednik Udruženja Slavko Golić ističe da osnivanje klastera ima za cilj unapređenje položaja proizvođača domaćih rakija u zanatskom tipu proizvodnje i unapređenje plasmana. Projekat osnivanja klastera je podržao i delom finansira Pokrajinski sekretarijat za privredu, a podršku projektu dali su Enološka stanica Vršac, Regionalni centar za društveno-ekonomski razvoj Banat i poljoprivredna stručna služba ”Agrozavod” iz Vršca.
Beograd - U Srbiji je tokom juna palo 70 odsto kiše manje od proseka za taj mesec, što uz tropske temperature, loše utiče na gotovo sve poljoprivredne kulture ali je još rano za procenu eventualnog manjka prinosa zbog toga, saopštio je juče Republički hidrometeorološki zavod Srbije. “Jun je jedan od najkišovitijih meseci u godini, ali je od prosečnih 60 litara palo samo 30 odsto kiše, što uz desetak tropskih dana sa temperaturama višim od 30 stepeni, veoma nepovoljno utiče na sve useve”, rekla je agenciji Beta šefica odseka RHMZ za agrometeorologiju Zorica Radičević. Prema njenim rečima, najmanje kiše bilo je u južnoj i istočnoj Srbiji.
Podgorica - U organizaciji Cooperatives Europe (Zadružnog saveza
Evrope), Zadružnog saveza Crne Gore i COSV (Italian Solidarity in the World) i Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja Crne Gore, a pod pokroviteljstvom Evropske unije, u Podgorici je održana Međunarodna konferencija o kooperatrivama Balkanskih zemalja.
Na Konferenciji su, pored Crne Gore, učestvovali predstavnici zadrugarstva Sloveniji, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Albanije, Turske, dok su predstavnici Zadružnog saveza Srbije bili odsutni.
O Stanju zadrugarstva i mogućnostima saradnje zadružnog sektora Srbije sa drugim Balkanskim zemljama i sa Cooperatives Europe na Konferenciji su govorili i predsednik Zadružnog pokreta prof. dr Miladin M. Ševarlić i potpredsednica prof. dr Zorka Zakić. Oni su predložili da Cooperatives Europe formira Regionalnu kacelariju za zadrugarstvo Balkanskih zemalja sa sedištem u Beogradu, kako bi imali zajednički i jedinstven pristup razvoju
zadružnog sektora privrede, koji u uslovima ekonomske krize pokazuje izuzetnu vitalnost.
Prof. dr Hans-Jurgen Schaffland iz nemačkog DGRV istakao je neophodnost da zemlje Balkana brže donose nove zakone o zadrugama, kako bi se omugilo rešavanje barem dela nagomilanih problema u tranzicionim zemljama.
Klaus Niedelander - direktor Cooperatives Europe istakao je da zadrugu treba tretirati kao preduzeće koje osnivaju zadrugari radi zadovoljavanja svojih ne samo ekonomskih, već i socijalnih i kulturnih potreba članova i lokalnih zajednica u ruralnim područjima na kojima su poljoprivredne zadruge dominantan oblik preduzetništva u većini zemalja Evrope.
Poljoprivreda.info
Sremska Mitrovica - Policijska uprava Sremske Mitrovice saopštila je juče da je u požaru koji je izbio u Bosutu izgorelo 16 ha pšenice i da se materijalna šteta procenjuje na oko milion dinara. Uzrok požara, koji je izbio u nedelju oko 14 sati, još se utvrđuje. Oko 15 ha pod pšenicom izgorelo je u Subotici u poslednjih nekoliko dana, a uzrok požara su varnice iz lokomotiva lokalnih vozova. Policija je upozorila građane da će pripadnici Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici i Odeljenja za vanredne situacije kažnjavati sva neodgovorna lica koja izazivanjem požara na njivama nanose veliku materijalnu štetu i potencijalno ugrožavaju svoju i tuđu bezbednost.
Beograd - Kompanija Imlek povećala je cene otkupa mleka sa 34 na 36 dinara po litru. Ovim potezom, saopšteno je, kompanija Imlek je nastavila sa politikom podsticanja proizvodnje sirovog mleka kao ozbiljne sirovinske osnove. ”Zbog promene kursa i povećanja troškova primarne proizvodnje kompanija Imlek podiže cenu otkupa sirovog mleka jer želimo da ublažimo teškoće na koje farmeri zbog većih troškova nailaze“, rekla je Svetlana Glumac, CORA direktor Denjub fuds grupe. Povećanje subvencija u samom mlečnom govedarstvu ima za cilj da se farmeri podstaknu da povećaju proizvodnju sirovog mleka i time ojačaju domaću poljoprivredu.
Brisel - Mnoge članice EU ne nadgledaju na odgovarajući način proces sertifikacije organskih proizvoda. U izveštaju sudskog revizora navodi se da nacionalne vlasti imaju poteškoća u praćenju porekla organskih proizvoda koji su uvezeni. Neke zemlje čak imaju problem da prate proizvode proizvedene u svojoj zemlji. Uprkos uočenim propustima u kontroli procesa organske proizvodnje, Komisija uverava da građani mogu da budu sigurni da jabuka i govedina sa oznakom “organska” zaista to i jeste. Sertifikati za organsku hranu iz Srbije se ne priznaju u EU, pa proizvođači moraju da dobiju sertifikat od kontrolnih tela iz inostranstva. Procedura za odobravanje je u toku.
Vrbas - Vlasnici oko 250.000 registrovanih grla ovaca i nekoliko desetina hiljada koza u Vojvodini u dilemi su kako dalje. Hrana je poskupela, a proizvodima, ako imaju gde da ih plasiraju, cena je ostala ista. Zbog toga u Udruženju ovčara i kozara kažu da ih ne bi iznenadilo ako bi proizvođači uskoro počeli da prosipaju mleko. ”Umesto da država podstiče razvoj ovčarstva i kozarstva šalje nam signale da je ta grana poljoprivrede uopšte ne interesuje a administrativnim merama dodatno nas opterećuje, pa bi bilo najbolje da se ne meša u naš posao”, poručio je predsednik Udruženja uzgajivača ovaca i koza ”Bikara“ iz Vrbasa Vladimir Kankaraš.
Vašington - Samo tri države u SAD će i dalje naručivati govedinu koja možda sadrži odbačene delove mesa sterilisane amonijakom, pogrdno nazvanu „ružičasti šlajm”. Školske uprave širom SAD okrenule su leđa „ružičastom šlajmu”. U svim državama izuzev Ajove, Nebraske i Južne Dakote školske kantine neće više naručivati mleveno meso koje možda sadrži ostatke tretirane amonijakom. Ovaj proizvod od goveđih otpadaka desetak godina se dodavao mlevenom mesu, uz odobrenje federalnih agencija i tvrdnju da je bezbedan za upotrebu. U martu se međutim ogadio potrošačima kada je za njega umesto izraza „fino teksturisana goveđa krtina” upotrebljena kovanica „ružičasti šlajm”.
Istambul - Turski privrednik poreklom iz Bosne i Hercegovine, Ajbar Uluka, najavio je da će u narednih šest mjeseci otvoriti prvu od ukupno hiljadu farmi koza u BiH. Planiranih hiljadu farmi koza biće otvoreno u narednih pet godina, a Uluka je najavio da će u jednoj godini napraviti 200 farmi, a svaka će imati po 150 koza. To je deo projekta razvoja poljoprivrede u BiH koji će doprineti otvaranju oko 7.500 radnih mesta. Otvaranje farmi će finansirati turske kompanije koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom, a kada su u pitanju ekonomski pokazatelji u vezi sa projektom, Uluka je ocenio da će celokupni projekat imati izvozni kapacitet od oko 250 miliona evra na godišnjem nivou.
Vinča - Ove godine cena višanja u otkupu je veća nego maline, što se retko dešava. “Izuzetno smo zadovoljni otkupnim cenama. Kilogram višanja ‘marela’ plaća se 150, a ‘oblačinskih’ 115 dinara. Sitnije višnje druge klase otkupljivači na licu mesta odmah posle predaje plaćaju 75 dinara”, kaže voćar iz Vinče Slobodan Stanković. On dodaje da u mnogim zemljama raste tražnja za našim višnjama. Najveće količine izvozimo za tržište Rusije, Nemačke i Austrije. Deo berbe otprema se i u fabrike za preradu voća u Valjevu, Požegi i Gornjem Milanovcu. Dobro prolaze i berači višanja - dobijaju i do 20 din/kg ubranih višanja, a to znači da za dan može da se zaradi i do 3.000 dinara.
Novi Sad - U saopštenju za javnost Asocijacije poljiprivrednika kaže se da je neophodno donošenje uredbe po kojoj će Robne rezerve otkupiti 200.000 tona pšenice, a po ceni od 25 centi po kilogramu sa uračunatim PDV-om (što na današnji dan iznosi 28,65 dinara).
U saopštenju se navodi i obrazloženje, da je procena ovogodišnjeg prinosa u Vojvodini četiri tone po hektaru, a u užoj Srbiji tri i po tone po hektaru, što ukazuje na to da je minimalna otkupna cena pšenice 25 euro centi sa uračunatim PDV-om. Uz ovo, kaže se i da bi se isplativost proizvodnje u užoj Srbiji postigla otkupnom cenom od 30 euro centi po kilogramu sa PDV-om.
U Asocijaciji poljoprivrednika donešen je i stav da cena pšenice mora biti viša u odnosu na prethodnu godinu, s obzirom na višegodišnji trend smanjenja površina pod pšenicom, kao i da će intervencija Robnih rezervi sprečiti obaranje cena pšenice od strane prerađivača i trgovaca.
Saopštenje za javnost potpisao je Miroslav Kiš, predsedavajući Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika.
Zrenjanin - Počela je žetva pšenice na vojvođanskim poljima, posao je urađen tek na nekoliko stotina hektara, a prvi prinosi na severu Bačke i u srednjem Banatu kreću se od 4,2 do 5,5 t/ha. U Poljoprivrednoj stručnoj službi u Zrenjaninu kažu da su prvi otkosi požnjeveni na parcelama s domaćim sortama, a prinosi su šaroliki, uz vlagu od 13,5% i hektolitarsku težinu iznad 80, što znači i dobar kvalitet, za mlinare i pekare. ”Na osnovu kalkulacija pojedinih zadruga u Vojvodini, cena koštanja ovogodišnjeg roda hlebnog žita je 21,50 din/kg”, kaže predsednik Kluba proizvođača Lajoš Babi i objasnio da bi cena trebalo da bude 23 din/kg da bi proizvođači ostvarili minimalnu dobit.
Osipaonica - Lubenice koje se uvoze, najviše iz Albanije i Makedonije, obaraju cenu domaćeg bostana, jer stižu na srpske trpeze značajno ranije. To znači da će ovog leta, uz danak zimskog mraza, mnoge bostandžije u Srbiji biti u minusu. Dejan Mitrašinović iz Osipaonice, koji ima 3,5 hektara pod bostanom, tvrdi da albanske lubenice “ubiše“ domaće, a da će, ako cena bude kao prošle godine, sigurno biti u debelom minusu. “Od naredne nedelje uvozni bostan će se na veliko prodavati po 28 dinara, a dok stigne naš za mesec dana, cena će biti 10 dinara, a možda i manje”, kaže ovaj uzgajivač u selu gde oko 250 porodica živi od proizvodnje ovog povrća.
Merošina - U opštini Merošina, na oko 2.000 ha, počela je berba oblačinskih višanja. Proizvođači, koji su proteklih godina trpeli gubitke, zadovoljni su otkupnom cenom koja će ublažiti i štetu zbog smanjenog roda. Slobodan Jovanović iz Oblačine među prvima je u merošinskoj opštini počeo berbu višanja. U brađivanje i zaštitu višanja na dva i po hektara uložio je 350.000 dinara, a otkupna cena od 100 din/kg računicu čini pozitivnom. Kada odbije sve troškove, očekuje da će mu ostati 500.000 dinara po vagonu. Oko 5.000 evra čiste zarade po hektaru očekuju i ostali merošinski višnjari, mnogo više zadovoljni cenom i kvalitetom višanja nego rodom, koji je za trećinu ispod maksimalnog.
Beč - Austrija i Slovenija rešile su spor oko “kranjske kobasice”, koji je izbio nakon što je Ljubljana zatražila od EU da zaštiti ovo ime na osnovu geografskog porekla. Posle intenzivnih bilateralnih pregovora, dve zemlje su postigle dogovor prema kojem će Slovenija samo zaštititi “kranjku klobasu”, i prihvatiće da Austrija zadrži nemačke nazive “Krainer”, to jest “kranjsku sa sirom” (Kasekrainer), saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede Austrije. “Za nas je to važno jer je “kranjska sa sirom” austrijski izum i ima dugu tradiciju, a ujedno je i važan privredni faktor. Postigli smo kompromis koji odgovara svima”, naglasio je ministar poljoprivrede Austrije Nikolaus Berlaković.
Novi Pazar - Specijaliteti iz novopazarskog kraja - mantije, pite, bureci i baklava - naći će se na evropskom ali i američkom tržištu, zahvaljujući inicijativi ovdašnje firme “Euro baget“, koja posluje u sastavu privatnog trgovinsko-ugostiteljskog preduzeća “Rekić“.“Euro baget“ se već bavi proizvodnjom prehrambenih proizvoda sa ovog područja, koji se prodaju u objektima velikih trgovinskih lanaca u Srbiji, ali i u Turskoj, BiH i CG. Novi poslovni potez je proširivanje proizvodnje i upošljavanje nove radne snage, jer postoje svi uslovi koje zahtevaju standardi evropskog tržišta. U narednih desetak dana očekuje se potpisivanje ugovora sa partnerima u inostranstvu.
Bačka Topola - Na severu Bačke počela je žetva ječma, a prvi prosečni prinosi od oko pet tona po hektaru su za oko 15% manji nego prošle godine, procenili su stručnjaci. To je dobar prinos u odnosu na uslove koji su pratili proizvodnu godinu, kao i prvi rezultati roda sorti prispelih za žetvu čije se intenziviranje očekuje sredinom sedmice, rekao je saradnik u poljoprivrednoj stručnoj službi u Bačkoj Topoli Radomir Šusa. Navodeći da su prvi otkosi ječma u opštinama Bačka Topola i Mali Iđoš počeli nedelju dana ranije nego što se procenjivalo, on je objasnio da je na to uticalo ubrzano sazrevanje useva, posle nekoliko dana sa tropskim temperaturama.
Beograd - Nа osnovu Uredbe o korišćenju podsticаjnih sredstvа zа podizаnje proizvodnih zаsаdа voćаkа, vinove loze, hmeljа i lincure zа 2012. Godinu, ministаrstvo poljoprivrede i trgovine donelo je Preporuku zа Plаn podizаnjа i održаvаnjа voćnjаkа. Preporukа se odnosi nа nove zаsаde voćа čiji je zbir pojedinаčnih površinа, odnosno pаrcelа pod zаsаdimа jedne voćne vrste veći od dvа hektаrа, а zа koji se podnosi Zаhtev zа korišćenje podsticаjnih sredstvа po osnovu Uredbe o korišćenju podsticаjnih sredstvа zа podizаnje proizvodnih zаsаdа voćаkа, vinove loze, hmeljа i lincure zа 2012. Preporuku se sa potrebnim obrascima može preuzeti na sajtu ministarstva.
Novi Sad - Da li aktuelna dešavanja na berzi najavljuju novog vlasnika grčkih šećerana, glavna je tema o kojoj polemišu berzanski stručnjaci ovih dana. Na Berzi su skočile akcije šećerana Helenik šugar, Šajkaške i Crvenke, žabaljske su skočile 20, a crvenačke 43,3%. Neki kažu da razlog tome ipak nije prodaja ovih fabrika. U igri za šećerane „Helenik šugara” u Srbiji ostale su samo tri-četiri evropske komapnije, a kako se u šećernoj branši nezvanično može čuti, kolo ipak vodi MK grupa. Iz utakmice za „Crvenku„ i „Šajkašku” izašlo je više od polovine igrača, a još uvek je zainteresovana poljska kompanija, kao i jedna grčka, o kojoj se i najviše šuška i spekuliše.
Čoka - Duvanska industrija „Čoka” iz Čoke, koja je među najvećim proizvođačima i prerađivačima lista duvana, značajnim naporima uspela je da obezbedi novac i konačno će do kraja juna biti isplaćeni svi proizvođači koji su ovoj fabrici sirovinu isporučili iz prošlogodišnje berbe. Ukupna vrednost preuzetog duvana je oko 2,5 miliona evra, a preostalih 700.000 evra biće isplaćeno narednih dana zahvaljujući izvozu žutog lista u Grčku. Međutim, kašnjenje isplate odrazilo se i na ugovaranje ovogodišnje proizvodnje, tako da su ugovorene značajno manje površine – upola u odnosu na prošlu godinu – tako da je ona zasnovana na svega 480 hektara.
Loznica - U Srednjem Podrinju počela je berba malina za koju još nije utvrđena otkupna cena, saopšteno je iz Zavoda za poljoprivredu u Loznici. Lokalni otkupljivači još nisu utvrdili otkupnu cenu malina, koja prema najavama, neće dostići prošlogodišnji nivo od 85 dinara za kilogram prve klase roda. Ta cena ne zadovoljava proizvođače, koji smatraju da im tek zarada od 130 dinara za kilogram može pokriti najosnovnije troškove. Malinjaci na tom području prostiru se na površini od 1.800 hektara poljoprivrednog zemljišta. Dosta malinjaka se, međutim, sasušilo, zbog lošeg prezimljavanja i oštećenja tokom proleća, pa se očekuje umanjen rod.
Beograd - Froškogorski “bermet”, slatko vino koje se pilo na dvoru Marije Terezije, leskovački ajvar i homoljski med jedini su domaći proizvodi sa zaštićenim poreklom. Osim njih, na nacionalnom nivou, u Zavodu za intelektualnu svojinu, registrovana su još 43 proizvoda, ali i lokaliteta. Među njima su užička pršuta i slanina, sremski kulen, kobasica i salama, požarevačka kobasica, rtanjski čaj, homoljski sirevi, “banatski rizling”, “jagodinska ružica”, kosovsko vino, kladovski kavijar, pirotski ćilimi, nekoliko mineralnih voda, leskovački roštilj, valjevski duvan čvarci, futoški kupus, ariljska malina...
Beograd - Izvoz jaja u EU nije zabranjen, kao ni drugih proizvoda, već je Srbija u postupku dobijanja dozvola da se jaja iz pojedinih objekata mogu naći na tržištu EU, izjavio je juče predstavnik Uprave za veterinu Budimir Plavšić. Demantujući pisanje pojedinih medija da je reč o zabrani izvoza jaja zbog postojanja salmoneloze u Srbiji, Plavšić je rekao da će nakon kontrole EU, pojedine farme dobiti dozvolu za izvoz. Objasnivši da zemlje izvoznice moraju da imaju program kontrole salmoneloze koji je odobrila EU, Plavšić je rekao da su propisi u Srbiji usklađeni sa EU, ali da nemamo odobren program, jer je njime zabranjeno lečenje koka nosilja i ostale živine.
Beograd - U opštinama Inđija, Kraljevo, Ljubovija, Ivanjica i Paraćin počeli su sa radom e-klubovi za žene, koje žele da pokrenu i promovišu sopstveni biznis, pa će tako one koje već godinama proizvode kolače, zimnicu, džemove, od sada te proizvode, osim na pijaci moći da predstave i na internetu, saopštila je Uprava za rodnu ravnopravnost. Kako se navodi u saopštenju, zahvaljujući projektima za otvaranje e-klubova za žene na selu i pomoć preduzetnicama u seoskom turizmu, seoske sredine u Srbiji dobijaju snažne žene preduzetnice. Uprava za rodnu ravnopravnost konkretnim projektima želi da pomogne osnaživanje i ekonomsku samostalnost žena na selu koje su višestruko diskriminisane
Arilje - Ugovor koji je Unija malinara Srbije potpisala sa austrijskom firmom “CWS Best food” neće biti realizovan. Sporazum potpisan u martu predviđao je otkup 50.000 tona ovogodišnjeg roda maline po prosečnoj izvoznoj ceni od 1,60 evra po kilogramu. Predsednik Unije malinara Dragiša Terzić kaže da su umesto za 50.000 tona potpisani ugovori za otkup samo 5.000 tona maline, što je nedovoljna količina da bi se posao sa Austrijancima realizovao. Prema njegovim rečima, proizvođači malina nisu verovali u priču sa Austrijancima, jer su je “razni tajkuni, kao i politička situacija oko izbora”, tretirali kao laži i među narod se uvukla sumnja. Terzić je naglasio i da u Srbiji ne postoji slobodno tržište maline, već “ima nekoliko monopolista koji su bliski vladajućim strukturama u Beogradu i zato cena varira i više 150%”. On dodaje da će ovogodišnji rod maline, zbog jake zime i naglih temperaturnih skokova poslednjih dana, biti za 40% manji nego prošlogodišnji. Otkup je u nekim krajevima Srbije već počeo i, prema rečima Terzića, otkupna cena u ovom trenutku je 100 din/kg. Pošto zbog lošeg roda neće biti hiperprodukcije, Terzić očekuje da bi ovogodišnja otkupna cena trebala da bude na nivou ili preko 1,20 evra po kilogramu. Proizvođači malina u rudničko-takovskom kraju počinju ovogodišnju berbu ali ne znaju otkupnu cenu, što izaziva nezadovoljstvo i sumnju da će opet neko zaraditi na njihovom trudu, tvrde malinari. Kako je rekao predsednik Udruženja malinara “Vilamet Suvobor” Pero Petrović, niko od otkupljivača neće da saopšti otkupnu cenu, čak se ne zna ni akontaciona, već je sve u “nekoj magli i obećanjima”.
Brazil, Argentina - Soja je skupa i u svetu i kod nas pa oni koji je imaju mogu da trljaju ruke. Sve prognoze idu naruku proizvođačima, a mada se ciframa još uvek spekuliše, dobra cena soje u otkupu je, slažu se berzanski stručnjaci i drugi poznavaoci ovog tržišta, zagarantovna. Kako se od njih može čuti, predviđa se da će otkupna cena soje premašiti 400 evra, odnosno da će se vrteti oko 420, mada neke prognoze idu i do 450 evra po toni. Pre tri godine, podsetimo, bila je bezmalo upola jeftinija – oko 230 evra, a lane 330. U ovoj branši očekuju da će cena soje, a i sojine sačme, rasti sve do aprila iduće godine, odnosno do žetve u Brazilu i Argentini.
Subotica - Grad veličine oraha padao je u ponedeljak uveče na teritoriji Subotice, a štete na pojedinim parcelama pod pšenicom procenjuju se i na više od pedeset odsto, rečeno je u Poljoprivrednoj stručnoj službi Subotica. Kako je izjavio direktor PSS Subotica Damir Varga, olujno nevreme, praćeno gradom, zahvatilo je potez od naselja Mišićevo do Mikićeva, natopilo je zemljište sa sedam litara kiše po kvadratu za samo deset minuta, dok je po izjavama očevidaca u Mišićevu bilo 20 centimetara leda pored puta. “Padao je grad veličine od nokta do oraha. Usevi, pšenica i kukuruz, pretrpeli su štetu koja se procenjuje u rasponu od pet do 60 odsto”, rekao je Varga.
Bordo - Kinezi mahom kupuju francuske vinograde što je izazvalo sumnju i nezadovoljstvo lokalnog stanovništva. Niko u Francuskoj i dalje ne može da shvati zbog čegao kupci sa Dalekog istoka kupuju njihove vinograde. Posebno interesovanje vlasnici pokazuju prema zasadima u okolini Bordoa. Odavno je prošlo vreme kada su Francuzi prodavali čokote Kinezima da ih zasade na peskovitom tlu svojih poroznih padina. Sada Kinezi po cele vinograde dolaze sami. Zajedno s vinogradima, bogati investitori s Dalekog istoka pazare i dvorce, od kojih neki predstavljaju prave bisere lokalne arhitekture, u fantastičnom krajoliku jugozapadne Francuske.
Beograd - U Srbiji, prema nepotpunim podacima, trenutno ima oko 1.200 zemljoradničkih zadruga, a procena je da se godišnje ugasi po 100 takvih kolektiva, izjavio je u subotu u selu Ljubiš na Zlatiboru stručni saradnik u Privrednoj komori Srbije Branislav Gulan. On je na konferenciji "Ka radničko-seljačkom pokretu" koja se održala za vikend u Ljubišu, izneo kako se procenjuje da je u svakoj od zadruga upisano po 26 pojedinaca, a sa svakom zadrugom sarađuje u proseku 80 gazdinstava. Gulan je naveo i da u svetu ima oko 800 miliona zadrugara i više od 100 miliona zaposlenih preko zadruga, ali da je ova delatnost u Srbiji u fazi nestajanja.
Vučje - Radnici poljoprivrednog kombinata “Porečje” Vučje traže raskid privatizacije sa beogradskom firmom “Agrotrade”, jer im nije isplaćeno deset zarada, a firma je u blokadi. - Ne vidimo izlaz iz situacije. Plate se ne isplaćuju, doprinosi se ne uplaćuju, proizvodnja je stala, nema izvoza, struja je isključena. Tražimo da se raskine kupoprodajni ugovor - rekao je predsednik fabričkog sindikata Rade Stojiljković. Prema navodima radnika, “Porečje” je dužno i oko 20 miliona dinara kooperantima, a postoje i milionski dugovi prema bankama i starim obavezama iz perioda pre privatizacije. “Porečje” je privatizovano pre više od godinu dana, odnosno, prodato za 150.000 evra.
Sao Paolo - Pet miliona brazilskih farmera podnelo je tužbu protiv američke kompanije Monsanto koja se bavi biološkim inženjeringom, tražeći čak 6,2 milijarde evra odštete. Prema njihovim tvrdnjama, proizvođač genetski modifikovanog semena uzima tantijeme za useve za koje nepravedno tvrdi da su njegovi. Farmeri tvrde da Monsanto godišnje nepravedno ubire ogroman profit širom sveta na osnovu tantijema na “ponavljane” žetve. “Ponavljane” žetve su one koje se dobiju sađenjem semena iz prethodne žetve. Dok je praksa obnavljanja žetve na ovaj način poznata od pamtiveka, Monsanto zahteva naplatu sa svih useva dobijenih iz genetski modifikovanog semena koje je on proizveo.
Novi Sad - Na međunarodnom festivalu šunke i pršute “Šunka fest”, koji se održava od danas do 10. juna na novosadskom sajmu, posetiocima će biti ponuđeno 1.000 šunki, izjavio je savetnik ovog festivala Miroslav Božin. Na “Šunka festu” će učestvovati oko 150 izlagača iz Srbije, Crne Gore, Mađarske, Slovenije, Italije, Portugalije i Nemačke. “Festival obuhvata izložbu, prodajni deo i prezentacije brendova”, kazao je Božin dodajući da će u auli novosadskog sajma biti izloženo 150 šunki među kojima i jedna stara čak 22 godine. Festival počinje otvaranjem izložbe čuvenog slikara Milana Konjevića, a glavni eksponat na toj izložbi biće slika šunke koju je umetnik naslikao u Parizu 1930. godine.
Sjenica - Uz sve nedaće koje su ih pratile tokom zime, kada su jedva sačuvali stada, stočare na Pešteru ovog proleća muči još jedna nevolja. Bar 30.000 jagnjadi nema ko da kupi. ”Samo u mom selu prodaje se 1.500 jagnjadi, mada je cena mizerna i kreće se od 180 do 200 dinara po kilogramu žive mere, što ne može da nam pokrije “ni troškove vode”. Kupaca nema, a svi su izgledi neće ih ni biti”, kaže Enver Dacić, stočar iz Bioca na centralnom Pešteru. ”Većini stočara gajenje jagnjadi glavni je i najveći prihod. Ranije je bar bilo nakupaca koji su nas ucenjivali, ali i spasavali, jer niko ne haje. Organizovanog otkupa nije bilo, a ovog leta nema ni nakupaca. Najverovatnije, jagnjad ne mogu da prebace u Crnu Goru i Bosnu, gde su ih ranije prodavali. Po našim informacijama, otkup je i tamo stao, jer još nije počela turistička sezona”, kaže Dacić. Stočari govore da su sav novac uložili u kupovinu skupe stočne hrane, plaćali su čobane, porez i veterinare.
”Ako ih ostavimo za jesen, biće još teže, jer ćemo imati nove troškove, a na ceni nećemo dobiti ništa”, kaže Omer Mašović iz Kamešnice kod Sjenice. Pešterski stočari ne mogu da prodaju ni odličan sjenički sir koji nude za samo dva evra po kilogramu. Beograd, Sarajevo i Skoplje, gde
se ovaj “brend” najbolje prodavao su daleko, gorivo je sve skuplje, a otkupljivača na Pešteru nema “ni za lek”. ”Nemamo frižidere i rashladne uređaje, bojim se ponovo će nam, kao pre dve godine, propasti na tone ovog proizvoda koji bi mogao i da se izvozi”, ističe Fiko Cucak, stočar sa planine Giljeve na Pešteru. Problem otkupa naterao je mnoge stočare na Pešteru da uprkos intencijama države da se poveća stočni fond smanje svoja stada. Retko ko se odlučuje da jagnjad ostavi za “proširenu reprodukciju”, jer što je stado brojnije, nevolje sa otkupom su veće.
Helsinki - Jedanaest boca šampanjca starog dva veka, koje potiču iz olupine broda potonulog u Baltičko more, biće stavljeno ove sedmice na aukcijsku prodaju u Finskoj. Pretpostavlja se da je brod plovio između severne Nemačke i zapadne obale Finske kada je u prvoj polovini 19. veka potonuo. U olupini na dubini od 50 metara pronađeno je ukupno 145 boca čuvenog proizvođača šampanjca “Vev Kliko”, kao i kuće “Žiglar” i “Hajdsik”. Stručnjaci smatraju da je šampanjac zadržao sav kvalitet jer su boce bile čuvane u idealnim uslovima: u potpunom mraku i na konstantno niskoj temperaturi. Prošle godine jedna flaša “vev klikoa” iz olupine prodata je za 37.000 dolara.
Zrenjanin - Stečajni upravnik zrenjaninske Industrije prerađevina od kukuruza (IPOK) Milan Nićetin zakazao je za 29. jun prodajuimovine te fabrike po početnoj ceni od 550 miliona dinara. Za tu najveću skrobaru na Balkanu zainteresovani su MK Komerc iz Novog Sada i beogradski “Kartonval” koji u toj fabrici, kao zakupac pogona, posluje unazad nekoliko meseci.
Nićetin je rekao da je nekoliko firmi otkupilo aukcijsku dokumentaciju, ali da niko nije uplatio depozit. Stečajni postupak u IPOK-u otvoren je sredinom aprila prošle godine. Nakon što je skrobaru u zakup uzeo “Kartonval”, deo otpuštenih radnika vraćen je na posao, a postrojenja su remontovana i nastavljena je proizvodnja skroba.
Beograd - Popis poljoprivrede u Srbiji biće obavljen od 1. oktobra do 15. decembra 2012., saopštio je Republički zavod za statistiku. Popis poljoprivrede RZS sprovešće posle više od pola veka i tom prilikom biće obuhvaćena sva poljoprivredna gazdinstva na teritoriji Republike Srbije. U sklopu priprema za sprovođenje Popisa poljoprivrede, RZS je 1. juna objavio i Javni poziv za prijavljivanje kandidata za učestvovanje u Popisu u svojstvu opštinskih instruktora. Kandidati se mogu prijaviti do 30. juna popunjavanjem elektronske prijave koja se nalazi na sajtu Popisa poljoprivrede www.popispoljoprivrede.
stat.rs, navedeno je u saopštenju RZS.
Beograd - Vlada Republike Srbije je na predlog Ministarstva poljoprivrede usvojila Uredbu o korišćenju podsticaja za podršku razvoju poljoprivredne i prehrambene proizvodnje kroz sertifikaciju sistema bezbednosti i kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla u 2012. godini. Korišćenje podsticaja odnosi se na pokrivanje dela troškova sertifikacije prema međunarodno priznatim standardima za bezbednost i kvalitet hrane (ISO 22000, BRC, IFS, GOST-R, HALAL, KOSHER, GLOBAL G.A.P.) kao i za proizvode dobijene po metodama organske proizvodnje i proizvode sa oznakom geografskog porekla.
Država će finansirati 50% troškova plaćene sertifikacije bez PDV-a. Korisnik može podneti samo jedan Zahtev za jednu ili više sertifikacija s tim da ukupan iznos podsticaja po korisniku ne može biti veći od 300.000 dinara. Zahtev se podnosi Upravi za agrarna plaćanja u Šapcu do 31. oktobra 2012. godine a sredstva može koristiti registrovano poljoprivredno gazdinstvo, preduzetnik, zemljoradnička zadruga, udruženje građana i privredno društvo, ukoliko imaju dokaz o sertifikaciji izdat u 2012. godini.
Beograd - Vlada Republike Srbije je na predlog Ministarstva poljoprivrede usvojila Uredbe o uslovima i načinu korišćenja podsticajnih sredstava za podršku nabavke osnovnog stada u svinjarstvu, ovčarstvu i kozarstvu kao i Uredbu o korišćenju podsticajnih sredstava za tov svinja u 2012. godini. Pravo na podsticajna sredstva ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo, preduzetnik i pravno lice. Registrovani poljoprivredni proizvođači podsticaje mogu da koriste za nabavku nazimica i nerastova starosti od 5 do 8 meseci. Bespovratna sredstva iznose 10.000 dinara po kvalitetnom priplodnom grlu ukoliko je grlo kupljeno nakon stupanja na snagu ove uredbe i ako poljoprivrednik to grlo koristi za dalju reprodukciju na sopstvenom gazdinstvu u naredne tri godine. Bespovratna podsticajna sredstava za nabavku osnovnog stada u ovčarstvu i kozarstvu koriste se za šilježice, šilježane, dviski i dvizaca, starosti od 6 do 18 meseci i iznose 5.000 dinara po kvalitetnom priplodnom grlu. Poljoprivredni proizvođač ostvaruje podsticaje ukoliko je grlo kupio nakon stupanja na snagu ove uredbe i ako to grlo koristi za dalju reprodukciju na sopstvenom gazdinstvu u naredne četiri godine. Zahtevi za podsticajna sredstva podnose se Upravi za agrarna plaćanja u Šapcu do 31. oktobra 2012. godine. Pravo na podsticaje za tovne svinje poljoprivrednik ostvaruje jednom za period trajanja tova i to nakon završetka tova, u iznosu od 500 dinara po grlu, za najmanje 10 grla u tovu čija je prosečna telesna masa iznad 90 kg. Podsticajna sredstva ostvaruju se ako je tovno grlo namenjeno za proizvodnju mesa predato klanici nakon stupanja na snagu ove uredbe.
Zahtevi za podsticajna sredstava podnose se Upravi za agrarna plaćanja u Šapcu do 31. decembra 2012. godine.
Gornji Milanovac - Pčelari u rudničko-takovskom kraju postavljaju sigurnosne kamere ili organizuju dežurstva da bi sačuvali svoje košnice od krađa, rečeno je juče u Udruženju pčelara “Matica” u Gornjem Milanovcu. Prvi video nadzor u pčelinjaku, pre dva dana, postavio je Banco Jakovljević u takovskom selu Ručići gde je stacionirano više od stotinu pčelinjih društava. On kaže da nikada nije zabeleženo više krađa košnica nego u proteklih godinu dana i da je morao da izdvoji značajna sredstva kako bi pčelinjak obezbedio svih 24 časa. U Udruženja pčelara kažu da se kradu kompletna pčelinja
društva ili se pčele uzimaju iz košnica i ostavljaju prazne.
Kragujevac - Proizvođači cveća iz Srbije okupljeni u klasteru “Šumadijski cvet” u ovoj godini gotovo su rasprodali sve muškatle vrste “zonalka” koje su proizveli, za razliku od prošle godine kada praktično nisu znali šta da rade sa tim cvećem i prodavali go po znatnoj nižoj ceni. Direktor tog klastera Simon Zečević naveo je da je u ovoj godini izvezeno oko 10.000 komada muškatli, uglavnom u zemlje u okruženju, a da je na domaćem tržištu prodato 80% tog cveća koje su proizveli članovi “Šumadijskog cveta”. Klaster “Šumadijski cvet” u prošloj godini izvezao je sezonsko i baštensko cveća u vrednosti od oko 100.000 evra.
Brisel - Krompir iz Srbije ponovo može da se izvozi u Evropsku uniju. To je odlučila Komisija EU kojom se označava da je u Srbiji iskorenjena prstenasta trulež krompira koju je prouzrokovala bakterija zvana Clavibacter michiganensis ssp. sepedonicus. U odluci Komisije se navodi da je od 2009. do početka ove godine u svojim izveštajima Srbija pokazala da je sprovedena potrebna kontrola i procedura kojom je iskorenjena bakterija. Zabrana izvoza krompira iz Srbije u EU bila je uvedena 2000. godine.
Poslednjih godina krompir se u Srbiji prosečno gajio na 78.000 hektara. Dobijali smo prosečno po hektaru 11,5 tona. Dakle, ukupno smo proizvodili oko 900.000 tona u zemlji, kaže savetnik za poljoprivredu predsednika PKS Vojislav Stanković. Posle ukidanja zabrane izvoza u EU mi možemo našu proizvodnju da povećamo i na 100.000 hektara. To bi na omogućilo i povećanje proizvodnje na milion tona godišnje. Za to imamo i izvanredne uslove, to je, pre svega, plodno zemljište (posebno, ocedno, lako i strukturirano), a tome izuzetno pogoduju temperature vazduha i zemlje u toku vegetacije ove povrtarske kulture.
Po rečima Stankovića u Srbiji se najčešće proizvode dve sorte krompira i to su ,,dezire'' i ,,kondor''. Da bi unapredili ovu proizvodnju, koja ima kupce na svetskom tržištu, potrebno je obnoviti i podstaći rad Zavoda za krompir u Guči, dodaje Stanković. Primera radi, jedine tri domaće sorte kormpira - ,,dragačevka'', ,,jelica'' i ,,univerzal'' koje su stvorene u Centru za krompir u Guči, gotovo su nestale, a nije čak ni poznato da li su negde sačuvani genotipovi ovih sorti za eventualnu domaću proizvodnju. Ove visokoproduktivne sorte, koje su ubrzo nakon stvaranja postale brend Dragačeva i okoline, otišle su u istoriju zajedno sa ustanovom u kojoj su stvorene – Centrom za krompir, kome zbog velikih dugovanja i blokade preti stečaj. Pored ove ustanove u Srbiji ne postoji nijedna druga koja bi mogla da se bavi stvaranjem domaćih sorti krompira, a kod nas nema ni proizvodnje osnovnog semena. Zasto za uvoz ,,elite'' i drugog kvalitetnog semena, u količini do 5.000 tona, država Srbija godišnje troši do tri miliona evra. Seme se uvozi iz Holandije i Nemačke. Sad kada nema više bakterije koja je zaustavila izvoz i smanjila proizvodnju, pa prinosi po hektaru mogu da se povećaju i na 15 tona. Krompir je veoma značajna kultura u ishrani jer od njega može da se dobije oko 100 preradjevina.
O značaju proizvodnje krompira najbolje govore brojke o njegovoj potrošnji. Po rečima Stankovića u EU godišnje se prosečno troši 74,7 kilograma po jednom stanovniku. U Nemačkoj je to 58,7 kilograma, Francuskoj 51,1, Austriji 55,8, Češkoj 69,5, Italiji 44,7, a u Srbijij tek 35,7 kilograma.
Madrid, Rim, Atina - Španija, Italija i Grčka, već suočene sa finansijskom krizom, sada doživljavaju i jednu drugu - krizu tržišta maslinovog ulja. Cene ovog ulja opale su na najnižu vrednost za poslednjih deset godina jer je usled besparice i nezaposlenosti u tim zemljama, opala domaća potrošnja, piše britanski dnevnik “Fajnenšel tajms”. Situaciju otežava odličan rod maslina u Španiji, najvećem proizvođaču među tri zemlje, što je dovelo do viškova zbog kojih je morala da interveniše i Evropska unija, plaćajući proizvođačima gomilanje zaliha. U svetskoj proizvodnji maslinovog ulja Španija, Italija i Grčka imaju udeo od 70 odsto.
Zagreb - Stanje u poljoprivredi nikad nije bilo gore, ocenio je predsednik Hrvatske poljoprivredne komore Mato Brlošić. On je istakao da još uvek 8.200 poljoprivrednih gazdinstava nije dobilo 50% podsticaja čija je isplata počela u martu, a 8.500 seljaka još nije dobilo novac za podsticaje za 2010. Čelnici HPK-a optužili su ministra financija Slavka Linića da je poljoprivredu nazvao “parazitom društva” istakavši kako je HPK zbog toga naručila studiju od Agronomskog fakulteta koja pokazuje da je 2009. država iz poljoprivrede ubrala osam milijardi kuna, a vratila oko tri milijarde od čega je 30% otišlo za plate radnika unutar Ministarstva poljoprivrede i drugih agencija.
Agroburza
Ritopek - U selu Ritopek kvalitetne trešnje se otkupljuju po ceni od 3,20-3,50 evra po kilogramu i izvoze se uglavnom u Rusiju. Prema rečima proizvođača, rod je ove godine umanjen za polovinu, nešto zbog zime, a nešto zbog ranije suše i umesto 25.000 tona biće ubrano oko 12.000 tona. Dnevno se, kada vreme dozvoli, iz ovog sela tržištu isporuči oko 80 tona. Međutim, ako potraju kišni dani, trešnje u zrelosti pucaju i umanjuju kvalitet koji nije za izvoz - žale se voćari. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji ima 1.864.000 rodnih stabala trešnje, od toga 285.000 u Vojvodini. Ovog proleća trešnja je bila među najtraženijim sadnicama.
Smederevo - Predsednik Saveza udruženja uzgajivača ovaca i koza Srbije Frida Bauman izjavila je da je za proteklih šest decenija broj ovaca u Srbiji smanjen za gotovo tri puta.
Broj ovaca u Srbiji se smanjuje - 1954. godine imali smo 5,4 miliona, a danas manje od dva miliona. Proteklih 10 godina broj stagnira i stada su mala, rekla je Frida Bauman.
Ona je izjavila da je problem što ovce nema ko da čuva, ali da raduje što se povećava broj mlađih uzgajivača, bez obzira što im je to dopunska delatnost.
Tradicionalna poljoprivredna manifestacija Pastirski dani, posvećena promociji autohtone sorte lipske ovce, održana je po peti put, u Lipama kod Smedereva, pod sloganom Da lipska ovca i lipski sir ponovo budu brend
Apsolutni pobednik manifestacije je Saša Filipović iz Lipa.
Filipović je rekao da se ovca prodaje za 100 dinara po kilogramu "žive vage", jagnjad za manje od 300 dinara za kilogram, dok je ovčiji sir na tržištu zastupljen u zanemarljivim količinama.
Fonet
Prag - Češki zemljoradnici usporili su juče saobraćaj na putevima širom zemlje na koje su izašli sa 2.000 traktora i poljoprivrednih vozila da protestuju zbog toga što im je vlada ukinula takozvanu zelenu, dotiranu naftu. Zemljoradnici, ogorčeni što će ubuduće morati da plaćaju gorivo za svoje traktore i druga vozila po ceni bez dotacija, poštedeli su samo prestonicu Prag i planinski Liberecki region na severu zemlje. Iako su traktori mileli na svim glavnim saobraćajnicama širom
Češke, blokada nije izazvala gnev ostalih vozača, jer su im poljoprivrednici ostavili razmak za preticanje tako da nije došlo do kolapsa saobraćaja.
Beograd - Mesne prerađevine proteklih dana poskupele su od četiri do devet odsto, pa sada za kilogram suvomesnatih proizvoda treba platiti i do 100 dinara više. ”Zbog nestabilnosti kursa, proizvođači sirovina i repromaterijala, pre svega folija i ambalaže, podižu svoje cene što se odražava i na finalne cene suvomesnatih proizvoda”, ističu klaničari. Ako se nastavi sa ovakvim kretanjem kursa, uskoro će doći i do novog skoka cena, jer je apsolutno sve poskupelo od ulaznih sirovina u proizvodnji mesnih prerađevina. Pojedini mesari, međutim, podigli su cene samo određenim proizvodima, jer je promet slab, pa mnogi stoga oklevaju.
Valjevo - Valjevci su uspeli da od likvidacije sačuvaju najstariju gradsku fabriku, iako je posle poništene privatizacije i dve milijarde dinara duga državi iz 90-ih godina, malo ko verovao da će Valjevska pivara opstati. Rešenjem Agencije za privredne registre jedna od najstarijih srpskih pivara prešla je u državno vlasništvo, polako se oslobađa ogromnog duga, proizvodnja raste, stižu novi kupci, pa Valjevci planiraju sopstveni festival piva. Dugogodišnji gubitaš sada redovno vraća dugove iz prethodnog perioda i više se ne zadužuje, a u prošloj godini, kada se činilo da je “katanac” na 130 godina staru pivaru izvestan, ostvarena je dobit od skoro šest miliona dinara.
Brisel - Proizvođači i prodavci hrane u EU od kraja 2012. će imati mnogo manje mogućnosti da kupce privlače nedokazanim tvrdnjama o blagotvornom dejstvu proizvoda. EU je 16. maja, naime, usvojila listu 222 zdravstvene izjave o hrani. To znači da će tvrdnje poput “jača prirodnu odbranu organizma” ili “štiti srce i krvne sudove”, koje su postale moćno oružje za privlačenje kupaca, moći da se koriste samo ukoliko se nalaze na listi dozvoljenih tvrdnji i to isključivo pod jasno definisanim uslovima u pogledu sadržaja proizvoda. Na sajtu Evropske komisije može se preuzeti lista odobrenih i neodobrenih tvrdnji, ali i pretraživati njihov registar.
Odžaci - Od 3.000 kvadratnih metara zemljišta pod plastenicima, mladi poljoprivrednik Igor Đulai iz Odžaka izdvojio je prvi put ove godine oko 900 kvadratnih metara za kukuruz šećerac i iznenadio stručnjake kvalitetnim stabljikama, koje su ponele u proseku po tri klipa. Kaže da su mu agronomi rekli da je ovo prvi poduhvat ove vrste u Srbiji i ako sve bude kako je krenulo, imaće bogat rod i dobar prihod iz pet plastenika. ”Trebalo bi da rodi oko četiri hiljade klipova, a cena ne može da bude ispod 20 dinara po komadu, jer ja svu robu prodajem na pijacama u Vrbasu i Apatinu. Ali, računam i na još dve setve i žetve”, kaže Đulai.
Subotica - Holandska kompanija “Rojal Frislandkampina” saopštila je da je odustala od kupovine beogradskog “Imleka” i “Mlekare Subotica”, u vlasništvu “Denjub fuds grupe”. Iz “Denjub fuds grupe” saopšetno je da su pregovori u vezi sa ovom akviziciojom obustavljeni, jer dve kompanije nisu uspele da postignu zadovoljavajući dogovor u vezi sa transakcijom. “Rojal Frislendkampina” je u saopštenju navela da će nastaviti potragu za prilikama koje će joj pomoći da realizuje poslovnu strategiju do 2020. godine, čiji je cilj održivi razvoj. Kompanija “Rojal Frislandkampina” zapošljava skoro 19.500 ljudi i kroz 100 proizvodnih pogona i prodajnih mesta posluje u 25 zemalja.
Beograd - Prema podacima trgovaca povećana je prodaja specijalnih i pakovanih vrsta hleba, produženog roka trajanja i svežine, tako da potrošači u Srbiji prate trendove u svetu, ali u nešto manjem obimu. Kada je reč o hlebu, potrošačke navike smo promenili dolaskom velikih trgovinskih lanaca u kojima su trgovci izašli sa drugačijom ponudom - bogatijom i kvalitetnijom, pogotovo u gradovima gde je standard viši, odnosno primanja stanovništva veća. U ponudi pakovanog hleba produžene svežine, najviše se kupuju sečeni beli hleb, integralni, mešani, kao i “tonus” hleb sa semenkama, koji takođe beleži rast prodaje u odnosu na prošlu godinu.
Zagreb - Bivši ministar u vladi Ive Sanadera, Petar Čobanković, provešće u zatvoru godinu dana zbog umešanosti u aferu oko poslovne zgrade koju je Sanaderova vlada iznajmila po nerealno visokoj ceni. Čobanković, bivši ministar regionalnog razvoja, a potom i poljoprivrede, na ispitivanju u Kancelariji za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminalapriznao je krivicu i nagodio se s tužiocima. Vlada je 2009. za 8,24 milione evra, dvostruko veću cenu od realne, iznajmila zgradu u Zagrebu od kompanije Hipo-lizing. Hipo ju je kupio od bivšeg HDZ-ovog poslanika i vlasnika lanca mesara Stjepana Fiolića. Zbog sumnje u malverzacije pod istragom je i Fiolić, ali i Sanader.
Beograd - Seoske škole sa neiskorišćenim kapacitetima ili napuštene školske zgrade u ruralnim krajevima Srbije, mogu naći svoje mesto u obrazovnom turizmu koji je kod nas malo razvijen ali ima velike perspektive. Kako je Tanjugu rekao državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Goran Petković, ovakve škole mogu da postanu značajno mesto u razvoju dečjeg
i omladinskog turizma, posebno u realizaciji ekskurzija, škola u prirodi i rekreativne nastave. Čitav projekat je u pilot fazi, ali je nekoliko škola krenulo tim putem, poput škola u Tekiji, Mionici i Pranjanima. Ove škole su korisnice sredstava iz međunarodnog projekta UN za podršku razvoju ruralnom turizmu, rekao je Petković.
Novi Sad - Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu posetilo je 270.000 ljudi, a tokom sedam sajamskih dana prodato je više od 500 poljoprivrednih mašina i traktora, saopštili su u petak predstavnici Novosadskog sajma. Direktor kompanije “Agropanonka MTZ Finke” Dragoljub Švonja rekao je na završnoj konferenciji za novinare da su članovi Asocijacije uvoznika poljoprivredne mehanizacije izuzetno zadovoljni ovogodišnjim nastupom na sajmu. Generalni direktor Novosadskog sajma Goran Vasić rekao je da je broj posetilaca za deset odsto manji nego prošle godine, najviše zbog kišnog vremena koje je pratilo ovogodišnju manifestaciju.
Gland - Previše potrošnje, suviše eksploatisani prirodni resursi i sve brojnije stanovništvo dovode Zemlju u opasnost, piše u izvešaju Svetskog fonda za zaštitu prirode za 2012. Prema rečima Džima Lepea, glavnog direktora WWF International, čije je sedište u švajcarskom Glandu, svet “živi kao da nam je još jedna planeta na raspolaganju. Koristimo 50% više izvora od onih koje Zemlja može trajno da proizvodi i ako se ništa ne promeni do 2030. neće nam biti dovoljna ni dve dodatne planete”. Izveštaj koji se objavljuje svake druge godine formalno je predstavio holandski astronaut Andre Kuipers koji se trenutno nalazi u Međunarodnoj svemirskoj stranici (ISS).
Novi Sad - Tri vojvođanske firme dobile su juče robni znak “Najbolje iz Vojvodine” za svoje proizvode. Priznanja su dobili vinarija Vinum za vino Sovinjon blanc, Promont grupa za rakiju Viljamovka i Gold cereal za organsku spiralnu testeninu od integralnog brašna i makarone od integralnog kukuruza. Pravo na korišćenje znaka “Najbolje iz Vojvodine” dodeljuje se na period od tri godine, uz kontrolu najmanje jednom godišnje. Znak se upotrebljava za obeležavanje prirodnih, poljoprivrednih, zanatskih, industrijskih i proizvoda domaće radinosti. Od 2004. robni znak “Najbolje iz Vojvodine” dobilo je 18 preduzeća, organizacija i zanatskih radnji iz Vojvodine.
Beograd - Domaćinstva u EU u proseku najviše troše na komunalije, dok u Srbiji preko 40% kućnog budžeta odlazi na hranu, što je tri puta više nego u EU. Prema podacima evropskog statističkog zavoda Eurostat objavljenim u “Godišnjaku 2012”, a koji se odnose na 2010., Evropljani na plaćanje računa za stanarinu, vodu, struju i gas troše četvrtinu kućnog budžeta. Podaci pokazuju da Evropljani isto troše na hranu i prevoz, po 13% budžeta domaćinstva. Na usluge restorana i hotela najmanje su potrošili Litvanci i Poljaci - manje od tri odsto potrošnje, a najviše Španci – 17% budžeta domaćinstava. U budžetima domaćinstava u Srbiji, za odlazak u restorane se izdvaja manje od dva odsto.
Novi Sad - Osiguranje poljoprivrednih useva i životinja u Srbiji uglavnom koriste profesionalni poljoprivredni proizvođači i poljoprivredne kompanije. Na žalost, ogroman procenat malih poljoprivrednih proizvođača, pogotovo onih koji imaju manju imovinu, pa time injihov prihod, iako zavise od ćudi prirode – jednostavno izbegavaju osiguranje svojih poseda, roda, ploda. Podaci, koje
za časopis „Svet osiguranja” iznosi Danijela Nedeljković, direktor Direkcije za osiguranje malih i srednjih preduzeća „Dunav osiguranja” pokazuju da se u Srbiji osigurava svega osam odsto svih obradivih površina. Poređenja radi, u Austriji se osigurava čak 90% poljoprivrednih gazdinstava.
London - Britansko udruženje proizvođača sira British Cheese Board raspisalo je konkurs za izbor nacionalne himne za najpopularniji sir na Ostrvu - čedar. BCB želi da se originalni tekstovi o čedru osmisle na melodiju službene himne God Save the Queen, kao i još dve vrlo popularne pesme - Land of Hope i Glory of Jerusalem, piše BBC Njuz. Generalni sekretar udruženja Nigel Vhite naglasio je da traže adekvatnu himnu za nacionalno blago te kako se nada da će se u konkurs uključiti ljudi iz celog Ujedinjenog Kraljevstva. Autor pobedničke pesme neće dobiti samo slavu, već i godišnju zalihu britanskog čedra, kao i dve vikend propusnice za Alek Jamesov festival hrane i muzike.
Beograd - Prema rečima predsednika Odbora SANU za selo Dragana Škorića, u Srbiji danas ima oko50.000 napuštenih kuća na selu, a u narednih petnaestak godina nestaće oko 1.200 takvih naselja. U uvodnom izlaganju na Okruglom stolu “Selu u susret”, Škorić je naveo da je od oko 4.600 sela u Srbiji, oko 1.900 napušteno. Bavljenje poljoprivredom na usitnjenim gazdinstvima ne omogućava ekonomsku održivost sela u Srbiji i zato se njima mora omogučiti diversifikacija delatnosti, izjavio je profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Miladin Ševarlić. On je objasnio da domaćinstva moraju da se, osim poljoprivredom, bave domaćom radinošću, seoskim turizmom i informatičkim delatnostima.
Guča - Srbija za uvoz semena krompira godišnje troši oko tri miliona evra, jer kod nas ne postoji ustanova koja se bavi takvom proizvodnjom. Uvozom semena, domaće sorte krompira - „jelica“, „dragačevka“ i „univerzal“ - iščezle su sa njiva naših proizvođača, iako su, ubrzo posle stvaranja, postale brend Dragačeva i okoline. Ispostavilo se da su u istoriju otišle zajedno sa ustanovom u kojoj su stvorene, s obzirom na to da Centru za krompir u Guči - zbog velikih dugovanja i blokade računa - preti stečaj. Ipak, zahvaljujući Institutu za biološka istraživanja iz Beograda, genotipovi ovih sorti sačuvani su u njihovim laboratorijama, a čuvaju ih i druge institucije širom Evrope.
Pariz - Ministarstvo poljoprivrede Francuske pokrenulo je u Kini akciju promovisanja francuskih vina, sa ciljem potpunog osvajanja ovog tržišta. Kineskim ljubiteljima pića će u okviru promotivne akcije biti predstavljeno 12 područja u kojima se proizvodi vino u Francuskoj, oko 400 vrsta vina i 50 sorta grožđa, preneli su kineski mediji. Francuski vinogradari su kineskim kolegama i kupcima vina pripremili promociju francuskih vina, a biće organizovana i obuka iz oblasti vinogradarstva i pripreme vina, distributere, šefove vinskih podruma, kuvare i ostale ugostitelje. Kineskim potrošačima je upućen poziv za degustaciju francuskih vina i specijaliteta francuske kuhinje.
Blace - Na farmi mlekare “Lazar” kod Blaca otvorena je biogasna elektrana, koja će već za nekoliko dana isporučiti električnu energiju EPS-u. U pitanju je pogon za proizvodnju električne energije iz biomase, odnosno stajskog đubriva, koji je uz podršku ambasade SAD otvoren na farmi Milana Vidojevića u selu Donja Draguša kod Blaca. Ambasadorka SAD Meri Vorlik, koja je prisustvovala na otvaranju, ukazala je da će “Lazar” za nekoliko dana proizvoditi električnu energiju i prodavati je EPS-u, čime je napravljena prekretnica u proizvodnji mleka i zaštiti životne sredine u Srbiji. Vorlik je istakla da je to jedna od najvećih investicija u privatnom sektoru u regionu.
Beograd - Tim od sedam studenata Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu osmislio je sušaru za voće sa solarnim kolektorom manjih kapaciteta, namenjen pre svega individualnim proizvođačima.
- Reč je o kolektoru toplotne solarne energije koji je napravljen od iskorišćenih aluminijumskih limenki, koji ne zagađuje sredinu, a nema ni izduvnih i štetnih gasova – kaže jedna od članica tima Vesna Radojević. Kako je objasnila, u svetu postoje slični sistemi za sušenje duvana, ali su u Srbiji takve sušare bile gotovo nepoznate, zbog čega je grupa od sedam studenata rešila da konstruiše svoju sušaru i prilagodi je domaćim uslovima. Ovaj projekat je nazvan Solagro.
Kragujevac - U Gornjim Komaricama kod Kragujevca u 62 košnice uginilo je više od milion i po pčela, a pčelar Branislav Savić sumnja da ih je neko namerno otrovao. “Ovo nije slučajno trovanje pčela koje se dešava u sezoni cvetanja voća i kada se ono prska, nego je ovo namerno trovanje zato što su sve pčele bile u košnicama i sve su uginule u košnicama”, rekao je Savić.
On je slučaj prijavio policiji, a jedan broj ugunilih pčela poslao je na toksilošku analizu na VMA u Beogradu. Šteta je neprocenjiva, kada se zna da je za stvaranje samo jedne košnice sa dobrim rojem pčela potrebno oko dve godine, a tu je i dobit od meda i pčelinjih proizvoda, kao i korist za voćare.
Beograd - Vlada Srbije usvojila je danas uredbu o prodaji 50.000 tona merkantilne pšenice iz Robnih rezervi po ceni od 20 dinara po kilogramu, čiji je cilj da se stabilizuje tržište i sačuva stabilna cena pšenice do nove žetve.
Direktor vladine Kancelarije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović istakao je da će se ta pšenica prodavati preduzetnicima i privrednim društvima, registrovanim u Agenciji za privredne registre i to od 20 tona do maksimalno 300 tona.
On je, na konferenciji za novinare posle sednice Vlade, kazao da je pšenica namenjena za proizvodnju brašna tipa 500, čija cena ne sme da premaši iznos od 27 dinara po kilogramu.
To brašno ne sme da bude predmet trgovine na inostranom tržištu i u suprotnom su predviđene kazne od 100.000 dinara do milion dinara, kazao je Mihajlović.
Brisel - Planirana liberalizacija vinskog sektora, odnosno ukidanje prava na sadnju vinove loze 2015., trebalo bi da vinogradarima omogući veću fleksibilnost u prilagođavanju međunarodnoj potražnji, ali 14 država članica, među kojima su najveći evropski proizvođači, uputilo je pismo Evropskoj komisiji pozivajući je da odustane od reforme dogovorene 2008. godine. Prava na sadnju trebala bi biti ukinuta 2015., a svaka država članica može ih zadržati do 2018. oceni li da bi naglo ukidanje moglo biti prevelik rizik za neke vinogradare. Zagovornici revizije reforme upozoravaju na rizik prevelike proizvodnje koja bi srušila cene.
Agroklub
Zagreb - Nezavisni hrvatski seljaci i Nezavisni hrvatski sindikati traže od Vlade da se što hitnije smanji stopa PDV-a na hranu na pet odsto.Predsednik Nezavisnih hrvatskih seljaka Mato Mlinarić napominje kako Hrvatska sa stopom od 25% ima gotovo najveći PDV na prehrambene proizvode (izuzev na hleb i mleko) u odnosu na Članice Evropske unije. Primera radi, u Nemačkoj je ta stopa sedam odsto, a ima puno veći standard nego Hrvatska. Mlinarić smatra da za skupu hranu u Hrvatskoj nisu krivi poljoprivrednici već Vlada.
Rim - Sve više mladih ljudi u Italiji odlučuje se da budu pastiri i da im to bude životni poziv. Plata je loša, radi se dugo, ali posao je siguran, na svežem vazduhu i pastiri mogu da uzmu sira pekorino koliko mogu da pojedu. Nakon što je stopa nezaposlenosti u Italiji dostigla 10 odsto u javnosti se pojavila informacija o zainteresovanosti omladine da postanu pastiri. Iako je obicčno rezervisana za starije ljude, ova profesija je nedavno privukla 3.000 mladih Italijana, saopštilo je telo pri Ministarstvu poljoprivrede Koldireti. U skoro 80% slucčajeva, mladi pastiri su uveli naprednije tehnike čuvanja i odgajanja životinja unapredivši kvalitet mesa, vune i sira.
Capital.ba
Bukurešt - Rumunija, sa nekih 15 miliona hektara obradivih površina, privlači ljude iz čitave Evrope. Hiljade britanskih, danskih, francuskih, nemačkih, italijanskih i španskih farmera preselilo se u ovu jugoistočnu evropsku državu otkad je 2007. godine postala članica Evropske Unije. Visoke cene zemljišta i birokratija "podstiču" mlade zapadnoevropske farmere da traže šansu na Istoku. Širom Rumunije poljoprivrednici iz Zapadne Evrope obnavljaju farme. Zahvaljujući njihovom znanju, iskustvu i investicijama, sektor poljoprivrede je zabeležio rast od 11% prošle godine, a kako najavljuju, to je samo početak. Obradivo zemljište u Rumuniji se trenutno prodaje za 2,000 € po hektaru, što je cena bez konkurencije u EU. Subvencije iz Brisela su 180 € po hektaru, polovina od onoga što farme u Zapadnoj Evropi mogu da očekuju. Ipak, 2014., nova Zajednička poljoprivredna politika trebalo bi da obezbedi isti položaj za sve države članice.
Beograd - Trgovinski lanac "Delez" pozvao je juče proizvođače voća i povrća iz Srbije i Bosne i Hercegovine da postanu njihovi dobavljači. Proizvođači moraju imati robu po svetskim standardima. U pozivu je navedeno i da je neophodno da proizvođač uzgaja minimum 300 tona svežeg voća i povrća godišnje, da je u mogućnosti da pakuje po zahtevu kupaca i da isporuči u centralno skladište. Inače, ovaj lanac namerava da u tržište Srbije uloži više od 40 miliona evra u ovoj godini. David Vander Skuren, koji je generalni direktor Deleza za Srbiju, BiH i Crnu Goru, kaže da će najveći deo tog iznosa biće investiran u otvaranje novih i rekonstrukciju postojećih objekata.
Senta - Mlekara ”Senta” koja ne radi već šest godina ima novog strateškog partnera hrvatsku kompaniju ”Vindija” iz Varaždina. Direktor ”Vindije” Miroslav Ćurčić rekao je da će ta
kompanija uložiti 15 miliona evra početnog kapitala u Senti i najavio da će mlekara početi da radi do kraja ove godine, sa kapacitetom prerade 120.000 litara mleka dnevno. On je dodao da ”Vindija” planira i proširenje poizvodnje jer se ta hrvatska firma bavi i uzgojem pilića i plasiranjem pilećeg mesa. Poslovni sistem ”Vindija” u svom sastavu ima devet preduzeća, od kojih se šest bavi hranom. ”Vindija”
zapošljava oko 3.500 radnika u Hrvatskoj, a ima više od 6.000 kooperanata.
Beograd - Prolećna setva u Srbiji je na samom kraju, a dominantna kultura i ove godine je kukuruz koji je do sada zasejan na oko 90% površina od ukupno planiranih 1,25 miliona ha, izjavio je pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović. ”Uz normalne vremenske prilike u ostatku godine i prosečan višegodišnji prinos, može se očekivati ukupan rod od oko sedam miliona tona”, kazao je Milovanović. On je istakao da će proi zvodnja bit i i više nego dovol jna za domaću potrošnju, a odgovarajuća količina kukuruza će, kao i do sada, biti na raspolaganju za izvoz. Do sada su suncokret i soja posejani na oko 85% od ukupno 175.000, odnosno 165.000 ha planiranih površina.
Beograd - Delegacija nezadovoljnih zemljoradnika i predstavnici Ministarstva poljoprivrede postigli su dogovor o načinu isplate subvencija za 2012. godinu čime prestaju blokade svih putnih pravaca u Vojvodini i delu centralne Srbije.
Ministar poljoprivrede Dušan Petrović rekao je da je dogovoren kombinovani model subvencionisanja, a to znači da će paorima biti isplaćivano 12.500 dinara po hektaru, uz odbijanje iznosa dobijenog na osnovu regresiranog dizel goriva i avansa za prolećnu setvu. On je rekao da će novac biti isplaćen do kraja septembra.
Ministar je naglasio da će biti vršena stroga kontrola da li su zasejane površine kulturama za koje su dobijene subvencije. "Ostaje uslov za ostvarivanje subvencija da se postigne referentan prinos, zavisno od okruga", dodao je Petrović. On je kazao da su novim načinom subvencionisanja ostvarena dva cilja - povećanje prinosa i produktivnosti poljoprivredne proizvodnje, kao i povećanje broja korisnika subvencija sa 82.000 na 250.000 gazdinstava.
Član Organizacionog odbora paora koji su protestovali Miroslav Ivković rekao je da su četiri zahteva ispunjena poljoprivrednicima. Na pitanje zašto su blokirali puteve nekoliko dana pred izbore, on je kazao da je "ovo bio pravi način da se pokaže novoj vladi šta je očekuje ako ne bude uvažila zahteve poljoprivrednika", dodajući da protest nije imao političku pozadinu. Poljoprivrednici, nezadovoljni načinom subvencionisanja u agraru, jutros su traktorima blokirali saobraćaj na pojedinim važnijim putevima u Vojvodini, jer "nije poštovan ranije postignut načelan dogovor o uslovima prekida protesta".
Ističući da su čitavog proteklog dana čekali da u pisanoj formi dobiju ono što su se s predstavnicima Ministarstva poljoprivrede dogovorili posle više od sedam časova dugih pregovora prethodne noći, Ivković je naglasio da su nezadovoljni poljoprivrednici bili "ogorčeni, jer su se osetili izigranim", pošto im je u četvrtak obećano jedno, a dan kasnije su "u ministarstvu čuli drugu priču, da odjednom ne važi sve što je bilo dogovoreno".
Poljoprivrednici su jutros bili blokirali saobraćaj na regionalnom putu Bačka Palanka - Novi Sad kod Gložana, gde su u oba smera stvorene duge kolone vozila. Poljoprivrednici su sa više od 30 traktora i drugih poljoprivrednih mašina sprečavali prolaz kamionima i putničkim automobilima, uz povremeno propuštanje hitnih slučajeva.
Agencije
Berlin - Malina iz Srbije stiže u velikim količinama u Nemačku, ali je tamošnji potrošači ne prepoznaju kao srpsku već kao njihovu domaću. Razlog je što malinu šaljemo u rinfuzu, tamo je
samo upakuju i zalepe etiketu “Napravljeno u Nemačkoj”. - Čak 70 odsto agrarnih proizvoda koje Nemci uvezu iz Srbije su maline. Međutim, nigde na proizvodu u prodaji ne piše
da je poreklom iz Srbije, Nemci to distribuiraju pod svojim brendom - kaže za “Blic” Aleksandar Ivkovac, ekonomski savetnik u našoj ambasadi. Prema njegovim rečima, naš proizvod je neprepoznatljiv i mnoge firme u Nemačkoj misle da će zbog lošeg imidža koji srpski proizvodi imaju prodaja biti slaba
Vašington - Američko Ministarstvo poljoprivrede potvrdilo je da je na jednoj farmi u Kaliforniji otkriven četvrti slučaj bolesti “ludih krava”. SAD su počele da obaveštavaju svetske agencije za zdravlje životinja i američke trgovinske partnere o ovoj situaciji. Glavni veterinar u Ministarstvu poljoprivrede Džon Kliford izjavio je da izvoz govedine nije ugrožen i da nema razloga za uzbunu. “Zdravlje ljudi i životinja je zaštićeno u vezi sa ovim slučajem”, rekao je Kliford novinarima. Prvi slučajevi bolesti “ludih krava” u Americi otkriveni su krajem 2003. godine, što je poremetilo globalnu trgovinu govedinom.
Brisel - Nakon što je duvanska industrija dobila obavezu da na svim proizvodima istakne poruke o štetnosti pušenja, slično bi mogli da prođu i proizvođači alkoholnih pića. Evropska komisija preispituje politiku protiv prekomernog ispijanja alkohola. Intencija joj nije da na bocama piva ili vina budu poruke poput alkohol ubija, ali se od proizvođača alkoholnih pića očekuje da se dogovore kako će istaknuti zdravstvena upozorenja o štetnosti alkohola. Prekomerna konzumacija nastoji se sprečiti poreskim opterećenjem, u nekim zemljama zabranjeno je i reklamiranje piva, a tu su i upozorenja o štetnosti za zdravlje.
Koštunići - Proizvođači krompira sa Suvobora nude taj proizvod potrošačima potpuno besplatno, kako bi ispraznili magacine od proizvoda koji ne mogu da plasiraju na tržište. Kako je rekao Dragoljub Nikolić iz Koštunića, krompir niko ne otkupljuje, uskoro će stići i ovogodišnji rod, a zalihe su ogromne, te seljaci nemaju drugi izbor. “Ili da poklanjamo ili da bacamo u đubre”, rekao je Nikolić. Prema njegovim rečima, apsurdno je da domaći proizvođači ne mogu da prodaju svoj krompir dok se istovremeno ista vrsta uvozi u Srbiju. Isti problem imaju brojni proizvođači u Koštunićima, Brajićima i Teočinu, iako im je krompir tradicionalno visokog kvaliteta.
Atina/Ankara - Istorijski rivali Turska i Grčka koji se spore oko mnogih
političkih pitanja, sada su otvorili još jedan front neslaganja: čiji je đevrek, pecivo koje se vekovima priprema i u jednoj
i u drugoj zemlji. Istanbulska komora prodavaca đevreka (simita) traži da se taj proizvod zaštiti kao turski, pošto Grci tvrde da je to pecivo njihovo, poznato pod nazivom kouluri. Povod za najnoviji spor otvorio je atinski list Elefteros tipos, koji je pokušao da dokaže da je đevrek još od pre Hrista bio popularan i u Solunu i u Istanbulu. Prema tome, to je vizantijski proizvod. U Grčkoj to pecivo nazivaju “solunski kouluri”. U Istanbulu su te tvrdnje dočekali na nož.
Novi Sad - Akreditaciono telo Srbije ostvarilo je medjunarodno i evropsko priznanje za funkcionisanje sistema akreditacije u Republlici Srbiji, odlučeno je tokom prošle nedelje u Kopenhagenu na zasedanju saveta za multilateralne sporazume Evropske organizacije za akreditaciju. To zapravo znači da je za preko 400 akreditovanih organizacija u Srbiji (laboratorije, sertifikaciona i kontrolna tela) omogućeno uzajamno priznavanje izveštaja i sertifikata (o ocenjivanju usaglašenosti) izdatih u Srbiji od strane zemalja članica EU. To će doprineti smanjivanju trgovinskih barijera prilikom izvoza odnosno uvoza roba i usluga, umanjiće troškove jer će se izbeći nepotrebni ponovni troškovi ocenjivanja usaglašenosti (ispitivanja, kontrolisanja, sertifikacije) i na taj način doprineće se povećaju konkurentnosti srpskih proizvoda.
Jasna Stojanović, ATS
Beograd - Vlada Republike Srbije je na predlog Ministarstva poljoprivrede usvojila uredbe o korišćenju podsticajnih sredstava za investicije u proizvodnji i plasmanu voća, grožđa, povrća, pečuraka i cveća, za regresiranje osiguranja životinja, useva, plodova, rasadnika i mladih višegodišnjih zasada i za podizanje proizvodnih zasada voćaka, vinove loze,hmelja i lincure za 2012. godinu.
Na osnovu Uredbe o podsticajnim sredstvima za investicije u proizvodnji i plasmanu voća, grožđa, povrća, pečuraka i cveća, pravo na podsticaje se ostvaruje za nabavku nove opreme i mehanizacije za setvu i sadnju, za zaštitu od bolesti, štetočina, grada i niskih temperatura, za navodnjavanje, za berbu i proizvodnju voća, povrća, pečuraka i cveća u zaštićenom prostoru i u objektima za proizvodnju pečuraka kao i za nabavku opreme za pranje, kalibriranje, klasiranje, sortiranje, izbijanje, poliranje, pakovanje i čuvanje.
Pravo na podsticaje na osnovu ove Uredbe imaju fizičko lice - nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, zemljoradnička zadruga i udruženje građana a Zahtev za dodelu podsticaja podnosi se do 31. jula 2012. godine.
Podsticaji se mogu ostvariti ako je minimalna vrednost investicije 30.000 dinara bez PDV-a, u maksimalnom iznosu od 2.000.000 dinara za fizičko lice i 4.000.000 dinara za zemljoradničku zadrugu ili udruženje građana. Na osnovu Uredbe o regresiranju osiguranja, registrovani poljoprivrednici imaju pravo na regresiranje osiguranja u iznosu od 40% od visine premije osiguranja bez poreza na premiju neživotnog osiguranja ukoliko su osigurali životinje,
rasadnike, mlade višegodišnje zasade, useve i plodove od rizika.
Pravo na korišćenje sredstava za regresiranje osiguranja životinja i površina pod biljnim kulturama prijavljenim u 2012. godini ima fizičko lice - nosilac poljoprivrednog gazdinstava koje je upisano u Registar i koje je u aktivnom
statusu a Zahtev se podnosi od 15. juna do 31. oktobra 2012. godine.
Na osnovu Uredbe o korišćenju podsticajnih sredstava za podizanje proizvodnih zasada voćaka, vinove loze, hmelja i lincure, sredstva se koriste za naknadu troškova plaćenih sadnica, troškova vezanih za specifičnost uslova u kojima se zasniva proizvodni zasad i za naknadu troškova nabavke i postavljanja naslona kod zasada vinove loze i hmelja.
Na osnovu ove Urebde, pravo na korišćenje podsticajnih sredstava imaju fizičko lice - nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva sa aktivnim statusom, preduzetnik, privredno društvo, zemljoradnička zadruga, naučno-istraživačka organizacija, škola, zadužbina, manastir i crkva. Podnosilac zahteva ima pravo na podsticajna sredstva ako je podigao jedan ili više proizvodnih zasada. Najmanja površina svakog zasada iznosi 0,1 hektar za lincuru, 0,3 hektara za svaku vrstu jagodastih voćaka, vinove loze i hmelja i 0,5 hektara za svaku vrstu jabučastih, koštičavih i jezgrastih voćaka. Najveća površina za koju može da se ostvare podsticajna sredstva je 10 hektara dok je za proizvodne zasade jagode i lincure 5 hektara. Podsticajna sredstva za proizvodne
zasade utvrđuju se na osnovu broja i kategorije posađenih i primljenih sadnica po hektaru.
Podnosilac zahteva ima pravo na podsticajna sredstva ako je primljeno najmanje 90% posađenih sadnica i ako su sadnice zdravstveno i sortno ispravne. Zahtevi na osnovu ove Uredbe se podnose do 30. juna 2012. godine, odnosno od 1. jula do 31.avgusta 2012. godine za proizvodne zasade jagode.
Konkretni iznosi podsticajnih sredstava za sve vrste zasada precizirani su u Uredbi koja će biti objavljena na zvaničnom sajtu Ministarstva poljoprivrede – www.mpt.gov.rs.
Sečanj - Fabrika “Eko fid” u Sečnju godišnje će proizvoditi 50.000 tona stočne i riblje hrane, za domaće potrebe i izvoz. U fabriku je uloženo četiri miliona evra, četvrtinu novca obezbedila je pokrajinska Vlada. Ribljom hranom koja se u njoj proizvede snabdevaće se ribnjaci u okolini Sečnja, a za početak je planiran izvoz u zemlje bivše Jugoslavije, Mađarsku
i Rumuniju.
Vageningen - U Holandiji se u knjižarama pojavio novi kuvar koji promoviše konzumiranje insekata kao značajan izvor proteina. The Insect Cookbook sardži čitav niz neobičnih recepata kao što su čokoladni mafini sa crvima ili rižoto sa pečurkama i skakavcima. Profesor univerziteta u Vageningenu i stručnjak za proizvodnju hrane Marsel Dike kazao je da tu knjigu vidi kao još jedan korak ka uvođenju insekata u jelovnik restorana u Holandiji. “Očekujem da ljudi kupe kuvar i počnu da pripremaju jela od insekata i kod kuće”, dodao je on. Dike podseća da će do 2050. svetsko stanovništvo dostići brojku od devet milijardi i da će tada biti teško obezbediti dovoljno proteina za sve.
Tujing - Na severozapadu Kine uništeno je 95.000 pilića od virusa ptičjeg gripa. Epidemija virusa H5N1 registrovana je prošlog petka u Tujingu u regionu Ningsia pošto je više od 23.000 pilića počelo da pokazuje simptome virusa, saopštilo je kinesko ministarstvo poljoprivrede. U saopštenju se navodi da je epidemija sada pod kontrolom i da su radni timovi upućeni u oblast kako bi pojačali mere prevencije. Kina se smatra jednom od država koja je najizloženija riziku od epidemije ptičjeg gripa, jer ima najveću količinu živine u svetu i mnogi pilići u ruralnim oblastima su u neposrednoj blizini ljudi.
Beograd - Danas će početi isplata avansa za prolećnu setvu u ukupnom iznosu od tri milijarde dinara. Poljoprivrednici su od 17. aprila podneli 28.000 zahteva za taj vid podsticaja. Zahtevi za ostvarivanje prava na avans se podnose od 17. aprila do 10. maja. Na osnovu uredbi o podsticanju proizvodnje duvana u listu, žitarica i krompira i industrijskog bilja, poljoprivrednici imaju pravo na avans za duvan u listu i za industrijsko bilje (soju, suncokret, uljanu repicu i šećernu repu) u iznosu od 4.000 din/ha. Avans za žitarice iznosi 1.500 dinara, odnosno za krompir pre isporuke 2.000 din/ha.
Novi Sad - U susret 79. međunarodnom poljoprivrednom sajmu, na Novosadskom sajmu, koncepciju nastupa, ponudu i novitete najavili su članovi Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije. Pored toga, potpisan je i Protokol koji reguliše saradnju Novosadskog sajma i Agencije za bezbednost saobraćaja Republike Srbije, a koja ima za cilj realizaciju zajedničkih promotivnih aktivnosti usmerenih ka povećanju bezbednosti u saobraćaju.
Generalni direktor Novosadskog sajma, Goran Vasić, je tom prilikom napomenuo da će pored mogućnosti da se na Poljoprivrednom sajmu vide svi noviteti poljoprivredne mehanizacije, koji se mogu videti u Hanoveru i na drugim prestižnim manifestacijama, Novosadski sajam biti i mesto za edukaciju i usmerenje ka društveno-odgovornom poslovanju.
Atraktivan nastup, novitete i posebne uslove kupovine tokom sajamske priredbe, najavili su danas članovi Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije u Novom Sadu.
Predsednik Udruženja, Đorđe Mišković, najavio je da će članovi Poslovnog udruženja nastupiti na 14.000 metara kvadratnih, a biće predstavljeno 150 vodećih svetskih brendova pogonskih mašina, mašina za ubiranje, kao i priključnih mašina namenjih obradi zemljišta.
- Većina članica najavila je novitete, sajamske popuste od 5 do 10%, kao i produženi garantni rok, rekao je Mišković. On je naglasio da će na Sajmu biti distribuiran i kompakt disk namenjen rukovaocima poljoprivrednih mašina, a koji je posvećen unapređenju nivoa bezbednosti učešća poljoprivrednih mašina u saobraćaju. Disk sadrži saobraćajne propise, kao i ilustracije koje rukovaoce upućuju na striktno pridržavanje saobraćajnih propisa.
Direktor kompanije "Agropanonka MTZ Finke", Dragoljub Švonja, saopštio je da ove godine, njegova kompanija slavi 20 godina rada, a već 16 godinu učestvuje na Sajmu na kojem će 13 godinu za redom biti darodavac u poklon-igri za posetioce Novosadskog sajma.
- Naš nastup će biti značajan i zbog predstavljanja dela beloruske privrede na našem štandu u centralnom delu otvorenog prostora Sajmišta. Najavljujem i bolju ponudu nego prethodnih godina, a jedna od atrakcija će biti novi traktor "Mahindra", nastao po nalogu Vlade Indije i kreiran da se još više smanji potrošnja goriva. Njegova cena će biti oko 9.000 evra, a potrošnja mu je, za lake radove manja od 1,2 litre nafte na sat.
Protokolom koji je danas potpisan između Novosadskog sajma i Agencije za bezbednost saobraćaja Republike Srbije predviđene su aktivnosti Agencije, na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu od 12. do 18. maja i na Sajmu automobila, od 10. do 14. oktobra. Direktor Agencije za bezbednost saobraćaja, Stojadin Jovanović, je izrazio zadovoljstvo zbog nastavka saradnje, ali i otvaranja novog puta za zajedničke aktivnosti Novosadskog sajma i Agencije za bezbednost saobraćaja, jer Agencija ima plan za sprovođenje edukacija i realizaciju kampanja za podizanje nivoa svesti učesnika o bezbednosti u saobraćaju.
- Namera nam je da skrenemo pažnju na najčešće uzroke saobraćajnih nezgoda, kao što su nedozvoljena brzina, upotreba alkohola, nepropisano preticanje, ali i zaštita ugroženih učesnika u saobraćaju, kao što su, između ostalih vozači traktora, rekao je Jovanović.
Sajam.net
Brisel - Dvanaest od trinaest članica EU upozorenih da poboljšaju životne uslove koka nosilja, nisu prilagodile svoju praksu važećim propisima o dobrobiti životinja. One, zbog toga, mogu
biti suočene sa sudskim procesom. Svaka sedma koka nosilja
u EU, odnosno 47 od 330 miliona ovih kokošaka, živi u kavezu
čija osnova nije veća od standardnog lista papira za kucanje. Na to je pre dva meseca upozoreno trinaest članica Unije, od kojih je izgleda samo Rumunija preduzela adekvatne mere, dok “dodatne napore” treba da učine Belgija, Bugarska, Grčka, Španija, Francuska, Italija, Kipar, Letonija, Mađarska, Holandija, Poljska i Portugal.
Novi Sad - Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu objavio je nove konkurse u oblasti salašarskog, etno i vinskog turizma. Za ukupno 90 miliona dinara, zainteresovani će moći da konkurišu do 26. aprila. Novac dobijen na ovom konkursu treba da bude iskorišćen za adaptaciju i rekonstrukciju salaša i etno kuća, vinskih podruma sa prostorijama za degustaciju vina. Pravo učešća imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, udruženja građana sa područja Vojvodine registrovana za pružanje usluga u turizmu i pravna lica i preduzetnici sa područja Vojvodine. Svi zainteresovani za učešće na konkursu mogu da se jave Agenciji za ruralni razvoj opštine Inđija.
Beograd - Vlada Srbije usvojila je uredbe o podsticanju proizvodnje krmnog bilja, duvana u listu, žitarica i krompira i industrijskog bilja i uredbu na osnovu koje se produžava rok za regresiranje dizel goriva za prolećne radove u poljoprivredi u 2012. godini, saopštilo je juče Ministarstvo poljoprivrede i trgovine. Registrovani poljoprivrednici, na osnovu Uredbe za podsticanje proizvodnje krmnog bilja, imaju pravo na premiju po kilogramu proizvedenog krmnog bilja za ishranu stoke na sopstvenom poljoprivrednom gazdinstvu. Ta premija za silažni kukuruz i stočni sirak iznosi 0,2 dinara za jedan kilogram, lucerku, detelinu i stočnu repu 0,5 dinara i grahoricu i stočni grašak 0,7 dinara po jednom kilogramu, kao i pravo na avans u iznosu od 1.500 dinara po hektaru. Zahtev za korišćenje premije po kilogramu proizvedenog krmnog bilja se podnosi od 1. juna do 1. oktobra 2012. Na osnovu uredbi o podsticanju proizvodnje duvana u listu, žitarica i krompira i industrijskog bilja, poljoprivrednici imaju pravo na avans za duvan u listu i za industrijsko bilje (soju, suncokret, uljanu repicu i šećernu repu) u iznosu od 4.000 dinara po hektaru i avans za žitarice u iznosu od 1.500, odnosno za krompir pre isporuke 2.000 dinara po hektaru. Zahtevi za ostvarivanje prava na avans se podnose od 17. aprila
do 10. maja 2012. Na predlog ministra Dušana Petrovića, Vlada Srbije je usvojila i odluku kojom se produžava rok za nabavku regresiranog dizel goriva do 15.maja.
Beograd - Posle Uskrsa može se očekivati pojeftinjenje jaja u Srbiji i do 30 procenata, zbog stabilizacije tržišta i veće ponude, a realna maloprodajna cena tog važnog prehrambenog proizvoda je između 12 i 15 dinara po komadu, ocenio je juče vlasnik diskonta jaja “Panić trejd” Nemanja Panić. Veliki trgovinski lanci već su početkom ove sedmice krenuli sa akcijskim ponudama i popustima i do 20 procenata, ali su jaja i dalje dosta skuplja nego pre godinu dana i koštaju 15 do 24 dinara u trgovinama, a na pijacama od 14 do 20 dinara. Prošle godine pred Uskršnje praznike jaja su, međutim, koštala između sedam i 15 dinara po komadu, zavisno od kategorije.
Leskovac - Srpski brend “Leskovački domaći ajvar” dobio je i međunarodni sertifikat Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) sa sedištem u Ženevi. Predsednik Regionalne privredne komore u Leskovcu Goran Jović rekao je da je leskovački ajvar treći proizvod iz Srbije koji je registrovan kod WIPO i da registracija važi u 28 zemalja u svetu. “Leskovački domaći ajvar” upisan je u registar WIPO pod rednim bojem 904. U Leskovcu se godišnje proizvede oko 30.000 tegli ajavara po 800 grama. Leskovac je, inače, jedini grad u Srbiji koji ima dva nacionalna brenda - “Leskovački domaći ajvar”
i “Leskovačko roštilj meso”.
Beograd - Pomoćnik ministra poljoprivrede i trgovine Miloš Milovanović najavio je da će u narednim nedeljama biti objavljene uredbe koje se odnose na subvencionisanje povrtarske i voćarske proizvodnje, kao i da će za te namene biti izdvojena daleko veća sredstva nego u 2011. “Uredba je u finalnoj fazi izrade i mi ćemo kroz ovu uredbu omogućiti poljoprivrednim proizvođačima koji se bave povrtarstvom, odnosno voćarskom proizvodnjom, investicionu podršku za opremu i mehanizaciju koju oni koriste u sopstvenoj proizvodnji”, istakao je on. Milovanović je precizirao da se to odnosi na davanje bespovratnih sredstava u vrednosti od 40 do 50% ukupne vrednosti investicije.
Varšava - Poljska uvodi potpunu zabranu uzgoja genetski modifikovanog kukuruza MON810 proizvođača iz SAD Monsanto, najavio je ministar poljoprivrede Marek Savicki. “Takva zakonska uredba je u pripremi i njome se uvodi potpuna zabrana uzgoja gm hibrida kukuruza MON810 u Poljskoj”, kazao je Savicki. On je dodao da bi ta sorta mogla imati štetne posledice po pčele. Sedam zemalja EU - Belgija, VB, Bugarska, Francuska, Nemačka, Irska i Slovačka odbacile su 9. marta predlog danskog predsedništva EU da se dozvoli uzgoj gm poljoprivrednih kultura u Evropi. Razgovori o dozvoli uzgoja gm poljoprivrednih kultura na području EU sada su u slepoj ulici budući da takav predlog nema podršku.
Beč - Između Austrije i Slovenije moglo bi doći do novog remećenja odnosa, ovoga puta ne zbog slovenačke manjine, već zbog naziva kobasica. Slovenija želi da zaštiti naziv kobasice “Krainer” (Kranjska), na osnovu porekla, a taj naziv se koristi u Austriji za određene vrste kobasica. Evropska komisija, kako je potvrdio Zavod za patente, već je dobio odgovarajući zahtev Slovenije. Prihvatanje zahteva Ljubljane bi značilo da u Austriji više ne bi mogao da se koristi naziv “Krainer”, tako da bi brojne kobasice, kao što je “Kezekrainer” (Kranjska sa sirom), morala da menja ime. Austrija je najavila da će na zahtev Slovenije uložiti žalbu.
Banja Luka - Pojedini poljoprivrednici u Republici Srpskoj nisu zadovoljni podelom regresiranog mineralnog đubriva za prolećnu setvu jer je jedan broj njih dobio više nego što je trebalo, dok su neki dobili čak i manje. Oni kažu da se sada od tih koji su dobili više traži da vrate višak i pitaju nadležne zašto ispunjenost uslova za dobijanje količine podsticaja nisu proverili odmah, nego posle podele. Međutim, nadležni u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS tvrde da je blizu 300 korisnika prijavilo duple površine, pa da je verovatno zato došlo do podele viška mineralnog đubriva, ali su i naveli da će eventualne greške biti ispravljene.
Nezavisne
Pariz - Grožđe koje je prošle godine ubrano u srcu Pariza, na Monmartru, ovih dana će biti flaširano i pohranjeno u vinske podrume u centru grada kako bi enofili mogli da uživaju u, za mnoge, nepoznatom specijalitetu Pariza - vinu spravljenom u glavnom gradu Francuske. “Kada govorite o pariskom vinu, prva stvar na koju pomislite je vino sa Monmartra”, kaže stručnjak za vina Fransis Žurden. Prema njegovim rečima, novac od prodaje vina odlazi humanitarnim ogranizacijama Pariza. “Ovde je više reč o edukativnom i kulturnom pitanju. Vinograd je takođe i projekat za stavljanje na listu kulturnog nasleđa ali i obrazovni projekat za mlađe generacije”, rekao je on.
Banja Luka - Prodaja domaćih životinja na stočnim pijacama u BiH tokom 2011. bila je manja za vrtoglavih 41,3% u poređenju sa 2010., pokazuju podaci Agencije za statistiku. Poljoprivrednici se žale da je prodaja stočnih grla “priključena na infuziju”. “Dok je god zamrznutog mesa po ceni od 3,5 do četiri marke, naši stočari su na gubitku. Nismo konkurentni. Naša stoka na pijacama po živoj vagi košta više od četiri marke po kilogramu, što znači da nemamo šanse. Zbog toga imamo sve manje grla stoke u našem kantonu. Potrebno je podsticati proizvodnju kako bi stočni fond bio obogaćen”, sugeriše Enes Hasanović, sekretar Udruženja poljoprivrednika BiH.
Topola - Predsednik Opštine Topola Dragan Jovanović izjavio da se sredstva od poljoprivrednih subvencija daju velikim firmama u kojima ministar poljoprivrede ima partijske prijatelje, a to su Victoria Group i MK komerc. Jovanović je pozvao poljoprivrednike koji protestuju zbog uredbe o subvencijama da istraju u zahtevima, koje je ocenio potpuno opravdanim. “Seljak u Šumadiji od toga neće imati nikakvu korist jer najveći deo proizvodnje prodaje po pijacama ili malim hladnjačama, gde ne dobija fiskalni račun da bi naplatio subvenciju”, rekao je Jovanović. On je ocenio neprihvatljivim da Ministarstvo poljoprivrede daje tajkunima narodne pare, a pravi seljak ostaje bez sredstava.
Beograd - Ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović izjavio je da mere agrarne politike moraju da vode računa i o velikim i o malim proizvođačima, a da je nacionalni interes veći izvoz poljoprivrednih proizvoda višeg stepena prerade. Petrović je povodom protesta zemljoradnika rekao da je novi sistem podsticaja već uveliko promenjen i da više nema razloga vraćati se nazad. Povodom protesta ratara, Petrović podseća da je na početku rada rekonstruisanog kabineta bilo dosta žustre debate na tu temu, a naročito su se novom modelu protivili veleposednici iz Vojvodine koji obrađuju velike površine i oni su, podržani i od nekih političkih partija, odlučili da izađu na puteve.
Danas
Novi Sad - Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Miroslav Malešević izjavio je da nigde u Evropi nema državnih subvencija za poljoprivrednike po kilogramu predate robe.
"Svuda postoje neki podsticaji, ili po jedinici površine, ili po grlu, ili neki drugi vid stimulacije, zavisno o kojoj je proizvodnji reč. Evropa to neguje i nije tačno da su premije po kilogramu bolje.
Voleo bih da neko navede primer u kojoj državi to funkcioniše", rekao je Malešević u intervjuu za današnji Dnevnik.
On je naveo da je suština u vlasničkim odnosima koji su u Srbiji drugačiji u odnosu na Evropsku uniju, jer kod nas nijedan seljak nema akcije u šećerani ili uljari.
Atina - Oko 1,5 miliona Grka razmišlja o preseljenju na selo zbog
petogodišnje recesije koja je uzrokovala zatvaranje na hiljade preduzeća u glavnim gradovima, pokazuje objavljena studija grčkog ministarstva poljoprivrede. Oko 68 odsto ispitanika, koji žive u širem području Atine i Soluna, izjavilo je da su razmišljali o preseljenju, dok 19,3 odsto aktivno radi na tome, pokazuje istraživanje kompanije Capa research a prenosi agencija AFP. Oko dve trećine njih ima univerzitetsku diplomu, a više od polovine njih su mlađi od 40 godina. Oko polovina njih je zainteresovano za poljoprivredu, ratarstvo i pecanje, dok bi 18,3 odsto želelo da se oproba u turizmu.
Beograd - Manje od jednog procentra jaja u Srbiji proizvedeno je u skladu sa najnovijim propisima EU o čuvanju koka nosilja, što je jedan od razloga zašto jaja nisu na listi proizvoda za izvoz u EU. Prema procenama Zajednice živinara, domaćim proizvođačima jaja potrebno je 50 miliona evra za kupovinu novih kaveza i još 30 miliona evra za proširenje objekata s obzirom da se instaliranjem novih većih kaveza gubi 40 procenata na prostoru.
Nezvanično, EurAktiv Srbija saznaje da će se uvođenje kaveza prolongirati do ulaska Srbije u EU, ali onda domaći proizvođači koji to zagovaraju moraju biti svesni da će im biti
zabranjen izvoz
Beograd - Vlada Srbije usvojila je juče tri uredbe za podsticanje ratarske proizvodnje u 2012. godini, kojoma je prvi put predviđeno da se subvencije daju po količini proizvoda, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede i trgovine. Kako se precizira, usvojene su uredbe o premijama za proizvodnju duvana u listu, proizvodnju žitarica i krompira i premijama za industrijsko bilje. Na osnovu Uredbe o uslovima i načinu
korišćenja premije za industrijsko bilje, premija za soju, suncokret i za uljanu repicu iznosi tri dinara po kilogramu, a za šećernu repu je 50 para/kg. Zahtev za isplatu premije podnosi se do 15. januara 2013. Ministarstvo poljoprivrede navodi da je Uredba o uslovima i načinu korišćenja premije za proizvodnju žitarica i krompira donesena radi povećanja proizvodnje po hektaru. Proizvođači imaju mogućnost izbora da deo svoje proizvodnje isporuče odmah ili do 1. juna 2013. i ostvare premiju po kilogramu ili da deo svoje proizvodnje žitarica zadrže za ishranu stoke na sopstvenom poljoprivrednom gazdinstvu. Popljoprivrednicima se plaća premija od jedan dinar po kilogramu proizvedenih i isporučenih žitarica odnosno, 60 para po kilogramu proizvedenog i isporučenog krompira. Zahtev za
korišćenje premije iz ove uredbe podnosi se do 1. juna 2013. Na osnovu Uredbe o korišćenju premije za proizvodnju duvana u listu, premija po kilogramu za prve četiri klase duvana u listu je 20 din/kg, a zahtev za isplatu premije podnosi se do 31. januara 2013. Premiju ostvaruju registrovana poljoprivredna gazdinstva isporukom proizvedenih količina ratarskih kultura, preko pravnog lica,
odnosno preduzetnika koji se bavi skladištenjem, proizvodnjom, otkupom i preradom ovih kultura kao i preko Republičke direkcije za robne rezerve.
Palermo - Na Siciliji se pojavio novi soj vinogradara koji daju “ponudu koja se ne može odbiti”. Nije reč o gangsterima koji ucenjuju lokalne zemljoradnike, već o novim zadrugama koje proizvode vrhunsko vino na zemlji koja je nekada pripadala mafiji. Vina zadruge Ćentopasi - izložena na Sajmu vina u Veroni, rezultat su 1,2 milijardi evra vrednog projekta Evropske unije i Italije kako bi se bivši mafijaški posedi u južnim italijanskim pokrajinama integrisali u legalne ekonomske tokove. Projekat ima za cilj da podstakne legalnu privredu u regionu, otvarajući nova radna mesta koja će pomoći u razvijanju mentaliteta koji će umesto da štiti, odbacivati organizovani kriminal.
Srbija - Razgovori između Ministra poljoprivrede Dušana Petrovića i šest prestavnika najvećih poljoprivrednih proizvođača završeni su bez dogovora. Ministarstvo je odbilo glavni zahtev poljoprivrednika - isplatu subvencija istovetnih lanjskim od 14.000 dinara po hektaru za parcele do 100 hektara. Još ranije, u slučaju odbijanja glavnog zahteva za subvencionisanje po hektaru poljoprivrednici su najavili početak protesta za četvrtak 29. mart u 9 časova.
Afrika, Azija - Unosne investicije ili povratak kolonijalizma? Kupovina poljoprivrednog zemljišta u inostranstvu doživela je procvat proteklih godina, ali stručnjaci upozoravaju na rizike koje to donosi u oblasti životne sredine i bezbednosti. Za kupovinu najviše su zainteresovani Kinezi, Indijci, Južnokoreanci, kako bi mogli da odgovore na potrebe u proizvodnji hrane. S druge strane, zapadne zemlje tragaju za zemljištem na kome će moći da gaje sirovine za biogorivo. Prema podacima projekta Land Matrix, ukupno 203 miliona ha prešlo je u ruke stranaca
između 2000. i 2010. bilo putem kupovine ili zakupa na duži period. Više od polovine tog zemljišta nalazi se u Africi.
Beograd - Država će poljoprivrednicima davati premije od tri dinara po kilogramu soje, suncokreta i uljane repice. ”Trebalo je mere doneti ranije jer je već i setva uveliko u toku, ali nikada nije kasno za dobre uredbe”, kaže direktorka Poslovne zajednice za industrijsko bilje Olga Čurović. Važno je da se podsticaji odnose samo na predatu robu koja će biti otkupljena i prerađena u našoj industriji jer smo do sada imali slučaj da deo roda industrijskog bilja ode u susedne zemlje, recimo Hrvatsku, koja daje velike stimulacije za otkupljene proizvode. Ova mera je dobra i zbog toga što će se na taj način podstaći povećanje površina pod industrijskim biljem, zaključuje Čurović.
Brisel - Od 2015. svaki vinogradar u EU moći će da posadi onoliko vinovih loza koliko želi. Takva vest omogućava posebno vrednim proizvođačima vina da prošire svoju proizvodnju. Do sada su za širenje proizvodnje morali da kupuju postojeće vinograde, a to su vlasnici vinograda naplaćivali visokim cenama. Ono što na prvi pogled izgleda kao liberalizacija koja ima smisla, kod 15 ministara poljoprivrede zemalja članica u kojima se uzgaja vinova loza smatraju pravim užasom. Jer, strahuju da će takvo stanje otvoriti ulaz velikih finansijskih ulagača u branšu, pa stoga upozoravaju da bi u tom slučaju mukotrpno postignut kvalitet evropskih vina mogao biti ugrožen.
Novi Sad - Suvo vreme i temperature vazduha koje proteklih dana prelaze 20 stepeni Celzijusovih ne odgovaraju pšenici i nepovoljno utiču na setvu jarih kultura, izjavio je Miroslav Malešević iz NS Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Nedostatak padavina gotovo je onemogućio delovanje azotnih mineralnih đubriva datih biljkama u prvom prihranjivanju tako da je prestalo bokorenje i napredovanje pšenice, rekao je Malešević i napomenuo da su na onom “mlađem” hlebnom žitu, uočljivi “simptomi gladovanja”. Ozimim usevima bi dobro došlo da padne barem 15 do 20 litara kiše po kvadratnom metru, kako bi bilo “aktivirano” azotno đubrivo i time počeo njihov oporavak, istakao je Malešević
Novi Sad - Poljoprivrednici iz Vojvodine ponovo će blokirati puteve i krenuti za Beograd, ako Ministarstvo poljoprivrede do srede ne odgovori pozitivno na njihove zahteve, rekao je agenciji Beta jedan od lidera poljoprivrednika koji su proletos organizovali slične proteste Ilija Grujić. “Tražimo da se nastavi kontinuitet regresiranja repromaterijala u proizvodnji, sa 14.000 dinara po hektaru, kao i da Ministarstvo poljoprivrede konačno donese Strategiju ruralnog razvoja u Srbiji, jer je to uslov da farmeri mogu da koriste sredstva iz IPA fondova EU”, precizirao je Grujić. Prema njegovim rečima, to je dogovoreno na “spontanom sastanku” oko 300 poljoprivrednika u Novom Sadu koji su se okupili oko zemljoradnika koji su tokom prošle godine pregovarali sa Vladom Srbije. Grujić je rekao da iza ovih okupljanja ne stoji nijedna politička stranka, a ni bilo koja asocijacija poljoprivrednika, već poljoprivrednici koji su nezadovoljni jer Ministarstvo poljoprivrede nije ispunilo prošlogodišnje zahteve. Najavio je da je određena šestočlana delegacija za pregovore sa ministarstvom. “Naša ponuda je oročena do srede. Ako je ne prihvate, u četvrtak od devet sati blokiraćemo prvo lokalne puteve, a potom ćemo traktorima krenuti za Beograd i ovaj put nećemo odustati od toga”, rekao je Grujić i dodao da su poljoprivrednici već prijavili blokade za sledeći četvrtak ujutro. Poljoprivrednici su krajem maja i početkom juna prošle godine pet dana blokirali puteve širom Vojvodine, a blokade su uklonili nakon što su se sa Ministarstvom poljoprivrede dogovorili o isplati subvencija. Tada je dogovoreno da će isplata subvencije od 14.000 din/ha, za posed veličine do 30 ha, biti završena do kraja 2011, a da će subvencije za preostalih 70 ha biti isplaćivane od 1. januara 2012.
Berlin - Građani Nemačke spremni su da u većoj meri štede i tzv. virtuelnu vodu, ali samo svaki peti stanovnik je dovoljno obavešten o tome kako se odgovornom nabavkom životnih namirnica daje doprinos smanjenju potrošnje virtuelne vode, odnosno vode koja se utroši tokom celokupne proizvodnje i transporta životnih namirnica i drugih proizvoda, sve dok oni ne stignu do potrošača. Stručnjaci poručuju da građani treba u prodavnicama da kupuju namirnice koje im zaista trebaju, jer se, na primer, sa svakom bačenom jabukom “baci” i 70 litara vode utrošene za njenu proizvodnju. Inače, u štednji vode Nemci spadaju među najuspešnije nacije na Zapad.
Beograd - Ministarstvo poljoprivrede i trgovine uplatilo je mlekarama premije za mleko za četvrti kvartal 2011. Na račun mlekara stiglo je 682.749.905 dinara i one su dužne da ga na račun proizvođača uplate u roku od tri dana. Nekoliko manjih mlekara nije dostavilo potpunu dokumentaciju za premije, pa njima i nisu uplaćena sredstva. Broj korisnika premija sa 6.000, koliko ih je bilo pre dve godine, povećan je na 16.000, što je značajno doprinelo stabilnijem snabdevanju tržišta ovim proizvodom. Domaće mlekare godišnje prerađuju oko 800 miliona litara, što je nešto manje nego ranijih godina, a država obezbeđuje premiju za oko 520 miliona litara mleka.
Brisel - Zbog zabrane prodaje jaja od kokoši koje se uzgajaju u baterijskim kavezima cena jaja probija rekorde u nekim zemljama članicama, uključujući Slovačku i Češku. To
je dovelo do ‘alarmantnog nedostatka’ jaja i proizvoda na bazi jaja, upozorio je Caobisco, evropsko udruženje industrija čokolade, keksa i slatkiša. Dodaju da mnogi dobavljači ne ispunjavaju narudžbine, što dovodi do zatvaranja proizvodnih linija i ukidanja smena u fabrikama. Caobisco je takođe saopštilo da je nedostatak jaja doveo do porasta cena jaja u Evropi za 75 odsto u poslednjih šest meseci, s dramatičnim posledicama za industriju slatkiša.
Moskva - Ruska služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor najavila je da će početi da primenjuje zabranu uvoza živih svinja i goveda iz EU. Rusija strahuje od “šmalenbergovog virusa”, koji
izaziva nakaznost mladunaca ili uginuće fetusa. Ova zabrana će biti primenjena “zbog izostanka odgovarajuće bezbednosne kontrole u EU”, ističe se u saopštenju službe. U januaru su Rusi već uveli zabranu uvoza živih životinja i genetskog materijala iz pet država članica EU. Ova nova zabrana, najviše panike izazvala je u Letoniji. Procenjuje se da će Letonci, zbog zabrana, ostati bez dve trećine izvoznog prihoda na sektoru stočarstva.
Beograd - U Srbiji ne postoji organizovana proizvodnja komposta, organskog đubriva koje nastaje obradom organskog otpada. Kompostiranje se, kao ekološki, ali i ekonomski isplativ proces upravljanja otpadom, u svetu primenjuje decenijama. Od organskog otpada uz pomoć mikroorganizama, dobija se proizvod koji poboljšava kvalitet vode i zemljišta, ali i smanjuje i količinu đubreta na deponijama. Za kompost, bogat azotom i ugljenikom, najčešće se koristi kuhinjski otpad poput ostataka voća i povrća, ljuske jajeta, taloga kafe i kesica čaja, ostataka hleba i slično, kao i baštenski, šumski i poljoprivredni biljni otpad i piljevina.
Beograd - U Privrednoj komori Beograda osnovana je Grupacija proizvođača rakije, sa ciljem da ovo piće, proizvedeno na tradicionalan način, postane nacionalni srpski brend po kome će naša zemlja biti prepoznatljiva u svetu. Članovi grupacije isključivo se bave proizvodnjom prirodne voćne rakije na tradicionalan način, u ograničenim serijama, sa karakterističnim organoleptičkim osobinama. Ostali ciljevi novoosnovane grupacije su zastupanje interesa članova kod nadležnih organa i institucija, kao i njihovo povezivanje sa državnim i gradskim institucijama i organima i naučno-obrazovnim ustanovama radi razmene iskustava, međusobne saradnje i pomoći.
Berlin - Svaki građanin Nemačke baci godišnje u proseku 82 kilograma hrane, a najmanje 65 odsto od toga su namirnice koje bi još mogle da se koriste. Prema navodima studije, privatna domaćinstva, hoteli, restorani i industrija godišnje bace u smeće 11 miliona tona životnih namirnica.
Kako se navodi u studiji, najveći deo hrane (61 odsto) baca se u domaćinstvima, potom u restoranima i kantinama, te u industriji.
Od oko 82 kilograma hrane, koliko svaki Nemac u proseku godišnje baci, 65 odsto čine potpuno ili delimično upotrebljive namirnice čija je vrednost oko 235 evra.
Istovremeno, samo u Evropi, kako povodom najavljene kampanje podsećaju humanitarne organizacije, 80 miliona ljudi živi ispod granice siromaštva. Za čak 18 miliona ljudi nužna je i pomoć u hrani.
To znači da četvoročlana porodica godišnje baci hranu u vrednosti od 940 evra. Za čitavu zemlju to znači bačene namirnice u vrednosti od 21,6 milijardi evra, što Ministarstvo poljoprivrede u saopštenju naziva "rasipništvom koje se može izbeći".
Savezno ministarstvo za poljoprivredu i zaštitu potrošača rezultate studije sada želi da iskoristi kao osnovu za pokretanje kampanje "Previše dobro za kontejner" kojom građani treba da se podstaknu da manje bacaju hranu.
Teheran - Iran je protekle nedelje kupio najmanje 300.000 tona pšenice od Rusije i Kazahstana, čime je nastavio povećane kupovine hlebnog žita iz ranijih sedmica. Iran se suočava sa slabim domaćim rodom pšenice u vreme rastućih političkih tenzija oko kontroverznog nuklearnog programa Islamske Republike. Međutim, prodaja hrane Iranu, kao što su pšenica, pirinač i šećer, nije zabranjena međunarodnim sankcijama nametnutim ovoj zemlji, preneo je Rojters. Zapadnoevropski trgovci podozrevaju da se iza znatnih iranskih kupovina žita kriju i politički motivi, jer bi u slučaju konflikta položaj Irana bio znatno oslabljen ako bi oskudevao u hrani ili ako bi tada morao da je kupuje.
Sofija - U Bugarskoj je, nakon drastičnog poskupljenja kokošijih jaja, počeo ilegalni uvoz ovih prizvoda iz Srbije. Predsednik Agencije za bezbednost hrane Bugarske Jordan Vojnov rekao je da postoje indikacije da se iz Srbije i Makedonije jaja uvoze putničkim automobilima, kojima su ovom namirnicom napunjeni prtljažnici. “Jaja se skladište u pograničnim mestima, kao što je Ćustendil, a nakon toga prodaju u zemlji”, rekao je Vojnov. On je u izjavi za sofijski dnevnik “Standard” rekao da su farme uticale na pojavu šverca jajima povećanjem cena, pa je dodao da će se tržište jajima normalizovati nakon Vaskrsa.
Beograd - Posle nedavnog povećanja cene jaja, uskoro nas očekuje još jedno poskupljenje. U odnosu na prošlu godinu jaja su skuplja i do 50%. Procenjuje se da će oko Uskrsa njihova cena premašiti 20 dinara za komad. “Do povećanja cena jaja na tržištu je došlo zbog smanjene produkcije usled nevremena koje nas je zadesilo u februaru. Ujedno je doprineo i kvar na jednoj mašini jednog relevantnog proizvođača i očekuje se da se za tri do četiri nedelje situacija stabilizuje na tržištu”, kaže Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije. U Srbiji ima oko dva i po miliona koka nosilja, mada je njihov optimalan broj za domaće potrebe oko tri i po miliona.
Beograd - Za poljoprivrednike je u ovom trenutku najvažnija uredba koja će registrovanim gazdinstvima obezbediti regresirano gorivo, a zahteve za ostvarivanje tog prava Ministarstvu finansija, odnosno Upravi za trezor, mogu da podnesu do 9. aprila. Iz državne kase za te namene obezbeđeno je 4,8 milijardi dinara, a pravo na regres imaju „fizička lica koja su nosioci porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisanog u Registar poljoprivrednih gazdinstava koje je u aktivnom statusu“. Uredbom je precizirano da će dizel gorivo prodavati ovlašćeni distributeri, a izdavaće se uz bonove čija je nominalna vrednost 60 dinara. Ukupnu vrednost regresiranog dizel goriva poljoprivrednici će moći da iskoriste samo jedanput, a u kojoj vrednosti zavisi i od površina koje obrađuju i od kulture koju gaje. Konačna cena po kojoj će paori moći da kupe di zel gorivo biće poznata već ove nedelje, a prijave za bonove osim u jednoj od 145 filijala Trezora, moći će da se podnese i kod 1.300 poljoprivrednih savetodavaca.
Čikago - Suša koja se raširila od Meksika do Argentine ima za posledi cu smanjenje svetskih zaliha kukuruza na najniži nivo za posle dnjih pet godina, a delovaće i na rast cena ove žitarice sve do naredne jeseni. Prema prognozi analitičara koje je anketirala agencija Blumberg, globalne zalihe kukuruza će 1. oktobra ove godine (na kraju sezone 2011/12) iznositi 123,43 miliona metričkih tona. To je količina koja bi namirila svetsku potrošnju kukuruza tokom samo 52 dana. Prema prognozi kuće “Goldman Saks”, cena kukuruza na Čikaškoj berzi sirovina će se do početka američke žetve u septembru, povećati na sedam dolara za bušel sa sadašnjih 6,43 dolara.
Arilje - Nedavno potpisani ugovor između Unije proizvođača malina i drugog voća sa austrijskom firmom CVS Best Food o otkupu 50.000 tona smrznute maline ovogodišnjeg roda po izvoznoj ceni od 1,61 evro po kilogramu, od čega bi proizvođaču pripalo 1,21 evro, trebalo bi iduće sedmice da dobije i konačan ishod u Austriji. Zanimljiva je reakcija skeptičnih hladnjačara. Milomir Zimonjić, jedan od većih otkupljivača maline u Arilju, kaže da ako kupac ima 80 miliona evra da plati, onda neka kupuje. “Ugovorena cena je previsoka i ne može da im donese zaradu jer moraju da plate prevoz, otkup, struju, kutije, radnike i ostalo. Ovo mi više liči na predizbornu kampanju”, kaže Zimonjić.
Svilajnac - Dilemu oko subvencionisanja ratarske proizvodnje, sve su prilike, razrešio je predsednik Srbije Boris Tadić. Ubuduće, država više neće davati premije po hektaru već po prinosu. Tadić je, obilazeći poljoprivredno gazdinstvo u Svilajncu, izjavio da parametar za subvencije u poljoprivredi ne treba da bude površina obradivog zemljišta, već prinos sa tog zemljišta. On je ocenio da smo u prošlosti mnogo gubili zbog tradicionalnog pristupa poljoprivredi, što je smanjivalo ukupnu dobit i dodao da je potrebno raditi na podizanju proizvodnje u stočarstvu, ali i u ratarstvu i povrtarstvu jer jedno bez drugog ne može. Stručnjaci Instituta za ekonomiku poljoprivrede i pojedinih poljoprivrednih udruženja pozdravljaju davanje subvencija u poljoprivredi po ostvarenom prinosu a ne pojedinici površine jer bi, objašnjavaju, to značilo veću proizvodnju i izvoz, a korist bi, umesto zakupaca, imali proizvođači. Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović izjavio je da se lično zalaže za to da se stimuliše prinos, odnosno proizvodnja po jedinici površine,
uz uvažavanje regionalnih razlika. Pojedina vojvođanska udruženja poljoprivrednika, međutim, nisu za ovakav vid subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje. U udruženju
„Paori” iz Crepaje ističu da bi subvencije trebalo da budu određene po prošlogodišnjem principu, odnosno po hektaru, za površine od pola do 100 hektara. Na taj način bili bi izbegnuti novi nesporazumi s poljoprivrednim proizvođačima u Vojvo dini, poručuju oni. Član Upravnog
odbora Asocijacije poljoprivrednika u Novom Sadu Živojin Ostojić podržava promenu načina subvencionisanja, ocenujući da je davanje po kilogramu „prava stvar” koja će
omogućiti veću proizvodnju.
Pariz - Francuska će u narednih nekoliko dana ponovo uvesti zabranu uzgoja kukuruza “MON810” američke kompanije Monsanto. Zabrana stiže taman na vreme da se spreči ovogodišnja sadnja genetski modifikovanih zrna. Pariz je 2008. godine zabranio kukuruz tipa “MON810”, navodeći kao razlog rizike po životnu sredinu, prenosi Rojters. Odluku je, kao neopravdanu, prošlog novembra oborio najviši francuski sud, nakon čega je vlada u Parizu navela da će se na sve moguće načine boriti da zadrži zabranu. Američki gigant u oblasti biotehnologije Monsanto saopštio je u januaru da od 2012. godine neće više prodavati “MON810” u Francuskoj.
Kopaonik - Iduće nedelje Vlada Srbije će doneti podsticajne mere za razvoj poljoprivrede kojima je predviđena nabavka jeftinijeg goriva, kao i subvencije za poljoprivrednike, najavio je juče Ministar poljoprivrede Dušan Petrović. “Te mere se ne donose zbog predizborne kampanje, već zbog opredeljenja vlade da razvija tu privrednu granu koja je prošle godine imala rekordan izvoz”, rekao je Petrović na konferenciji za novinare na Biznis forumu na Kopaoniku. On je objasnio da će biti objavljen javni poziv za nabavku goriva za poljoprivrednike koje će biti znatno jeftinije od onog na tržištu, ali nije mogao da precizira kolika će mu biti cena.
Moskva - Rusija će od 20. marta zabraniti uvoz žive krupne i sitne rogate stoke i svinja iz EU, saopštila je juče ruska federalna služba za veterinarsku i fitosanitarnu kontrolu Rošeljhoznadzor. Mera je doneta zbog ‘krajnje ozbiljne epizootske situacije u nizu članica EU usled izbijanja stočne bolesti koju izaziva virus šmalenberg i širenja druge virusne bolesti plavog jezika’. Rošeljhoznadzor, bez obzira na ozbiljnost situacije, do sada nije dobio od EU još u januaru zatraženu informaciju o preduzetim merama za suzbijanje bolesti. Predstavnik EK u Briselu Frederik Vensan izjavio je da je Rusija preduzela ”neproporcionalne mere koje ne odgovaraju realnoj situaciji na terenu"
Atina - Grci se u krizi snalaze na razne načine, a poslednjih nedelja veliku pažnju privlači “pokret krompir”, kupovina krompira po nižim cenama direktno od poljoprivrednih proizvođača. Proteklog vikenda, kao i onog pre njega, stanovnici Pierije isporučili su zainteresovanima desetine tona krompira zaobilazeći posrednike. Zalihe koje se mogu rezervisati na internetu, prodate su za nekoliko sati. Krompir je ponuđen po ceni od 25 centi za kilogram, dok u supermarketima košta najmanje 70 centi. Ta cena odgovara i poljoprivrednicima, kojima posrednici nude od 10 do 15 centi za kilogram krompira, navode idejni tvorci projekta.
Pariz - Francuski proizvođači konditorskih proizvoda uputili su poziv za hitnu pomoć, jer je nekoliko farmi zaustavilo proizvodnju jaja pošto nisu uspele da sprovedu pravila EU o dobrobiti živine, a to je dovelo do velikog skoka cena jaja. Nestašica jaja se dogodila nakon što je EU usvojila propis o gajenju koka nosilja u većim kavezima od prvog januara, što je primoralo više farmi koje nisu primenile novo pravilo da privremeno prekinu proizvodnju, prenela je agencija AFP. Francuskoj sada nedostaje 21 milion jaja nedeljno ili deset odsto ukupne proizvodnje, saopštio je Nacionalni savez proizvođača jaja (SNIPO) u svom saopštenju.
Vašington - Čuveni kuvar i pobornik zdrave ishrane Džejmi Oliver naveo je lanac restorana brze ishrane McDonalds, da promeni recept svog slavnog hamburgera. Poznatog kuvara je razbesnelo saznanje da se u obradi mesa za hamburgere u Americi koristi amonijum hidroksid, koji masno goveđe meso pretvara u ‘’rozikastu masu’’ za pljeskavice. Posle kampa-nje koju je nekoliko meseci sprovodio u svojoj emisiji “Jamie Oliver’s Food Revolution”, poruka je stigla i do konzumenata, ali i do američkog ministarstva poljoprivrede čiji su stručnjaci oštro osudili upotrebu opasne hemikalije. U Mekdonaldsu odbijaju da priznaju da ih je Oliverova kampanja za zdravu ishranu prisilila na takav potez.
Beograd - Jaja su u nekim radnjama juče poskupela 10%, pa za pakovanje od 10 komada A klase sada treba izdvojiti i do 183 dinara. Proizvođači najavljuju da bi jaja za toliko trebalo ponovo da poskupe do Vaskrsa, a trgovci najavljuju da će u narednim danima više cene dobiti i pojedine vrste hrane, pića, kućne hemije i kozmetike. Poskupljenje jaja od 10%, kako kažu proizvođači, narednih dana biće na celom tržištu. Dragiša Jović, direktor farme “Mikros union”, kaže da je do rasta cena došlo usled skoka kursa evra, rasta cena goriva, ali i skoka cena jaja u Evropi. Potrošače u toku marta očekuju i poskupljenja drugih proizvoda.
Beograd - Unija malinara Srbije i austrijska kompanija CWS Best Food potpisali su juče u Beogradu ugovor o otkupu 50.000 tona smrznute maline “vilamet” ovogodišnjeg roda po ceni od 1,60 evra/kg. Predsednik unije Dragiša Terzić rekao je, nakon potpisivanja ugovora, da će malina proizvođačima biti plaćana po 1,21 evro/kg, što je odlična cena i da prvi put proizvođači znaju otkupnu cenu pre ulaska u malinjak. “Posle pola veka proizvodnje maline u Srbiji ovo je prvi korak koji Unija malinara čini u cilju stvaranja prepoznatljive robne marke. Ovo je istorijski ugovor za nas, jer prvi put proizvođači i pre otpočinjanja radova znaju otkupnu cenu malina”, rekao je Terzić.
Novi Sad - Međunarodna studentska organizacija AIESEC, sa lokalnom kancelarijom u Novom Sadu, organizuje tokom marta ove godine projekat pod nazivom AGRO PULS. Cilj projekta je približiti mladim ljudima poljoprivredu i podići im svest o značaju i potencijalu poljoprivrede u našoj zemlji.
Činjenica je da naša zemlja obiluje poljoprivrednim potencijalom, te je naš cilj ovim projektom zainteresovati
mlade za ovu granu i podstaći njihovo usavršavanje upravo u sferi poljoprivrede. Realizacija će se odvijati tokom marta, i to tokom prve dve nedelje marta kroz radionice i tribine iz relevantnih agrarnih tema. Predavanja će voditi profesori sa Ekonomskog i Poljoprivrednog fakulteta uz jedno internacionalno predavanje profesora Brendeste iz Austrije. Projektu će prisustvovati i student praktikant AIESEC- a, iz Japana. Kao provera znanja, 19. marta biće organizovano takmičenje za učesnike u studiji slučaja sa
nagradama za najbolje.
Pored približavanja poljoprivrede i njenih potencijala mladima projekat je okrenut i ka ljudima iz agrarnog
biznisa. Naime, 23. marta biće održan Business 2 Business Day. Kompanije učesnici će biti u mogućnosti da se međusobno upoznaju, razmene iskustva kao i da predstave svoje poslovanje. Nakon toga, 27. marta biće održan Company Day kada će studenti i učenici moći da stupe u kontakt sa kompanijama, da dobiju informacije o zaposlenju kao i o drugim bitnim temama. Kompanije učesnici će imati pristup elektronskoj bazi podataka svih učesnika predavanja, radionica i studije slučaja, kao i njihovim CV- jevima.
AIESEC je najveća međunarodna studentska organizacija prisustna na preko 2.100 univerziteta u preko 110 zemalja sa preko 60.000 članova, koja pruža mogućnost mladim ljudima da otkriju i razviju sopstvene
potencijale kako bi imali pozitivan uticaj na društvo. AIESEC ima inovativan pristup u razvijanju mladih ljudi fokusirajuci se na izgradnju ličnih mreža i istražujući njihovo usmerenje i ambicije za budućnost. Kako bi postigli ovaj cilj, organizujemo više od 470 konferencija i preko 10.000 mogućnosti za stručnu praksu u inostranstvu. Lokalna kancelarija u Novom Sadu postoji od 1983. godine i nalazi se na Ekonomskom fakultetu.
Tijana Orbović
Beograd - Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede obaveštava poljoprivredne proizvođače da je rok za obnovu registracije poljoprivrednih gazdinstava do 15. aprila 2012. godine i poziva poljoprivrednike da obnove registraciju svog gazdinstva kako bi i dalje mogli da koriste podsticajne mere resornog Ministarstva. Da bi se registrovalo poljoprivredno gazdinstvo, neophodno je da u gazdinstvu postoji najmanje 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta, a za obavljanje stočarske, vinogradarske ili povrtarske proizvodnje (staklenici i plastenici), odnosno za obavljanje drugih oblika poljoprivredne proizvodnje (uzgoj ribe, gajenje pečuraka, puževa, pčela i dr.), dovoljno je korišćenje i manje površine od 0,5 hektara. Gazdinstvo mogu registrovati fizička i pravna lica kao i preduzetnici. Sama registracija obavlja se veoma brzo, a gazdinstva ne plaćaju nikakvu naknadu za upis novog gazdinstva, odnosno obnovu registracije postojećeg gazdinstva.
Novi Sad - Prodaja kukuruza roda 2011., kvaliteta vlage maks.14%, maks. 8% lomljenih zrna, maks. 2% defektnih zrna i maks. 2% nagorelog zrna po ceni od 18,00 din/kg, fco silos ovlašćenog skladištara Direkcije, u ukupnoj količini od 50.000 tona, vršiće se privrednim društvima koja imaju objekat za proizvodnju hrane za životinje koji je odobren, odnosno registrovan u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo, što se dokazuje fotokopijom rešenja o registrovanju objekta. Kupovina se može realizovati u minimalnoj količini od 20 tona i maksimalnoj količini 300 tona, po jednom kupovnom nalogu. Prodaja se vrši preko "Produktne berze" u Novom Sadu, sukcesivno, a kupac stiče kvalifikovano pravo na kupovinu kukuruza pošto se njegov nalog kupovine upari sa prodajnim nalogom Direkcije i pošto uplati proviziju berzi od 0,5% što će biti preduslov potpisivanja ugovora sa Direkcijom. Plaćanje kupljenog kukuruza će se izvršiti u roku od 10 dana od dana dostavljanja kompletne dokumentacije i potpisivanja ugovora sa Direkcijom.
Prodaja počinje po prijemu naloga za prodaju od strane Direkcije u vremenu od 800 do 1400 časova, sve dok se ne proda uredbom predviđena količina.
Prvi kontakt za prodaju neophodno je ostvariti sa "Produktnom berzom" u Novom Sadu na jedan od telefona „Produktne berze" (pozivni 021): 527-329
443-493, 63-38-060, 445-416, 443-409, 445-407.
Beograd - Državne robne rezerve preko Produktne berze u Novom sadu ponudiiće sutra na prodaju 5000 tona merkantilne pšenice od ukupno 50.000 tona koliko je Vlada odlučila da supcesivno proda hlebnog zrna da bi stabilizovala tržište brašna pa i hleba. Cena ove pšenice je 20 dinara po kilogramu sa hektolitarskom težinom 76, vlagom od 13 odsto i sa dozvoljenim primesama do 2 odsto. Prodaja preko Produktne berze će trajati do ispunjenja odobrene kvote.
Pravo na kupovinu, kako saznaje Agroservis, imaju pravna lica koja se pretežno bave mlinarskim poslom. Brašno dobijeno od ove pšenice imaće ograničenu cenu na 27 dinara po kilogramu. Jedan kupac može najviše preuzeti 300 tona ali kada to namenski utroši uz datu izjavu može da ponovi kupovinu.
Kod ovlašćenih skladištara Državne robne rezerve imaju na čuvanju oko 300 000 tona merkantilne pšenice, a za jesenju setvu ratarima su ustupile oko 2000 tona.
Na domaćem tržištu cena pšenica već više nedelja ima rast i danas je iznosila 22,50 din za kilogram (bez PDV), dok je cena u Budimpešti bila 21,45 dinara za kilogram, u Parizu 22,73 dinara za kilogram, a u Čikagu 19,47 dinara po kilogramu.
Zagreb - Zagrebačka policija privela je mlekare koji su sa traktorima demonstrirali na Slavonskoj aveniji, ispred pogona mlekare Dukat, i tako deblokirala istočni ulaz u Zagreb. Proizvođači mleka, koji protestuju tražeći veću otkupnu cenu mleka, zatražili su smenu ministra Tihomira Jakovine i bojkot mleka zagrebačke mlekare Dukat, dok je zajednica udruženja seljaka Slavonije i Baranje zatražila smenu ministra unutrašnjih poslova Ranka Ostojića jer im, kako su naveli “ne treba represivni aparat i pendrek-država”. Mlekarski protesti ušli su u deseti dan pošto nakon maratonskog sastanka u ministarstvu poljoprivrede dogovor o ceni mleka nije postignut.
Limož - Kompletno selo, koje se sastoji se od porodičnih kuća sa pomoćnim zgradama, doma kulture, kapele, nekoliko teniskih terena, bazena i ruševnog dvorca iz 13. veka na prodaju je za samo 300.000 evra. Kourbefi je selo udaljeno 40 kilometara od Limoža. Do početka 70-ih imalo je
200 stanovnika koji su se bavili poljoprivredom, ali su ga postepeno počeli napuštati odlazeći u industrijske centre.Početkom devedeset godina prošlog veka bilo je pokušaja da se selo pretvori u turistički centar, međutim projekat se pokazao preskup. Francuski sud je stavio kompletno selo na prodaju, i ukoliko se niko ne javi do kraja nedelje vlasnik sela će postati Credit Agricol banka.
Pariz, Kijev - Cene pšenice su na berzi u Parizu po zaključenju poslovanja u ponedjeljak porasle treći put za redom pod uticajem strahovanja da će nepovoljne vremenske prilike u Ukrajini rezultirati niskim rodom ozimih sorti i prinuditi Kijev da smanji izvoz. Pšenica za isporuke u maju je 20. februara poskupela za 0,8% na 211,5 evra za tonu, dok se najaktivniji ugovori za isporuke u novembru poskupeli za 1,4% na 96,5 evra za tonu. Ukrajinska vlada preporučila je trgovcima da ograniče izvoz pšenice u tekućoj poljoprivrednoj sezoni, koja se završava 30. juna. Preporuke će se ponovo razmotriti sredinom aprila, kada će biti jasnija situacija sa rodom ozime pšenice i setvom jarih žita.
Zagreb, Bjelovar - Protesti proizvođača mleka ispred zagrebačkog Dukata i Sirele u Bjelovaru nastavljaju se, izjavili su čelnici Hrvatskog saveza udruženja proizvođača mleka koji ističu da nisu zadovoljni sastankom u Ministarstvu poljoprivrede jer nije postignut dogovor i nije definisana otkupna cena mleka. Izjavili su i da se spremaju za proteste pred svim mlekarama.
Proizvođači mleka traže povlačenje Dukatove ponuđene otkupne cene svežeg sirovog mleka za februar od 2,30 kuna (33 dinara), što je za oko 40 lipa (5,7 dinara) manje nego do sada, i zahtevaju prosečnu otkupnu cenu mleka kao što imaju zemlje Evropske unije.
Bern - Švajcarska industrija čokolade prošle godine je zabeležila blagi pad u prodaji zbog temperatura viših od prosečnih u proleće, leto i jesen. Prodaja čokolade švajcarskih
proizvođača smanjena je za 0,1 odsto, sa prodatih 180.000. tona. Poslovni bilans je smanjen za 3,1 odsto sa ostvarenih milijardu i 700 miliona franaka, naveli su u Udruženju proizvođača čokolade.
Brisel - Prema industrijskom izveštaju o komercijalizovanim biotehnološkim usevima, globalno usvajanje genetski modikovanih useva nastavlja se neviđenim tempom, sa novozasejanih 12 miliona hektara u 2011, uglavnom u zemljama u razvoju. Šest država Evropske Unije- Španija, Portugal, Češka, Poljska, Slovačka i Rumunija - zasadile su rekordnih 114,490 hektara biotehnološkog kukuruza u 2011. Međutim, Greenpeace tvrdi da su široko javno suprotstavljanje i ekološke zabrinutosti vlada, naučnika i farmera doveli do toga da je prošle godine samo 0,06% poljoprivrednog zemljišta EU korišćeno za gajenje genetski modifikovane hrane. Sjedinjene Države ostaju najveći proizvođač sa 69 miliona hektara.
Berlin - Na prestižnom Međunarodnom sajmu voćarstva „Frut logistika”, koji je u subotu završen u Berlinu, izlagalo je više od 2.400 kompanija iz celog sveta. Plodove voća iz Srbije izlagalo je 20 firmi, dok su na dva štanda bili predstasvljeni proizvođači sadnog materijala. Štandove srpskih izlagača posetio je veliki broj kupaca iz celog sveta, a najviše ih je bilo iz Rusije. Kupci su se uglavnom interesovali za plodove jabuke, trešnje, šljive i kruške, kaže poslovna sekretarica Asocijacije „Plodovi Srbije” Evica Mihaljević. Nastup srpskih izlagaža na sajmu u Berlinu pomogli su USAID, Agrobiznis projekat, i SIEPA, Agencija za strana ulaganja, i promociju izvoza.
Beograd - Ministarstvo poljoprivrede naložilo je Lovačkom savezu Srbije da obustavi sve lovne aktivnosti dok traje vanredna situacija. Odluka je doneta nakon što je Liga za ornitološku akciju Srbije uputila zahtev za zabranu Ministarstvu, navodeći da nekontrolisan lov ugrožava život ptica i ostalih životinja, jer bežeći od lovaca troše energiju i udaljavaju se od prirodnih staništa, gde im se nalazi hrana. Potresne slike mrtvih ptica na Velikom ratnom ostrvu u Beogradu navele su ornitologe da reaguju. Oni ističu da životinje umiru zbog nemogućnosti da dođu do hrane. Situaciju, kako kažu, dodatno pogoršavaju lovci koji ih plaše, pa životinje troše energiju da bi pobegle.
Pariz - Virus “Šmalenberg”, koji napada ovce, koze i goveda, širi se Evropom nakon što je prvi put otkriven u Nemačkoj. U Francuskoj je tom bolešću, koja dovodi do povećanih neonatalnih deformiteta i smrtnosti životinja, zahvaćeno tridesetak farmi ovaca na severu te zemlje, objavilo je ministarstvo poljoprivrede koje preduzima sve neophodne mere za suzbijanje širenja zaraze. Radi se o virusu koga prenose insekti, a ne prenosi se sa životinje na životinju niti, kako tvrdi Evropska agencija za bezbednost namirnica, sa životinje na čoveka. Virus se kod životinja može manifestovati groznicom, padom proizvodnje mleka, kao i nakaznošću mladunaca ili uginućem fetusa.
Moskva - Rusija je 1. februara suspendovala uvoz stoke i genetskog
materijala iz Nemačke, Holandije, Belgije i Francuske zbog
pojave malo poznate bolesti izazvane virusom “šmalenberg”
koja pogađa ovce, koze i goveda. Evropska komisija je ocenila da nema potrebe za merama koje je preduzela Rusija,
jer u Evropi ne vlada vanredno stanje zbog pojave te bolesti, iako se ona pojavila na nekoliko stotina farmi. Najviše
su pogođene farme ovaca, ukupno 172, navodi nemački Institut za sanitarni nadzor Fridrih-Lefler koji je otkrio virus u novembru prošle godine kod goveda. Od nemačkih saveznih pokrajina najviše je pogođena Rajna-Severna Vestfalija.
Arilje - Inovacioni centar u Arilju dobio je laboratorijsku opremu za merenje koncentracije teških metala, pesticida i drugih hemijskih elemenata u voću. Oprema je nabavljena u okviru projekta “Ariljska malina”, koji finansira EU sa 713.128 evra, a prema inženjeru Draganu Radoviću, reč je o uređajima poslednje generacije koji imaju mnogobrojne mogućnosti proučavanja i analize humanog materijala, pri čemu će se zaposleni u Inovacionom centru fokusirati na biljnu proizvodnju. Projekat “Ariljska malina” usmeren je ka unapređenju konkurentnosti sektora proizvodnje i prerade maline u regionu koji obuhvata teritoriju Arilja, Ivanjice, Lučana, Požege, Užica, Čajetine i Nove Varoši.
Moskva - Promet heroina iz Srednje Azije „ubija“ rusku oljoprivredu, izjavio je na direktor Federalne službe Rusije za kontrolu narkotika Viktor Ivanov. Po njegovim rečima, prokriće za prevoznike narkotika često je transport voća i povrća. Samo iz država Srednje Azije u Rusiju svake godine uveze se do 6 miliona tona voća i povrća. To je ogromna količina vozila nosivosti obično oko 20 tona. Ako se u kamion od 20 tona sakrije kilogram heroina, cena narkotika mnogo će premašiti cenu 20 tona poljoprivrednih proizvoda u kamionu, i cenu samog kamiona, rekao je šef Federalne službe za kontrolu narkotika. Oni koji iza toga stoje počinju da spuštaju cene na ruskom tržištu kako bi brže prodali svoje proizvode i što pre vratili kamion. Takva situacija nanosi ogromne štete ruskim poljoprivrednicima, rekao je Ivanov.
Novi Sad - Razvoj i popularizacija vinogradarstva i vinarstva glavni je cilj juče osnovanog Udruženja vinara Vojvodine.
Članovi Udruženja su vinarije sa značajnim iskustvom i kvalitetnom ponudom vina i rakije.
Osnivački akt su potpisali: „Vinum” iz Novog Sada, „Vindulo” iz Temerina, „Agrina” iz Rumenke, „Dibonis” iz Subotice, „Đurđić” iz Sremskih Karlovaca i Departman za vinogradarstvo, voćarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu sa Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada.
Kako saznaje „AgroServis”, ove vinarije će do kraja aprila otvoriti najveću vinoteku u centru Novog Sada, a usvojen je i program edukacije i povezivanja sa turističkim organizacijama.
AgroServis
Novi Sad - Direktor Republičkih robnih rezervi Goran Tasić izjavio je za „AgroServis” da se za razmenu mineralnih đubriva za pšenicu i kukuruz prijavilo oko 5.000 registrovanih gazdinstava, a da je već u obradi oko 2.700 prispelih zahteva. Prijavljivanje traje do 6. februara.
Poljoprivrednicima će, prema odluci Vlade, biti isporučeno 11.190 tona mineralnog đubriva, prema paritetima od 1,30 do 1,60 kilograma za jedan kilogram zrna, zavisno od roda.
Tasić nije osporio, ali ni potvrdio, informaciju da se priprema nova uredba za razmenu NPK đubriva, kao i dizel goriva.
On je i saopštio da država poseduje dovoljne količine pšenice i drugih artikala za prehrambenu sigurnost nacije.
- Sa pažnjom pratimo kretanje cena pšenice i brašna i ako bude potrebno intervenisaćemo na tržištu da bi sprečili skok cena hleba – potvrdio je Tasić
Državne robne rezerve su proteklih dana odbile zahteve pojedinih izvoznika za pozajmice, upravo pšenice, jer bi sa tim količinama (oko 50.000 tona) tržište pšenice u Srbiji bilo značajno narušeno – saznao je „AgroServis”.
Sremska Mitrovica - Od 26 pacijenata primljenih u Opštu bolnicu u Sremskoj Mitrovici sa simptomima kju groznice 13-oro je zadržano, javlja dopisnik Radio Novog Sada Živan Negovanović.
„U ovom trenutku je 11 pacijenata se nalazi na odeljenju za infektivne bolesti a dvoje na internom odeljenju. Pacijenti primaju odgovarajuću terapiju i njihovo zdravstveno stanje je stabilno,“ kaže Negovanović.
Direktor Uprave za veterinu Ministarstva za poljoprivredu Zoran Mićović kaže da domaće životinje nisu uzrok epidemije kju groznice.
„Na osnovu analiza koju je uredila veterinarska inspekcija na području sela Noćaj i prenetim uzorcima na Institut za veterinarstvo u Novi Sad ustanovljeno je da nema zaraženih životinja od kju groznice. Ljudi koji su tamo oboleli nisu se zarazili u kontaktu sa domaćim životinjama već to može da bude krpelj, miš ili neki drugi glodar.“, kategoričan je Mićović.
Sara Savić iz novosadskog Instituta za veterinarstvo kaže da kju groznica napada i ljude i životinje i da je Vojvodina veoma pogodno područje za razvoj te bolesti.
„Od domaćih životinja infekcija se može javiti kod ovaca, koza, goveda i vrlo retko kod nekih drugih. Krpelji su rezervoari bolesti, a ovce najčešći prenosioci. Oboljenje se ne manifestuje kod životinja nego se najčešće dešavaju pobačaji. Tako izlučeni mikroorganizmi u prirodi su veoma otporni. Prenose se na ljude i životinje putem aerosola. To znači da ako dune malo jači vetar može da ih raznese veoma široko. Za infekciju kod ljudi je potrebna mala infektivna doza. Prema literaturi dovoljna je jedna rikecija, koja je visoko virulentna i uz to jako otporna u spoljašnjoj sredini. Tako da teoretski, od jedne ovce može da se zarazi veliki broj ljudi.“, zaključuje Sara Savić.
U Vojvodini se svake godine javljaju tri do četiri epidemije. Prema rečima stručnjaka, lečenje zaraženih životinja je skupo i neefikasno. Lekari upozoravaju da se pri jagnjenju, telenju i muži obavezno koriste rukavice i maske i da se redovno održava lična higijena, a u štali koristi posebna odeća.
Karakas - Venecuelanski predsednik Ugo Čavez zapretio je da će nacionalizovati banke koje odbiju da finansiraju poljoprivredne projekte koje podrži njegova vlada. Čavez je izjavio i kako neke vodeće banke u Venecueli odbijaju da ispune zakonski propis da sa najmanje 10% svojih pozajmica moraju da podrže razvojne projekte u zemlji. Ako to ne možete da uradite - dajte mi banke, rekao je Čavez. Vlada je već preuzela nekoliko privatnih banaka u prethodnih nekoliko godina zbog neregularnosti u poslovanju. Čavez je posebno izdvojio tri banke: Banesco, Banco Mercantil i Banco Provincial, otpužujući ih da daju povoljnije zajmove agrobiznismenima nego sitnim farmerima.
Beograd - Velike hrvatske prehrambene kompanije prete da će, ukoliko njihova vlada ne osmisli strategiju da domaću proizvodnju učini konkurentnijom na tržištu EU, preseliti proizvodnju u susedne zemlje, najverovatnije u Srbiju. Naime, „Kraš, „Agrokor, „Podravka, „Frank, „Vindija, „Zvečevo, „Dukat, i druge upozorili su da bi hrvatska privreda po ulasku u EU i izlasku iz CEFTA mogla da bude znatno oslabljena, što bi ih nateralo da zatvore svoje proizvodne pogone, podele otkaze zaposlenima i presele su u susedne zemlje. Ekonomista Miroslav Zdravković kaše da bi premeštanje hrvatskih frmi podrazumevalo zapošljavanje ljudi u Srbiji.
Novi Sad - Udruženja poljoprivrednika, članice Asocijacije poljoprivrednika zahtevaju kontinuitet svih subvencija, koje su do sada bile višegodisnja praksa i koje su pomogle povećanju proizvodnje i modernizaciji poljoprivrede.
“Predlog da se ratarska proizvodnja subvencioniše kroz premiju po kilogramu je neprihvatljiv za poljoprivrednike jer taj vid subvencionisanja ide u korist prerađivača, kojima se stvara mogućnost da spuste otkupnu cenu žitarica i industrijskog bilja. Kada je reč o podršci stočarskoj proizvodnji, subvencije je potrebno davati, ne samo za premiju za mleko i umatičenu kravu, već i za druge grane stočarstva, koje su do sada bile zapostavljene.”, kaže predsedavajući Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš.
Kragujevac - Od izvoza u Australiju, SAD i EU ostvaren je prihod od oko pola miliona evra uglavnom od prodaje rakoje “Žuta osa”, kaže direktor frme Flores Milomir Pljakić. Prodaja u Srbiji i zemljama u regionu, BiH, Crnoj Gori i Sloveniji, takođe je
vredna oko pola miliona evra i da je na nivou 2010. godine. Govoreći o istorijatu frme “Flores” Pljakić je podsetio da je osnovana 1985. na osnovama porodičnog preduzeća nastalog 1803. koje se, preradom voća i proizvodnjom alkoholnih pića, vina i drugih proizvoda, bavilo do 1952. kada je nacionalizovano.
Beograd - Vlada Srbije će ove godine investirati 800 miliona dinara za kupovinu 5.000 visokomlečnih grla goveda najboljeg genetskog sastava u 29 opčtina i gradova u Srbiji, izjavio je u Svilajncu pomožnik ministra poljoprivredei trgovine Miloš Milovanović. “Vlada će fnansirati do 80 odsto sredstava za nabavku junica i na taj način popraviti genetski sastav goveda i zaustaviti pad broja goveda”, rekao je pomoćnik ministra Milovanović prilikom podele 250 junica poljoprivrednicima Svilajnca koja su kupljena u nemačkoj pokrajini Bavarska. Ministarstvo je za kupovinu junjica u Svilajncu dalo 45 miliona dinara, a Skupština opštine 13 miliona.
Budimpešta - U Mađarskoj je počelo smanjenje broja zaposlenih u konditorskoj industriji, koja je najviše pogođena porezom na nezdravu hranu. Organizacije koje zastupaju interese konditorske industrije pokušale su ranije da utiču na donosioce odluka tvrdeći da bi takozvani porez na čips mogao da dovede do gubitka posla za 800.000 ljudi, uglavnom u malim i srednjim preduzećima. Mađarska Vlada je očekivala prihod od pet milijardi forinti ove i 20 milijardi sledeće godine od ovog poreza, koji je izglasan u Parlamentu prošlog leta na neobičan način, van redovnog dnevnog reda. Međutim, kkompanije pogođene ovim porezom platilesu samo 566,6 miliona forinti za septembar i treći kvartal.
Skoplje - Ovčarsto u Makedoniji iz godine u godinu ima silazni tok skoro po svim parametrima - smanjeni broj ovaca, proizvedenog mleka i mesa. Zauzvrat, ima se više troškova a cene proizvoda su visoke, iako i dalje ima povećani interes za izvoz proizvoda. Prema podacima iz Federacije Farmera Makedonije, ovčarstvo beleži i dalje opadajući trend u odnosu na broj ovaca, koji je od 1,25 miliona ovaca u 2006. pao na 778.404 ovaca u 2010., otprilike 60% manje ovaca. Uzroci su različiti, kao što je nepostojanje strategije za razvoj ovčarstva, povećani troškovi proizvodnje, uzurpiranje pašnjaka, problemi oko dobijanja kredita i subvencija za ovčarstvo i slično
Osijek - Otkupljivači mleka u Hrvatskoj nameravaju da napuste najnižu zaštitnu cenu mleka od 2,40 kuna. Tvrde da to nije u duhu evropskih propisa i da cenu treba da formira tržište.
Proizvođači se pribojavaju da će otkupna cena mleka pasti, pa se tome protive. ”Mi želimo da zadržimo zaštitnu cenu mleka od 2,40 kune i sa tom cenom proizvođači jedva podmiruju svoje ulazne troškove. I ne smemo dopustiti da se ta zaštitna cena ukine jer ćemo ostati bez hrvatskih sela i porodičnih poljoprivrednih gazdinstava”, rekao je Milan Kosanović, iz Udruženja proizvođača mleka Osječko-baranjske županije. U zadnjih nekoliko godina zatvoreno je više od 1.000 farmi muznih krava
Beograd - Vlada Republike Srbije je na predlog Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, dana 26. januara 2012. godine, usvojila Uredbu o razmeni mineralnog đubriva za merkantilnu pšenicu i kukuruz roda 2011. i merkantilnu pšenicu roda 2012. godine kojom se uređuju uslovi i način razmene mineralnog đubriva KAN 27%N za navedene kulture u cilju popune nivoa robnih rezervi u merkantilnoj pšenici i kukuruzu i stimulacije individualne poljoprivredne proizvodnje ratarskih kultura.
Pravo na razmenu ima fizičko lice, nosilac registrovanog poljoprivrednog gazdinstva u aktivnom statusu. Količina mineralnog đubriva čija se razmena vrši iznosi 11.190.900 kilograma.
Kada se mineralno đubrivo preuzima sa skladišta Direkcije u „HIP Azotara” u restrukturiranju, Pančevo, vrši se u sledećim paritetima: 1 kg mineralnog đubriva za 1,30 kg merkantilne pšenice roda 2011. godine, 1 kg mineralnog đubriva za 1,50 kg merkantilnog kukuruza roda 2011. godine i 1 kg mineralnog đubriva za 1,35 kg merkantilne pšenice roda 2012. godine, dok su pariteti preuzimanja preko ovlašćenih skladištara sa skladišta Direkcije sledeći: 1 kilogram mineralnog đubriva za 1,40 kg merkantilne pšenice roda 2011. godine, 1 kg mineralnog đubriva za 1,60 kg merkantilnog kukuruza roda 2011. godine i 1 kg mineralnog đubriva za 1,50 kg merkantilne pšenice roda 2012. godine.
Fizičko lice može da razmenjuje navedene robe za najviše 200 kilograma mineralnog đubriva po hektaru površine zasejane pšenicom u jesenjoj setvi 2011. godine i to za najviše 30 hektara. Novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako količinu mineralnog đubriva dobijenu putem razmene u skladu sa ovom Uredbom ne upotrebi za prolećnu prihranu u 2012. godini na prijavljenim površinama ili ako je u Zahtevu za razmenu dao netačne podatke o površinama zasejanim pšenicom u jesenjoj setvi 2011. godine. Raspodela mineralnog đubriva vrši se prema površinama koje su poljoprivredna gazdinstva zasejala pšenicom u jesenjoj setvi a razmena mineralnog đubriva vrši se na osnovu Zahteva za razmenu koji treba podneti Upravi za trezor ili u mesnoj kancelariji opštinske uprave preko asistenta savetodavca. Zahtevi se mogu podneti do 6. februara 2012. godine.
Utreht - Prema novim analizama Rabobank-a, oskudne zalihe trebalo bi da obezbede rekordne cene goveda i goveđeg mesa u 2012., od čega će imati koristi uzgajivači, dok će predstavljati izazov za tovilišta i distributere mesa. U većini ključnih proizvodnih regiona cene su neznatno snižene poslednjih nedelja. Ali, izuzev u prvom kvartalu, cene stoke bi trebalo da dostignu maksimum kako se prelazi sa kratkoročnih skokova u ponudi (uglavnom na tržištima SAD i Brazila) na materijalno nižu ponudu. Na duže staze, globalna ponuda mesnih proteina nastavlja da utiče na smanjenje prihoda i usporavanje rasta populacije na ključnim tržištima u razvoju.
Čelarevo - Voćari i vinogradari u Bačkoj i Sremu plaćaju nadnicu za rezidbu od 10 do 25, pa i čitavih 35 evra. To su najbolje zarade za sezonske poslove u poljoprivredi. Ipak, to je jedan od malobrojnih poslova, gde ovih meseci neki dinar mogu da zarade mnogi radnici, otpušteni iz fabrika, a vični voćarskim makazama. Posla ima napretek, jer je poslednjih godina povećan broj voćaka i čokota. Veliki broj sezonaca orezivača zapošljava Delta agrar, koja ima velike plantaže u Čelarevu. Nadnica za rezidbu voćaka u ovoj kompanijama je 10 evra, s tim što su plaćene sve obaveze prema državi, a radnicima ide radni staž.
Atina - Grčki povrtari za čije se povrće sumnja da je zagaženo hromom, zbog čega se slabo prodaje, podelili su juče tone svojih proizvoda na centralnom trgu u Atini. Proizvođači iz Beotije, severno od Atine, u oblasti koja se navodnjava iz reke Asopos čije je zagađenje hromom otkriveno 2009., rekli su novinarima da brane čast svoje proizvodnje. Prema organizacijama za zaštitu okoline, nisu sprovedena obećanja Vlade o čišćenju te oblasti od zagađenja iz jedne fabrike, te tamo proizvedeno povrće potrošači izbegavaju, dok analiza zagađenja još nije završena. Proizvožači kažu da su im podelili 17 tona povrća, a još tri tone su dali dobrotvornim organizacijam
Zelena Srbija
Berlin - Direktor nemačke frme Ekolend Rudolf Biler kaže da Vojvodinu njeni potencijali čine rajskim vrtom Evropeš. Biler je rekao da zbog dobrih iskustava u Vojvodini ta kompanija želi da proširi proizvodnju u toj Pokrajini. On je kazao da zemljište u Vojvodini predstavlja odličan potencijal za proizvodnju organske hrane, koja i malim proizvožačima može doneti solidne zarade, saopšteno je iz VIP fonda. Regionalni direktor sektora šećerne repe za jugoistočnu Evropu nemačke kompanije Saat Klaus Hek je takođe istakao velike potencijale Vojvodine u poljoprivredi. Ako bih mogao opet da se rodim, u sledećem životu bih želeo da budem farmer u Vojvodini, kazao je Hek.
Žitorađa - Poljoprivrednici u Žitoraži dobiće 250 rasnih steonih junica iz Austrije, kao dar Ministarstva poljoprivredeproizvođačima mleka, kazao je juče predsednik opštine Žitorađa Goran Stojković. On je kazao da je Vlada Srbije za junice koje će popraviti stočni fond i kvalitet mleka izdvojila 45 miliona dinara, a opština 15 miliona dinara. Junice koje će odabrati naši stručnjaci za stočarstvo iz Austrije stižu za par dana, nakon čega će biti smeštene u već pripremljen karantin, kazao je Stojković. Nakon roka od mesec dana koliko moraju da provedu u izolaciji, junice će krajem februara biti dodeljene zainteresovanim poljoprivrednicima.
Vašington - Šestina prodate hrane u SAD uvezena je iz inostranstva, što je porast u odnosu na prošlogodišnjih 11%, pokazuju podaci američkog Ministarstva poljoprivrede. Iako je cilj američkih proizvočača da se na što više proizvoda nađe oznaka Made in USA, podaci pokazuju da je tendencija upravo suprotna. Polovina svežeg voća koje se proda u Americi je uvezeno, što je duplo više u odnosu na sredinu sedamdesetih godina. Kada je u pitanju sveža riba i rakovi, procenat je još više porazan po američke proizvočače, jer se 86% uvozi. Na povećan uvoz poslednjih godina uticala je unapređena komunikacija putem interneta i jeftiniji i brži transport uvozne hrane.
Kruševac - Od vinograda do trpeze ljubitelje vina deli samo jedan „klikč mišem. Poslovnično preduzimljivim Kruševljanima nije dugo trebalo da shvate da se u eri interneta trgovina vinima i rakijom ne odvija isključivo pored bačve, pa su otvorili jedinstvenu on-lajn prodavnicu vina i voćnih rakija - „Podrum”. Saša Paunović i Dragan Stefanović uspeli su da tokom pet godina formiraju najbogatiju bazu vina i to isključivo domaćih proizvočača. Čak 115 domaćih vina i 24 rakije je registrovano u internet-vinariji www.podrum.org. Trenutno se vino ili rakija naručuju na internetu, a dopremaju praktično istog dana putem kurirskih službi, koje su razvijene u Srbiji.
Beograd - Popunjeno brojno stanje u komunalnoj policiji doprineće efikasnijem sprečavanju komunalnog nereda, kaže Gorjana Obrenović, načelnica Komunalne policije, ali bez udruženih snaga gračana i čuvara rada ne može se očekivati poboljšanje stanja na terenu. Ulična prodaja je svedena na minimum. Rak-rana je i dalje Vidikovačka pijaca gde preprodavci nude krompir, kupus, jabuke. Ne znam samo kakvu to ekonomsku računicu imaju kada redovno plaćaju kazne, a ipak ostaju na ulici, pita se Obrenovićeva, poručujući da kada veletržnica bude otvorena, svi ti kamioni moći će tamo da se presele. Time će bitiokončana era ulične preprodaje iz kamiona.
Svilajnac - U Sportskoj hali u Svilajncu u sredu će biti održano javno izvlačenje dobitnika 250 visokokvalitetnih steonih junica koje je opština Svilajnac kupila u nemačkoj pokrajini Bavarska. Vrednost nabavke iznosi oko 58 miliona dinara, s tim što je Ministarstvo poljoprivrede Srbije obezbedilo 80 odsto sredstava, a 20 odsto lokalna samouprava. Prema rečima pomoćnika predsednice Opštine za poljoprivredu Gorana Despotovića, za besplatno dobijanje junice konkurisalo je 375 poljoprivrednika. Uslov je bio da gazdinstvo bude registrovano, kao i da poseduje bar jednu kravu. Podela junica počinje u četvrtak, a telad će biti podeljena kasnije, rekao je Despotović
Brisel - Skoro polovina jestive i zdrave hrane završi u kantama za đubre u domaćinstvima širom EU, u supermarketima, restoranima i ketering kompanijama. U EU se godišnje baci 89 miliona tona hrane ili 179 kilograma po stanovniku, a ukoliko se ništa ne preduzme, do 2020. ta količina će narasti 40 odsto na 126 miliona tona bačene hrane, navodi se u rezoluciji “Kako izbeći bacanje hrane!”, koju je 19. januara usvojio Evropski parlament. Domaćinstva su najodgovornija budući da u toj količini učestvuju sa 42 odsto. Ističe se da u isto vreme, 79 miliona građana EU živi ispod linije siromaštva, a 16 miliona zavisi od pomoći u hrani od dobrotvornih organizacija.
Rim - Organizovani kriminal u Italiji kontroliše poljoprivredne i prehrambene poslove u vrednosti od 12,5 milijardi evra godišnje, pokazali su preliminarni podaci istrage. Organizovni kriminal je proširio prisustvo duž celog prehrambenog lanca - od kupovine poljoprivrednog zemljišta do proizvodnje, od transporta do supermarketa, navedeno je u saopštenju najveće italijanske poljoprivredne grupacije “Koldireti”. Kriminalne grupacije slične mafiji često diktiraju proizvođačke i potrošačke cene u svoju korist tako što snižavaju cene koje se plaćaju farmerima, a podižu one koje plaćaju potrošaci, ukazao je “Koldireti”, čije nalaze koristi u istrazi jedna parlamentarna komisija.
Ljubljana - U mleku sa nekoliko farmi u Sloveniji pronađeni su tragovi kancerogenih aflatoksina. To mleko je moralo da bude uništeno, a veterinarska uprava ispituje da li je deo dospeo u prodaju, prenose slovenački mediji. Do sada je uništeno nekoliko hiljada litara mleka. Šteta je velika, ali je zdravlje potrošača važnije, izjavila je za Televiziju Pop direktor nacionalne veterinarske uprave Vida Čadonič Špelič. Aflatoksin je prvo pronađen u svežem mleku sa jedne farme iz okoline Bleda, nakon dojave iz Italije, gde je bilo prodato. Utvrđeno je da je izvor tragova toksina u mleku kukuruzno stočno brašno jednog slovenačkog proizvođača.
Beograd - U Srbiji posluje oko 7.000 privatnih zanatskih pekara, i ta brojka je godinama manje više ista. Jer, koliko se pekara godišnje zatvori toliko se otprilike i otvori. Pekare u Srbiji doživele su bum devedestih, kad je deo novopečenih biznismena legalizovao svoj „kontroverzniž novac otvarajući lokale za prodaju pre svega peciva. Oni su počeli da potiskuju stare zanatlije i njihove mirišljave radnje s ukusnim veknama i lepinjama, buckastim kiflama i burekom s korama „tankim kao svilaž. Stari majstori ističu da su prava pošast modernog pekarstva postali aditivi koji se nekontrolisano dodaju testu, a da ništa manji problem nisu ni nestručnost i lenjost.
Vašington - Prema procenama Svetske Banke, ove godine se očekuje pad cena poljoprivrednih proizvoda za 11%, kao posledicu slabljenja globalne ekonomije - ali samo ako cene energenata ostanu stabilne. Uslovi usporene tražnje i poboljšane ponude trebalo bi da dovedu do pada cena, iako ekonomske fuktuacije mogu proizvesti nove nestabilnosti, upozorava godišnji izveštaj Globalne ekonomske perspective. Usporen rast poslednjih meseci već je značajno ublažio cene sirovina, napominje izveštaj, dodajući da bi smanjen prihod proizvođača trebalo delimično da nadoknade niže cene nafte i đubriva. Ipak, izgledi su neizvesni, priznaje ova organizacija.
Brisel - Više od četvrtine pesticida koji se koriste u nekim državama članicama EU potiče sa crnog tržišta na koje odlaze milioni evra svake godine - što predstavlja opasnost za poljoprivrednike, potrošače i okolinu, upozorava kriminalističkoobaveštajna agencija EU. Europol je pozvao EK i nacionalne vlade da pronađu načine za efkasnije ulaženje u trag štetnim hemikalijama, nakon zaključka da je Severoistočna Evropa bila naročito pogođena kriminalnim aktivnostima proteklih godina. Kriminalne grupe navodno koriste legitimne kompanije kao pokriće za prodaju, pa distributeri nisu ni svesni da kupuju ilegalne proizvode, pošto su pakovanja slična onima koje koriste legalne frme.
Varšava - Poljaci, koji su dugo imali raputaciju najstrastvenijih
obožavatelja svinjskih odrezaka i kobasica u Evropi, jedu
ubedljivo najviše voća i povrća, pokazala je nova evropska studija sprovedena u 19 uglavnom severnoevropskih
zemalja. U proseku Poljaci jedu 577 grama voća i povrća
dnevno, dosta više od Italijana koji drže drugo mesto sa
prosečnih 452 grama na dan, prenosi Frans pres. Samo Poljaci, Italijani, Nemci i Austrijanci poštuju preporučenu dnevnu dozu od 400 grama voća i povrća. Francuska je na devetom mestu sa 352 grama, dok je Irska je na poslednjem mestu sa svega 186 grama. Studija je pokazala i da se na severu povrće više jede sirovo, dok se na jugu jede prerađeno.
Milesti Mici - Najveća kolekcija vina u svetu nalazi se u Moldaviji i u njoj je više od dva miliona aša najkvalitetnijih moldavskih vina, probranih evropskih i autohtonih sorti. U kolekciji u podzemnom lavirintu hodnika u blizini mesta Milesti Mici, nalazi se i veliki broj buradi zapremine od šest do 200.000 litara sa visoko ocenjenim vinima, koja se izvoze u Sjedinjene Američke Države, Japan i druge zemlje. U jedinstvenom podrumu flaše su uredno poslagane duž 55 kilometara krečnjačkih hodnika pod zemljom, povremeno i na dubini do 80 metara.
Vino.rs
Vašington - Ponuda kukuruza na globalnom nivou premašiće tražnju prvi put u poslednje tri godine u 2011/12 tržišnoj godini kao posledica povećane žetve u SAD, EU, Ukrajini i Rusiji koja prevazilazi ovogodišnje očekivane gubitke u Argentini, navodi se u novom izveštaju USDA. Svetska ponuda pšenice u 2011/12 projektovana je za 2.7 miliona tona više u odnosu na prethodnu prognozu zbog povećanja proizvodnje koja se procenjuje u Kazahstanu, Brazilu i Rusiji. U međuvremenu, procene svetske proizvodnje soje su smanjene zbog očekivanog pada proizvodnje glavnih dobavljača, Brazila i Argentine, što je posledica nedavnih nepovoljnih vremenskih uslova.
Vršac - Prodavci na zelenoj pijaci u Vršcu minulog vikenda stupili su u dvočasovni štrajk upozorenja, nezadovoljni visinom pijačarine. Oni od komunalnog preduzeća „Drugi oktobar“ zahtevaju da smanji cene zakupnine za tezge i upozoravaju da će stupiti u generalni štrajk koji će trajati sve dok se njihovi zahtevi ne ispune. Komunalci kažu da će se potruditi da u saradnji sa lokalnom samoupravom nađu zajedničko rešenje. Prodavci tvrde da su cene dnevne i mesečne zakupnine previsoke. Na mesečnom nivou, za zakup tezge oni moraju da plate nešto manje od 2.500 dinara, dok je obavezni dnevni zakup 270 dinara običnim danima, a pijačnim (četvrtkom i subotom) čak 520 dinara.
Prijepolje - U Prijepolju je formiran Savez udruženja malinara zapadne Srbije kome su pristupile asocijacije malinara iz Arilja, Bajine Bašte, Užica, Kosjerića, Čačka, Nove Varoši i Prijepolja.
Prema rečima portparola Saveza Mirsada Obućine pregovara se sa još četiri udruženja o njihovom pristupanju ovom Savezu. “Naši ciljevi su jedinstvena otkupna cena na celoj teritoriji Srbije, izgradnja hladnjača u opštinama u kojima sada ne postoje, direktni kontakti Saveza sa kupcima iz inostranstva i dobijanje subvencija od države”, rekao je Obućina. Savez udruženja malinara okuplja oko 7.000 proizvođača maline koji ubiraju oko 80% godišnje proizvodnje maline u Srbiji.
Beograd - Preostali novac na ime regresa za ratarsku proizvodnju za 2011. u iznosu od 14.000 din/ha biće isplaćen do kraja januara, saopštilo je u petak Ministarstvo poljoprivrede i trgovine. Na osnovu Zakona o budžetu za 2012., Vlada je usvojila Uredbu koja je osnov da poljoprivredncima bude isplaćen preostali novac na ime regresa za ratarsku proizvodnju za 2011. Na ovaj način do kraja januara biće izmirene obaveze u skladu sa dogovorom koji je postignut sa poljoprivrednicima. Ministarstvo ističe da će “kao što je više puta proteklih nedelja istaknuto, celokupna poljoprivredna politika za 2012. biti utvrđena kroz uredbe i druge odluke Vlade Srbije do kraja meseca.
Zagreb - U Hrvatskoj se na veliko ilegalno trguje vinom, maslinovim uljem, ribom, mesom i tartufima te svime što donosi laku i brzu zaradu. Pritom za dobar deo tih proizvoda koji se nađu na crnom tržištu proizvođači uredno dobiju i državne podticaje.
U Hrvatskoj se, između ostalog, prema nekim procenama, na crno godišnje proda 50 posto proizvedenog vina - što je najmanje 30 miliona litara - te trećina proizvodnje maslinovog ulja - odnosno dva miliona litara. U želji da pomogne financijskoj stabilnosti poljoprivrednika, država im omogućava da sami prodaju svoje proizvode po višoj ceni “na kućnom pragu” zaobilazeći tako razne mešetare i trgovačke lance jer i jedni i drugi slabo ili nikako ne plaćaju preuzetu robu favorizirajući jeftinije uvozne proizvode.
Kad je riječ o vinu, Hrvatska godišnje proizvede više od 60 miliona litara, spominje se čak i 100 miliona. Uz to u Hrvatsku se godišnje uveze oko 1,5 miliona tona grožđa za proizvodnju vina, uglavnom iz Makedonije, kao i znatne količine vina u rinfuzi, naročito crvenog.
Vjesnik
Oksford - „U narednim godinama će direktna plaćanja poljoprivrednicima u EU biti smanjena“, izjavio je Ministar poljoprivredae Velike Britanije Džim Pajs na konferenciji farmera u Oksfordu pozivajući se na očekivani ishod pregovora o Zajedničkoj poljoprivrednoj politici (CAP) nakon 2013. Zvaničnici iz Brisela se zalažu da se subvencije zamrznu od 2013 do 2020. Velika Britanija, Švedska i neke druge članice se zalažu sa smanjenje subvencija, dok većina na čelu sa Francuskom želi da davanja poljoprivrednicima ostanu stabilna nakon reformi 2014.
Brisel - Oko 425 miliona € subvencije poljoprivrednicima koji nisu bili kompatibilni sa zakonima EU grčkoa vlada će moraće da se vrati, izjavio je portparol Evropske komisije. "Na Grčkoj je da odluči kako će ga vratiti", dodao je on.
Poljoprivrednici dobili pomoć posle blokade puteva početkom 2009. Tada su zatvarani granični prelazi sa Bugarskom a bili su blokirani putevi do svih velikih gradova u Grčkoj. Poljoprivrednici su tada zahtevali poreske olakšice i subvencije da se izborili sa globalnom ekonomskom krizom.
Sa 3% udela u nacionalnoj ekonomiji grčki poljoprivredni sektor je jedan od najvećih u EU.
U poslednjoj deceniji on se značajno značajno smanjio. Uglavnom ga čine mali poljoprivrednici koji da bi preživeli oslanjaju se na subvencije EU i garantovane minimalne cene.
Osijek - Iako je država Hrvatska dosta učinala na unapređenju stočarstva direktor Veterinarske stanice Osijek dr. med. vet. Saša Flauder, kaže opominje na snažan pad te proizvodnje.
- U proteklih pet godina broj krava pao je za 20 posto uprkos sprovođenju nacionalnog govedarskog programa. U 2005. godini Hrvatska je imala oko 231.600 krava, a 2010. godine oko 186.000. Da nije bilo operativnog govedarskog programa, ovaj bi stočarski segment bio znatnije oslabljen. Definitivno se može reći da je operativni program poboljšao stanje u stočarstvu, ali došlo je do intenzifikacije i industrijalizacije stočarske proizvodnje, jer se videlo da se s jednom kravom više ne može živeti. Stanje u sinjogojstvu još je lošije, u poslednjih šest godina broj krmača pao je s 220.000, koliko smo ih ukupno imali 2004., na 136.000, koliko ih je bilo 2010. Svinjogojski operativni program nije uspeo jer su se nažalost gradila samo tovilišta, a ne i farme za krmače. Od planirane 374 farme izgrađeno je samo 10 do 20 odsto. Svinjogojstvo je krahiralo i zbog tržišta, odnosno nestabilnih cijena, kaže dr. Flauder.
Maja Muškić, www.agroklub.com
Bački Jarak - “DTD Ribarstvo” dobilo je dozvolu od Ministarstva poljoprivrede i trgovine za izvoz ribe i proizvoda od ribe u zemlje EU. Komisija ovog ministarstva utvrdila je da Fabrika za preradu ribe u Bačkom Jarku ispunjava sve uslove za izvoz na tržišta zemalja EU. Novoizgrađena fabrika za preradu ribe u potpunosti zadovoljava evropske standarde iz oblasti bezbednosti hrane. Predsednik kompanije Tomislav Đorđević naglašava da izvozni potencijal ove grane privrede od više od 100 miliona evra do sada nije bio iskorišćen zbog nepostojanja privrednih subjekata u Srbiji koji zadovoljavaju uslove EU potrebne za izvoz ribe i proizvoda od ribe.
Sakramento - Izvoz kalifornijskih vina dostigao je u 2011. godini apsloutni rekord, sa povećanjem koje će verovartno iznositi preko 20% u odnosu na prošlu godinu! Uz kontinuiranu medijsku prisutnost na svim velikim svetskim tržištima, najnoviji uspon kalifornijskih vina vezuje se i uz slabljenje dolara i znatno povećanu potrošnju vina u Kini!
Prema zvaničnim podacima Wine Institute of California, do kraja oktobra izvoz vina iz SAD (preko 90% izvoza čine vina iz Kalifornije) je već bio dostigao rekordnih 1,14 milijardi dolara, što je 23% više nego na isti period u 2010. To nagoveštava da bi kalifornijski vinari mogli godinu da završe sa ogromnih 1,4 milijardi dolara od izvoza i tako naprave još jedan korak ka zacrtanom cilju - 2 milijarde dolara izvoza u 2020!Tradicionalno, više od trećine kalifornijskih vina prodaje se u Evropskoj uniji, ali u poslednje dve godine Kina izrasta u sve značajnije tržište. Ove godine prodaja vina sa oznakom Made in USA povečana je u Kini za čitavih 35%, tako da ova najmnogoljudnija zemlja danas kupuje oko 5% ukupnog izvoza vina iz SAD.
Beograd - Šaran koji ubrzano raste i otporan je na bolesti, čije meso ne miriše na mulj i nije mnogo masno, zvaće se “srpski šaran” a delo je naučnika Centra za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. – Program unapređenja proizvodnih osobina i kvaliteta mesa šarana započeli smo pre pet godina u saradnji sa kolegama Instituta “Nofima” iz Norveške, poznatom po programu selekcije lososa - kaže Zoran Marković, profesor ribarstva. Od uzgajanja i prodaje “srpskog šarana” Srbija bi i te kako mogla da ima koristi. Sadašnja proizvodnja šarana od oko 10.000 tona vrlo brzo bi se povećala 10 puta, a vremenom bi dostigla i više stotina hiljada tona.
Zagreb - Hrvatska poljoprivredna komora (HPK) predložiće novoj Vladi program za spas hrvatske poljoprivrede, a spremna je podržati i Vladin agrarni program ako ga oceni boljim od svoga. Darko Grivičić, predsednik HPK, izjavio je nakon Skupštine Komore, koja je održana u Zagrebu, da Poljoprivredna komora želi biti partner novoj vladi, jer je hrvatska poljoprivreda, kako je izjavio – “na kolenima, ali smatram da u njoj ima još životnih sokova pa očekujem, da tu neće biti potrebe za dijetom, kako je to najavio budući premijer.” On je dodao je da nova Vlada treba odmah prionuti na posao te očekuje susret sa Zoranom Milanovićem i budućim ministrom poljoprivrede Tihomirom Jakovinom.
Na Vladi je, kaže Grivičić, “da izabere politički model privatizacije poljoprivrednog zemljišta, bilo da je rječ o prodaji, zakupu ili koncesiji, jer se taj problem nakon 20 godina mora jednom rešiti. Trenutačno gotovo milion hektara državne zemlja stoji neobrađeno, dok u Slavoniji farmeri nemaju čime hraniti stoku”, zaključuje Grivičić.
Beograd - Ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović je na sastanku s predstavnicima trgovinskih lanaca koji je u utorak održan u Vladi Srbije predložio da se marže na osnovne životne namirnice ograniče na 10 odsto. Sastanku su prisustvovali predstavnici trgovina koje su članice Sektora trgovine Unije poslodavaca Srbije: „Metro keš end keri“, „Merkator-S“, „Univereksport“, DIS, „Gomeks“ iz Zrenjanina, „Novitas“ iz Šapca, „Europrom“ iz Valjeva, DPL, „Merkur“, „Pres grupa“... Predstavnici „Deleza“ nisu bili na sastanku jer ovaj trgovinski lanac nije član te unije. “Ministar je trgovcima predložio da ograniče marže na 10 odsto, što je među njima izazvalo komešanje. Neki od njih su prokomentarisali kako to nije u skladu sa tržišnom ekonomijom i pitali da li to znači da država sprema neku uredbu po tom pitanju. On im je na uzvratio da ih je upozorio”, kaže izvor „Blica“ koji je prisustvovao ovom sastanku, a koji je želeo da ostane anoniman. Neki od trgovaca su, kako kaže naš izvor, ministru čak postavili pitanje koji proizvodi spadaju u osnovne životne namirnice, na šta su dobili odgovor da se, ako ne znaju, raspitaju. “Petrović im je tokom razgovora poručio da više neće moći da šire maloprodajne mreže na račun zarada koje ostvaruju na osnovnim životnim namirnicama,” kaže izvor beogradskog lista. Kako sastanak nije urodio plodom, Vlada će, saznaje „Blic“, do kraja godine naći pravni način da se marže ipak ograniče.
Pančevo - Kada želite da gricnete nekoliko lešnika to nije problem, ali kada želite da iskrckate nekoliko desetina tona - to već može da bude. Ali ne više. Radnici Utve koji su nekada radili na proizvodnji avionskih delova konstruisali su jedinstvenu krckalicu za lešnike u saradnji sa diplomiranim inženjerom poljoprivrede i vlasnikom plantaže lešnika Milanom Grubanovim iz Pančeva. Za razliku od dosadašnjih krckalica, gde su lešnici prvo morali da se klasiraju - ova mašina sistemom valjaka sama prvo klasira lešnike, a zatim ih krcka brzinom od sto kilograma na sat. Ovakvo automatsko čišćenje lešnika od ljuske bi moglo da bude ključna prednost domaćeg lešnika u odnosu na uvozne.
Novi Sad - Kada u Skupštinu uputi Predlog zakona o budžetu za narednu godinu, Vlada će tražiti da Agrarni budžet bude za polovinu veći od lanjskog, najavio je pomoćnik ministra za poljoprivredu Miloš Milovanović.
Već je postala praksa da se pred kraj godine javno debatuje o visini agrarnog budžeta. Nije tajna da niko sadašnjim učešćem od 2 i po odsto agrarnog u ukupnom budžetu nije zadovoljan. Zato poljoprivrednici, njihova udruženja i stručna javnost traže bar dvostuko veći agrarni budžet.
Prema najavama pomoćnika ministra za poljoprivredu Milovanovića, republička administracija će samo delimično prihvatiti te zahteve.
“Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede će na raspolaganju biti više za gotovo 50 odsto novca nego u 2011. godini. To treba da bude potvrđeno i u Skupštinskoj raspravi o novom budžetu”, naglasio je Milovanović.
Ove godine za agrar su bile izdvojene 23 milijarde dinara. Ako Skupština usvoji predlog Vlade, matematički, naša poljoprivreda dobiće 11 milijardi dinara više. Tu sumu, međutim, odmah treba umanjiti za 3 i po milijarde, koje je Ministarstvo ostalo dužno poljoprivrednicima za ovogodišnje subvencije po hektaru, za površine veće od 30 hektara. Te, neisplaćene subvencije, bile su i glavni razlog za letošnje proteste poljorivrednika u Pokrajini.
Bukurešt - Građani širom EU će uskoro na svojim trpezama imati svinjetinu iz Rumunije. TZV. “Kanalisani” sistem će to dozvoliti od 1. Januara 2012. Da su se sa tim složile sve zemlje članice potvrdio je predsednik Nacionalne medicinske, veterinarske i agencije za bezbednost hrane Radu Roatis. Za problem u izvozu “zaslužna” je Klasična kuga svinja. Zvaničnici EU su saopštili da je stanje sa tom bolesti značajno unapređeno od 2007. Godine. Tada je zabeležena poslednja klasična svinjska kuga na Zapadu Rumunije u oblasti Timiš na farmi u vlasništvu američkog giganta Smithfield. Tada je ubijeno 50.000 svinja. Kako saopštavaju EU zvaničnici, Rumunije se još ne može proglasti zemljom bez Klasične kuge svinja. Prema procenama stručnjaka klanične industrije podizanje barijera bi moglo Rumuniji da prve godine donese između 600 miniona i milijardu evra
“Kanalisani sistem”
Prema saopštenju Evropske komisije trgovina svinjetinom će biti moguća “kanalisanim sistemom” koji uključuje odabrane farme svinja i klanice koje pružaju sve potrebne garancije biosigurnosti, higijene i nadzora Klasične kuge svinja.
Novi Sad - Prema navodima ministra poljoprivrede Dušana Petrovića, 50.000 proizvođača mleka sarađuje sa mlekarama. Međutim, prema podacima Ministarstva poljoprivrede, samo njih oko 10.000 ostvaruje pravo na premiju. Ovaj broj je pre par godina bio i trostruko veći. Zbog brisanja premija malim farmerima i niske otkupne cene mleka u periodu od godinu dana broj mlečnih krava u Srbiji manji je za 80.000 komada. Sada kupovina ovog broja muzara potrebno je najmanje 80 miliona evra.
Korisnici podsticaja države u mlečnom govedarstvu su zadovoljni. Naime, farmeri koji imaju umatičene muzare i koje u proseku daju 6.000 litara mleka, ove godine iz Agrarnog budžeta primiće 55.000 dinara (25.000 za rasno grlo i 5 dinara po litri mleka). Ovaj iznos neće ostvariti nijedna druga proizvodnja u Srbiji – saznaje „AgroServis”.
Novi Sad - Prof. dr Zoran Keserović, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, podstaknut izlaskom pojedinih voćara u rezidbu, za „AgroServis” je izneo sledeću preporuku:
- Bez provere – analize rodnosti preko pupoljaka ne treba počinjati rezidbu. Postoji bojazan da je suša umanjila broj pupoljaka i svako rezanje napamet moglo bi biti štetno – kaže dr Keserović.
Zasadi koji su koristili sistem kap po kap, sasvim je izvesno, imaju nesmanjeni potencijal rodnosti.
Andrevlje - Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Đorđe Paprić upozorava na to da je najveći problem našeg vinogradarstva to što imamo malo vinograda.
Prema njegovoj tvrdnji, 1970. godine Vojvodina je imala 16.000 hektara pod vinovom lozom, dok je danas pod tom kulturom samo 3.000 hektara. Toliko je tih godina bilo samo pod sortom italijanskog rizlinga.
Beograd - U Zadružnom savezu Šumadijskog i Pomoravskog okruga (ZS ŠiPO) sa sedištem u Jagodini - zbog duga u iznosu (sa pripadajućim kamatama) oko 300.000 dinara pokrenut je stečajni postupak.
Želeći da pomenutom Savezu pruži bar, kako sam kaže simboličnu pomoć, profesor Zdrugarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu Miladin Ševarlić je priložio 10.000 dinara za opstanak tog saveza. Evo njegove izjave dostavljene medijima.
“Smatrajući da je to još jedna od VELIKIH BRUKA i SRAMOTA, pre svega ZADRUGA i RUKOVODSTVA tog Saveza, ali i celokupnog zadružnog sektora Srbije, ne obrazlažući INTERESE i ŽELJE POJEDINACA i INTERESNIH GRUPA da se dočepaju imovine (poslovni proctor i plac u centru Jagodine) za samo 3.000 evra, kao univerzitetski profesor ZADRUGARSTVA i član Skupštine Zadružnog saveza Srbije (bez ikakve plaćene funkcije) uplatio sam skroman iznos od 10.000.-RSD na ime lične pomoći za prevazilaženje ovog tragičnog stanja u ZS ŠiPO u Jagodini.
Takođe, lično sam intervenisao kod predsednika pojedinih opština i direktora zadruga sa područja tog Saveza da i oni pomognu da se prevaziđe ova TUŽNA ETAPA u radu nekada moćnog ZS ŠiPO, što je deo njih uvažio i već je uplaćeno oko 100.000.-RSD.
Molim Vas da u granicama Vasih mogucnosti sledite PRIMERE DOBRE ZADRUZNE PRAKSE i pomognete da se u narednih nekoliko dana konačno ukine stečajni postupak u ZS ŠiPO u Jagodini.
Vaše MALO zasigurno može biti VEOMA MNOGO za OPSTANAK ZADRUŽNOG SAVEZA ŠUMADISKOG I POMORAVSKOG OKRUGA u Jagodini – u kome tehnički sekretar Jasmina već 4,5 godina nije dobila NI DINARA za svoje dolaženje na posao, a gospodina predsednika tog Saveza (koji je na Skupštinama ZSS bio vrlo GRLAT) nisam uspeo u toku poslednja DVA MESCA DA PRONADJEM i sa njim o tome porazgovaram !?
Istovremeno, u svojstvu člana Skupštine ZS Srbije, zahtevam od predsednika ZSS da hitno pošalje na teret sredstava ZSS REVIZORA u ZS ŠiPO u Jagodini i da jedna od tačaka Dnevnog reda prve naredne sednice Skupštine ZSS bude i Izveštaj revizora o stanju u ZS ŠiPO u Jagodini.
Molim novinare da naprave reportažu o ovom nemilom slučaju u zadrugarstvu Srbije!”
Sa zadrugarskim pozdravom,
Prof. dr Miladin M. Ševarlić
Beograd - Za izradu dramskih spotova po uzoru na serijal “Selo gori, a baba se češlja” Ministarstvo poljoprivrede izdvojiće čak 4,7 miliona dinara. Spotove za potrebe ministarstva snimiće produkcijska kuća “Kontrast studios”, čiji su vlasnici ujedno i autori serijala i filma “Selo gori, a baba se češlja”. U ministarstvu objašnjavaju da je reč o tri televizijska spota čija je svrha informisanje javnosti o projektu angažovanja asistenata poljoprivrednih savetodavaca u poljoprivrednim stručnim službama. Da za spotove koriste idejnog tvorca serije
“Selo gori, a baba se češlja“ odlučili su se, kako navode, zbog “visoko rangirane gledanosti i popularnosti serijala.
Alo
Beograd - U Srbiji će od početka 2012. biti zabranjeno bacanje otpadnog jestivog ulja iz ugostiteljskih objekata, menzi, bolnica, koje će morati da se predaje registrovanim operaterima na preradu, izjavio je juče državni sekretar Ministarstva životne sredine Bojan Đurić. “Svaka institucija koji proizvode više od 20 obroka dnevno moraće da ulje koje ostane nakon spremanja hrane zbrinjavaju na bezbedan način i da sklope ugovor sa nekim od preduzeća za njegovu preradu”, rekao je Djurić. Prema njegovim rečima, to otpadno ulje, koje se svrstava u biomasu, najčešće se koristi kao alternativno gorivo, odnosno prerađuje se u biodizel.
Čačak - Proizvodnja belog luka u Srbiji može da bude najunosniji povrtarski posao, a zbog uvoza iz Kine gube se milioni dinara, ocenio je savetnik za povrtarsku proizvodnju u Poljoprivrednoj stanici u Čačku Milan Damnjanović. On je zemljoradnicima iz rudničkotakovskog kraja, polaznicima Zimske škole za poljoprivrednike, govorio o rentabilnosti proizvodnje belog luka, koji se sada u Srbiji proizvodi u minimalnim količinama, a čista zarada sa jednog hektara moze da iznosi oko 22.000 evra. Proizvođači su izrazili spremnost da u narednom periodu počnu proizvodnju belog luka, ali će pre toga tražiti garancije da će sve biti otkupljeno.
Subotica - Poljoprivredni proizvodači, članovi Asocijacije poljoprivrednika i učesnici protestne vožnje, koja je kao izraz nezadovoljstva poljoprivrednika novom agrarnom politikom održana od 30. maja do 04.juna 2011. godine, su i pored obećanja ministra poljoprivrede Dušana Petrovića da niko od poljoprivrednika neće biti pravno gonjen, počeli dobijati krivične i prekršajne prijave zbog učešća u protestnoj voznji. "Podsećam da je poslednji dan vožnje postignut dogovor između ministra i predstavnika poljoprivrednika da se niko od poljoprivrednika neće procesuirati. Od ministra Petrovica tražimo hitan prijem u cilju rešavanja ove situacije" - rekao je Miroslav Kiš, predsedavajući Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika.
Do sada su prekršajne prijave za ugrožavanje bezbednosti saobraćaja tokom protestne vožnje stigle na adrese desetine poljoprivrednika iz opštine Novi Bečej, a jedna krivična prijava je podneta protiv poljoprivrednika iz Subotice, koji je tokom protesta bio brutalno tretiran od strane policije, o čemu
je javnost već upoznata.
Rim - Četvrtina svetskog zemljišta je u velikoj meri uništena i taj trend mora biti promenjen kako bi se nahranilo svetsko stanovništvo, koje je u stalnom porastu, rezultati su prve studije UN o stanju svetskog zemljišta i izvora vode, objavljene juče u Rimu. Izveštaj je pokazao da je 25% svetskog zemljišta trenutno “u velikoj meri uništeno”, jer je došlo do erozije tla, smanjenja izvora vode i gubitka biodiverziteta. Još osam odsto je “umereno uništeno”, dok je 36% stabilno ili blago ugroženo, dok je samo na 10% zemljišta došlo do “poboljšanja”. Posebno je ugrožena zapadna Evropa, gde je intenzivna poljoprivreda dovela do zagađenja tla.
Sofija - Bugarski poljoprivrednici su stupili u štrajk i blokadom puteva pokušvaju da od vlade u Sofiji izdejstvuju veći budžet za poljoprivrednu delatnost. To je najveći protest zemljoradnika, rekao je predsednik Asocijacije bugarskih farmera Hristo Cvetanov. Sukob zemljoradnika i Vlade usledio je nakon što su poslanici u Sobranju u prvoj raspravi o budžetu za narednu godinu usvojili znatno manje sredstava namenjenih poljoprivrednicima. Predstavnici Vlade mesec dana pre održavanja predsedničkih i lokalnih izbora u Bugarskoj obećali su farmerima veći agrarni budžet u odnosu na ovu godinu, tako da je on u 2012. trebalo da dostigne 285 miliona evra.
Havana - Kubanski poljoprivrednici će od 1. decembra moći da “zaobiđu” državu i prodaju svoje proizvode direktno onimakoji obezbeđuju ishranu za brojne turiste, pišu tamošnji mediji. Cilj ove najnovije od mnogih reformi, koje je sproveo predsednik Raul Kastro otkad je stupio na vlast, je da se unapredi asortiman i kvalitet hrane za turiste, a smanje transportni troškovi i gubici hrane, do kojih je dolazilo zbog neefikasnosti sistema dopremanja poljoprivrednih proizvoda na tržište. Država sada više neće biti posredinik u obezbeđivanju hrane potrebne za turistički sektor, a kupci i prodavci će moći sami da određuju cene prehrambenih proizvoda.
Moskva - Vlada Rusije planira da kupi nešto više od milion tona žita za Fond za intervencije, izjavila je ruska ministarka poljoprivrede Jelena Skrinik. “Planiramo da sprovedemo interventnu kupovinu žitarica za neke regione koji nemaju logističke mogućnosti za transport žita van svoje teritorije”, rekla je ministarka u Sankt Peterburgu. Zamenik ruskog premijera Viktor Zubkov je ranije najavio da će Rusija kupiti 1,5 miliona tona žita za Fond za intervencije. Ukoliko kupovna cena žita u 2012. bude niža od trenutne, poljoprivrednici će moći da otkupe svoje žito i da ga preprodaju, objasnila je Skrinik.
Vidin - Jedna kineska kompanija uzela je u zakup 2.000 ha poljoprivrednog zemljišta na području Vidina u Bugarskoj, na kome će gajiti kukuruz, detelinu i suncokret. Investicija iznosi oko 10 miliona evra, a celokupna proizvodnja će se izvoziti u Kinu. To je, prema pisanju bugarskih medija, prvo kinesko ulaganje u poljoprivredu neke zemlje članice EU.
Vukovar - Koncern Agrokor počeo je u Vukovaru, na dunavskoj obali, izgradnju luke za pretovar rasutih tereta za sopstvene
potrebe. “S obzirom na to da Luka Vukovar nije imala moderno rešene i konkurentne utovarno-istovarne kapacitete
rasutog tereta kao što su žitarice, uljarice, sačma za stočnu hranu, Agrokor ulaže znatna sredstva kako bi i Hrvatska dobila jednu konkurentnu luku na Dunavu”, kažu u Agrokoru. Nakon rešavanja kompletne dokumentacije, u Koncernu očekuju da će celokupan projekat biti u funkciji sredinom ili u drugom delu iduće godine. Projektovani kapacitet utovara i istovara rasutih tereta iznosi 200 tona na sat.
Osijek - Reagujući na stanje u proizvodnji svinja zamenik župana Osječko-baranjske županije Željko Kraljičak je rekao da je uzgoj svinja u Hrvatskoj definitivno “na kolenima”.
“Više od 100.000 porodičnih gazdinstava u poslednjih pet godina prestalo se baviti tovom svinja, što je celu Hrvatsku stavilo u vrlo nezgodnu situaciju. Naime, od 2,5 miliona tovnih svinja, kolika je potreba naše zemlje, u Hrvatskoj se zakolje samo 900.000 svinja. Poražavajući je podatak i da se kod nas oprasi samo 300.000 prasadi. To je veliki problem za celu proizvodnju tovnih svinja. Dovedeni smo u situaciju da je lakše uvesti konfekciju, smrznutu svinjetinu, nego organizirati i podsticati domaću proizvodnju - kaže Kraljičak.
Iako je tovljenika u slavonskim i baranjskim svinjcima sve manje, njihova cena u jeku svinjokolja - gotovo je neverovatno - pada. Uzrok tome je u velikom uvozu mesa.
London - Britanska firma ”Long klavson deri” (Long Clawson Dairy) napravila je sir od zlata i tržištu ponudila krišku ovog sira od 100 grama po ceni od 388 evra. Zlatni sir za svoju cenu može da zahvali jer je mešan sa jestivim listićima zlata i likerom od zlata, prenose britanski mediji. Klavson je već primio narudžbe poznatih pop zvezda i jednog šeika. “Zlato se jasno vidi u siru. Želeli smo da napravimo nešto jedinstveno za Božićno tržište - samo ograničenu seriju. Ovo je najsjajniji britanski sir, ali s obzirom na narudžbe imamo osećaj da će većina proizvoda završiti van zemlje. “, rekla je portparolka firme ”Long klavson deri” Dženis Bridon.
Vrbas - MK grupa Miodraga Kostića saopštila je da je kupila industriju mesa Carnex iz Vrbasa. Kako se navodi u saopštenju, ključne strateške tačke budućeg poslovanja Carnex-a, koji od juče posluje u sastavu MK grupe, biće povećanju proizvodnje, rast izvoza i plasiranje novih proizvoda na tržište. “Planiramo da nastavimo razvoj Carnex-a, uvedemo nove proizvode na tržište i povećamo izvoz. Vraćanje ove kompanije u domaće vlasništvo je podjednako dobro kako za Srbiju, tako i za srpsku privredu”, kazao je predsednik MK grupe. Vrbaška industrija mesa i prerađevina od mesa privatizovana je 2003. kada je kompanija “Midland risorsiz” kupila 51,3% akcija kompanije na Beogradskoj berzi.
Buenos Ajres - Po uzoru na planetarno popularni Facebook, u Argentini je osnovana društvena mreža za poljoprivrednike pod nazivom SojaBook. Za razliku od mreže koju je osnovao Mark Zakerberg, članovi nove društvene mreže za poljoprivrednike umesto fotografija porodice i prijatelja, razmenjuju slike svojih krava, polja soje ili novih modela traktora. Novu društvenu mrežu namenjenu poljoprivrednicima SojaBook osnovao je pre mesec dana argetinski advokat Mariano Torubiano, sa ciljem da povezuje farmere i da razmenom iskustava i informacija dođu do rešenja za svakodnevne potrebe. SojaBook za sada ima oko 1.000 korisnika, a mreži se može pristupiti i putem Google ili Yahoo naloga.
Brisel - Evropska komisija je ovih dana odobrila upotrebu prirodnog, južnoameričkog zaslađivača stevije u hrani i pićima EU. Odobrenje je dato na osnovu preporuke Evropske agencijeza bezbednost hrane (EFSA), a na snagu stupa 2. decembra ove godine, izveštava AFP. Biljka stevija rebaudiana, poznata i kao “slatki list” i “šećerni list” pripada porodici suncokreta. Njen ekstrakt steviol glikozida može da bude slađi od šećera, što ga čini privlačnim sastojkom proizvoda koji treba da budu siromašni ugljenim hidratima i šećerom. U Aziji i Južnoj Americi stevija već ima široku primenu u industriji hrane i pića
Novi Sad - Licencirana javna skladišta u Srbiji do kraja godine, kako saznaje „AgroServis” u Kompenzacionom fondu, imaće kapacitet za 100.000 tona žitarica.
Lagerovanje robe poljoprivrednicima u javnim skladištima omogućava dobijanje robnog zapisa i korišćenje najpovoljnijih kratkoročnih kredita kod banke. Nadoknadu troškova za predatu robu u silose plaća Ministarstvo poljoprivrede.
U ovom trenutku u funkciji su sledeći silosi i smeštajni kapaciteti: „Filip” doo Požarevac sa 1.500 tona, doo „Agrogrnja” Pivnice – skladište u Adi 12.000 tona, „Graniko” Uljma 7.400 tona, „Agrohemika” doo Bački Petrovac 1.936 tona, Žitosrem” Inđija 3.100, „Žitobanat” Vršac 8.000, „Konzul” Šid 5.000, „Graniko” silos u Jakovu 5.000, „Agroomega” Žabalj 3.860 i „Ratar” Pančevo 3.000 tona.
Još tokom ovog meseca dozvole za rad kao javna skladišta primiće ZZ „Žunji Silak” iz Temerina (4.750 tona), „Žitopromet” Ruma (4.500 tona) i „Graniko” silos u Perlezu (5.000 tona).
Sve formalnosti za kompaniju „MK” iz Novog Sada, za skladište u Prokuplju kapaciteta 16.000 tona, biće okončane do kraja godine, kao i za objekte „Ratar”, skladište u Kovinu (5.000 tona) i „Dunavka” Veliko Gradište (10.000 tona).
U odnosu na iskustva u drugim zemljama gde postoje javna skladišta i gde je uključivanje silosa u ovaj posao robno-bankarskih poslova bio spor, kod nas je za dve godine skladišni prostor dostigao kapacitet od 50.000 tona.
U pomenutom fondu, ipak, nisu zadovoljni brzinom uključivanja ratara u korišćenju robnih zapisa za uzimanje kratkoročnih kredita, iako je ovaj model najjeftiniji u zemlji. O tome Tatjana Đukanović, zamenik direktora Kompenzacionog fonda, kaže:
- Nije logično da se ratari zadužuju za setvu kroz robnu razmenu i da plaćaju 20-30 odsto skuplje seme, mineralno đubrivo ili zaštitu, u odnosu na tržišne cene, a da ne koriste javna skladišta i robne zapise. Ovakav način plaćanja za farmere u razvijenim zemljama je normalan put do profita – kaže Đukanovićka.
Javna skladišta, prema saznanjima o tržišnim viškovima žitarica, nedostaju u okolini Subotice, Bačke Topole, Sombora, Kikinde, Zrenjanina, Rume, Sremske Mitrovice, Šapca, Jagodine, Kragujevca, Smedereva, Svilajnca,
Subotica - Posle „Fidelinka pekare”, koju je nakon bankrota zakupila slovenačka firma „Don Don“, čime je nastavljena proizvodnja hleba, beogradska kompanija „Agroposlovi“ pokrenula je „Fidelinku mlin“ i proizvodnju brašna, ali i griza. “Fidelinkino” brašno ponovo se našlo na rafovima prodavnica, a novi zakupac obećava da će ga vrlo brzo biti na policama svih velikih trgovinskih lanaca, ne samo u Srbiji već i u regionu.
Peking - U oko deset odsto kineskog obradivog zemljišta ima suviše teških metala zbog kontaminiranih voda i otrovnog otpada koji prodire u zemlju, najnoviji su podaci ministarstva za zaštitu životne sredine Kine, koje su juče objavili tamošnji mediji. Direktori fabrika često ignorišu zakone čiji je cilj zaštita prirodne sredine, a i poljoprivrednici koriste toksična đubriva, pa kontaminiranost olovom, živom ili kancerogenim kadmijumom neretko zahvata čitava sela, prenosi AFP. Od januara do avgusta ove godine bilo je 11 prijavljenih slučajeva kontaminacije teškim metalima, od kojih se devet odnosi na olovo koje je dospelo u krv lokalnog stanovništva.
Lima - Peruanski kongres u petak je, sa velikom većinom glasova, odobrio desetogodišnji moratorijum na uvoz genetski modifikovanih proizvoda u zemlju. Novi zakon zabranjuje uvoz GM semena, stoke i ribe, ali takođe zabranjuje i domaću kultivaciju GM proizvoda. Jedini izuzetak biće genetski modifikovani proizvodi nad kojima će se vršiti istraživanja u posebnim laboratorijskim uslovima pod strogim nadzorom. Kako navodi pperuansko ministarstvo poljoprivrede, Peru je vodeća država sveta u izvozu organske “čiste” hrane, uključujući kakao i kafu. Peru godišnje izveze organskih proizvoda u vrednosti od tri milijarde dolara.
Amersfort - Dokumentarni film “Selo bez žena” reditelja Srđana Šarenca dobio je prestižnu holandsku skulpturu za najbolji dokumentarni film na festivalu “SCENECS” u Amersfortu u Holandiji. To je 10. nagrada za film o trojici braće Janković iz sela Zabrđe u jugozapadnoj Srbiji i njihovoj potrazi za nevestama iz Albanije. Po mišljenju žirija, u filmu je vrlo ozbiljna tema prikazana s puno humora, osećaja i topline. Postoje mnogi filmovi na temu o jazu između sela i grada u Evropi ali u filmu “Selo bez žena” taj problem je prikazan kroz središnji lik Zorana Jankovića koji se suočava s birokratskim preprekama i beskrupuloznim posrednikom, naveo je žiri festivala.
Vrbas - Kompanija Carnex i Udruženje proizvođača svinja SUS iz Vrbasa potpisali su ugovor o realizaciji programa organizovane proizvodnje svinja čiji je cilj da se sačuvaju domaći proizvođači svinja, te osposobe za opstanak u narednim godinama.
Prema ovom programu, Carnex će lokalnim farmerima obezbediti stočnu hranu, koja se proizvodi u jednom od poslovnih centara Carnex-a – Fabrici stočne hrane Vitamix, te će garantovati otkup tovljenika po unapred dogovorenoj ceni. Nabavka prasadi, veterinarski i ostali poslovi su obaveza proizvođača. Program će se finansirati preko poslovnih banaka, a u vidu kredita poljoprivrednim proizvođačima. Mogućnosti poljoprivrednika su velike, a Udruženje, koje je osnovano prošle godine, već sada broji pedesetak članova koji imaju mogućnost da uzgajaju oko 20.000 tovljenika godišnje. Realizacijom ovog programa sve interesne strane imaju kostisti. Poljoprivrednici dobijaju sigurnost u proizvodnji, te će moći tačno da planiraju prihode i rashode, a oni bolji će ostvarivati i veći profit. Podstiče se pozitivna selekcija proizvođača, lokalni farmeri se motivišu za stalnu edukaciju i primenu savremenog načina proizvodnje. Lokalna zajednica može da očekuje otvaranje novih radnih mesta, s obzirom na to da je većina farmera, koji će biti uključeni u program, iz okolnih sela u opštini Vrbas, što će doprineti obnavljanju tradicionalnih veza koje su u prošlosi bile jače. Carnex će, pak, imati priliku da prvi put, nakon nekoliko godina, eksterno prodaje stočnu hranu, te otkupljuje tovljenike po unapred dogovorenoj ceni. Generalni direktor Carnex-a Hugh McReynolds je naglasio da se Carnex i Udruženje mogu ponositi ovim dostignućem koje će potpomognuti zaustavljanje opadanja nacionalnog stada koje se skoro prepolovilo u protekle četiri godine. Nekada je na teritoriji opštine Vrbas bila razvijena proizvodnja svinja, upravo u organizaciji kompanije Carnex, a realizovala se preko zemljoradničkih zadruga. Tada su individualni proizvođači proizvodili više od 80.000 tovljenika godišnje. Poslednjih godina je došlo do gašenja uslužnog tova kao i do prestanka saradnje Carnex-a i lokalnihfarmera. Imajući to u vidu, u saradnji sa Savetom za poljoprivredu opštine Vrbas, kreiran je ovaj, novi program, koji je prilagođen današnjim uslovima privređivanja. Ugovor između Carnex-a i Udruženja je zaključen, a anekse ugovora će potpisivati sami proizvođači sa Carnex-om, te će tada i definisati cene stočne hrane i cene tovljenika. Aneksi mogu biti zaključivani na period od četiri meseca,koliko traje jedan tovni ciklus.
Hugh McReznolds je takođe istakao da je ovakva bliska saradnja uobičajena u Americi, Kanadi, Australiji kao i u Evropskoj uniji. Nama se pruža odlična prilika za razvoj ovakve saradnje koja će ići u korist Carnex-a i lokalne zajednice, a na kraju krajeva i srpske industrije mesa.
Mirjana Gelo
Novi Bečej - Unajmljeni čobanin Oliver S. iz Novog Bečeja optužen je za utaju i protivpravno pribavljanje koristi od dva miliona dinara, saopštilo je zrenjaninsko Opštinsko javno tužilaštvo. Umesto da čuva ovce svojih poslodavca on je ukrao 193 ovce i 17 jaganjadi od vlasnika ovaca za manje od tri meseca, odnosno od početka marta do kraja maja 2010. na salašu u delu atara zvanog “Mlake” između Novog Bečeja i Kumana.
Beograd - Fond obradivih površina u Srbiji godišnje se smanjuje za oko 25.000 hektara zbog izgradnje puteva, bespravne gradnje i podizanja različitih objekata. Branislav Gulan, stručni saradnik u PKS, kaže da postoji “zabluda da pod poljoprivrednim površinama imamo oko pet miliona hektara i da obradive površine čine 4,2 miliona hektara”. “Navodno, po glavi stanovnika Srbije dolazi prosečno po 0,56 hektara, što je znatno više nego u Holandiji, Nemačkoj, i što je, tvrde neki, naše bogatstvo. Realno, mi nemamo više te površine”, tvrdi Gulan. Stručnjak PKS je upozorio i da sa druge strane, neobrađeno ostaje oko 600.000 ha, što “sebi ne dozvoljavaju ni mnogo razvijenije zemlje”.
Brisel - Šest zemalja članica EU onemogućilo je 20. oktobra da se zadrži pomoć za banke hrane i narodne kuhinje. Problem je u tome što neke članice ne žele da se deo nadležnosti za socijalnu pomoć prenese na EU. Na sastanku ministara poljoprivrede, Luksemburg, Nemačka, Švedska, VB, Danka, Češka i Holandija zadržale su protivljenje zamisli da se fondovi, koji se iz poljoprivrednog budžeta koriste za EU program pomoći siromašnima, upotrebe za socijalnu politiku.”To je dokaz egoizma u EU kojoj je potrebna solidarnost”, kazao je komesar za poljoprivredu Dačijan Čološ. Prema njegovoj oceni, ne sme se preko noći odustati od tog programa koji svake godine koristi 18 miliona ljudi.
EuroActiv
Zagreb - Hrvatska primarna poljopriverda ostvaruje trećinu produktivnosti koju imaju članice Evropske unije, izjavio je Miroslav Božić iz Ministarstva poljoprivrede, ribarstva i ruralnog razvoja na okruglom stolu “Budućnost primarne poljoprivrede” koji se održao u sklopu druge regionalne konferencije prehrambene industrije »MMC&Retail Arena 2011«. Božić navodi da se ulaskom u EU za Hrvatsku otvaraju nove mogućnosti, ali i izazovi. Ipak, prema njegovoj oceni Hrvatska privreda je sposobna da se integriše u taj veliki prostor. Uz važnost međusobne saradnje, Božić tvrdi da najveća mogućnost za Hrvatsku, ali i zemlje regiona, predstavljaju mere ruralnog razvoja
Vijesnik
Openac - Vino “Rodoslov”, oplenačkog podruma “Aleksandrović”, osvojilo je zlatnu medalju na prestižnom takmičenju u Bergamu, koje se po sedmi put održalo u Italiji, zemlji crvenih
vina. Na specijalizovanom takmičenju sorti grožđa “Cabernet Sauvignon” i “Merlot” u konkurenciji iz 15 zemalja sveta, vino “Rodoslov” iz berbe 2006. osvojilo je najsjajnije odličje. “Rodoslov” sa Oplenačkog vinogorja, koji karakteriše veoma bogat i složen aromatski kompleks, sačinjen od tonova višanja, kupina i crnih dudinja, sa nijansama crne čokolade i listova duvana i velikim potencijalom za dugo odležavanje, još jednom je dokazao kvalitet vina “Aleksandrović”.
Vašington - Američki Senat odbacio je predlog predsednika Baraka Obame da se ograniči služenje pomfrita tokom ručka u američkim školama. Ministarstvo poljoprivrede predložilo je da se smanji služenje pomfrita i drugog povrća koje sadrži skrob za ručak u američkim školama, na dva obroka nedeljno. Senat je glasao da se prihvati amandman republikanske senatorke Suzan Kolins, koja ne želi bilo kakva ograničenja u služenju krompira i drugog povrća u školama tokom ručka. Kolinsova je poreklom iz države Mejn u kojoj se uzgaja krompir.. Predstavnici zdravstvenih organizacija i vladini zvaničnici ističu da deca već jedu dosta krompira i da treba da imaju više raznolikosti u ishrani.
Smederevo - Više od stotinu ovaca izgorelo je u požaru u ekonomskom dvorištu braće Zorana i Pavla Anđelovića. Braća su od vatrene stihije uspela da spasu dvadesetak ovaca, a četiri vatrogasne ekipe više od sedam sati bile su na zgarištu. Uzrok požara utvrdiće istraga, a veterinarska inspekcija odlučiće gde će biti pokopana mrtva stoka. Požar je izbio nešto pre dva časa u noći između utorka i srede. Pretpostavlja se da se vatra prenela na objekte susednog dvorišta. Braća svedoče da je sve planulo za desetak minuta. Vatra je, osim stoke, progutala sve objekte i 7.000 bala sena.
Brisel - EK predstavila je reformu poljoprivrede i ruralnog razvoja. Najvažnije promene buduće zajedničke poljoprivredne politike EU, koja trenutno iznosi 55 milijardi odnosno 40% budžeta, biće pojednostavljena individualna plaćanja zemalja članica, pomoć za početak bavljenja agrarom za mlade poljoprivrednike i smanjenje davanja. Ukupno poslovanje poljoprivrednika trebalo bi biti jednostavnije i fleksibilnije, dok bi se oni prilagodili tržištu. Osim toga, uvešće se gornja granica za subvencije za velike poljoprivrednike. Za inovacije i istraživanja izdvajaće se ubuduće dvostruko više novca. I, na kraju, 30 % direktne pomoći davaće se u vezi s merama zaštite okoline.
Brisel - Evropska komisija zatražila je povraćaj 214 miliona evra isplaćenih iz evropskih fondova za poljoprivredu koje su države članice nepravilno potrošile, saopšteno je iz Brisela. Taj novac mora biti vraćen u evropski proračun zbog nepoštovanja evropskih propisa ili neodgovarajućih procedura kontrole. Novac moraju vratiti Danska, Nemačka, Grčka, Španija, Italija, Kipar, Malta, Holandija, Austrija, Poljska, Portugal, Finska, Švedska i Velika Britanija. Najviše moraju vratiti Švedska (76,6 miliona evra), Italija (70,9 miliona evra) i Danska (22,3 miliona evra). Države članice odgovorne su za upravljanje većinom novca koji dobiju za poljoprivredu, uglavnom preko svojih agencija za plaćanja.
Arilje - Inovacioni centar za poljoprivredu u opštini Arilje uskoro će biti unapređen laboratorijom za ispitivanje ostataka pesticida u voćnim plodovima. Tokom septembra urađeni su radovi vezani za elektroinstalaciju, gasnu instalaciju i ventilaciju, a laboratorija bi tokom oktobra trebalo da počne sa radom. Nabavka opreme za analizu voća na sadržaj ostataka pesticida i teških metala deo je projekta “Ariljska malina” usmerenog ka unapređenje konkurentnosti sektora proizvodnje i prerade maline na teritorijama opština gde se ona uzgaja. Projekat vredan gotovo 800.000 evra trajaće do 2013., a najveći deo finansiraće se donacijom EU.
Brisel - Evropska unija odlučila je da produži režim bescarinskog uvoza robe iz zemalja Zapadnog Balkana do 2015. godine i Evropski parlament je usvajanjem uredbe potvrdio tu odluku koja će se primenjivati retroaktivno od 1. januara ove godine. Kako je agenciji Beta rečeno u Evropskoj komisiji, reč je o skoro svim proizvodima iz apadnobalkanskih zemalja koje tu povlasticu uživaju još od septembra 2000. Celokupan zapadnobalkanski izvoz u EU predstavlja manje od jednog odsto ukupnog uvoza država Unije. Za Srbiju, isto kao i za ostale zemlje regiona koje već primenjuju prelazne trgovinske mere o postepenom ukidanju carina i kvota s EU u sklopu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, biće usaglašen taj trgovinski prelazni sporazum i režim praktično slobodnog uvoza u EU. To bi značilo da će većina proizvoda biti pod prelaznim trgovinskim režimom, a biće još uvek na snazi ograničenja za EU neke “osetljive proizvode”, pa će biti zadržane nešto promenjene kvote za uvoz vina, mladog mesa i ribe iz Srbije. Najviše bi otud koristi od nastavka tog režima imalo Kosovo, jer nema nikakav ugovorni odnos s EU. Ali izvoz Kosovabu EU je izuzetno nizak i u prošloj godini je iznosio sto miliona evra, dok je uvoz iz EU na Kosovo dostigao 600 miliona evra. Srbija je, prema podacima EU, u 2010. godini u zemlje evropske dvadesetsedmorice izvela robe u vrednosti od 4,1 milijarde evra, a uvezla za 7,4 milijarde evra, dok je hrvatski izvoz bio 4,9 milijardi evra, a uvoz 10,3 milijarde.
Subotica - Srbija je mala zemlja sa malim udelom na tržištu Evrope i niskom konkurentnošću u proizvodnji, izjavio je šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor. On je na otvaranju Poljoprivrednog foruma u Subotici “Hrana za Evropu”, kazao da je vrednost izvoza poljoprivrednih proizvoda iz Srbije samo 280 evra po hektaru a iza Srbije se nalazi samo Rumunija. Brefor je naglasio da Srbija treba da poveća efikasnost, da unapredi prerađivačku industriju, smanji troškove proizvodnje i poveća produktivnost, jer će tako unaprediti konkurentnost.
Beograd - Ministarstvo poljoprivrede i trgovine objavilo je spisak diplomiranih poljoprivrednih inženjera koji su uspešno položili test nakon završene obuke, čime su dobili mogućnost da budu angažovani kao asistenti savetodavaca. Testirano je ukupno 1.959 nezaposlenih agronoma koji su prošli obuku, od kojih je 1.800 polaznika, uspešno položilo test, dok njih 159 nije prošlo testove znanja, informisanosti i ličnosti. Komisija je sačinila listu za izbor kandidata koji stiču mogućnost da budu angažovani kao asistenti savetodavaca, koju je uz svoj izveštaj predložila ministru poljoprivrede Dušanu Petroviću. Lista kandidata može se pogledati na sajtu ministarstva na adresi www.mpt.gov.rs.
Peking - Više od 100 miliona kineskih farmera preseliće se u gradove do 2020., što će predstavljati velike izazove za urbaniste i za ionako “rastegnut” sistem socijalne pomoći, upozoravaju zvaničnici. Kina se suočava sa talasom urbanizacije bez presedana dok milioni radnika migranata preplavljuju gradove kao jeftina radna snaga. U saopštenju Vlade ističe se da će urbana populacija dostići 800 miliona do 2020., što je skok u odnosu na 666 miliona 2010., jer mnogi Kinezi iz unutrašnjosti sele se u gradove u potrazi za boljim životom. Ubrzana urbanizacija Kine već stvara socijalne probleme radnicima migrantima koje često tretiraju kao građane drugog reda.
Brisel - Veliki deo direktne pomoći za poljoprivrednike u EU odlazi onima kojima nije neophodna - velikim posedima sa visokim prihodima, kao i vlasnicima zemljišta koji se ne bave
poljoprivredom, pokazao je izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Uoči predstavljanja predloga zajedničke poljoprivredne politike za period nakon 2013,
OECD je ukazao da bi se dobrom reformom zajedničke poljoprivredne politike zemljama koje se suočavaju sa finansijskim problemima omogućilo da uz uštede postignu dobre rezultate. OECD
procenjuje da bi se ograničavanjem dodele pomoći na one kojima je to neophodno omogućilo da se “uradi više sa manje novca
Beograd - Državne robne rezerve isporučile su ratarima u Srbiji putem razmene 1.000 tona semenske pšenice. Tako su poljoprivrednici za kilogram semenskog zrna dali 1,6 kilograma ovogodišnjeg roda pšenice. To je bila i najbolja ponuda na tržištu, jer se cena u prodaji kreće od 28 do 38 din/kg. Robne rezerve kod skladištara imaju još oko 700 tona semenske pšenice, pa se očekuje da i ova količina bude data na raspolaganje ratarima. Inače, tržištu u Srbiji ove sezone se nudi skoro 80.000 tona semenske pšenice iz domaće i uvozne proizvodnje, odnosno 64 sorte, što do sada nijedne godine nije bio slučaj. Navedena količina pšenice dovoljna je za oko 350.000 ha.
Beograd - Vlаdа Srbije donelа je nа telefonskoj sednici, odluku dа ukine sve cаrine i prelevmаne nа uvoz sojine sаčme u Srbiju. Ministаr Dušan Petrović nаpomenuo je dа su opterećenjа nа uvoz sojine sаčme iz EU iznosilа 6,2 odsto а robe poreklom iz Turske i zemаljа EFTA 12,3 odsto.
Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugаrin je tim povodom rekao „Ovim olаkšicаmа biće nаprаvljeni znаčаjni pomаci u proizvodnji stočne hrаne nа kojimа je PKS već duže vreme instistirаlа. Nа ovаj nаčin prаvi se novi koncept i zаokret u rаzvoju stočаrstvа u Srbiji.“
On je istаkаo dа će od togа koristi imаti svi, od primаrnih proizvođаčа preko prerаđivаčа do potrošаcа, а trebаlo bi dа se pozitivno odrаzi i nа izvoz koji, kаko je rekаo, generiše rаzvoj stočаrstvа.
„Jаjа, meso i mleko u nаrednim mesecimа pojeftiniće od 10 do 15, а moždа čаk i 20 odsto“, rekаo je predsednik grupаcije proizvođаčа hrаne zа životinje Drаgoslаv Milisаvljević i istаkаo dа nа troškove hrаne u proizvodnji mesа „otpаdа“ od 60 do 80 posto cene koštаnjа.
Minhen - Skoro sedam miliona ljudi koji su ove godine posetili 179. Oktoberfest u Minhenu, popili su sedam i po miliona litara piva. Prema procenama organizatora, jedan od najvećih festivala na svetu ove jeseni je posetilo je 600.000 ljudi više nego lane. Tada je bilo popijeno sedam miliona litara piva. Posećenost festivala se približila rekordu iz 1985., kada ga je posetilo 7,1 milion ljudi. Povećan broj posetilaca nije doveo i do povećanja broja tuča kojih je bilo manje nego prošle godine. Oktoberfest je osnovan 12. oktobra 1810., kada su se venčali bavarski kralj Ludvig I i Tereza fon Saksen.
Novi Sad - Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede juče je u sali
Skupštine APV organizovao potpisivanje Ugovora sa korisnicima osam kreditnih linija Fonda, prilikom koga je dodeljeno 116 kredita. Od ukupnog broja, 32 kredita se odnosi na kupovinu traktora. Korisnici su potpisali Ugovore za kupovinu nove poljoprivredne mehanizacije, nabavku novih sistema i opreme za navodnjavanje, nabavku novih plastenika i staklenika, zatim za kredite za podizanje višegodišnjih zasada voća, za nabavku novih košnica i opreme u pčelarstvu, za podizanje višegodišnjih zasada vinove loze i opreme u vinogradarstvu, kao i kredite za nabavku kvalitetne teladi za tov.
Moskva - Rusija je zabranila uvoz govedine iz proizvodnih pogona američke kompanije “Tajsonovo sveže meso” (Tyson Fresh Meats), nakon što je ova firma povukla sa
tržišta 60 tona mesa zbog bojazni od kontaminacije bakterijom ešerihija koli. Američko Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je upoznato sa potencijalnom kontaminacijom goveđeg mesa u državi Kanzas. Uzorci govedine od 19. septembra bili su pozitivni na prisustvo ešerihije koli, objavilo je ovo ministarstvo. Komapnija “Tajsonovo sveže meso” saopštila je da je veći deo mesnih proizvoda za koje se sumnja da su neispravni završio u prodajnom lancu i da je verovatno već konzumiran.
Novi Sad - Kupovina 100.000 tona pšenice ovogodišnjeg roda po ceni od 20 dinara po kilogramu, za potrebe Državnih robnih rezervi, obavljena je bez primedbi i sa ubrzanom isplatom – rečeno je u Produktnoj berzi u Novom Sadu. Najviše ugovora sklopljeno je sa ratarima u Vojvodini, koji su prodali 81.500 tona zrna. Najveći prodavci su bila domaćinstva u Sremskom okrugu - 18.600 tona, što je više od ukupne kupovine u centralnom delu zemlje.
Goran Tasić, direktor Državnih robnih rezervi, rekao je da sa obavljenom kupovinom pšenice Srbija ima rezerve za tromesčnu proizvodnju hleba, što je značajna prehrambena sigurnost, a to je i bio zadatak Robnih rezervi – istakao je Tasić.
Do nove setve pšenice, Državne robne rezerve će za poljoprivrednike ponuditi semensku u zamenu za merkantilnu pšenicu.
Žarko Galetin, direktor Produktne berze u Novom Sadu, na osnovu analize tržišta kukuruza u svetu, naveo je da se može očekivati rast cene i da već sada postoje berze gde je veća cena kukuruza od pšenice.
Kako saznaje „AgroServis”, pojedine izvozne kompanije ponudile su ratarima za kilogram ovogodišnjeg roda kukuruza 15,80 dinara sa PDV, međutim, takvu ponudu ratari, pogotovo gazdinstva koja imaju novac za jesenju setvu, neće prihvatiti, jer, kako kažu, realnom cenom za ozbiljniju trgovinu tokom berbe kukuruza smatraju cenu od 17 dinara plus PDV.
Novi Sad - Proizvođačima šećerne repe u Vojvodini pred veliki posao vađenja korena su korigovani ugovori sa šećeranama, pa je otkupna cena sa 2,7 ili 3,5 dinara podignuta na 4,5 dinara po kilogramu, ali se ni taj iznos među ratarima ne smatra konačnim.
Naime, razlog za realno povećanje cene šećerne repe proizvođači vide u prodajnoj ceni šećera, malim prinosima i površinama, ali i u niskoj digestiji ovogodišnjeg korena.
Šanse za još povoljniju cenu farmeri zasnivaju i u računici koja se svodi na razmenu i to 14,5 kilograma korena za kilogram šećera, što su pojedini ugovarači i postigli.
Šećerane su pred samom kampanjom prerade repe dobavljačima poboljšale ugovore - odustale su od robne razmene i ratarima dale mogućnost da se dinarski razduže za mineralno đubrivo, zaštitna sredstva i seme.
Rast cene šećerne repe moguće je očekivati do kraja isporuke korena, jer šećerane koje se prodaju bez dokazane sirovinske baze rizikuju da ostvare lošiju prodaju svojih kapaciteta – tvrde u „Vojvodina agraru“.
Novi Sad - Sudeći prema opštoj potražnji kupaca za zrnom soje, ova uljarica postaje jesenji hit, jer je izgleda posejano manje od statističkih podataka, a za prinose se zna da su manji od desetogodišnjeg proseka 2.300 kilograma po hektaru.
Zbog ovakve situacije uljare i izvoznici gotovo dnevno povećavaju akontacionu cenu, koja je juče bila 34 dinara, a danas je cena soje u prodaji na Produktnoj berzi u Novom Sadu bila 35,50 (plus PDV).
Agroekonomista Jelena Krstić, iz NVO „Agroprofit”, tvrdi da je tržište soje tek počelo da funkcioniše i da će se za par dana pojaviti sasvim nova cena.
- Ratari su putem robne razmene uljarama i organizatorima proizvodnje isporučili tek one količine zrna koliko je dovoljno da se oslobode dugova. Nakon ovoga počinje trgovina i može se dogoditi da već do kraja ovog meseca cena bude 38 dinara – kaže Krstićeva i dodaje da je takva cena već ugovorena na berzi u Budimpešti za isporuku u oktobru.
Među kupcima soje ovih dana u Vojvodini su se pojavile kompanije iz Mađarske, Nemačke i Bugarske. Međutim, pojedini ratari koji imaju sigurna skladišta do kraja septembra ne žele da prodaju svoj lager. Viktorija grupa, najveći kupac soje, je svojim kooperantima poslala poruku da će za sve ranije preuzete količine platiti 35 dinara.
Prema statističkim podacima, u Srbiji je sojom zasejano 166.134 hektara.
Novi Sad - Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“ ća zahvaljujući IPA projektu prekogranične saradnje Srbije i Mađarske nabaviti opremu koja omogućava testiranje različitih scenarija ponašanja vodenog toka Tise. Kako je izjavio rukovodilac službe za razvoj u „Vodama Vojvodine“ Jugoslav Bajkin, tom opremom snimaće se profili vodenih tokova, protok i kvalitet vode.
Od 1998. do 2006.-te godine nekoliko velikih poplavnih talasa prošlo je koritom Tise. Stručnjaci su zaključili da su u odnosu na ranije poplave vodostaji bili viši, a proticaji vode manje. Prekogranični projekat trebalo da doprinese efikasnijoj zaštiti od poplava na Tisi.
Vrbas - Udruženje ovčara „Bikara” iz Vrbasa, najveće u Srbiji, primilo je zahtev izvoznika za kupovinu 5.000 komada jaganjaca, težine oko 30 kilograma, rekao je za „AgroServis” Vlada Kankaraš, predsednik udruženja.
- Nažalost, ovaj zahtev ne možemo u potpunosti realizovati odjednom, pa ćemo to pokušati da ostvarimo po etapama. Naši ovčari, uglavnom, nemaju plan jagnjenja sa tri puta u dve godine, pa i jaganjaca imamo manje. Očekujem da ćemo za prvu isporuku sakupiti oko 300 komada – kaže Kankaraš.
Ovo udruženje za iduću godinu ugovorilo je i prodaju sirove neobrađene vune za svoje članove, a uskoro planiraju i uvoz rasnih ovnova.
Oni pozivaju ovčare iz Srbije da im se jave sa ponudama na telefon 063/419-233.
Poljopartner
Novi Sad - U Srbiji se suncokret žanje sa oko 150.000 hektara, što je za oko 20.000 hektara manje površina u odnosu na prošlu godinu.
Žetva suncokreta u Vojvodini se zahuktava, a rezultati ohrabruju po prinosu i kvalitetu, pogotovo u srednjem i južnom Banatu.
- Prvi izmereni prinosi u Kovačici su preko 4.000 kilograma po hektaru - kaže poljoprivrednik Janko Omasta i prognozira dobar rod, ali sa mnogo manje zasejanih površina, na čega su uticali otkupljivači i nekoliko neuslovnih godina za ovu uljaricu.
- Tako se i ove sezone nudi akontaciona cena od 20 do 30 dinara po kilogramu, što nije prihvatljivo, jer se zna da svaka otkupna cena manja od 40 dinara po kilogramu nije poslovno mudra odluka prerađivača – kaže Omasta.
U južnom Banatu žetva suncokreta će biti završena za par dana, jer su uslovi povoljni, a i manje je posejano.
O tome za „AgroServis” Zoran Sefkerinac, predsednik udruženja paora iz Pančeva, kaže:
- U našem regionu otkupljivači se otimaju za zrno suncokreta, pa se nude i takve cene. Za one koji mogu da čekaju na konačnu cenu prva isplata je 30 dinara, a koji žele konačan obračun kupci plaćaju 36 ili 38 dinara po kilogramu. Mi se nadamo da će konačna cena biti 40-45 dinara za kilogram,
Beograd - Privredna komora Srbije i Ministarstvo finansija organizovali su javnu raspravu o Nacrtu zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, upoznao je veliki broj privrednika sa novim rešenjima u Nacrtu ovog zakonskog akta.
On je podsetio da je još pre deset godina predložio jedan tekst Zakona o restituciji koji nije došao ni do sednice Vlade, ali da ovo pitanje sada mora da se reši, iako nije uslov evropskih integracija naše zemlje, jer je postalo neophodno da se već jednom konkretno odgovori na pitanje šta kome pripada u Srbiji.
Božidar Đelić je naglasio da idealnih rešenja u vraćanju imovine nema i zato je bitno da se napravi dogovor koji počiva na tri principa, odnosno da se isprave istorijske nepravde prema ljudima kojima je imovina oduzeta, da se poštuje pravo svojine, zatim da se ne čine nove nepravde, kao i da to bude realno sprovodivo, odnosno da postoje realna finansijska sredstva kojima će se u razumnom roku izvršiti obeštećenje. Prema njegovim rečima zakon mora da bude pravičan, jasan i oročen, kako bi se efikasno sprovodio u bliskoj budućnosti, a njegova očekivanja su da će između 100.000 i 150.000 građana podneti državi zahtev za vraćanje oduzete imovine. Đelić je podsetio da je suština predloženih rešenja da se svuda gde je moguće imovina vrati svojim vlasnicima, a za izuzetke su predviđena obeštećenja.
Obveznici imovine koja će biti predmet restitucije neće biti samo država Srbija, već i pokrajine, lokalne samouprave i javna preduzeća, a stupanjem na snagu ovog Zakona neće biti moguće da se otuđi ona imovina koja se potražuje. Kada je u pitanju poljoprivredno zemljiste i šume, potpredsednik Vlade je naveo da se potražuje oko 300.000 hektara i izrazio uverenje da će ogroman deo zemljišta biti vraćen u naturi. On je podsetio da će za restituciju biti obezbeđeno dve milijarde evra i da će u cilju njenog boljeg i bržeg sprovođenja značajno biti ojačana Direkcija za restituciju, koja će verovatno prerasti u Agenciju kako bi imala status pravnog lica. Potpredsednik Vlade Srbije, Božidar Ðelić, rekao je da će javna rasprava o Nacrtu zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju trajati do 2. septembra i da će biti organizovana u Smederevu, Nišu, Valjevu, Novom Sadu, Kragujevcu, Subotici i drugim gradovima, ali da će biti poslata i Evropskoj i Venecijanskoj komisiji, Međunarodnom monetarnom fondu i svim zainteresovanim vladama, a da će zatim biti predata Vladi Srbije na usvajanje i da će kao Vladin predlog ući u redovnu proceduru Skupštine Srbije.
Učesnici u raspravi, predstavnici starih vlasnika i njihovih udruženja, kao i predstavnici korisnika imovine nacionalizovane posle Drugog svetskog rata, imali su brojna pitanja i primedbe. Predstavnik korporacije PKB, koja je sada vlasnik poljoprivrednog zemljišta koje podleže restituciji, smatra da kod ove vrste zemljišta treba uvesti klauzulu da promena njene namene nije dozvoljena novim-starim vlasnicima, jer bi pretvaranje poljoprivrednog u građevinsko zemljište ugrozilo prehrambenu sigurnost zemlje. Iznet je zahtev da se vrednost objekata i indeksiranje obveznica za obeštećenje vrši u evrima, na šta je podpredsednik Vlade Đelić rekao da se nastoji očuvati dinar i da se nalazimo u postupku de-evroizacije. On je to obrazložio činjenicom da Srbija sigurno neće preći na evro u narednih deset godina, a da je verovatnoća da se to dogodi u narednih 20 godina vrlo mala.
Vašington - Američko Ministarstvo poljoprivrede objavilo je kako su neuobičajeno visoke temperature u julu i ispodprosečna količina padavina znatno ugrozile prinose kukuruza, što je izazvalo porast njegove cene, prenosi Financial Times.
Javnost strahuje da bi zbog porasta cene kukuruza povećanje troškova proizvodnje mesa moglo povećati njegovu cenu, što će izazvati nove inflatorne pritiske. Naime, u borbi s inflacijom zbog rastućih cena hrane Indija, Kina, ali i ostale zemlje su ove godine već reagovale podizanjem kamatnih stopa. Umesto procenjivanih 158,7 bušela po hektaru, Ministarstvo poljoprivrede je objavilo kako će prinos kukuruza iznositi 153 bušela po hektaru, a takođe se očekuje i pad prinosa pšenice i soje.
Analitičari očekuju kako će zbog daljih visokih temperatura i suše cijena kukuruza i dalje rasti.
Arilje - Vremenske prilike i nevreme najviše su uticali na smanjenje ovogodišnjeg roda maline u Srbiji, koji se procenjuje na oko 55.000 do 60.000 tona, što je za oko 30 odsto manje od prošlogodišnjeg.
Vlasnici hladnjača su otkupnu cenu počeli sa 80 i 90 dinara, čime malinari nisu bili zadovoljni, pa su blokirali put Arilje – Ivanjica.
Hladnjičari tvrde da je zbog zasićenosti evropskog tržišta u hladnjačama ostalo 10.000 tona prošlogodišnjeg roda.
U ariljskom kraju prošle godine je proizvedeno oko 20.000 tona maline, odnosno oko 30 odsto proizvodnje tog voća u Srbiji, a ove godine se očekuje nešto manji rod.
Ministarstvo poljoprivrede subvencioniše polovinu troškova skladištenja maline, i to od 1.200 do 1.800 dinara po toni, u zavisnosti od kvaliteta maline.
U hladnjačama, kao javnim skladištima, se trenutno nalazi 1.420 tona smrznute maline, saznaje „AgroServis” u Kompenzacionom fondu.
Kapaciteti za čuvanje maline su daleko veći, jer su licencirane hladnjače: ZZ „Pecka” (okrug Valjeva), „Libertas” iz Šapca, ZZ „Arilje” iz Arilja i ZZ „Ekovilamet” iz Ivanjice.
U ovom poslovnom aranžmanu, koji daje tržišnu sigurnost malinarima, ne učestvuju svi izvoznici koji imaju hladnjače, jer funkcionisanje hladnjača kao javnih skladišta direktno umanjuje njihov profit. O tome agroekonomista Jelena Krstić iz NVO „Agroprofit” kaže:
- Odavno nije sporno da su različiti interesi vlasnika hladnjača i malinara i da je jedino rešenje direktan izvoz udruženih proizvođača iz javnih hladnjača, koje mogu funkcionisati jedino uz pomoć Kompenzacionog fonda i to je funkcija države koja se neće mešati u formiranje otkupne cene. Međutim, za sigurnost malinara četiri ili pet hladnjača gde oni mogu ostaviti robu je nedovoljan broj. Valjalo bi celu proizvodnju i plasman uneti i u ugovore da bi se izbegli incidenti. To još uvek nije praksa – tvrdi Jelena Krstić.
Ovogodišnja otkupna cena malina za region Arilja, gde su i bili protesti, je 100 dinara po kilogramu. Na pijacama se kilogram maline prodaje od 150 do 200 dinara po kilogramu.
Kragujevac, Leskovac, Niš - USAID Agrobiznis projekat je u toku meseca jula i avgusta za svoje klijente koji se bave proizvodnjom stoke, sproveo niz predavanja u Kragujevcu, Sjenici, Leskovcu i Nišu na temu produktivnije proizvodnje kako bi podigli kvalitet mesa koje isporučuju mesnoprerađivačkim industrijama. Predavanja su organizovana u saradnji sa Udruženjem savetodavaca Agrar Kontakt. U programu je učestvovalo oko 80 uzgajivača stoke i predstavnika malih i srednjih kompanija koje se bave preradom mesa. Ova predavanja su samo deo podrške koju USAID Agrobiznis projekat pruža razvoju stočarstva i mesno-prerađivačke industrije u Srbiji.
Beograd - Od 15. avgusta ove godine, volonteri tzv. wwoofer-i iz Srbije i celog sveta, u prilici su da steknu znanja i veštine iz organske poljoprivrede i iskuse način života u direktnoj vezi sa prirodom. To postižu tako što biraju svog domaćina – organsko imanje kojem će pomagati u radu u zamenu za smeštaj i hranu, a sa liste koju objavljuje WWOOF Srbija na svom sajtu www.wwoofserbia.org. Promocija uravnoteženog ruralnog razvoja kroz afirmaciju organske poljoprivrede, proizvodnja zdrave hrane i ekologija u najširem smislu, kao i podizanje vidljivosti organskih farmi u Srbiji sa ciljem uvećanja njihovog broja i jačanja, ciljevi su WWOOF Srbija pokreta.
Paraćin - Opština Paraćin će ove sedmice početi isplatu subvencija od 30.000 dinara poljoprivrednim gazdinstvima koja su potpisala ugovore o donaciji poljoprivrednih proizvoda sa Centrom za socijalni rad, potvrdila je juče koordinator Kancelarije za ruralni razvoj opštine Paraćin Marina Vasić. Na ovaj konkurs, koji je završen početkom avgusta, prijavilo se 89 poljoprivrednika. “Registrovana poljoprivredna gazdinstva će na svoj račun dobiti 30.000 dinara za tekuće troškove poljoprivredne proizvodnje. Njihova obaveza je da u tom iznosu isporuče svoje proizvode Centru za socijalni rad za potrebe Narodne kuhinje”, objasnila je Vasić.
Belica - Dvadesetak hrvatskih proizvođača krompira namerava da iduće godine u Belici izgradi najveće skladište krompira u ovom delu Evrope. Posao vodi Mirjan Dodlek, voditelj Agrofructusovog otkupnog centra za krompir u Belici i direktor za krompir u Agrokoru za Hrvatsku, BiH i Srbiju.
-Agrofructus se bavi proizvodnjom, otkupom i distribucijom voća i povrća za supermarkete. U Belici je centar za krompir koji sarađuje sa 45 kooperanata koji godišnje proizvedu između 20 i 23.000 tona krompira. Belički krompir plasira se u Srbiju, BiH, Makedoniju i Rusiju. - Dok nismo članica EU, ne možemo u nju izvoziti krumpir. No, sada, kada pristupimo, imaćemo mogućnosti za to kaže Dodlek.
Žabalj - - Ove godine u Srbiji je zasejano za gotovo 20.000 ha šećerne repe manje nego što je to uobičajeno, odnosno, imamo oko 50.000 ha - kaže Željko Kovačević, zamenik generalnog direktora Fabrike šećera „Šajkaška“ u Žablju. - Samim tim, svima je interesantno da dođu do sirovine za proizvodnju šećera, a u tome ne biraju metode. I prema tvrdnji stručnjaka, ove godine, uprkos izuzetnom interesovanju za kupovinu šećera na svetskom tržištu i izrazito dobroj ceni, sada plaćamo prošlogodišnju nisku otkupnu cenu koja se, sudeći po cenama finalnog proizvoda, baš i nije odrazila na cene u rafovima.
Naime, kupci se i ne sećaju kada je za ova, strateški važna namirnica, pojjeftinila.
Beograd - Najavljena prodaja šećerana u Crvenki i Žablju neće uticati na proizvodnju i tržište šećera u Srbiji, ocenio je pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović. On očekuje da će najavljena promena vlasnika te dve šećerane značiti dodatno investiranje u toj oblasti, ali i jačanje konkurentnosti domaćeg šećera na inostranim tržištima. Poljoprivredna banka Grčke, koja ima udeo od 82,33% u kompaniji Helenik šugar, ponudila je na prodaju šećerane u Srbiji. Smatra se da je ta prodaja realizacija ugovora koji je Vlada Grčke potpisala sa EU i MMF-om, a prema kome ta zemlja prodajom državnog vlašništva mora da smanji državni dug od 350 milijardi evra za 26,1 milijardu.
Beograd - Ministarstvo poljoprivrede i trgovine negiralo je juče da je vršilo pritisak na hladnjačare koji su učestvovali u razgovorima sa proizvođačima maline o povećanju otkupne cene tog voća, kako to tvrde hladnjačari zlatiborskog i moravičkog okruga.
Državni sekretar u Ministarsvu poljoprivrede i trgovine Ljubiša Dimitrijević kazao je da je to ministarstvo u pregovorima oko cene maline između vlasnika hladnjača i proizvođača malina bilo samo posrednik. “Proizvođači
malina iz udruženja Vilamet i vlasnici hladnjača koji su to želeli postigli su dogovor da se otkupna cena maline podigne za 10 dinara za kilogram sa mogućnošću utvrđivanja i više otkupne cene u zavisnosti od cene ostvarene u izvozu”, rekao je on. Dimitrijević je naveo da će vlasnici hladnjača koji su pristali na dogovor imati mogućnost za kredite kod Fonda za razvoj. “Njihovi zahtevi
će biti rešavani po ubrzanoj proceduri. Priliku da apliciraju za kredite će imati i drugi vlasnici hladnjača koji sa porizvođačima maline postignu istovetan dogovor”, kazao je on. U saopštenju, hladnjačari zlatiborskog i moravičkog okruga oštro su reagovali na dogovor o povećanju otkupne cene na 100 dinara za kilogram, koju su postigli proizvođači sa 11 otkupljivača iz Arilja. Oni su naveli da ne prihvataju tu cenu i tvrde da je ona “rezultat pritiska”, što mnoge hladnjačare može “dovesti do bankrota”.
Cena maline na svetskim berzama je u padu, kilogram “rolenda” kreće od 1,5 do 1,6 evra, a “griza” oko jedan evro pa je neminovno da je niža cena tog voća i u Srbiji, izjavila je juče sekretar Udruženja hladnjačara Srbije Evica Mihaljević.
Leskovac - Ako bi vam neko u Leskovcu ponudio šta želite - da li prazan holandez u kojem se pakuje prvoklasni svež paradajz iz plasteničke proizvodnje - ili paradajz koji se nalazi u njemu - pametnije bi vam bilo da uzmete gajbicu. U jednu staje 11 kg paradajza - međutim povrće košta manje nego ambalaža. “Holandez gajbica košta 32 dinara a paradajz na kvantašu košta između 50 i 100 dinara za ovakvu gajbicu”, kaže povrtar iz leskovca Nenad Atanasović. Prostom računicom stižemo do toga da paradajz u Leskosvcu košta i do 1,8 dinara po kilogramu - što je nezapamćeno nisko. “Sa svakim ubranim kilogramom povrtari gube oko 20 do 30 dinara”, kaže Atanasović.
Beograd - Savet za borbu protiv korupcije, koji se pozabavio problematikom protivgradnih raketa, obratio se prošle jeseni premijeru Mirku Cvetkoviću, obavestivši ga da se za odbranu od grada, ne samo za rakete već za ceo sistem zaštite, izdvaja neverovatnih deset miliona evra godišnje. Samo zbog nepostojanja evidencije o broju kupljenih raketa, u prethodnom periodu pričinjena je šteta od preko 8,5 miliona evra, ukazao je Savet, dodajući da su gubici zapravo mnogo veći ako se „uračuna“ i nepoštovanje Zakona o javnim nabavkama. Osim toga, dodaje se da je sporan i kvalitet raketa jer za sastav reagensa i srebro-jodida ne postoji prava kontrola
Beograd - Šećer iz Republičkih robnih rezervi, po maksimalnoj ceni od 103 dinara za kilogram, trebalo bi da se nađe u trgovinama širom Srbije od utorka, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede i trgovine. Tada počinje interventni plasman do 6.000 tona šećera, koje je Vlada Srbije odobrila Robnim rezervama i koji će se sprovoditi u naredna dva meseca, kako bi se stabilizovalo tržište. Robne rezerve će u avgustu i septembru prodavati maksimalno po 3.000 tona šećera, a trgovinske kuće koje žele šećer iz Robnih rezervi biće u obavezi ga prodaju po jedinstvenoj maloprodajnoj ceni do 103 dinara za kilogram.
Beograd - Maksi od juče i zvanično nije vlasništvo Miroslava Miškovića. Najveći trgovinski lanac u Srbiji prešao je u ruke Belgijanaca, koji najavljuju velika ulaganja. Od dolaska Delez grupe u Srbiju mnogo očekuju i dobavljači, jer bi preko belgijske kompanije mogli da plasiraju svoju robu i na američko tržište. Da ovo nije veliki korak samo za Srbiju već i za Delez, potvrđuje prvi čovek belgijske grupacije Pjer-Olivije Bekers. „Preuzimanje Maksija je veliki korak za dalji rast naše kompanije. Transakcija možda za Srbiju nije značajna kao što je Đokovićevo osvajanje Vimbldona, ali je nešto na šta Srbija i potrošači mogu da budu veoma ponosni“, kaže on.
Novi Sad - Suncokret je na većini zasejanih površina u veoma dobrom stanju i ukoliko do žetve vremenski uslovi ostanu povoljni, u Srbiji može da bude ostvaren ukupan rod od oko 300.000 tona, izjavio je juče upravnik Odeljenja za uljane kulture u NS Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Vladimir Miklič. Poslednje kiše dobrodošle su suncokretu, koji je na njivama zasejanim u optimalnom roku počeo da „naliva zrno“ dok su tamo gde je setva obavljena nešto kasnije, biljke u fazi cvetanja, rekao je Miklič. On je napomenuo da, ukoliko u predstojećem periodu do žetve krajem avgusta ne bude dužih i obilnijih padavina, možemo očekivati prosečan prinos malo veći od dve tone po hektaru.
Čačak - U čačanskom kraju počela je berba ranih sorti šljiva, a rod je u zavisnosti od sorte nešto bolji nego prošle godine. Gotovo celokupan rod najtraženije “čačanske lepotice” biće, kao i ranijih godina, izvezen na rusko tržište, za sada, po ceni od 0,4 evra za kilogram. Posebno dobra berba, od 30 do 40 tona po hektaru, očekuje se kod sorti pogodnih za preradu, kao što su “stenlej” i “čačanska rodna”. Prema podacima Ivane Glišić iz Instituta za voćarstvo u Čačku, rod stonih sorti šljiva, manji je zbog kiše i niskih temperatura u vreme cvetanja. Kada je reč o kvalitetu plodova, on je izuzetno dobar osim u krajevima gde je bilo grada.
Beograd, Sarajevo - Privredna komora Srbije i Spoljnotrgovinska komora BiH uputile su Sekretarijatu CEFTA zajedničko reagovanje na odluku samoproglašenog Kosova da uvede embargo na robu iz centralne Srbije i carinu od deset odsto na robu iz BiH. Direktor Biroa PKS za regionalnu saradnju Milivoje Miletić skrenuo je pažnju da bilo koja jednostrana odluka neke od članica CEFTA sporazuma utiče na ceo region, destabilizujući i političku i ekonomsku situaciju, a posebno negativno utiče na potencijalni dolazak stranih investitora u čitav region zapadnog Balkana. Srpska i BIH komora skrenule su pažnju da se tim aktom umanjuju i pozitivna dostignuća postignuta primenom Sporazuma CEFTA.
Novi Sad - Telad za tov iz Srbije izvozi se u Izrael uz punu veterinarsku dokumentaciju. O kom broju je reč, „AgroServis“ danas nije uspeo da sazna u Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, ali je poznato da izvoznici plaćaju tri, odnosno četiri evra za kilogram. Na vašarima u Požarevcu, Šapcu, Obrenovcu, Ubu telad se prodaje kao alva, ali to ne zadovoljava izvoznike za Izrael, pa svakodnevno obilaze sela širom zemlje i kupuju telad.
Ova cena je jednaka onoj na berzi u modeni (Italija), preko koje se prodaje desetak kategorija teladi. U ponudi je najviše teladi mlečnih rasa koja uglavnom završavaju u klanicama sa težinom od najmanje 50 kilograma i po ceni od 1,22-2,20 evra za kilogram. Telad tovnih rasa težine 70 kg na pomenutoj berzi se prodaje po 3,36 do 4,40 evra za kilogram. Međutim, podmladak ukrštenih tovnih rasa, bez razlike na težinu, prodaje se po ceni od 6,08-6,43 evra za kilogram i to je najveća cena u Evropskoj uniji.
Većina višegodišnjih tovljača junadi u Srbiji ozbiljno razmišlja da napusti ovaj posao. Tvrde da računica pokazuje da sa cenom kukuruza od 24 dinara po kilogramu i plaćanjem teladi i 550 evra po komadu, nije realno očekivati zaradu na kraju tova. Cena teladi u Srbiji je porasla za samo mesec dana za jedan evro po kilogramu, što se i očekivalo jer je prošle godine u klanicama završilo oko 80.000 grla krava i to uglavnom simentalske rase.
Najveći odgajivač tovne junadi u regionu kompanija „Agrokor“ iz Hrvatske zbog malog izbora teladi počela je organizaciju tova junica za klanje jer njihove potrebe prevazilaze 20.000 grla.
U razvijenim stočarskim zemljama državni podsticaji se kreću od 150-250 evra po junetu, pa farmeri imaju računicu da tove, bez razlike na skupu ishranu. U ovim zemljama potrošnja junećeg i goveđeg mesa je veća od deset kilograma po stanovniku, a kod nas je to oko tri kilograma, gde su uračunati i suhomesnati proizvodi od ovog mesa.
Prema podacima Zadružnog saveza Srbije, trenutno se u tovu u Srbiji nalazi svega 12.000 komada junadi, što je nedovoljno za realizaciju naše izvozne kvote u EU. Do sada je bilo uobičajeno da poljoprivrednici posle žetve i prodaje pšenice kupuju telad za tov koja na tržište pristiže u aprilu iduće godine. Ove sezone to se, izgleda, neće dogoditi jer poljoprivrednici u centralnom delu republike nisu prodali pšenicu.
Bern - Tartufi bi zbog klimatskih promena mogli da se sele severnije, za šta već postoje indicije, upozorio je jedan švajcarski klimatolog Ulf Bintgen. On tvrdi da bi otopljavanje, koje je počelo u 20. veku, moglo da pomeri staništa tartufa oko 100 kilometara na sever. Bintgen je lane uz pomoć pasa dresiranih za otkrivanje pomenutih gljiva, na jugu Nemačke pronašao oko dva kilograma tzv. burgundskih tartufa. To otkriće je podstaklo dodatna istraživanja terena pa je u poslednjih godinu dana otkriveno još 210 lokacija sa tartufima u Nemačkoj i istočnim oblastima Švajcarske.
Arilje - Proizvođači maline iz zapadne Srbije najavili su da će 2. avgusta u Beogradu organizovati miran protest na kome će ponovo zahtevati da početna otkupna cena za malinu roda 2011. bude 126 dinara za kilogram. Na Skupštini Udruženja jagodičastog voća “Vilamet” u Arilju doneta je jednoglasna odluka da malinari na taj način izraze nezadovoljstvo zbog otkupne cene maline koja u celoj Srbiji iznosi od 80 do 90 dinara za kilogram, kazao je potpredsednik “Vilameta” Duško Nenadić. Prema Nenadiću, ovogodišnja otkupna cena je “strahovito nisko ispod cene koštanja koja iznosi oko 120 dinara.
Novi Sad - Direktor uprave za agrarna plaćanja Dejan Serdar je gostujući u emisiji "Otkos" na televiziji "Jesenjin" izjavio da je za tri nedelja država proizvođačima na ime podsticaja po hektaru upatila 3 milijarde dinara. On je dodao da je do sada 45.000 gazdinstava podnelo zahteve za isplatu u vrednosti 8,5 milijardi dinara. Reč je, da podsetimo, o isplati za površine do 30 ha, dok će ostatak do 100 ha biti isplaćen u januaru 2012.
Koprivnica - Podravka će za pšenicu ovogodišnjeg roda plaćati 1,35 kune (18,83 din) za kilogram, saopštenoje iz koprivničke kompanije. Cena se utvrđuje za kilogram pšenice kvaliteta prema novom pravilniku (hektolitarska masa suvog zrna 76 kilograma, vlaga 13,5 posto i primese 5 posto).
U "Podravci" planiraju da otkupne sve količine od poljoprivrednih proizvođača koji gravitiraju Koprivnici.
Zagreb - Država će povećati zaštitnucenu pšenice s 0,75 kuna na 1,05 kuna po kilogramu. Ministarstvo poljoprivrede ne određuje njenu tržišnu cenu nego to trebaju dogovoriti proizvođači i otkupljivači u skladu s tržišnim kretanjima,
To je izjavio potpredsednik Vlade i ministr poljoprivrede, ribarstva i ruralnog razvoja Petar Čobankovića nakon sastanka s poslovnim bankama i razgovora oko prihvatanja skladišnice kao garancije za kredite.
Novi Sad - Poslednje kiše koje su pale u većini regiona naše zemlje svakako su dobrodošle za sve prolećne biljne vrste, a posebno kukuruz koji je zasejan na 1,3 miliona hektara, izjavio je dr Đorđe Jocković sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
"Kukuruz se sada nalazi u fazi završetka oplodnje i početka perioda nalivanja zrna, odnosno upravo u najkritičnijoj fazi koja najdirektnije utiče na konačan prinos", rekao je Jocković, koji je upravnik odeljenja za kukuruz pri tom institutu.
On je ukazao da će niže temperature i vlaga koja je sada prisutna u zemljištu omogućiti optimalne uslove za "ovaj veoma bitan proces i na neki način omogućiti dobijanje ipak zadovoljavajućih prinosa".
"Nažalost, na nekim parcelama koje su peskovitije, prethodna suša i visoke temperature su učinile da je lišće na biljkama, pogotovo donje, podgorelo, odnosno osušilo, tako da će svakako i konačan prinos biti nešto niži", kazao je Jocković.
Valjevo - Berba kupina na oko 1.400 hektara u valjevskom kraju počeće za nekoliko dana, a najavljene otkupne cene kreću se od 30 do 50 din/kg. Stručnjak Zavoda za poljoprivredu u Valjevu Đorđe Sovilj rekao je da kvalitet ovogodišnjeg roda kupina nije ujednačen. “U valjevskim kupinjacima najviše je zastupljena ‘čačanska bestrna’, sorta visoke rodnosti ali neujednačenog kvaliteta roda”, rekao je Sovilj. On je podsetio je da su neki kupinjaci prethodnih godina krčeni zbog niskih otkupnih cena, a prošle godine neki proizvođači su prekinuli berbu na polovini kampanje jer su bili nezadovoljni cenom. Otkupna cena kupina u 2010. godini bila je od 15 do 35 din/kg.
Novi Sad - Tržni višak pšenice i brašna u Srbiji proda se na Kosovu. Samo prošle godine Srbija je Kosovu prodala 101.000 t žita i 27.000 t brašna, a toliko je bilo planirano i za ovu godinu. Očekuje se da ove godine silosi prime oko 1,9 miliona tona žita, a domaće potrebe, uz nešto prelaznih zaliha, kreću se između 1,5 i 1,6 miliona tona. Zastoj u očekivanom prometu može dodatno da utiče na ovogodišnje formiranje cena žita, a poseban problem je i to što je ove godine pšenica u svetu dobro rodila, tako da od plasmana na druga tržišta ne bi trebalo previše očekivati.
Novi Sad - Direktor Državnih robnih rezervi Goran Tasić danas je doneo odluku da se kvota za kupovinu ovogodišnjeg roda pšenice za područje Vojvodine poveća za 20.000 tona (raniji iznos je bio 49.000).
S obzirom da je cena za pšenicu od 20 dinara po kilogramu (sa PDV) koju Rezerve plaćaju registrovanim gazdinstvima i zadrugama trenutno najbolja u regionu, ratari su danas do zaključenja rada Produktne berze u Novom Sadu, koja vodi kupovinu, prijavili nove količine i premašili pomenuti iznos.
Kako je za „AgroServis“ izjavio Goran Tasić, Rezerve će pratiti kretanje ponude i u skladu sa tim doneti, eventualno, još jednu preraspodelu kvota. U službama Državnih robnih rezervi, koje rade veoma efikasno, očekuju da će u kratkom roku obraditi više od 1.000 ugovora i omogućiti isplatu. Do sada je ratarima na njihove račune uplaćeno više od 300 miliona dinara.
Kao što je poznato, planirana je kupovina 100.000 tona ovogodišnjeg roda pšenice, a do sada je u ovom poslu kupljeno ili evidentirano za kupovinu oko 80.000 tona zrna.
Poljoprivrednicima u Srbiji na usluzi je i šest javnih skladišta, koja mogu preuzeti oko 70.000 tona pšenice za koju Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede plaća od 80 do 120 dinara po toni, zavisno od kvaliteta.
Lovćenac - U kompaniji DTD Ribarstvo u Bačkom Jarku izuzetno su zadovoljni rezultatima žetve. Na imanjima u Lovćencu i Banatskom Aranđelovu, na kojima su strna žita zauzimala 1.281 hektara, odličan je i prinos i kvalitet .
U Lovćencu je postignut prosečan prinos od 6.615 kilograma po hektaru. Novosadska „ Simonida“, sa 6,8 tona po hektaru, dostigla je evropski nivo, a neke sorte (strane) imale su i veći prinos.
Na imanju u Banatskom Aranđelovu prosečan prinos je 5.700 kilograma po hektaru, što u ovom kraju odavno nije zabeleženo.
DTD Ribarstvo se opredelilo za proizvodnju „od njive do trpeze”, pa je kvalitetno proizvedena pšenica, kao i ostale ratarske kulture, namenjena fabrici riblje hrane u Bačkom Jarku, čijim se proizvodima snabdevaju ribnjaci kompanije. Riba se prerađuje u najsavremenoj fabrici u Bačkom Jarku.
Inače, DTD Ribarstvo ima velike skladišne prostore i u mogućnosti je da za plasman viška roda sačeka najpovoljnije tržišne uslove, što će i učiniti.
Novi Sad - Pokrajinska Vlada donela je rešenje o izmenama Programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini za 2011. godinu. Za ove namene predviđeno je 2 milijarde dinara. Finansijska sredstva namenjena su za uređenje kanalske mreže za odvodnjavanje, posebno za radove u Srednjem Banatu kao posebno ugroženog područja od poplava izazvanih unutrašnjim vodama, za nasipe, zatim melioraciju seoskih pašnjaka i livada, uređenje atarskih puteva. Biće finansiran i novi postupak komasacije, kao i realizacija već
započetih komasacija na teritoriji gradova Zrenjanina i Pančeva i opština Bačka Palanka, Bački Petrovac, Vršac, Kanjiža i Irig.
Sekretarijat za poljoprivredu godinama podstiče analizu zemljišta da bi se racionalnije obavljala prihrana useva, pa će se i dalje nastaviti ovaj posao.
Program zaštite i uređenje zemljišta još obuhvata praćenje bolesti i štetočina, kao i otpočinjanje sistematskog ispitivanja opasnih i štetnih materija u zemljištu, vodi i mulju, kao i za poljočuvarsku službu, koje su malobrojne.
Kukujevci - U Program zapošljavanja Pokrajinska Vlada je od 2007.-me uložila 4 milijarde dinara iz što je omogućilo zapošljavanje više od 20.000 ljudi. Uz pomoć novca iz pokrajinske kase u novom pogonu za zrenje i sušenje mesa kompanije “Agropapuk” u Kukujevcima zaposlenje je dobilo 20 radnika. Agropapuk je počeo sa tovom junadi 1994.-te godine. Potom su investirali u klanicu pa u finalizaciju proizvoda od mesa. Poslednjih godina ulažu u mrežu maloprodajnih objekata u Beogradu, Novom Sadu, Šidu i Sremskoj Mitrovici. Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić kaže da se sa razvojem Agropapuka razvija stočarstvo u šidskoj opštini. Pošto se proizvodnja u mesnoj industriji “Agropapuk” povećava iz godine u godinu i direktor Bratislav Bogatić kaže da će proširiti mrežu kooperanata da bi zadovoljili njihove potrebe za kvalitetnim mesom koje nisu male. Kvalitetan rad u “Agropapuku” su prepoznali i u Regionalnoj privrednoj Komori u Sremskoj Mitrovici i ove godine su ih proglasili najboljim srednjim preduzećem u Sremu.
Beograd - Državne robne rezerve od početka ove nedelje, kako saznaje „AgroServis”, isplaćuju kupljenu pšenicu gazdinstvima i zadrugarima po ceni od 20 dinara po kiloramu. Prvi ugovori isplaćeni su za ratare u Šidu i Mladenovcu, a s obzirom da Rezerve imaju dovoljno novca, isplata će se nastaviti ubrzanim tempom bez čekanja roka navedenog u ugovorima.
Trenutno, državni lager pšenice ovogodišnjeg roda iznosi 51.000 tona, a na prodaju čeka još 20.000 tona, koliko je evidentirano u žitorodnim regionima koji su premašili planiranu kvotu otkupa.
Kako je i najavljeno, zbog nejednakog roda pšenice po okruzima i nedovoljne ponude, ovih dana će Državne robne rezerve sačiniti novu raspodelu, tako da će trenutni višak u ponudi biti kupljen.
Cena pšenice od 20 dinara za kilogram, koju plaćaju Državne robne rezerve, i
Novi Sad - Zaključenom prodajom na Produktnoj berzi u Novom Sadu, merkantilni kukuruz (prošlogodišnji rod), po ceni od 23,5 dinara po kilogramu (plus PDV), dostigao je desetogodišnji rekord od 228,24 evra po toni. Ovakva cena zabeležena je 4. oktobra 2007. godine – 17,80 dinara po kilogramu, ali je evro tada vredeo 77,10 dinara.
Slična prodajna cena kukuruza, sa isporukom u avgustu i septembru, je i na berzi u Parizu – 239 evra po toni i Budimpešti – 235 evra po toni, dok je u Čikagu jedna tona oko 276 US dolara.
Direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin tvrdi da je ovakav ishod letnje trgovine očekivao i za „AgroServis” kaže:
- Izgleda da i mi nemamo dovoljnu ponudu kukuruza, pa cena raste. Lako se može dogoditi da skok cena podstakne upotrebu pšenice za stočnu hranu, što bi bila šteta, jer imamo kvalitetan rod. Na ponudu utiče i suša koja je zadesila neke regione. Zna se da ima seljaka koji kukuruz ne prodaju dok u polju ne vide novi klip, ali takvih je malo, kaže Galetin i procenjuje da će pomenute cene sigurno, uz manje oscilacije, biti aktuelne nekoliko dana.
Valjevo - Valjevska pivara, posle tri meseca primene plana reorganizacije izbegla je bankrot. Obustavljen je stečajni postupak, a rad je nastavljen po planu kojim je predviđeno da osim pretvaranja milijarde dinara duga u kapital države, oko 950 miliona dinara kamata bude vraćeno za pet godina, uz grejs period od 12 meseci. Ovo je prva firma u Srbiji u kojoj je, u toku stečaja, država svoja potraživanja pretvorila u sopstveni kapital. Zoran Božić, vd generalnog direktora ovog privrednog društva do izbora nove uprave, ističe da Valjevska pivara nijednog trenutka nije prestajala da radi. Od početka primene plana reorganizacije prodaja je povećana dva odsto.
Beograd - Lečenje oboljenja izazvanih posledicama loše ishrane Srbiju košta više od milijardu dolara godišnje, ali građani se i dalje najčešće hrane tako što kupuju industrijski proizvedene namirnice bez deklaracije na kojoj jasno stoji sastav i količina potencijalnih štetnih sastojaka po zdravlje. Peciva, keks, kolači, slane grickalice, hamburgeri sadrže transmasne kiseline, zasićene masti, soli, proste šećere, glavne krivce za gojaznost, kardiovaskularne bolesti, razvoj dijabetesa i drugih hroničnih oboljenja. Ipak navedeni podaci još nisu dovoljno jaki argumenti da nadležni preduzmu inicijativu da se u deklaraciji proizvoda navede i sastav štetnih sastojaka.
Novi Sad - Pokrajinski Fond za razvoj poljoprivrede raspisao je tri kreditne linije: za nabavku protivgradnih mreža u voćnjacima i vinogradima, za kupovinu teladi za tov i za izgradnju silosa i podnih skladišta namenjenih skladištenju žitarica.
Poljoprivrednici će dokumentaciju za dobijanje kredita moći da dostavljaju Fondu od ponedeljka pa naredna dva meseca za protivgradne mreže i telad, i tri meseca za silose. Direktor Fonda za razvoj poljoprivrede Jožef Sabo kaže da su ih prošlogodišnji problemi sa otkupom pšenice motivisali da kreditiraju podizanje skladišta.
I druge dve kreditne linije opredeljene su stanjem u poljoprivredi u Pokrajni, smanjenim stočnim fondom i značajnim štetama od grada u višegodišnjim zasadima voća i vinove loze. Za te tri kreditne linije u budžetu Pokrajine izdvojeno je 50 miliona dinara, a u zavisnosti od namene korisnici mogu da računaju na kredite od 15 do 20 hiljada evra.
Beograd - Ministar zdravlja Zoran Stanković razmišlja o prepisivanju mera iz Mađarske, koja će dodatno oporezivati proizvode sa visokom količinom šećera, soli i kofeina. Dok će Mađarska po prekjučerašnjoj odluci tamošnjeg parlamenta od septembra dodatno oporezivati nezdravu hranu, a slične mere postoje i u mnogim drugim zemljama, u Srbiji takvi proizvodi još nisu ni obeleženi, niti je obavezno navođenje koliko masti sadrže. Ipak, ministar zdravlja Zoran Stanković kaže da će ozbiljno razmisliti da Vladi predloži slične mere kao u Mađarskoj. Stanković je kazao da je za oporezivanje nezdrave hrane potrebno pripremiti eventualne predloge u saradnji s nadležnim institucijama.
Beograd - Komisija za zaštitu konkurencije saopštila je juče da je belgijskom Delezu odobrila preuzimanje 100% kapitala Delta Maksija, jer je utvrdila da belgijska kompanija ne ograničava, narušava, niti sprečava konkurenciju u Srbiji. “Komisija prrocenjuje kao realno očekivanje da će Delez Grupa dati ozbiljan zamajac poslovanju brojnim domaćim proizvođačima u
funkciji dobavljača ove grupe, i to ne samo i isključivo za potrebe snabdevanja objekata u okviru našeg nacionalnog prostora, već i za potrebe snabdevanja velikog broja maloprodajnih objekata u vlasništvu ove grupe koja se nalaze izvan granica naše zemlje”, navedeno je u saopštenju Komisije za zaštitu konkurencije.
Čačak - U selu Miokovci kod Čačka, koje je najveći proizvođač kajsije u čačanskom kraju, počeo je otkup tog voća, rečeno je agenciji Beta u Udruženju “Miokovačka kajsija”. Industrijska kajsija, koja se koristi za preradu, otkupljuje se po ceni do 35 din/kg, što je po oceni proizvođača niska cena koja ne može da pokrije troškove proizvodnje. Oni navode da cena industrijske kajsije nije menjana tri godine i da su očekivali da će je ove godine prodavati po najnižoj ceni od 45 din/kg. Prema podacima Udruženja, kajsiju koja služi za preradu trenutno otkupljuje samo firma “Vino župa” iz Aleksandrovca, dok drugih otkupljivača koji su je ranijih godina otkupljivali još uvek nema.
Beograd - Ukupan iznos za ovogodišnje subvencije po hektaru iz Agrarnog budžeta biće 8,6 milijardi dinara - izjavio je direktor Uprave za agrarna plaćanja Dejan Serdar U Državnom trezoru za plaćanja, kako saznaje „AgroServis”, su nalozi za isplatu poljoprivrednih subvencija – 14.000 po hektaru, u ukupnom iznosu preko tri milijarde dinara, što praktično znači da Ministarstvo poljoprivrede u ovom času izmiruje obavezu za gazdinstva koja obrađuju oko 220.000 hektara.
Ovom isplatom počelo je, zapravo, trošenje u dva dela najveće stavke Agrarnog budžeta od 13 milijardi dinara, što je bio i prvi zahtev nedavnog protesta poljoprivrednika koji su blokirali puteve u Vojvodini.
Za sva gazdinstva koja imaju 30 hektara ova isplata biće okončana u ovoj godini, a za „višak” do 100 hektara subvencije će biti uplaćene do 31. januara iduće godine, praktično, iz novog Agrarnog budžeta.
Podsticaje do kraja godine primiće najmanje 80.000 poljoprivrednika, koji su prijavljeni u PIO fond, i oni obrađuju svega oko 900.000 hektara, što je četvrtina oranica u Srbiji.
Obzirom da je uslov za ove subvencije uplata u PIO fond, oni koji to urade do 19. avgusta stiču pravo na podsticaje. Drugi rok za predaju dokumentacije po ovoj Uredbi je od 1. do 30. septembra.
Bosilegrad - - Svake godine sa područja bosilegradske opštine otkupi se između 300 i 500 tona sveže borovnice i tu najmanje para ostane ljudima iz naše opštine kojima je to često jedini izvor prihoda. Zato sam uputio pismo ministru poljoprivrede Dušanu Petroviću i nadležnim organima da ove sezone samo registrovani otkupljivači mogu da otkupljuju borovnice - kaže predsednik opštine Bosilegrad Vladimir Zaharijev. Prema njegovoj proceni, berba borovnice počeće za deset dana obzirom na izuzetno toplo leto i u ovom brdsko planinskom području.
Novi Sad - Na novosadskoj Produktnoj berzi jutros je počeo otkup 100 hiljada tona pšenice ovogodišnjeg roda po ceni od 20 dinara. Prvi dan otkupa obeležilo je veliko interesovanje poljoprivrednika i zemljoradničkih zadruga u Vojvodini da rod prodaju republičkim Robnim rezervama. Država je na osnovu setvene strukture namerila da pola pšenice otkupi u Vojvodini a dugu polovinu u centralnoj Srbiji. Kao i lane najviše ponuda za prodaju pšenice Republičkim robnim rezervama stiglo je iz Južnobačkog i Zapadnobačkog okruga. Direktor Produktne berze Žarko Galetin procenjuje da bi kvota za prodaju pšenice mogla biti ispunjena do završetka sutrašnjeg trgovanja. Država će ratarima i zadrugama plaćati otkupljenu pšenicu u roku od 15 dana od dana kad je o njenoj prodaji dostavljena kompletna dokumentacija. Minimalna količina pšenice koja se kupuje od poljoprivrednog porodičnog gazdinstva je deset tona, a maksimalna 80 tona. Od jedne zadruge moći će da se kupi najviše do 150 tona pšenice.
Žarko Galetin kaže da ponuda države za otkup pšenice po višim cenama od tržišnih nije značajnije uticala na cenu i obim redovnog trgovanja na Produktnoj berzi.
Cena pšenice na svetskom tržištu pada, tako da se u Parizu prodaje za 20 dinara po kilogramu, u Budimpešti za 18, dok je tradicionalno najjeftinija pšenica u Rusiji i Ukrajini gde se može kupiti po ceni od 16 dinara za kilogram.
Beograd - Članovi Grupacije laboratorija za ispitivanje hrane zaključili su da je potrebna hitna izmena postojećeg Zakona o bezbednosti hrane, kao i pratećih akata, jer su u velikom raskoraku sa praksom, kao i formiranje Agencije za bezbednost hrane. Na sednici grupacije PKS izrečeno je niz primedbi na primenu pomenutog zakona i pratećih dokumenata, uz konstataciju da se “nisu dokazali u praksi” i da “su ga kreirali oni koji ne poznaju ovu materiju”. Po oceni te grupacije, raskorak prakse i propisa odnosi se i na Pravilnik o opštim i posebnim uslovima
higijene hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa i Vodič za primenu mikrobioloških kriterijuma za hranu.
Beograd - Vlada Srbije dala je saglasnost da Republička direkcija za robne rezerve kupi 100.000 tona merkantilne pšenice ovogodišnjeg roda. Namera Vlade je da poveća zalihe robnih rezervi kao i da pomogne primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji.
Republička direkcija za robne rezerve, će kupljenu pšenicu platiti u roku do 15 dana od dana dostavljanja kompletne dokumentacije po ceni od 20,00 din/kg. Merkantilna pšenica domaćeg porekla mora biti u skladu sa važećim Pravilnicima o kvalitetu i standardu. Pšenicu Robnim rezervama mogu da prodaju pojedinci, nosioci aktivnih komercijalnih poljoprivrednih porodičnih gazdinstava i zemljoradničke zadruge koje su upisane u Registar poljoprivrednih gazdinstava.
Minimalna količina pšenice koja se kupuje od porodičnog gazdinstva je 10 tona, a maksimalna 80 tona dok je maksimalna količina pšenice koja se kupuje od zemljoradničke zadruge 150 tona.
Količina merkantilne pšenice koja će se kupiti od komercijalnih poljoprivrednih porodičnih gazdinstava i zemljoradničkih zadruga biće utvrđena na nivou upravnih okruga Srbije, u zavisnosti od ukupno zasejanih površina pod pšenicom.
Prema zvaničnim procenama, u Republici Srbiji setva merkantilne pšenice roda 2011. godine, obavljena je na površini od oko 482.390 hektara. Od ukupno zasejanih površina, 84,41% su površine u vlasništvu porodičnih gazdinstava, a ostatak je u vlasništvu privrednih društava i zemljoradničkih zadruga. Očekuje se prosečan prinos od oko 3,5 - 4 t/ha, odnosno od 1.600.000-2.000.000 tona merkantilne pšenice.
Madrid - Španija će od EU tražiti nadoknadu za štetu izazvanu krizom oko krastavaca od 80 miliona evra, izjavila je španska ministarka poljoprivrede Rosa Agilar, što je daleko manji iznos nego što se prvobitno procenjivalo. Agilar je dodala da će zvanični Madrid zatražiti kompenzaciju za svoju poljoprivrednu industriju, koja je pretrpela štetu kad je Nemačka neopravdano okrivila španske krastavce za širenje zaraze izazvane bakterijom ešerihija koli, prenela je agencija AFP. Špansko udruženje izvoznika voća i povrća, FEPEX, procenilo je da gubici iznose čak 225 miliona evra nedeljno, dok je udruženje poljoprivrednika COAG iznelo procenu da ukupna šteta iznosi 350 miliona evra.
Podgorica - Crnogorsko Ministarstvo poljoprivrede je, u cilju stabilizacije domaćeg tržišta, u dogovoru sa otkupljivačima povrća definisalo zaštitne cene - za paradajz 22 centa/kg i lubenicu 12 centi. Otkupljivačima koji poštuju te cene Ministarstvo će dati subvencije u iznosu od pet centi po kilogramu. Ova odluka doneta je nakon što su proizvođači upozorili na lošu prodaju i otkup, zbog niskih cena koje su, kako su istakli, pale ispod granice isplativosti. Zaštitne cene važiće do 25. jula. - Na ovaj način Ministarstvo podržava i viši nivo standarda bezbednosti ovih proizvoda, kroz bolje uslove pakovanja, transporta i čuvanja - saopšteno je iz ovog Vladinog resora
Beograd - Cene hleba u Srbiji mogle bi u toku leta da idu naniže zbog pojeftinjenja brašna i niže cene pšenice ovogodišnjeg roda, kažu predstavnici mlinarske industrije. “Pšenica cenovno pada na sve niže grane ali se zato hleb odlično drži. Pekarima ne pada na pamet da spuste cenu vekne, iako je pšenica sada bezmalo upola jeftinija nego kada su oni umesili hleb od 100 dinara za kilogram, na osnovu cene pšenice od 30 dinara”, kaže predsednik Skupštine Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Ivković. On dodaje da ako se držimo
standarda po kojima je kilogram hleba jednako četiri kilograma pšenice, onda bi hleb trebalo da košta oko 60, a ne 100 dinara.
Podgorica - Iako je crnogorski ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja Tarzan Milošević pre dva dana rekao da je nemoguće da neko 10 kilograma paradajza prodaje za evro, jučerašnja fotografija iz Distributivnog centra u Podgorici potvrđuje da takvih ima. Poljoprivredni proizvođači tvrde da je cena toliko niska da ne mogu ni uloženi novac da nadoknade. Za sve krive Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja jer je dalo zeleno svetlo da se uvezu veće količine paradajza iz Makedonije i na taj način su oborili cenu domaćim proizvođačima. Iz Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja juče nije bilo moguće dobiti komentar na optužbe proizvođača.
Subotica - U subotičkom JKP “Vodovod i kanalizacija” više ne brinu gde će odlagati velike količine mulja sa prečistača otpadnih voda. U saradnji sa firmom “Agrogeo” iz mađarskog Kečkemeta, subotički stručnjaci našli su način da nusproizvod gradskog prečistača koristite za potrebe poljoprivrede. Tim stručnjaka iz Subotice i Kečkemeta tri meseca je ispitivao sadržaj mulja i utvrdio da je to jedna vrsta komposta koji je dobar za korišćenje u poljopirivrednoj proizvodnji. Osim u Subotici, slična materija koja ostaje posle prečišćavanja otpadnih voda moći će da se koristi u sredinama u kojima su postavljena velika postrojenja koja sprečavaju izlivanje otpada u jezera i reke.
Novi Sad - Prema izveštaju Centra prognozno izveštajne službe AP Vojvodine, posebno upozorenje i savet upućen je proizvođačima šećerne repe. Na ovim poljima pojavile su se prve pege na listu šećerne repe. Od jedanaest tačaka, gde se stručno prati stanje ovog useva, ugrožena područja su okolina Novog Sada, Rume, Sremske Mitrovice, Sombora i Vrbasa.
Iz Centra poručuju da se ratari odmah jave regionalnoj službi za detaljnu informaciju u vezi ovog obolenja i podsećaju da je svako suvišno prskanje fungicidom, kao i kašnjenje, skup posao.
„Vojvodina Agar” sa svojim članovima i kooperantima ima oko 4.000 hektara šećerne repe. Ovo poslovno udruženje od nedavno ima i stručnjake za zaštitu koji obilaze teren i zajedno sa ratarima donose odluke o merama zaštite.
Ovaj posao vodi dipl. inž. Sofija Stojkov, koja je o stanju useva šećerne repe za „AgroServis” rekla da su mnogi već obavili prvu zaštitu protiv pegavosti.
- Naši ratari su računali da u žetvi neće imati vremena, pa su bez čekanja da se pojavi pegavost obavili prvo tretiranje polja. Taj trošak po hektaru košta oko 20-25 evra i uz upotrebu elementa bora još 7-8 evra – rekla je Sofija Stojkov.
U zaštiti se uglavnom za prvi tretman koristi preparat Sphere. Drugi tretman, kako kažu u „Vojvodina Agraru”, biće obavljen za dvadesetak dana.
Kragujevac - Ministar poljoprivrede Dušan Petrović obratio se učesnicima seminara „Srpsko pčelarstvo na prekretnici razvoja“ u Kragujevcu I tom prilikom pozvao je pčelare da uzmu subvencionisane kredite I time unaprede svoju proizvodnju. „ Ministarstvo poljoprivrede ima dva cilja- snažno povećanje izvoza meda i značajno povećanje potrošnje meda na domćem tržištu. Pčelari imaju mogućnost da uzmu subvencionisane kredite koji su dinarski, do tri godine sa nepromenljivom kamatnom stopom od osam odsto. Svako registrovano gazdinstvo može da uzme kredit do 5 miliona dinara. Napravili smo sadržajne kontakte sa udruženjima pčelara, sva potrebna rešenja su u uredbama kako bi pčelari mogli da kupe sve što im je potrebno od vozila, koja mogu da budu i polovna", istakao je Ministar Petrovići dodao da „sve što je vezano za same košnice, rojeve i druge stvari neohodne za pčelarasku proizvodnju, mogu da budu predmeti finansiranja, koje će pčelari zajedno sa bankama ugovarati.“
U Srbiji ima 12.200 registrovanih pčelara i dominiraju pčelari koji se bave pčelarstvom iz hobija i treba raditi na profesionalizaciji ove grane. Naš pčelar prosečno ima pčelinjak od 29,43 košnice što nas rangira na visoko peto mesto u odnosu na zemlje EU.
Najznačajnije izvozno tržište je Evropska unija u koju je u 2010. godini izveženo 3/4 od ukupnog izvoza (Nemačka sa 45% učešća, zatim Italija i Austrija) a pored toga se izvozi i u CEFTA zemlje (Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina).
Beograd - Proizvođači maline mogu da predaju robu u licencirane hladnjače, a Ministarstvo poljoprivrede subvencionisaće 50 odsto troškova skladištenja maline i to za četiri kategorije malina - roland, griz, blok i polublok, koje će redom biti subvencionisani sa 1.200, 1.000, 1.000 i 800 dinara po toni.
Proizvođaču se na ovaj način pruža mogućnost da ne proda malinu u momentu kada je cena najniža, nego da je uskladišti i ukoliko su mu potrebna sredstva za obnavljanje proizvodnje i za sopstvene potrebe, može da uzme kratkoročne kredite i da robu proda u onom momentu kada cena na tržištu bude povoljna.
Licencirane hladnjače koje se nalaze u sistemu javnih skladišta su „Vino Župa“ - Aleksandrovac, „Pecka“ - Požega, „Libertas“ - Šabac i Zemljoradnička zadruga Arilje u Arilju.
Beograd - Na predlog Ministarstva poljoprivrede Vlada Srbije usvojila je Uredbu o korišćenju podsticajnih sredstava za podršku razvoju organske proizvodnje za tekuću, 2011. godinu. Iz budžeta će za te namene biti izdvojeno ukupno 20 miliona dinara, a podsticajna sredstva namenjena su za razvoj organske biljne proizvodnje (ratarske, povrtarske, voćarske i vinogradarske) i organske stočarske proizvodnje.
Pravo na korišćenje podsticajnih sredstava imaju fizička lica - nosioci registrovanog porodičnog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstava, privredna društva, zemljoradničke zadruge, proizvođači kooperanti (lica sa kojima su proizvođači koji se bave organskom produkcijom, zaključili ugovor o saradnji) i vaspitno - obrazovne ustanove. Poljoprivredni proizvođač pravo na subvencije na osnovu ove uredbe može da ostvari jednom u toku godine i to u maksimalnom iznosu od 2,2 miliona dinara.
Podnosioci zahteva koji imaju biljnu proizvodnju koja se nalazi u periodu konverzije, ostvaruju pravo na podsticajna sredstva za podršku razvoju organske proizvodnje u iznosu od 36.000 dinara po hektaru za ratarsku proizvodnju (žitarice, industrijsko bilje, lekovito i aromatično bilje). Subvencije za organsku povrtarsku proizvodnju iznosiće 50.400 dinara po hektaru, a za voćarsku i vinogradarsku proizvodnju 64.800 dinara po hektaru. Ukupan iznos podsticajnih sredstava po podnosiocu zahteva ne može biti veći od 1,2 miliona dinara.
Podnosioci zahteva koji imaju sertifikat za organske biljne proizvode ili imaju biljnu proizvodnju za koju je završen period konverzije i nalaze se u postupku izdavanja sertifikata, ostvaruju pravo na podsticajna sredstva za podršku razvoju organske proizvodnje u iznosu od 30.000 dinara po hektaru za ratarsku proizvodnju (žitarice, industrijsko bilje, lekovito i aromatično bilje). Takva vrsta podnosilaca zahteva može dobiti 42.000 dinara po hektaru za povrtarsku proizvodnju, a 54.000 dinara po hektaru za voćarsku i vinogradarsku proizvodnju a ukupan iznos podsticajnih sredstava ne može biti veći od milion dinara.
Podnosioci zahteva koji imaju stočarsku proizvodnju koja se nalazi u periodu konverzije ostvaruju pravo na podsticajna sredstva za podršku razvoju organske proizvodnje u iznosu od 21.600 dinara po grlu krupne stoke (za najmanje četiri grla), 7.200 dinara po grlu sitne stoke (za najmanje 10 grla), 720 dinara po jedinki živine (za najmanje 100 jedinki) i 2.800 dinara po košnici (za najmanje 30 košnica). Ukupan iznos podsticajnih sredstava po podnosiocu zahteva ne može biti veći od 1,2 miliona dinara.
Podnosioci zahteva koji imaju sertifikat za organske stočarske proizvode ili imaju stočarsku proizvodnju za koju je završen period konverzije i nalaze se u postupku izdavanja sertifikata, ostvaruju pravo na podsticajna sredstva za podršku razvoju organske proizvodnje u iznosu od 18.000 dinara po grlu krupne stoke (za najmanje četiri grla). Davanja su 6.000 dinara po grlu sitne stoke (za najmanje 10 grla), 600 dinara po jedinki živine (za najmanje 100 jedinki) i 2.400 dinara po košnici (za najmanje 30 košnica). Ukupan iznos podsticajnih sredstava po podnosiocu zahteva ne može biti veći od milion dinara.
Zahtev za korišćenje podsticajnih sredstava podnosi se Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprovrede - Upravi za agrarna plaćanja do 31. avgusta 2011 godine.
Srbija - Ministarstvo poljoprivrede i trgovine donelo je Novi Pravilnik o minimalnim tehničkim uslovima za trgovinu na otkupnim mestima, kojim je prestao da važi stari Pravilnik iz 1986.godine. Novim Pravilnikom se uređuje način otkupa i izgled otkupnog mesta. Svako se bavi otkupom poljoprivrednih proizvoda mora da Ministarstvu podnese dokumenat na propisanom obrascu koji sadrži: poslovno ime i PIB otkupljivača, broj ili naziv i adresu otkupnog mesta, period godine kada se vrši otkup i radno vreme otkupnog mesta, vrstu proizvoda koji se otkupljuju. Na svakom otkupnom mestu mora da bude istaknuto Obaveštenje nadležnog Ministarstva u kome stoji da poljoprivredni proizvođač pre nego što odluči da svoju robu preda (proda) otkupljivaču, mora da bude obavešten o: uslovima otkupa, načinu utvrđivanja kvaliteta robe, proceduri ukoliko ima sumnje u utvrđeni kvalitet robe, obaveznosti izdavanja, izgleda i sadržaja isprave o otkupu, kao i spisak telefona nadležnih inspekcijskih službi po Okruzima i to: poljoprivredne, tržišne, veterinarske i fitosanitarne. Isprave koja se daje poljoprivredniku na otkupnom mestu mora da sadrži sledeće podatke: naziv otkupljivača, sedište, adresa, PIB i tekući račun; - naziv, adresa ili broj otkupnog mesta; ime, prezime, prebivalište, adresa i JMBG poljoprivrednog proizvođača, broj registrovanog poljoprivrednog gazdinstva; naziv, količina i kvalitet, odnosno klasa otkupljenih proizvoda; cenu otkupljenih proizvoda po jedinici mere; datum i rok isplate kao i način isplate. Ova isprava mora da bude potpisana i overena od strane odgovornog lica otkupljivača, kao i potpisana od strane poljoprivrednog proizvođača.
Zagreb - Prema pisanju zagrebačke štampe i reagovanjima zadružnih i seljačkih udruženja, u Hrvatskoj se vodi javni rat o početnoj ceni novog roda pšenice. Više udruženja objavljenu cenu otkupljivača od 18 dinara po kilogramu ocenili su kao „sramotno nisku”.
Tako u udruženju „Brazda” ističu da je na sceni „taktička igra trgovaca” i da početna cena ne bi trebalo da bude manja od 20,77 din/kg. Dok u udruženju Nezavisnih hrvatskih seljaka kažu da ne odustaju od zahteva da kilogram u otkupu bude 33,24 din/kg.
Prema informacijama koje je u Hrvatskoj prikupio „AgroServis”, na pomolu je dogovor o početnoj otkupnoj ceni ovogodišnjeg roda pšenice. Nova cena će biti 20,77 dinara) ili 22,16 dinara po kilogramu.
Beograd - Povećanje cene dizel goriva uticaće i na porast cena poljoprivrednih radova, kao i poljoprivrednih proizvoda. Korekcija cena, posledica je izjednačavanja akciza na uvozno i
domaće gorivo. “Najnovije poskupljenje dizel goriva direktno će uticati na cenu kombajniranja i prevoza do skladišta. Automatski diže i cenu pšenice”, kaže Petar Petronijević iz Jakova kod Beograda. Vršaj je prošle godine iznosio 8.500 dinara po hektaru, kaže Petronijević, a ove biće nešto veći od deset hiljada. Prošle godine pred žetvu, litar dizela koštao je 102 dinara,sada je litar benzina oko 125 dinara. Učešće goriva u ukupnim troškovima u prošlogodišnjoj žetvi je 22 odsto.
Arilje - Prema procenama Udruženja proizvođača jagodičastog voća “Vilamet”, nevreme je u ariljskom kraju uništilo između 40 i 50% roda maline. Malinari očekuju da se u novonastaloj situaciji sa hladnjačarima postigne dogovor o početnoj otkupnoj ceni od 150 din/kg. “Ima malinjaka koji su totalno stradali, a naše procene se odnose i na uništenu malinu i na njen kvalitet”, kaže potpredsednik Udruženja “Vilamet” Duško Nenadić. On dodaje da su proizvođači i dalje nezadovoljni, kao i da “cene stoje i niko ih nije pomerao”. Hladnjačari su na početku otkupa maline nudili 80 din/kg tog voća, što je izazvalo nezadovoljstvo proizvođača,
Beograd - Najveća mlekara u Srbiji, kompanija Imlek, povećala je cene mleka i mlečnih proizvoda od jedan do tri odsto. Menadžerka za odnose sa javnošću Imleka Nevena Veselinović rekla je da su proizvodi te mlekare poskupeli zbog povećanja cene sirovina i energenata. Prethodno poskupljenje bilo je u januaru. U Mlekari “Subotica”, koja je kao i Imlek deo Danube food grupe, rekli su da će povećati cene, ali da će o poskupljenju proizvoda odlučivati krajem ove sedmice. Cene proizvoda Šabačke mlekare, koja je deo šabačkog koncerna Farmakom MB, neće se menjati bez obzira na povećanje cena koje su najavile druge mlekare, rečeno je u toj mlekari.
Arilje - Iako je nevreme uništilo više od polovine ovogodišnjeg roda maline u ariljskom kraju, otkupljivači i dalje nude 80 din/kg za prvu i 60 dinara za drugu klasu tog voća. S druge strane, proizvođači su ranije tražili 150 dinara, a nakon nevremena, smatraju da ona ne bi trebalo da bude niža od dva evra. Zbog toga su proizvođači, od kojih većina nije osigurala malinjake, zatražili hitnu arbitražu predstavnika Ministarstva poljoprivrede i zapretili da će, ukoliko se ne pronađe rešenje, blokirati hladnjače i saobraćajnice u ariljskom kraju. Na skupštini udruženja Vilamet, koje okuplja više od 5.000 ariljskih proizvođača, malinari su iskazali nezadovoljstvo otkupnom cenom.
Novi Sad - Prema prvim analizama obavljene žetve u Vojvodini, prosečan prinos bi mogao biti 4.000 kilograma po hektaru, kaže za „AgroServis” dr Miroslav Malešević, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Žetva se još nije proširila, ali vlaga zrna se dnevno smanjuje od 2-4% i ratari treba da ostanu budni i da zrno uskladište što pre.
Dr Malešević tvrdi da ćemo imati kvalitetniju žetvu od prošlogodišnje, ali da i dalje u silosima mali broj otkupljivača zrno razvrstava po klasama, što sužava broj kupaca.
Ovaj stručnjak procenjuje, da ako kiša ne spreči rad kobajna ceo žetveni posao može biti završen do 10. jula. Prva otkupna cena ovogodišnjeg roda pšenice u prošloj nedelji bila je 17,28 dinara za kilogram.
Vojvodina - Iako otkupljivači nisu objavili cenu nove pšenice, nezvanično se čuje da će veliki igrači ratarma ponuditi na početku otkupa 17 din/kg hlebnog žita. Podsećanja radi, prošle godine su otkupljivači u ovo vreme govorili da je i devet dinara dobra cena, da bi pšenica posle pola godine dogurala do 30 dinara. „Bilo bi dobro, korektno i normalno da otkupljivači već sada iznesu predlog otkupnih cena pšenice da bi paori znali šta da rade, to jest da li da letinu odmah prodaju ili da žito lageruju u javna skladišta i čekaju bolju cenu“, kaže Dragiša Borić, ratar iz Lukićeva. Prema njegovim rečima, pšenica ne bi smela biti ispod 200 evra po toni, to jest 20 din/kg.
Berlin - Sezonski radnici iz Poljske, Češke i Mađarske više nisu zainteresovani da u Nemačkoj rade kao ispomoć u poljoprivredi, pa je ove godine na nemačkim poljima najviše sezonaca iz Rumunije. Promena je nastupila od 1. maja, kada su građani zemalja koje su 2004. pristupile EU dobili pravo da rade u Nemačkoj bez ograničenja, u svim oblastima. Još prošle godine, poljski radnici su činili dve trećine radne snage u nemačkoj poljoprivredi. Od 2013. godine, poljoprivrednici će imati poteškoća da pronađu sezonske radnike iz Rumunije ili Bugarske. Ali zato će možda više tražiti radnu snagu iz Ukrajine.
Zapadna Srbija - Skoro svi poljoprivredni usevi i letina su uništeni, stradali su brojni krovovi, prozori, plastenici i automobili u okolini Niša, Užica, Sjenice, Kruševca, Arilja, Ivanjice, Leskovca...
U mnogim voćnjacima i na parcelama zasađenim malinama juče je vladala prava pustoš posle olujnog nevremena koje je protutnjalo velikom delom Srbije. Od protivgradne zaštite mnogi poljoprivrednici nisu imali nikakve vajde i pitanje je da li će, ako i dobiju odštetu od države, moći da nadoknade bar deo štete i uloženog novca.
U Srbiji je, prema zvaničnim podacima, u petak od 16 sati do ponoći šest radarskih cenatara pratilo kretanje nevremena i gradonosnih oblaka, ispaljeno je približno 500 raketa iz više od 200 protivgradnih stanica, ali su uprkos tome štete - milionske, i to u evrima.
Opširnije
Srbija - U nekim krajevima Srbije berba višanja se zahuktava ili se privodi kraju, a proizvođači su uglavnom zadovoljni ovogodissnjom otkupnom cenom tog voća koja trenutno iznosi od 50 do 55 dinara po kilogramu. Dušan Ašković iz Šapca, koji pod zasadima višnje ima 86 hektara, kazao je da je otkupna cena na tom području 51 dinar, a očekuje se da će dostići oko 60 dinara, odnosno da će biti za devet do 10 dinara povećana.
Ašković je podsetio da je 2010. otkupna cena višnje bila 25 dinara po kilogramu. Vladimir Milenković iz Merošine izjavio je da otkupna cena višnje u tom kraju trenutno iznosi 50 dinara.
Milenković je kazao da proizvođači, iako je otkupna cena zadovoljavajuća, očekuju da ona u narednom periodu bude povećana za "bar još pet dinara".
Subotica - Predsednik Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika Srbije Miroslav Kiš smatra da bi ovogodišnja otkupna cena pšenice u startu trebalo da bude od 22 do 25 dinara po kilogramu, što bi zavisilo od njenog kvaliteta.
"Ako je tržište sve donedavno apsorobovalo staru pšenicu i to lošeg kvaliteta, po ceni 30 dinara za kilogram, onda nema ni jednog razloga da ovogodišnje hlebno žito ne bude minimum od 22 do 25 dinara po kilogramu. Tim više, jer nauka i stručnjaci prognoziraju da će mu pekarska svojstva biti znatno bolja od lanjskih", rekao je Kiš.
Loznica - Da bi otkup ovogodišnjeg voća prošao bez problema inspekcijske službe Ministarstva poljoprivrede i trgovine svakodnevno su na terenu. U mačvanskom okrugu ima oko 100 otkupnih mesta, a najviše ih je u šabačkom kraju. Hladnjača “Libertas” je jedna od četrdesetak stanica u okolini Šapca gde se ove sezone otkupljuje voće. Prošle nedelje imali su tri različite inspekcijske kontrole, a provera ispravnosti vage ali i vidno istaknutih otkupnih cena po klasi voća samo je deo inpekcijiskih provera. “Tržišna inspekcija proverava da li je otkupljivač registrovan za otkup, da li vodi propisano evidenciju, da li otkupno mesto ispunjava minimalne tehničke uslove za mesto otkupa, kao i da li su istaknuti uslovi otkupa”, kaže načelnica šabačkog odeljenja Tržišne inspekcije Miladinka Jovanović. Da bi ovogodišnji otkup prošao bez dosadašnjih problema inspektori Ministarstva poljoprivrede su na području Mačvanskog okruga imali 43 preventivne kontrole. “Iza preventivnih kontrola rađene su redovne kontrole i do sada je urađeno 24. Imali smo samo jednu kontrolu po prijavi na području opštine Krupanj i ta je prijava bila neosnovana” kaže kordinator za otkup za Mačvanski okrug Milivoje Krasavac. Otkup će biti zabranjen na otkupnim mestima koja nisu evidentirana u centralni registar, ili se ne pridržavaju svih zakonskih odredbi. Poljoprivrednicima se sugeriše da ne potpisuju otkupni list dok ne provere cenu, klasu i količinu predatog voća.
Srbija - Kompenzacioni fond Srbije, desetak dana pre punog zamaha žetve pšenice, vodi poslove da bi obezbedio što više javnih skladišta i omogućio ratarima da sa ovogodišnjim zrnom pšenice izađu na tržište kada im to najviše odgovara. Za sada su obezbeđena skladišta „Agrohemika” Bački Petrovac, „Agrogrnja” Ada, „Filip” Požarevac, „Graniko” Uljma, „Uljarica” Kladovo i Negotin, sa kapacitetom od 70.000 tona. U toku su poslovi za certifikaciju skladišta uTemerinu, Šidu, Vršcu, Žablju, Inđiji i Pančevu.
U odnosu na žitorodne reone, dobro bi došao jedan prostor u okolini Zemuna, u Pomoravlju i na severu Vojvodine.
Inače, poljoprivrednici uveliko žanju ječam, čiji je rod osrednji, a cena se kreće od 18 do 21 dinar po kilogramu, zbog čega ratari negoduju, jer se, prema saznanju „AgroServisa”, cena ječma u Evropi kreće od 310 do 320 evra po toni, sa isporukom u julu.
Zbog toga poljoprivrednici zrno ječma lageruju u svojim domaćinstvima i čekaju veću cenu, a tako planiraju da urade i sa pšenicom.
Poljoprivrednik Milenko Ćosić iz Ravnog Sela sa dvadesetak hektara pod pšenicom očekuje solidan prinos, a za „AgroServis” kaže:
- Sa rodom pšenice pokušaću da isplatim sve troškove (ovogodišnja ulaganja) da bi mi kao prihod ostao novac od prodaje kukuruza. Očekujem da startna cena u otkupu pšenice bude 21-23 dinara – kaže Ćosić.
Srbija - Od početka godine do polovine juna prerađivači u Srbiji uvezli su više od 1.300 tona svinjskog mesa, za čega su platili oko 2,8 miliona evra farmerima u Evropskoj uniji. I pored domaće proizvodnje, klaničari su uvezli i oko 1.740 tovljenika, što su platili, prema izveštaju carinske službe, 445.248 evra. Za živinsko meso, oko 1.200 tona, prerađivači su potrošili 1,1 miliona evra. Među uvezenim poljoprivrednim proizvodima, po obimu i ceni, iskače svež paradajz. Za njega je plaćeno 10,594 miliona evra, jer je kupljeno 16.750
Trebinje - Tradicionalni Međunarodni simpozijum o proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane koji je okupio oko 250 učesnika, počeo je u Trebinju i trajaće do 25. juna. Međunarodni simpozijum o proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane, 23. po redu, organizovao je Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu.
Član Organizacionog odbora profesor Dragan Glamočić kazao je da su agroekonomija i ruralni razvoj dve oblasti koje zanimaju mnoge poljoprivrednike i upravo te teme biće predmet većeg broja radova.
Stručnjaci na simpozijumu razgovaraju o biljnoj proizvodnji i fitomedicini, stočarstvu i ulozi veterinarske medicine, uređenju, korišćenju i zaštiti voda, poljoprivrednoj tehnici i organskoj proizvodnji, naveo je Glamočić.
U radu simpozijuma učestvuju eksperti iz oblasti proizvodnje i kontrole zdravstveno bezbedne hrane iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Sjedinjenih Američkih Država, Slovenije, Grčke, Norveške, Hrvatske, Crne Gore i Makedonije.
Arilje - Lete cene „nebu pod oblake“, jedino je „ariljsko zlato“ sve jeftinije - 2008. proizvođači su dobijali dva i po evra za kilogram, prošle godine evro i po, a prema najavama otkupljivača, ove godine će cena varirati od početnih 80 pa do 100 dinara za prvu klasu roda. U „minut do dvanaest“, postavljaju proizvođači niz pitanja: zašto su tek poneki domaći hladnjačari direktni izvoznici, koliki deo „kolača“ odlazi posrednicima, zašto klasu roda određuju otkupljivači, zašto je srpska malina prilikom izvoza jeftinija od čileanske ili poljske.
Srbija - Poljoprivredna domaćinstva u Srbiji sve manje zainteresovana za obnovu registracije gazdinstava. Podaci Uprave za trezor Ministarstva finansija pokazuju da je obnovljenih poljoprivrednih domaćinstava ove godine za 5,5% manje nego lane. I poljoprivrednici i stručnjaci ukazuju da je ovaj pad rezultat nemogućnosti ratara i stočara da ispune sve zatražene zahteve za dobijanje subvencija države. Od 445.979 poljoprivrednih gazdinstava, ove godine registraciju je obnovilo 278.351 gazdinstvo, odnosno 62 odsto. Prošle godine registraciju je obnovilo 67 odsto vlasnika gazdinstava. Uz PIO troškove, obnova upisa košta oko 60.000 dinara
Novi Bečej - Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede proglasila je sela Bočar i Novo Miloševo u opštini Novi Bečej područjem zaraženim antraksom i zabranila korišhenje mesa i mleka zaraženih životinja i onih za koje se sumnja da su zaražene. Ministarstvo je istaklo da su preduzete sve potrebne mere za zaštitu zdravlja ljudi i životinja i da je "stanje na terenu stabilno, sa minimalnim mogućnostima za širenje zaraze". Radi sprečavanja zaraze u selima Bočar i Novo Miloševo naložena je zabrana klanja bolesnih životinja i životinja za koje postoji sumnja da su zaražene. Zabranjeno je i puštanje životinja iz dvorišta dok traje zaraza. Naložena je i zabrana upotrebe, iskorišćavanja i otudjivanja zaraženih i na zarazu sumnjivih životinja, kao i prodaja mleka i mlečnih proizvoda od tih životinja. Ministarstvo je naložilo i aktivnu zaštitu goveda, bivola, ovaca, koza i kopitara u skladu sa upustvom proizvodjača vakcine protiv bedrenice. Zabranjuje se i sečenje leševa životinja uginulih od bedrenice (antraks) kao i leševa životinja za koje postoji sumnja da su uginule od bedrenice, ako nisu obezbedjeni uslovi za sprečavanje širenja zaraze.
Nova Varoš - U novovaroškom kraju u toku je setva heljde za koju vlada sve veće interesovanje, posebno posle uredbe ministarstva finansija od 8. maja, kojom je porez na brašno od heljde smanjen, i sada iznosi osam odsto. Tom uredbom ispravljena je nelogičnost i nepravda na koju već nekoliko godina upozoravaju proizvođači, lokalne uprave i mediji. Na zlatarskim poljima setva je u punom jeku, iako zbog kiše malo kasni, ali optimalni rok još nije prošao. Najveći proizvođač heljde u Srbiji, Jekoslav Purić, ovog juna zasejaće 30 ha. Upravo sam unapred prodao ovo seme koje sejem. Ako bog da pa donese do roda, sve je unapred prodato, pa će da bude zasejano sve u okruženju”, priča Purić.
Brisel - Evropska komisija utvrdila je da su francuski poljoprivrednici između 1992. i 2002. neopravdano dobili 336 miliona evra pomoći. Skoro deset godina kasnije povraćaj koji potražuje Unija sa kamatama mogao bi da dostigne i 600 miliona evra, iako francusko Ministarstvo poljoprivrede odbija da potvrdi taj iznos. Slučaj je počeo u ranim 90-im kada su proizvođači voća i povrća imali finansijske probleme. Da bi pomogla, Francuska je uvela vanredne mere. Mere su trebale da budu privremene. Međutim, sistem pomoći koji je sprovodila Nacionalna kancelarija proizvođača voća i povrća trajala je sve do 2002. O davanju pomoći Francuska je propustila da obavesti Evropsku komisiju.
Rim - Italija ponovo može da se pohvali zvanjem najvećeg svetskog proizvođača vina, koje je 2009. godine ustupila Francuskoj, piše “Dejli Telegraf” pozivajući se na podatke Evropske komisije i Unije italijanskih poljoprivrednika.Italija je prošle godine proizvela 5 milijardi llitara vina, a Francuska 4 i po milijarde. Proizvodnja vina u Francuskoj je prošle godine opala, dok je Italija uspela da održi produkciju na nivou iz prethodne godine. Proizvodnja proseka, italijanske verzije šampanjca je, kako navodi “Dejli Telegraf”, dostigla nivo od 420 miliona litara, dok je Francuska uspela da napravi tek 400 mi liona litara šampanjca.
Srbija - Zbog straha od ešerihije koli, krastavac koji se do pre 15 dana na pijačnim tezgama prodavao za 150 din/kg, ovih dana se može kupiti za pet do 50 dinara. Koliko su zbog epidemije u EU do sada izgubili srpski povrtari, niko sa sigurnošću ne može da tvrdi, ali se svi slažu da su štete ogromne. Uprkos potvrdi fitosanitarne inspekcije Ministarstva poljoprivrede da je ovo povrće u Srbiji zdravstveno bezbedno, potrošači i dalje krastavac ne kupuju. Ovogodišnji rod krastavaca niških proizvođača najčešće završava kao hrana za stoku. I na šabačkoj kvantaškoj pijaci krastavac se prodaje po ceni od pet do 10 dinara, ali retko ko ga kupuje, tako da ga najčešće bacaju.
Beograd - Domaći trgovački lanac (DTL) čije su firme u 2010. godini imale promet od 17,5 miijardi dinara, najavljuju novu robnu marku pod nazivom “Domaće”. Iz trgovačke asocijacije DTL, nastale zbog očuvanja domaćih proizvođača i postojećih radnih mesta, od državnih vlasti traže ravnopravan odnos sa stranim trgovcima, kao i deo subvencija namenjenih zapošljavanju novih radnika. Kako u DTL-u rečeno prvu nacionalnu trgovačku asocijaciju čini 13 “regionalnih trgovačkih lidera”, od Sente do Kragujevca i od Kladova do Valjeva, koji u 370 maloprodajnih objekata zapošljavaju 2.700 radnika.
Beograd - Vlada Srbije usvojila je juče, na telefonskoj sednici, Uredbu o subvencionisanju troškova skladištenja pšenice, kukuruza i zamrznute maline ovogodišnjeg roda u javna skladišta, rečeno je u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine. Kao potvrdu da su uskladištili robu, poljoprivredni proizvođači dobijaju robni zapis koji mogu koristiti kao obezbeđenje za kredit. Odlukom resornog ministra Dušana Petrovića istovremeno je usvojeno i pet pratećih pravilnika kojima se definiše pravni okvir za početak uključivanja hladnjača u sistem javnih skladišta za poljoprivredne proizvode. Kako je objasnio pomoćnik ministra poljoprivrede i trgovine Miloš Milovanović, podnosilac zahteva ima pravo na podsticajna sredstva za skladištenje za period najviše do šest meseci, u periodu od 1. jula 2011. do 31. maja 2012., u iznosu od 50% troškova. Kao primer je naveo skladištenje četiri kategorije malina - roland, griz, blok i polublok koji će redom biti subvencionisani od 1.200, 1.000, 1.000 i 800 dinara po toni. Milovanović je naglasio da će ministarstvo na taj način proizvođačima, u trenutku žetve i berbe, kada je ponuda najveća a cene najniže, omogućiti da određene količine robe povuku sa tržišta i pozitivno utiče na cenu tako što će deo troškova preuzeti na sebe. On je napomenuo da će roba po osnovu te uredbe biti skladištena u ovlašćenim javnim skladištima, odnosno hladnjačama, dodajući da je u toku licenciranje hladnjača, dok su skladišni kapaciteti u silosimna 70.000 tona, sa tendencijom povećanja. Ministarstvo će za mere podsticanja korišćenja javnih skladišta ukupno izdvojiti stotinu miliona dinara.
Beograd - Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić izjavio je da je neophodno izvršiti temeljnu rekonstrukciju koncepta agrarne politike. Merama agrarne politike treba obuhvatiti poljoprivredna preduzeća i zemljoradničke zadruge, kao i ona gazdinstva koja nisu u sistemu penzijsko-invalidskog osiguranja i ne dobijaju “ni dinara subvencija po hektaru”, a koja, prema Ševarliću, obuhvataju 83,3% od 451.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. On je naglasio i da strukturu subvencija treba izmeniti u korist onih poljoprivrednika koji su dominantnije orijentisani ka stočarskoj proizvodnji, jer je učešće stočarstva u strukturi BDP-a “nedopustivo malo”.
Nižnji Novgorod - Na samitu Rusija-EU koji se održava u Nižnjem Novgorodu, postignut je dogovor da Moskva povuče zabranu uvoza povrća iz Evrope kada dobije garancije bezbednosti proizvoda, ali ne sa nacionalnog nivoa, već direktno od Evropske komisije. “Na nivou komisije biće nam dostavljane garancije za pojedine zemlje i za pojedine vrste proizvoda”, pojasnio je direktor ruske Službe za fitosanitarni nadzor Genadij Oniščenko. On je precizirao da je na samitu došlo do razmene mišljenja, kako na nivou eksperata, tako i na nivou predsednika i šefova EU. Prva faza ukidanja embarga počeće pošto budu usaglašeni stavovi kako će i kojim dokumentima EU potvrđivati bezbednost proizvoda.
Beška - Za najkvalitetniju šunku na Prvom međunarodnom festivalu šunke i pršute “Šunka fest”, proglašena je šunka Radeta Zeremskog iz Turije. Za najveću šunku u kategoriji privatnih
proizvođača proglašena je šunka Nenada Radina iz Stapara u
opštini Sombor, teška 38 kilograma, a za najveću šunku u kategoriji kompanijskih šunki, tešku 45 kilograma proglašena
je šunka kompanije Gebi iz Čantavira kod Subotice. Za najboju šunku inostranog proizvođača proglašena je šunka slovenačke kompanije Kras. “Šunka fest” se održala na Stojšića salašu, između Beške i Krčedina u opštini Inđija od 10. do 12. juna
Srbija - Od 11. juna počela je primena Zakona o bezbednosti hrane, o podrazumeva da proizvođači hrane i veći trgovci hranom moraju da primenjuju sistem HACCP o bezbednosti hrane. Ta obaveza se ne odnosi na primarne proizvođače hrane i male trgovine koje prodaju hranu, ali oni moraju da se pridržavaju strogih propisa o higijeni. Zakon o bezbednosti hrane donet je 2009. i obavezuje sve učesnike u lancu proizvodnje, prerade i prometa hrane u Srbiji da uspostave, ali ne i da sertifikuju HACCP. U Ministarstvu poljoprivrede i trgovine rečeno je da uloga inspektora koji će kontrolisati funkcionisanje tog sistema neće biti isključivo regulativna već i edukativna.
Novi Sad - Prema podacima Poslovne zajednice za industrijsko bilje, suncokret je u Srbiji ove godine zasejan na 150.000 ha, soja na 160.000, a šećerna repa na 58.000 ha, izjavila je direktorka tog udruženja Olga Čurović. Ona je rekla da je prisustvo površinskih voda na njivama ove godine otežalo setvu ne samo ovih, već i ostalih ratarskih kultura, a da su, nakon što se zemljište osušilo, na tim oranicama najviše sejani suncokret i kukuruz. Soja je zasejana na većim površinama nego suncokret, jer je površina pod tom kulturom u našoj zemlji standardna i za nju je veoma zainteresovan ne samo “Soja protein” kao najveći prerađivač soje na Balkanu, već i ostale fabrike.
Dušanbe - Tadžikistanu ponestaju insekticidi u pokušaju da se izbori sa najezdom skakavaca, koji su okupirali 150.000 ha poljoprivrednog zemljišta. “Praktično nam ponestaju sva hemijska sredstva za borbu protiv insekata, a nikakve zalihe nemamo”, napomenuo je Kojimidin Ganijev, direktor državne agencije zadužene za borbu protiv sezonskih najezda insekata. Organizacija UN za hranu i poljoprivredu je u maju pokrenula petogodišnji program vredan 1,1 milion evra za borbu protiv najezda skakavaca u siromašnim centralnoazijskim državama kao što je Tadžikistan.
Beograd - Državni sekretar za turizam u Ministarstvu ekonomije Goran Petković najavio je da će se u našoj zemlji uskoro uraditi “projekat vinske signalizacije”. “Osim vinskog puta Fruška Gora, gde će signalizacija do kraja juna biti postavljena, Subotice i Vršca, koji će uraditi projektnu dokumentaciju i opremiti svoje vinske puteve signalizacijom, ministarstvo je otvorilo javnu nabavku za projektovanje vinskog puta Šumadijskog okruga”, rekao je Petković. On je dodao da je u planu i izrada projektne dokumentacije za vinski put Župa Aleksandrovačka, tako da do kraja godine treba očekivati da tri do pet vinogorja budu spremna da dočekaju i prihvate turiste.
Brisel - Evropski komesar za poljoprivredu Dačian Čološ pristao je da kompenzacija za poljoprivrednike koji trpe štetu zbog izbijanja zaraze ešerihijom koli bude povećana sa predloženih 150 miliona na 210 miliona evra.
Odštetu će dobiti poljoprivrednici čiji proizvodi trule uskladišteni u magacinima u Evropi, jer ne mogu da ih prodaju zbog toga što evropski kupci iz straha od ešerihije koli izbegavaju da kupuju povrće.
Beograd - Uprava za veterinu pri Ministarstvu za poljoprivredu je donela Instrukciju o načinu i postupku sprovođenja službene kontrole u maloprodajnim objektima u kojima se rukuje sa hranom animalnog porekla na mestu prodaje krajnjem potrošaču.
Napominjemo da objekti za promet hrane na malo ne treba da uvode Program analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka – HACCP, već samo dobru distributivnu i higijensku praksu. Kontrola veterinerske inspekcije biće u skladu sa navedenim zahtevima u Instrukciji i kontrolnoj listi, a koji će posebno naglašavati specifične vrste delatnosi, kapacitet i tržište na kojem se promet obavlja.
Takođe, veterinarska inspekcija će u toku službenih kontrola upoznati subjekte u poslovanju sa hranom na koji način da sprovode samokontrole kako bi bili sigurni da je hrana koju stavljaju u promet bezbedna. Pri tome se neće donositi rešenja niti kaznene mere, već će se subjekti edukovati kako da posluju u skladu sa dobrom higijenskom i distributivnom praksom.
Pored instrukcije urađena je i kontrolna lista za veterinarske inspektore u kojoj su taksativno pobrojani važni elementi koji su obavezni za proveru i koja će osigurati jednakost u radu veterinarskih inspektora na svim nivoima
Beograd - Ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović i šest predstavnika banaka zaključili su Ugovor u vezi sa sprovođenjem Uredbe o podsticanju poljoprivredne proizvodnje putem kreditne podrške kroz subvencionisanje dela kamatne stope u 2011. godini. Ugovor sa Ministarstvom su zaključile: AGROBANKA A.D, CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D, HYPO ALPE-ADRIA-BANK A.D, KOMERCIJALNA BANKA A.D, POŠTANSKA ŠTEDIONICA A.D, i SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA A.D.
Uredbom Vlade Republike Srbije iz budžeta je izdvojeno je 2,7 milijardi dinara za subvencionisanje dela kamate dinarskih kredita koji će biti na rok do tri godine, sa fiksnom kamatnom stopom od 8%.
Pravo na podnošenje zahteva za ostvarivanje kreditne podrške kroz subvencionisanje dela kamatne stope u 2011. godini imaju fizička lica, preduzetnik i pravno lice. Uslov za sticanje prava na subvenciju je da su lica registrovana i da su izmirila dospele obaveze po osnovu kredita odobrenih po Uredbama od 2004. do 2011. godine.
Ukupno odobreni iznos kredita po korisniku kredita ne može biti veći od 5.000.000 dinara, a ako je korisnik zemljoradnička zadruga, ukupno odobreni iznos kredita po korisniku ne može biti veći od 15.000.000 dinara.
Srbija - Poljoprivrednici u protestu pročitali su saopštenje dostavljeno medijima da je Vlada usvojila Uredbu o regresiranju repromaterijala za ratarsku i povrtarsku proizvodnju. Kako je rekao predsednik Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš, oni žele da pročitaju kompletan tekst uredbe kako bi mogli da je komentarišu. Oni su pre tri časa poslali zahteve Vladi u kojima traže isplatu subvencija najkasnije mesec dana od predaje zahteva. Dalje, PIO osiguranici, kao i novi osiguranici PIO osiguranja moraju izmiriti svoje obaveze za 2010. godinu do trenutka podnošenja zahteva za regresiranje repromaterijala. Uredba mora biti završena do 1. oktobra kako bi se kvalitetno obavila jesenja setva. Poljoprivrednici još traže: da se Novim Uredbama obuhvate sve mere definisane Nacionalnom stategijom ruralnog razvoja, Ukidanje odluke o zabrani izvoza pšenice do 5. juna, Momentalno ukidanje odluke o ukidanju generalnog inspektorata i sektora za ruralni razvoj i na kraju da učesnici protestne vožnje, kao izraza nezadovoljstva poljoprivrednika, neće biti procesuirani ni prekršajno, niti krivično zbog učešća u protestnoj vožnji.
Srbija - Poljoprivrednici su nastavili sa blokadom saobraćajnica u Vojvodini. Predsednik skupštine Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Ivković je za Poljoprivredu.info izjavio da od Vlade nisu primili nikakvo obaveštenje i da na osnovu vesti iz medija ne mogu da prestanu sa protestom. „Blokade će ostati iste kao i ovih dana zato što nezvanične informacije s televizije ne možemo prihvatiti kao nešto što bi mogli da prenesemo ljudima. Dogovora nema dok ne sednemo s predsednikom Vlade i on potpiše da će subvencije biti istovetne prošlogodišnjim.“ Ivković dodaje da poljoprivrednici odbijaju mogućnost da se isplata subvencija „razvuče“ ne osam meseci.
Beograd - Ministar Dušan Petrović predložiće u petak ujutro Vladi Srbije da se poljoprivrednicima na ime regresa za 2011. godinu isplati 14.000 dinara po hektaru, najviše do 100 hektrara, isto kao i 2010. godine.
Predlog je rezultat sastanka vrha države, kome su u četvrtak uveče prisustvovali Predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković, resorni ministri i predsednici stranaka vladajuće koalicije.
Ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Dušan Petrović će u petak ujutro predložiti Vladi Srbije da se poljoprivrednicima na ime regresa za 2011. godinu isplati 14.000 dinara po hektaru, najviše do 100 hektrara, isto kao i 2010.godine.
Ministar Petrović će zatražiti da Vlada Srbije ovu obavezu ispuni u narednih osam meseci.
Novi Sad - Kako je za Poljoprivredu.info izjavio predsednik skupštine Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Ivković zahtevima za usvajanje subvencija istovetnih lanjskim dodali su još jedan - smenu ministra poljoprivrede i trgovine Dušana Petrovića. Prema njegovim rečima trećeg dana protesta na putu prema Beogradu se nalazi 8.000 traktora.
Novi Sad - Iako je vožnja traktora u evropskim metropoloma i nekim gradovima uobičajeni izraz nezadovoljstva farmera, prema saznanju „AgroServisa”, domaćoj policiji je naređeno da ne dozvoli ulazak u Beograd.
S obzirom na podele koje postoje među poljoprivrednicima i u Demokratskoj stranci o obimu poseda za subvencije, teško je očekivati da će se za dan-dva nešto promeniti u korist nezadovoljnih. Cela priča se vrti oko 900.000 hektara oranica i subvencijom od 12 milijardi dinara. Ako se iz podsticaja isključi 100 hektara prosečna veličina gazdinstva sa sadašnjih 11 hektara smanjiće se na oko šest hektara i obuhvata svega četvrtinu obradivih površina u Srbiji i 80.000 domaćina.
Da bi ostvarili podsticaje poljoprivrednici će PIO fondu uplatiti oko tri milijarde dinara, za čega mala gazdinstva nemaju novac.
Nova Crnja - Od sinoć ratari Nove Crnje, opštine koja je pretrpela ogromne štete od visokih podzemnih voda, blokirali su granični prelaz prema Rumuniji. Kolona koja čeka prelaz granice sa naše strane je duga tri kilometra, a sa rumunske skoro duplo veća. Iz Vršca je stigla vest da će tamošnji farmeri svojim traktorima preprečiti prilaz graničnom prelazu Vatin.
Novi Sad, Beograd - Nakon neuspelih pregovora sa ministrom poljoprivrede i trgovine Dušanom Petrovićem poljoprivrednici predvođeni Asocijacijom poljoprivrednika nastavljaju protest. Predsedavajući Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš kaže da su poljoprivrednici od ministra tražili da Vlada ne menja agrarnu politiku. "Ne možete u toku proizvodne godine menjati uslove", rekao je on i dodao da su poljoprivrednici ove godine ulagali računajući na ranije planirane vladine mere koje se sada menjaju. Predsednik Kluba paora 100 P+ Vojislav Malešev je za Poljoprivredu.info izjavio da je Vlada poljoprivrednicima ponudila subvencije do 30 hektara što oni ne mogu da prihvate. Da podsetimo, od više od pola miliona poljoprivrednih gazdinstava prošle godine pravo na suvencije ostvarilo je nešto više od 75.000. Lane su subvencionisane parcele do 100 hektara.
Vojvodina - Nezadovoljni predlogom za trošenje Agrarnog budžeta za 2011. godinu, poljoprivrednici iz Vojvodine krenuli su od jutra da formiraju kolone traktora za protestnu vožnju po Beogradu. Prema nepotpunim podacima, na drumovima je više od 2.000 traktora i do 14 časova niko nije dospeo do Beograda, niti se neko iz Vlade obratio poljoprivrednicima uz puteve. Ratari su krenuli iz Sombora, Subotice, Bačke Topole, Srbobrana, Nove Crnje, Zrenjanina, Bele Crkve, Kovačice, Žitišta, Vršca, Kovina i drugih mesta sa namerom da vožnjom ispred Vlade iskažu protest i nezadovoljstvo.
Kolona sa 300 traktora iz pravca Subotice, takođe, je stigla do Instituta za ratarstvo na Rimskim šančevima pored Novog Sada.
Blokiran je put Novi Sad – Temerin i Novi Sad – Srbobran, a na ovim lokacijama je oko 600 traktora iz cele Bačke.
Nezadovoljni ratari iz Banata sa 700 traktora zaustavljeni su na mostu preko Tamiša na putu za Beograd i na novom putu je još 350 traktora. Žandarmerija je napravila prepreku i ne dozvoljava prelaz i pojačala je prisustvo sa dva autobusa svojih pripadnika.
Na novi dolazak poljoprivrednici su reagovali uzvicima prema žandarmeriji: „Gejove ste štitili, a nas nećete”. Fizičkog kontakta nije bilo – rekao je Janko Omasta iz Kovačice.
Zbog zabrane policije da kolone uđu na glavne putne pravce, traktori na sabirna mesta se kreću poljskim putevima, a poljoprivrednici ne žele da se raziđu dok ne čuju vest iz Ministarstva poljoprivrede o njihovim zahtevima koji se svode na isplatu - 14.000 dinara po hektaru za površinu do 100 hektara .
Još jutros se među ratarima pronela vest da su kretanja iz Sombora sprečena i da je došlo do incidenta i hapšenja jednog od učesnika protestnog karavana i nasilnog sklanjanja traktora sa puta.
Kod Bačke Topole policajac je posle odbijanja da stane u njivi zaustavio Marinka Čovića iz Đurđina i razbio mu retrovizor i sa pištoljem uz slepočnicu, pred desetak zaprepaštenih seljaka, ovog traktoristu izvukao iz kabine – rekao je za „AgroServis” Nebojša Rodnić, koordinator protesta za reon Subotice.
O ovim incidentima MUP još nije izdao saopštenje.
Moskva - Ruski premijer Vladimir Putin najavio je da će Rusija ukinuti zabranu izvoza žitarica od 1. jula, na snazi od avgusta 2010, javila je pres sluzzba ruskog premijera. Ruska vlada zabranila je izvoz žita, ječma, raži, kukuruza i brašna u avgustu prošle godine posle velike suše i toplotnog talasa zbog kojih je proizvodnja žitarica u zemlji pala 37 odsto.
Ruski vicepremijer Viktor Zubkov obavestio je Putina da je proletnja setva 10 odsto veća nego prošle godine i da posejano žito dobro napreduje posle čega je Putin naložio da se od jula ukine zabrana izvoza žitarica, proizilazi iz zapisnika sa sastanka koji je objavila vlada.
Rusija je treći izvoznik žitarica na svetu, a svetske cene žita su skočile posle zabrane izvoza prošle godine.
Smederevo - Jednodnevna manifestacija "Pastirski dani" održana je u selu Lipe kod Smedereva a ovogodišnji susret meštani su iskoristili da podsete na autohtonu rasu ovaca poznatu kao lipska ovca ili Gara, koja se nalazi na listi zaštićenih životinja. Manifestacija se organizuje pod motom "Da lipska ovca i lipski sir ponovo budu proizvodna marka Srbije". Meštani Lipa su uspeli da njihova ovca bude na listi zaštićenih životinjskih resursa Srbije. Malo je odgajivača u Srbiji koje imaju autentične primerke te ovce, pa čak i u Lipama su retki odgajivači ovce koja je potekla iz tog sela. U Lipama više porodica u stadu ima lipsku ovcu, ali jedini odgajivač isključivo lipske ovce je Perica Đorđević. Uredbom Vlade Srbije od 2007. godine subvencionira se uzgoj lipske ovce pod uslovom da odgajivač ima najmanje 20 grla.
- Prema informaciji iz Ministarstva poljoprivrede i trgovine, u kasi ovog resora nema novca za isplatu obaveza koje su stvorene prema gazdinstvima prošle godine dok se ne načini novi troškovnik. Ovaj zastoj koji je nastao rekonstrukcijom Vlade najviše pogađa registrovana poljoprivredna gazdinstva koja su kupila mehanizaciju i za koju od države očekuju povraćaj 30 ili 40%. Ove isplate prema redosledu poteza u Ministarstvu poljoprivrede mogu se očekivati do kraja juna. Prošlogodišnja novčano „najteža“ uredba o subvencijama po hektaru neće se ponoviti. Iznos od 14.000 dinara biće isplaćen za površine od 30 ili 50 ha, o čemu će biti doneta ubrzo posebna uredba Vlade.
Beograd - Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić izjavio je juče da je oko 40% vrednosti prometa poljoprivredne proizvodnje u Srbiji u sivoj zoni, što znači da je državni budžet godišnje na gubitku od oko 160 miliona evra. “Taj gubitak je jednak vrednosti 75% ukupnog agrarnog budžeta Srbije za 2011.”, rekao je Ševarlić na skupu “Srbija na putu ka evropskim standardima poslovanja”. On je ocenio da nova agrarna politika Vlade Srbije nije ni nova ni stara već “miks već viđenog ali nerealizovanog”. On je ukazao da je poljoprivredna proizvodnja u Srbiji izrazito nekonkurentna i naveo podatak da trenutno jedan poljoprivrednik hrani 20 potrošača, a u Namačkoj 150.
Beograd - Semenski krompir kojim su zaražene određene parcele u Suvoboru poreklom je iz Holandije, a uvoznik je preduzeće “Dankom” iz Beograda. To je juče novinarima saopštio načelnik fitosanitarne inspekcije Uprave za zastitu bilja Nebojša Milosavljević i potvrdio da je štetna bakterija (Ralstonia solanacearum) zarazila 12 parcela u selima Leušići, Pranjani i Koštunići. Na pitanje novinara kako se dogodilo da ministar poljoprivrede Dušan Petrović izda naredbu o granicama te zaraze 16. marta, a da se to objavi tek 13. maja, rekao je da ne može da govori o nekim tehničkim detaljima, kao ni o tome kako je zaraženi krompir stigao do kupaca u Srbiji.
Beograd - - Ne mogu da tvrdim kako je priču o navodnoj zaraženoj srpskoj malini u Finskoj plasirala konkurencija kako bi za sebe oslobodila prostor na tržištu, jer su to ozbiljne optužbe i onaj ko ih je izrekao morao bi da ima valjane dokaze za to. Ono što znam, jeste da ni jedan kontingent malina iz te zemlje ili iz cele EU, nije vraćen. Takođe, tvrdim da su kontrole kvaliteta i zdravstvene ispravnosti kontinuirane - izjavila je Evica Mihaljević, direktorka Poslovnog udruženja hladnjače. Ona je dodala da tržište reaguje uobičajeno, ali da se u ovom trenutku još ne zna kakav je ovogodišnji rod i koje količine će konkurencija ponuditi.
Danijang - Lubenice, koje se uzgajaju na poljima u istočnoj Kini, doslovno su eksplodirale zbog zloupotrebe hemikalija za stimulisanje njihovog rasta. Kineska centralna televizija izvestila je
da su farmeri u blizini grada Danijanga, u oblasti Đingasu,
lubenice prskali forhlorfenuronom, koji ubrzava rast, kako
bi plod izneli na tržiste pre sezone i zaradili više novca. Te
hemikalije čiju upotrebu kineske vlasti zabranjuju, seljaci su
koristili po isuviše vlažnom vremenu i suviše kasno, zbog
čega su lubenice na površini od 45 hektara postale prave “nagazne mine”, tvrde
poljoprivredni stručnjaci. KIneska TV izveštava da su eksplodiranim plodovima
pokriveni čitavi hektari
Jagodine - Preduzeće “Mesopromet” iz Jagodine snabdevaće mesom i mesnim proizvodima hotele i restorane na Halkidikiju, izjavio je juče gradonačelnik Jagodine Dragan Marković Palma. On je, kako prenosi jagodinska televizija “Palma plus”, kazao da će Jagodina i grčki grad Kasandra, u septembru potpisati akt o bratimljenju ta dva grada. Privredno-politička delegacija Jagodine od 70 članova, boravi tri dana u grčkoj regiji Halkidiki i glavnom gradu Kasandri. - Sa gradonačelnikom Kasandre dogovorili smo i da Jagodina Kasandri pokloni dva hektara zemlje u industrijskoj zoni, a oni da zauzvrat pošalju u Jagodinu nekog od svojih investitora - rekao je Marković.
Zrenjanin, Leskovac - Nikada se nismo rado zaduživali kod banaka, bez obzira na dobre kamate, pre svega zbog toga što tada zavisimo od volje bankara - može se ovih dana čuti od poljoprivrednika, koji komentarišu najave da će glavni elementi podrške države biti subvencionisani bankarski krediti. - Krediti mogu da budu korisni, ali treba imati u vidu da njih odobravaju banke i da su mnogi poljoprivrednici već zaduženi - komentariše Dragiša Borić, ratar iz Lukićeva kod Zrenjanina, koji obrađuje oko 800 ha oranica. Slično razmišlja i Dejan Nikolić, povrtar iz Vlasa, kraj Leskovca. Bavi se povrtarskom proizvodnjom i kaže da su mu ulaganja velika, pa je direktna državna subvencija dragocena.
Novi Sad - Zalaganja i mere Vlade Srbije za razvoj poljoprivrede su deklarativne i nisu strateško opredeljenje, a najavljena mera davanja subvencionisanih kredita poljoprivrednicima nema veze ni sa strategijom ni sa vizijom i omogućiće samo određenom broju poljoprivrednika da do njih dođu. Reč je o spinovanoj i PR temi iza koje ne postoji strateško opredeljenje Vlade Srbije da ulaže i razvija poljoprivredu, a što se vidi po tome što se za agrar iz budžeta izdavaja ispod tri odsto, kaže bivša ministarka i potpredsednica vlade Ivana Dulić-Marković. Dulić-Marković je kazala da je neozbiljna najava vlade da se udeo stočarske proizvodnje poveća sa sadašnjih 28 na 60 odsto, jer bi se time skoro uništila biljna proizvodnja i da bi realan cilj bilo povećanje na 35 odsto. Ona je navela da se sada, tri godine posle uvođenja mere podsticaja poljoprivrednika po hektaru, vide sve njene štetne posledice, koje se ogledaju u omasovljenju gajenja žitarica i padu stočarske proizvodnje.
Subotica - Mlekara Subotica prva je srpska mlekara koja je dobila dozvolu za izvoz svojih artikala na tržište EU, a planirano je da
se dugotrajno mleko, jogurti i sirevi tog proizvođača nađu
krajem 2011. na tržištima Mađarske, Austrije i Slovenije. Generalni direktor Mlekare Subotica Milan Grujić kaže da dobijanje izvozničkog broja EU znači da je čitav sistem otkupa, transporta, prijema i prerade sirovog mleka, odnosno“put mleka” usaglašen sa evropskim regulativama. Ta mlekara dnevno otkupi i preradi oko 150.000 litara mleka i ima 1.100 kooperanata, podsetio je Grujić, napominjući da nisu svi farmeri “spremni za mleko EU kvaliteta”, te je veći broj njih u procesu sertifikacije.
Novi Sad - Subvencionisanje kredita je nedovoljna i zakasnela pomoć države poljoprivrednicima, ocenio je juče predsedavajući Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika Srbije MiroslavKiš. “Uredba o subvencionisanim kreditima za poljoprivredu, koju je Vlada Srbije donela krajem prošle sedmice, je jedna minimalna i zakasnela mera, jer je prolećna setva gotova”, kazao je Kiša. On je ocenio da osnova razvoja i unapređenja poljoprivrede Srbije nije u kreditima, jer su ih poljoprivrednici imali i do sada, već su neophodne neke konkretne i dugoročne mere. “Sa samo 2,5 odsto novca iz republičkog budžeta, koliko ove godine iznose podsticaji poljoprivrednicima, nikako nije moguće napraviti veliki napredak u agraru, niti postići konkurentnost domaće proizvodnje”, kazao je Kiš. Vlada Srbije usvojila je u petak, 13. maja, Uredbu o subvencionisanju kamata na kredite poljoprivrednicima, za šta će iz budžeta biti izdvojeno 2,7 milijardi dinara. Krediti su namenjeni stočarskoj i biljnoj proizvodnji, za nabavku mehanizacije, opreme, izgradnju objekata, kao i za refinansiranje kratkoročnih poljoprivrednih kredita iz prošle godine. Krediti će biti dinarski i otplaćivaće se u roku od tri godine sa efektivnom godišnjom kamatnom stopom od osam odsto, a moći će da ih dobiju mali registrovani poljoprivrednici, ali i velika poljoprivredna preduzeća. Maksimalni iznos kredita biće do pet miliona dinara, a zahtevi će moći da se podnose do 1. novembra 2011. godine.
Pariz, Brisel - Najveća poljoprivredna sila u EU, Francuska, proizvodi od 50 do 60 miliona hektolitara vina i po tome, kao i po izvozu kvalitetnih vina, na prvom mestu i u Evropi i u svetu. “Izvoz francuskih vina u 2010. iznosio je sedam milijardi evra, a oko 60% u EU. Na jedinstvenom tržištu procedura je jednostavna, uz neophodne informacije na etiketi boce”, rekao je Nikolas Ozanam iz Federacije izvoznika vina Francuske. Međutim, u Belgiji, koja je najveći uvoznik francuskog vina, cene pića iz devet dvoraca, razlikuju se za oko evro u odnosu na Francusku. Uvoznik i distri buter vina u Briselu Ksavijer de Eulener kaže da cena nije ista, pošto su u evropskim državama različite akcize i PDV na vino.
Pariz - Francuska je upozorila da će blokirati svaki pokušaj da u Evropskoj uniji budu smanjene poljoprivredne subvenije, od kojih ona među 27 članica EU ima najviše koristi. “Slažem se da možemo da razmatramo uslove tih davanja... ali želimo da poljoprivredni budžet ostane isti, do poslednjeg centa”, istakao je francuski predsednik Nikola Sarkozi na jednom
političkom skupu u Arasu, prenela je novijnska agencija AFP.
Januš Levandovski, komesar za budžet EU je ovih dana izjavio kako izdvajanja za poljoprivredu treba da budu smanjena kako bi bile finansirane druge oblasti - imigracioni sektor, energetika, naučna istraživanja.
Palo Alto - Klimatske promene su od 1980. naovamo umanjile rast prinosa kukuruza i pšenice širom sveta za 3,8, odnosno 5,5%,
ukazala je nova američka studija obavljena na Univerzitetu Stanford. Manjak je ravan godišnjem rodu kukuruza u Meksiku i godišnjem rodu pšenice u Francuskoj, najvećem proizvođaču hlebnog žita u EU, prenenela je francuska novinska agencija AFP. Jedna od zemalja u kojima su klimatske promene najnegativnije uticale na prinose je Rusija, u kojoj je rod pšenice smanjen za 15%. Klimatske promene znatnije su ugrozile rod pšenice i u Meksiku i u Turskoj. Uticaj klimatskih promena na prinose pirinča i soje se s globalnog stanovišta pokazao beznačajnim.
Beograd - Berba voća je sezonski posao koji će ovog leta uposliti najviše omladinaca, a najvrednijima će omogućiti da zarade i do 36.000 dinara za mesec dana. Osam sati rada na plantažama plaćaće se 1.200 dinara, poručili su iz beogradskih omladinskih zadruga. Najaktuelnija ponuda za srednjoškolce i studente je berba višanja na plantažama u Vojvodini, koje se nalaze na oko 50 km od Beograda, gde se osam sati rada plaća 1.200 dinara, rekla je direktorka omladinske zadruge “Bulevar” Breda Milić. Kako je istakla, na plantažama je potrebno po 1.000 radnika svakog dana. Berba višanja počinje 10. juna i trajaće mesec dana, a beračima će, osim dnevnica biti obezbeđen i prevoz do plantaža.
Vršac - Velika korporacija “Guangan” sa juga Narodne Republike Kine izrazila je značajnu zainteresovanost da kupuje vina koja proizvode “Vršački vinogradi”. Predstavnici “Guangana” izjavili su za elektronski magazin “Vino.rs”, da su posle pomnog istraživanja regiona, interesovanje usmerili ka „Vršačkim vinogradima“, s obzirom da bi ta kompanija, uz kvalitet mogla da obezbedi i dovoljnu količinu vina za tržište najmnogoljudnije zemlje na svetu. Iz korporacije su istakli da će pri sklapanju posla presudnu ulogu imati ukus vina, a ne cena, jer kako su objasnili, bitno je da vina koja se proizvode u Vršcu budu po ukusu potrošača u NR Kini.
Novi Sad - Dr Lazar Kovačev, sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, smatra da će ratari koji na svojim parcelama imaju manje od 70.000 izniklih biljaka po hektaru ove površine presejati, ali ne ponovnom setvom repe.
- Ove godine nismo imali problema sa repinom pipom, ali su zasejane manje površine i biće i presejavanja. Oni koji su bili najuporniji, sejali su šećernu repu sve do 25. aprila, što je uveliko izvan optimalnih rokova. Znači, sva repa koja je posejana do kraja marta meseca u ovom momentu, tamo gde je urađena adekvatna predsetvena priprema, obrada i dobra setva, repa je u fazi prvog ili drugog para listova. Sve što je posejano od početka aprila, pa do 15-20. aprila ili pak do optimalnog roka (10. april), repa je u većim ili manjim problemima. Tamo je slabo nicanje zbog zakasnele predsetvene pripreme, zbog isušenog površinskog sloja oranice i plitke setve. U ovom momentu sve šećerane koje su ugovorile šećernu repu intenzivno obilaze ovakve površine i uglavnom tamo gde ima manje od 70.000 biljaka po hektaru najverovatnije će se ti poljoprivredni proizvođači, bez obzira na manjak broja hektara pod šećernom repom, odlučiti za presejavanje. U odnosu na prošlu godinu, kada je bilo negde oko 70.000 hektara, u ovoj godini je posejano negde oko 20-25 posto manje, tako da se u ovom momentu računa da ima negde oko pedeset hiljada hektara. Još uvek ima i oko 5.000 hektara repe koja je neugovorena – „slobodna repa”, koja će se naći da li u preradi ovde u Srbiji ili u okruženju – kaže za „AgroServis“ Dr Kovačev. Sve procene o ovogodišnjoj setvi govore da nećemo imati dovoljno slatkogkorena da bi ostvarili izvoz od 180.000 tona šećera, koliko iznosi naša kvota.
Hjuston - Američku saveznu državu Teksas pogodila je najteža suša u poslednjih 40 godina, a stručnjaci procenjuju da će poljoprivreda pretrpeti ogromne gubitke. Prema podacima konzorcijuma američkih stručnjaka za klimu, 95% površine Teksasa pogođeno je “teškom sušom”, od čega 70% “ekstremnom sušom”. Stočari pokušavaju da obezbede hranu i vodu za stoku, dok ratari mogu samo da bespomoćno posmatraju kako žitarice venu na suvim njivama. Pojedini stručnjaci procenjuju da će rod žitarica biti čak za 70% manji od prosečnog. Teksas je glavna žitnica u SAD, ali i u svetu, a slab rod žitarica mogao bi da ima posledica i na globalnom nivou, gde već vlada nestašica žita.
Brisel - Predloženi trgovinski sporazum između Evropske unije i zemalja Južne Amerike imaće negativan uticaj na poljoprivredu Unije, ukazala je studija Evropske komisije. Zaključak studije jeste da bi obnova pregovora sa Argentinom, Brazilom, Paragvajem, Urugvajem i Venecuelom, naškodila interesima agrara 27 zemalja članica Unije, bez obzira na vrstu proizvoda, region i dogovoreni stepen liberalizacije prometa. Prihodi od poljoprivrede u Evropske unije bi opali između jedne i sedam milijardi evra, u zavisnosti od dogovorenih rešenja. Najviše bi bili pogođeni Velika Britanija i Irska, čiji bi poljoprivredni prihod opao do pet odsto.
Svilajnac - Podrum “Navipa” u Crkvencu kod Svilajnca izvezao je do sada 35.000 boca Srpske šljivovice prepečenice, od ukupno 100.000 boca, koliko je dogovoreno sa kupcima, izjavio je upravnik Podruma Miroljub Spasojević. Srpska šljivovica, pakovana u tradicionalnoj srpskoj bukliji, izvezena je u Ameriku, Kanadu, Švedsku, Švajcarsku, Češku, Nemačku i Rusiju. Spasojević je podsetio na to da podrumi u Crkvencu ove godine obeležavaju 83 godine postojanja i 40 godina izvoza. “Za 40 godina izvezli smo više od 3 i po miliona boca rakije, a naša Srpska šljivovica izvozila se u 26 zemalja sveta”, rekao je Spasojević i napomenuo da su “zlatne godine” izvoza bile od 1975. do 1989.
Novi Sad - Članovi Vlade Vojvodine usvojili su predlog o dodeli prava na korišćenje znaka "Najbolje iz Vojvodine". Priznanje je dodeljeno za kvalitet belog suvog vina CHARDONNAY 2009. Vinarije Kovačević DOO iz Iriga. Pravo na korišćenje renomiranog znaka dodeljeno je i za sveže povrće paradajza i krastavaca firme DOLINE AD iz Gložana, dok će oznaku još jednog najboljeg vojvođanskog proizvoda nositi i proizvod - pahuiljice od celog zrna žitarice firme GOLD WHOLE GRAIN FLAKES,REPRO TRADE DOO iz Novog Sada. Dodela nagrada proizvođačima biće uprliličena tokom Poljioprivrednog sajma u Novom Sadu, koji se ove godine održava od 14. do 21. maja.
Beograd - Ministarstvo poljoprivrede i trgovine će početkom maja preko nadležnih inspekcijskih službi vršiti intenzivne kontrole useva, proizvoda, roba i objekata, u cilju kontrole primene odredbi Zakona o genetički modifikovanim organizmima.
U saopštenju koje je potpisao ministar Dušan Petrović dodaje se da „nijedan modifikovani živi organizam, kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma NE MOŽE da se stavi u promet, odnosno ne može da se gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije“.
U Ministarstvu naglašavaju da postupanje suprotno odredbama Zakona o genetički modifikovanim organizmima ima za posledicu preduzimanje upravnih mera i vođenje upravnih postupaka, odnosno oduzimanje i uništavanje GMO organizama i podnošenje prijava za privredni prestup i prekršajnih prijava, protiv svih pravnih, odnosno fizičkih lica koja su prekršila odredbe zakona.
Tokio - Grupa japanskih istraživača došla je na ideju da se zasade nepregledna polja suncokreta koji bi apsorbovali radioaktivni cezijum ispušten iz nuklearne centrale Fukušima. Oni su na ovu ideju došli sledeći primer korišćen u Černobilu, a ovaj ekološki projekat predstavio je Masamiki Jamašita, šef naučnog tima koji se bavi svemirskom poljoprivredom u Japanskoj svemirskoj agenciji Jaxa. Prema ovom projektu, treba zasaditi seme suncokreta u blizini Fukušime 1 i omogućiti da oni apsorbuju sve negativne supstance među kojima i radioaktivne elemente kao što su cezijum 134 i cezijum 137.
Beograd - Poljoprivrednici su do sada zasejali manje repe nego prošle godine, pa neće moći da proizvedu dovoljno šećera za domaće i strano tržište. I pored povećane otkupne cene repe, ratarima je kukuruz privlačniji. Oni su šećernom repom posejali samo 55.000 ha, što je za četvrtinu manje nego prošlog proleća. Prošle godine otkupna cena šećerne repe bila je 2,8 dinara, a ove četiri dinara za kilogram. I pored toga, zemljoradnici su manje zasejali slatki koren, jer je za tu proizvodnju potrebno uložiti više rada, ali i para. Pre dve godine proizvedeno je 460.000 tona šećera, prošle skoro pola miliona tona, a ove će ga, prema procenama proizvođača, biti samo 350.000 tona.
Kraljevo - Jedine dve strane investicije, u poslednjih nekoliko decenija, u oživljavanje stočarstva u okolini Kraljeva, posle četiri godine osuđene su na propast, a vlasnici farmi na odlazak iz Srbije. Brižit Pavlović, bivša kozarica iz Francuske, stavila je tačku na svoju avanturu u koju je uložila više od 100.000 evra. Opremila je farmu za pet zvezdica, ali ni za dobru platu, kaže, nije imao ko da joj pomogne. “Sama da držim farmu nisam mogla, a niko neće da ide da radi na selo izgleda, kao da je sramota”, kaže Brižit. Brižitine komšije u Roćevićima više je od te činjenice začudio njen optimizam, jer se ovde kažu niko ne vraća, ni na svoja imanja.
Varšava - Poljski stočari iz Tatra borili su se godinama za evropsku registraciju njihovog lokalnog sira, ali sada jadikuju jer proizvodnja tog sira bez sertifikata može da ih odvede i u zatvor. Tako je Vojceh Gromada osuđen na šest meseci zatvora uslovno zato što je za svoju porodicu napravio 11 sireva oscipeka. Trgovinska inspekcija međutim tvrdi da je sireva bilo 200 i da je on na njima zarađivao, mada su falsifikati. Iako su se poljski stočari radovali kada je njihov slavni sir iz Tatra stavljen na evropsku listu zaštićenih, vrlo brzo su počeli da žale jer je za dobijanje sertifikata bilo potrebno uložiti znatna sredstva kako bi se ispunili strogi evropski higijenski standardi.
Brisel - Evropska komisija dozvolila je Litvaniji i Slovačkoj da produže do 2014. rok zabrane prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima zbog eventualnih zloupotreba, saopštila je litvanska vlada.”Ova odluka je veoma pozitivna jer nam omogućuje da podržimo naše poljoprivrednike. Ona će nam omogućiti da sprečimo spekulacije”, rekao je litvanski ministar poljoprivrede Kizis Starkevicijus. Litvanija i Slovačka su među četiri bivše komunističke zemlje, zajedno sa Mađarskom i Letonijom, koje su tražile od Brisela da produži do 2014. restrikcije koje su na snazi do maja 2011. a odnose se na poljoprivredno zemljište. EK je već odobrila takav zahtev Mađarskoj i Letoniji.
Beograd - Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine Ljubiša Dimitrijević rekao je da će uskoro biti objavljen pravilnik o otkupnim mestima, te da će se otkupom maline moći baviti samo onaj ko je registrovan za taj posao. Dimitrijević koji je u petak učestvovao na sastanku u Regionalnoj privrednoj komori Užice posvećenom sivoj ekonomiji u otkupu i preradi voća i povrća, najavio je da će pre početka primene Pravilnika biti prikupljeni podaci o otkupnim mestima po vrstama poljoprivrednih proizvoda i da će inspektori utvrditi da li su objekti u skladu sa zakonom. On je podsetio da Zakon o trgovini predviđa visoke kazne za nedozvoljen otkup poljoprivrednih proizvoda
Beograd - Poskupljenje cena stočne hrane uzrokovalo je u proteklih godinu dana i više cene jaja za oko 50%, smatra direktor Poslovnog udruženja za živinarstvo Rade Škorić. “Kukuruz, soja i suncokret su poskupeli od 40% do dva i po puta i to je proizvođačima napravilo velike gubitke tokom 2010. tako da su sad jedva sačekali neke tržišne okolnosti da i cenu jaja promene”, naveo je Škorić. Iako jaja obično poskupe pre Uskrsa, zbog niskog standarda građana, stručnjaci ne očekuju prevelika poskupljenja ove godine. Zavisno od klase i proizvođača, jaja u beogradskim radnjama najčešće koštaju između 15 i 15,5 dinara. Na pijacama su nešto jeftinija, od 9 do 13 dinara.
Montreal - U montrealskoj firmi “Lufa farms” s nestrpljenjem očekuju prvi rod paradajza, krastavca i začinskih trava iz staklenika podignutog na krovu jedne poslovne zgrade u drugom po veličini gradu u Kanadi. Uz rast stanovnika u svetu koji prati smanjivanje obradivog zemljišta, bašte na krovovima gradskih zgrada se čine kao dobar način da bude obezbeđena sveža i zdrava hrana za urbano stanovništvo, ističu Mohamed Hage i Kurt Lin, koji stoje iza ove ideje, prenela je novinska agencija AFP. Prvi montrealski i svetski povrtnjak na krovu prostire se na 3.000 kvadratnih metara. Povrće je već gotovo potpuno rasprodato preko Interneta, a isporuke će početi do kraja aprila.
Berlin - U Nemačkoj se svake godine baci 20 miliona tona hrane, s tim što se prehrambeni proizvodi često u kontejneru nađu ne zato što su se pokvarili već jednostavno što su suvišni. Trećina odbačene količine se sortira u procesu proizvodnje, trećinu bacaju restorani i trgovine, a preostalu trećinu u smeće bace domaćinstva. U Nemačkoj je hrana u trgovinama jeftinija nego u drugim zemljama EU. Jedan od razloga nižih cena je oštra konkurencija na tržištu koja primorava supermarkete da smanjuju cene i na police izlažu samo savršene proizvode.
Bratislava - Slovačka asocijacija potrošača utvrdila je da isti proizvodi koje velike međunarodne kompanije prodaju u različitim zemljama nisu jednakog kvaliteta, i o tome obavestilo evropskog komesara za zaštitu potrošača Džona Dalija. Testiranjem šest proizvoda, od koka-kole, preko kafe do začina, samo jedan je bio jednakog kvaliteta gde god da je kupljen – čokolada milka. “ Nižeg kvaliteta su uglavnom bili proizvodi namenjeni novim zemljama članicama EU. Ni u jednom slučaju se nije desilo da su lošijeg kvaliteta bili proizvodi namenjeni nekom od najrazvijenijih tržišta EU, poput nemačkog ili austrijskog”, izjavio je predsednik slovačke asocijacije Miloš Lauk.
Beograd - Od 4.600 sela u Srbiji, u 200 nema stanovnika, a u još toliko nema mlađih od 25 godina, izjavio je stručni saradnik u Privrednoj komori Srbije Branislav Gulan. “Potrebna je još decenija i po da 700 sela ostane bez stanovnika”, upozorio je Gulan, napominjući da u tim naseljima živi manje od po 100 stanovnika. “Za dve decenije će nestati četvrtina današnjih sela u Srbiji. Čak u 86 odsto sela se beleži pad stanovništva”, rekao je Gulan. “U srpskim selima danas ima 50.000 napuštenih kuća, a na još 145.000 njih piše ‘privremeno nenastanjena”, naveo je Gulan, dodajući da se danas ne obrađuje skoro 600.000 hektara njiva.
Sofija - Bugarska planira da na granici sa Turskom podigne ogradu kako bi spriječila širenje zarazne bolesti papkara “šap”na svojoj teritoriji, izjavio je bugarski ministar poljoprivrede Miroslav Najdenov. “Mi smo odlučili i starovaćemo sa izgradnjom ograde čim Vlada donese zvaničnu odluku kako bi ograničili kretanje domaćih životinja, koji su uzročnici pojave ove bolesti u Bugarskoj”, pojasnio je on. Prema njegovim rečima, Bugarska će tražiti od Turske da preduzme apsolutno recipročne mere, jer šap “ne pada s neba, on dolazi iz Turske i to je dokazano”.
Pančevo - Ostvarivanje projekta intenzivnog gajenja poljoprivrednih kultura u Vojvodini počelo je u Pančevu sadnjom prvog od 12 oglednih voćnjaka, za šta je iz pokrajinskog budžeta izdvojeno ukupno 97 miliona dinara. Idejni tvorac Projekta intenzivnog gajenja poljoprivrednih kultura je profesor Zoran Keserović, sa Departmana za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Projektom je predviđeno da svaka poljoprivredna stručna služba dobije 7,25 miliona dinara za podizanje oglednih voćnih zasada, čija je površina od 1,6 do 2,45 hektara.
Svi ogledi će biti podignuti po najsavremenijoj tehnologiji sa navodnjavanjem i protivgradnom mrežom i najsavremenijim sortimentom koji je visoko kotiran i cenjen u zemljama EU i Rusije.
Planirani intenzivni voćni zasadi po projektu bi trebalo da budu podignuti do polovine sledeće godine a prvi rezultati biće predstavljeni do kraja 2012. godine.
Beograd - Mlinari iz Srbije ponovo su počeli da izvoze brašno pa će, prema Uredbi Vlade Srbije, u naredna tri meseca inostranim tržištima moći da isporuče do 33.000 tona brašna. Predsednik UO Žitoprometa iz Sente Predrag Đurović rekao je da je ta kompanija pre dva dana ponovo počela da izvozi brašno, naglasivši da od izvoza imaju koristi i mlinska industrija i država. On je kazao da 40% ukupnih prihoda Žitoprometa čini izvoz brašna i testenine u zemlje bivše Jugoslavije kao i u Mađarsku, Rumuniju i Švedsku. Direktor Udruženja Žita Srbije Vukosav Saković smatra da je mera Vlade Srbije da odobri izvoz brašna selektivna i da samo mlinarima daje mogućnost izvoza.
Novi Sad - Na Produktnoj berzi u Novom Sadu juče je ostvaren najavljeni pad cene pšenice - zaključeni su ugovori po ceni od 28 din/kg. Ponuda pšenice na zeleno je nestala sa berze, ali se pojavila trgovina između manje poznatih izvoznih kuća koje poljoprivrednicima pšenicu plaćaju 18 din/kg, sa rokom isporuke u ovogodišnjoj žetvi. Mlinari u ovom času najmanje kupuju pšenicu i bez obzira na svoje zalihe ne traže uvozno zrno. Naime, njima su naši izvoznici obećali da će do novog zrna za njih biti dovoljno domaće pšenice. Ono što zabrinjava ratare u ovom času je nedovoljna prihrana pšeničnih polja, zbog astronomskih cena mineralnih đubriva, koja može uticati na lošiji prinos.
Novi Sad - Iako se posledice ekomske krize prisutne, interesovanje stranih izlagača za učešće na 78. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu se ne smanjuje. Direktno učešće do sada su potvrdili izlagači iz Argentine, Austrije, BiH, Crne Gore, Grčke, Italije, Holandije, Hrvatske, Mađarske, Nemačke, Portugalije, Slovenije i Turske. Posetioci sajma imaće prilike da vide proizvode iz još desetak država koje zastupaju domaća predstavništva. Portugalija – zemlja partner sajma predstaviće najznačajnije segmente iz agrarne proizvodnje, u kojoj je najzastupljenija proizvodnja povrća i hortikulturalnih proizvoda, vina najfinijih vrsta, voća i mleka.
Novi Sad - Setva kukuruza u Srbiji je počela, a očekuje se da će ta ratarska kultura ove godine biti zasejana na oko 1,4 miliona hektara, izjavio je juče novosadski stručnjak Đorđe Jocković. Jocković, koji je rukovodilac Odeljenja za kukuruz u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu ocenio je da su vremenski uslovi povoljni za one koji planiraju da seju kukuruz. “Ratari su već na njivama,” kazao je Jocković. Ovaj stručnjak je ukazao da će određenih problema biti sa površinama na kojiima “još leži voda”. Na takvim njivama će zato kukuruz biti sejan i u maju, možda čak i krajem tog meseca, što “zavisi od toga kada će se voda povući
Stevan Davidović
Beograd - Direktor Imlek-a Slobodan Petrović najavljuje da ova kompanija razmatra arbitražu zbog rešenja Komisije za zaštitu konkurencije o zloupotrebi dominantnog položaja na tržištu. “Mi smo najavili Vladi da ćemo pokrenuti arbitražu ako ne dođemo do mirnog rešenja spora. Sada čekamo odgovor, ako prihvate da uđemo u pregovore, kako bi se spor
razrešio pre nego što dođe do arbitraže”, ističe on. Petrović objašnjava da je ovo moguće uraditi na osnovu Zakona o stranim ulaganjima u Srbiji i bilateralnog sporazuma sa Holandijom o zaštiti stranog ulaganja, s obzirom na to da je Salford, u čijem je vlasništvu kompanija Imlek, holandski investitor.
Beograd - Ministarstvo poljoprivrede produžilo je, na molbu udruženja poljoprivrednika, rok za obnovu registracije poljoprivrednih gazdinstava do 30. aprila, saopšteno je iz
tog ministarstva. Kako se navodi u saopštenju, od ove godine poljoprivrednici obnovljaju registraciju svog gazdinstva samo ako imaju neke promene. Ukoliko gazdinstva nemaju nikakvu promenu u odnosu na prethodnu godinu, poljoprivrednici treba da dostave samo izjavu o tome. Obrazac za ovu svrhu je upućen poljoprivrednicima na kućnu adresu, tako da ne moraju da dolaze u Upravu za Trezor, kao što je to bio slučaj prethodnih godina. Da bi se registrovalo poljoprivredno gazdinstvo, neophodno je da u gazdinstvu postoji najmanje 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta, a za obavljanje stočarske, vinogradarske ili povrtarske proizvodnje (staklenici i plastenici), odnosno za obavljanje drugih oblika poljoprivredne proizvodnje (uzgoj ribe, gajenje pečuraka, puževa, pčela i dr.), dovoljno je korišćenje i manje površine od 0,5 hektara. Gazdinstvo mogu registrovati fizička i pravna lica kao i preduzetnici. Gazdinstva ne plaćaju nikakvu naknadu za upis novog gazdinstva, odnosno obnovu registracije postojećeg gazdinstva. Rok za obnovu registracije poljoprivrednih gazdinstava istekao je 31. marta.
Novi Sad - “U unapređenje organske proizvodnje, Novi Sad će kao prvi grad u Srbiji koji je doneo Akcioni plan i budžet za te svrhe, uložiti 10 miliona dinara”, rekao je juče u Gradskoj kući zamenik gradonačelnika Novog Sada Zoran Mandić. Prema njegovim rečima već je počela realizacija projekta kojim će oko 30 poljoprivrednika prvo biti stručno osposobljeni za gajenje organske hrane, a Grad će pokrivati i troškove sertifikacije proizvoda i njihovog promovisanja na tržištu. Kako je istaknuto na skupu, trenutno Novi Sad ima samo jednog sertifikovanog proizvođača organske hrane, koji obrađuje svega 20 ha, što nije ni jedan odsto od ukupne obradive površine na teritoriji Grada
Novi Sad - Laboratorija Novosadskog univerziteta registrovala je radioaktivnost niskog nivoa u ovčjem mleku, zelenoj salati i spanaću koja nije opasna po zdravlje ljudi. U uzorcima ovčijeg mleka, spanaća i zelene salate detektovano je veoma malo prisustvo radioaktivnog joda I-131, saopšteno je juče iz Laboratorije Univerziteta u Novom Sadu za ispitivanje radioaktivnosti uzoraka i doze jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja. “Detektovana radioaktivnost ne može da utiče na zdravlje ljudi”, navodi se u saopštenju. Dodaje se da je mala radioaktivnost detektovana i u vazduhu, ali ona je takođe bezopasna po ljudsko zdravlje.
Beograd - Popis stanovništva u Srbiji biće održan od 1. do 15. oktobra 2011., a popis poljoprivrede od 1. oktobra do 15. decembra 2012., utvrđeno je izmenama zakona o popisu stanovništva i poljoprivrede koje je Skupština Srbije juče usvojila. Popis poljoprivrede, prvobitno planiran za novembar ove godine, biće održan od 1. oktobra do 15. decembra 2012. Tim popisom biće prikupljeni podaci o strukturi poljoprivrednih gazdinstava, lokaciji, zemljišnom fondu kao i broju stoke, poljoprivrednoj mehanizaciji i objektima, radnoj snazi i prodaji poljoprivrednih proizvoda. Skupština je usvojila i odluku o Programu zvanične statistike u period od 2011. do 2015. godine
Kijev - Ukrajina neće produžavati kvote za izvoz žitarica koje su na snazi do 31. marta, izjavila je zamenica predsednika administracije te zemlje Irina Akimova. Ona je istakla da će se u slučaju potrebe izvoz žitarica regulisati carinskim merama, prenosi ruska agencija Interfaks. Primena takvih mera je moguća samo u slučaju da parlament usvoji nacrt zakona, ali kako je rekla Akimova, vlada neće produžiti kvote za izvoz žitarica čak ni ako poslanici ne stignu da odobre mere carinske regulative. Kvote za izvoz žitarica Ukrajina je uvela ujesen 2010. godine zbog suše koja je umanjila rod. Za razliku od Ukrajine, Rusija je potpuno zaustavila izvoz žitarica.
Brisel - Evropski parlament i vlade Evropske unije nisu postigli saglasnost o novom zakonu kojim bi bila zabranjena upotreba prehrambenih proizvoda dobijenih od kloniranih životinja. Posle trogodišnjih pregovora, parlament i zemlje članice su odustali od dalje diskusije jer nisu mogli da se usaglase o načinu tretiranja prehrambenih proizvoda dobijenih od potomaka kloniranih životinja. Evropski parlament je želeo da se i mladi uključe u zabranu, dok su vlade to odbacivale. Neuspeh pregovora ostavlja EU sa zakonom iz 1997. godine prema kojem je potrebno dobiti specijalnu dozvolu za hranu dobijenu iz kloniranih životinja
Novi Sad - Garancijski fond Vojvodine raspisao je danas konkurs za obezbeđenje dugoročnih kredita za kupovinu poljoprivrednog zemljišta. Za te kredite Fond je obezbedio 200 miliona dinara, a Razvojna banka Vojvodine 500 miliona dinara. Konkurs će biti otvoren dok se ne podeli sav kreditni potencijal, a najkasnije do 31. oktobra 2011. godine. Pravo učešća na konkursu imaju vlasnici registrovanih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava u Vojvodini, mlađi od 70 godina, koji poseduju manje od 30 hektara poljoprivrednog zemljišta.
Maksimalni iznos kredita je sedam miliona dinara, a rok vraćanja pozajmice je do sedam godina. Korisnici kredita nisu dužni da plaćaju učešće ili depozit, a efektivna godišnja kamatna stopa je 8,09 odsto. Svaki korisnik kredita moći će da kupi do 10 hektara poljoprivrednog zemljišta.
Beograd - Vlada Srbije je na telefonskoj sednici odobrila mesečnu kvotu od 11.000 tona za izvoz brašna, odnosno 33.000 tone u naredna tri meseca, saopštio je ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović. On je novinarima u Skupštini Srbije rekao da je Vlada donela i uredbu o bescarinskom uvozu 100.000 tona pšenice. Vlada Srbije je 16. marta odlučila da na tri meseca zabrani izvoz pšenice i brašna, kako bi stabilizovala domaće tržište. Izvoz pšenice iz Srbije premašio je 640.000 tona, a bilansima je bio predviđen izvoz od pola miliona tona. "Posle sagledavanja stanja na tržištu Vlada je procenila da izvoz brašna neće ugroziti domaće potrebe, kao i da će uvoz pšenice sprečiti eventualne poremećaje na tržištu", rekao je Petrović. Vlada je do kraja aprila produžila rok za registraciju poljoprivrednih gazdinstava.
Beograd - Srbija je u prva dva meseca 2011. ostvarila suficit u razmeni sa zemljama Zone slobodne trgovine u Centralnoj Evropi (CEFTA) od 178,8 miliona dolara, što je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda. Kako su pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u zemlje CEFTA tokom januara i februara najviše izvozila žitarice, proizvode od njih, razne vrste pića, gvožđe i čelik, a najviše uvozila struju, gvožđe i čelik, kameni ugalj i obojene metale, kao i povrće i voće. Izvoz Srbije, za posmatrani period, vredeo je 383,7 miliona dolara, a uvoz 204,9 miliona dolara, što znači da je pokrivenost uvoza izvozom bila 187,3 odsto. Tokom 2010. je Srbija ostvarila suficit u trgovinskoj razmeni sa zemljama CEFTA od 1,36 milijardi dolara, što je, takođe, uglavnom bio rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda.
S media
Novi Sad - Među poljoprivrednicima u južnoj i srednjoj Bačkoj, gde su žita slabija, postoji dilema – da li preorati polja ili ući u novi trošak prihrane i zaštite. Oni su izračunali da bez otkupne cene od 25 dinara po kilogramu pšenice ne treba trošiti novih 14.000 dinara po jutru, gde je uračunato mineralno đubrivo, zaštita i eventualno valjanje.
Ako, kažu, ostane na snazi zabrana izvoza, pšenica će biti oko 15 dinara u vreme žetve, a tu ratari gube i ponovo trgovci zarađuju. Zbog velike razlike od otkupa, po 9, 12 i 16 dinara po kilogramu pšenice, do izvoza, od po 20-28 dinara za kilogram, ratari negoduju i pominju da bi bilo korisno da se na ostvarenu razliku u prodaji uvede porez. Za ovakav potez države bez izmene Zakona o porezima ne postoji zakonski osnov, saznaje „AgroServis”.
Prema anketi koju je sproveo „AgroServis”, među prodavcima mineralnog đubriva i kod organizatora proizvodnje u poslednjih pet godina nije bilo manje kupovine ili preuzimanja minerala. Ako tako ostane do polovine aprila, onda su, izgleda, pojedini ratari digli ruke od pšenice, a to znači i manji prinos u julu.
Vranje - Interesovanje za slobodno poljoprivredno zemljište je izuzetno malo iako je na teritoriji Vranja registrovano 4.000 poljoprivrednih gazdinstava. - Početna cena izdavanja zemljišta u zakup, koju je propisalo Ministarstvo poljoprivrede i trgovine, iznosi 4.000 dinara po hektaru, s tim da svaki zakupac zemljišta dobija subvencije za kupovinu sadnog i zaštitnog materijala u iznosu od 14.000 dinara po hektaru - kaže Dejan Ilić, član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu. Međutim, na licitaciji za zakup zemljišta koja je stalno otvorena javljaju se uglavnom kompanije iz drugih gradova, dok je interesovanje lokalnih poljoprivrednika veoma malo.
Zagreb - U tri slavonske županije, juče je oko 400 traktora ponovno
blokiralo ceste. Seljaci su očekivali poziv na obećani sastanak sa ministrom poljoprivrede Petrom Čobankovićem. Poziv nije stigao, pa ogorčeni seljaci prete i novim blokadama. Predsednik Sindikata hrvatskih seljaka Tomislav Pokrovac najavio je kako će policiji prijaviti protest na iločkom području kojim će blokirati grad Ilok, rodno mesto ministra Čobankovića. ”Ako u najkraćem vremenu Vlada ne promeni odnos prema nama, odustaćemo od traženja podsticaja, ali ćemo zahtevati da krivci za ovakvo stanje podnesu ostavke. Dok to ne učine, mi se nećemo maknuti s ceste”, rekao je Pokrovac
Beograd - Industrija motora Rakovica planira da u narednih pet godina izveze u Etiopiju oko 15.000 traktora, kaže direktor Zoran Radosavljević. On je naglasio i da vrednost posla iznosi oko 170 miliona evra. “Ne planiramo tamo da prodajemo
kompletne traktore i da se pojavljujemo kao Kinezi ili drugi
već pokušavamo da stvorimo zajedničku montažu”, rekao je
Radosavljević objašnjavajući da će se traktori sklapati u Etiopiji uz pomoć IMR-a. Direktor IMR-a rekao je da će na taj
način IMR biti dugoročno prisutan na tom tržištu i da će pomoći partnerima iz Etiopije da pokrenu proizvodnju traktora. On je rekao da IMR ugovara i posao sa Južnoafričkom Republikom
Beograd - Kompanija Salford, u čijem sastavu posluju Imlek i Subotička
mlekara, zatražila je od Komisije za zaštitu konkurencije da im
odloži plaćanje kazne. Podsetimo, Komisija je odredila kazne u iznosu od 306 miliona dinara zbog zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu sirovog mleka. Iznos kojim je kažnjen Salford, jedni smatraju astronomskim zbog nominalnog iznosa, a drugi sasvim umerenim, zbog toga što je Komisija po zakonu mogla da odredi i daleko veći iznos. U Komisiji još nisu kontaktirali Salford po ovom pitanju, a kako saznajemo, zakonski rok za odlučivanje o njegovom zahtevu još nije istekao i Komisija tek treba da to pitanje stavi na dnevni red.
Beograd - Ministarstvo poljoprivrede i trgovine negiralo je da je Srbija prekršila međunarodne ugovore tromesečnom zabranom izvoza pšenice i brašna, ističući da su pravno-formalno
poštovane sve procedure kako ti ugovori ne bi bili prekršeni. “Svaki od međunarodnih trgovinskih sporazuma koji je Srbija potpisala sadrži i odrednicu o uvođenja ovakvih mera u slučaju neophodnosti, odnosno ugroženosti domaćeg tržišta”, rekao je pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović. Prema njegovim rečima, Ministarstvo poljoprivrede i trgovine se pre odluke o zabrani izvoza konsultovalo sa Evropskom komisijom i pismeno obavestilo CEFTA sekretarijat o preduzetim meram
Novi Sad - U troškovima setve najveća je stavka mineralno đubrivo, računica je koju je izveo Odbor za agrar PKV. Prema njihovim kalkulacijama NPK je poskupeo za 30% , a azotna đubriva za 40 do 55%. Seme hibrida kukuruza skuplje je za 16% , soje za sedam odsto , dok je seme suncokreta i repe jeftinije – a razlog je slabija prodaja jer su šećerane i uljare više okrenute stranim selekcijama. Gorivo, odnosno evrodizel na NIS-ovim pumpama staje 127 dinara za litar, što je u odnosu na isti period prošle godine za 20 dinara skuplje. I dok se troškovi setve uvećavaju, uredbe koje bi mogle da olakšaju proizvodnju hrane još uvek nisu donete, što ne uliva nadu u bolje dane za agrar u ovoj godini.
Beograd - Poslednja četvrta rata javnog duga poljoprivrednim penzionerima će, posle tri godine čekanja, biti isplaćena najkasnije za tri meseca. Oko 200.000 bivših zemljoradnika dobiće po 27.000 dinara koje im država duguje zbog višegodišnjeg kašnjenja u isplati penzija. Novac je predviđen Zakonom o budžetu za 2011. - Na račun Fonda još nije uplaćen ovaj novac, ali ga očekujemo iz republičkog budžeta čim se za to steknu uslovi - objašnjava Jelica Timotijević iz Fonda PIO. U Fondu PIO podsećaju da je ovaj dug nastao tako što su penzioneri godinama svoja primanja dobijali sa velikim zakašnjenjem, pa im je država ostala dužna čak 20 penzija.
Ruma - Industrija mesa „Mesoprodukt” iz Rume i posle 30 dana od objavljene ponude za davanje u tov 10.000 komada prasadi nije započela realizaciju ovog posla, jer u Ministarstvu poljoprivrede još nije doneta uredba za ovaj vid kreditnih podsticaja.
„Mesoprodukt” za svakog tovljenika vraćenog klanici uz neophodnu hranu odgajivaču plaća 1.500 dinara i prihvata rizik za bolesti i uginuća.
Procredit banka je zajedno sa klanicom sačinila model realizacije ovog tova, za koji se već prijavilo više od 100 farmera sa željom da preuzmu oko 60.000 tovljenika, što u ovom trenutku klanica nije u mogućnosti da realizuje.
Novi sad - Asocijacija poljoprivrednika Vojvodine ponovila je svoje zahteve koji se odnose na trošenje Agrarnog budžeta Dušanu Petroviću, novom ministru za poljoprivredu i trgovinu. U podužem spisku naveden je zahtev da se podsticaji po hektaru sa 14.000 povećaju na 17.000 dinara i da se u ovu meru sa 35.000 dinara po hektaru uključe i povrtari. Predsedavajući ove asocijacije Miroslav Kiš za „AgroServis“ kaže da oni očekuju razgovor sa novim ministrom Petrovićem i da potanko obrazlože svoje predloge i zahteve za koje sada u državnoj kasi nema dovoljno para. - Tražimo podršku ministra da se izmeni deo Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju donet od strane Ministarstva rada i socijalne politke, po kome su svi članovi gazdinstava obavezni da budu PIO osigurani. Većina malih gazdinstava sa dva ili tri hektara nema materijalne mogućnosti da finansira dva ili tri PIO osiguranika u svom gazdinstvu – kaže Kiš.
Gazdinstva prijavljena u pomenuti fond su u državnu kasu vratila oko pet milijardi dinara, što je više od trećine iznosa novca koji je podeljen za podsticaje po hektaru u protekloj godini, saznaje „AgroServis“
Skoplje - Oko tri miliona kilograma duvana u Makedoniji još nije otkupljeno iako ove sedmice ističe rok za otkup. Prošlogodišnji rod duvana u Makedoniji procenjuje se na 26 miliona kilograma, a Štrajkački odbor proizvođača duvana ocenjuje da su male šanse da 10 procenata tog roda bude i prodat, piše makedonski dnevnik Vreme. “Duvan nije pasulj ili krompir da se proda na pijaci. Ukoliko ga ne otkupe proizvođači cigareta nema ko da ga kupi”, izjavio je Sašo Jordanoski član Štrajkačkog odbora proizvođača duvana. Duvandžije traže i da otkupljivači plate kazne ukoliko duvan ne bude isplaćen u predviđenom roku, navodi list.
Novi Sad - Nadležne državne institucije bi već ovih dana trebalo da objave kupovinu pšenice novog roda za robne rezerve, po prihvatljivoj ceni, ukoliko naša država želi da ozbiljno rešava problem nedostatka hlebnog žita, izjavio je direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin. Zbog situacije na domaćem i svetskom tržištu pšenice, u ovom trenutku bio bi dobar potez da se objavi kupovina pšenice u trgovini „na zeleno“, po ceni od oko 17 do 18 din/kg, uz uslov da se te određene „ozbiljne količine“ isporuče u skladišta republičke Direkcije za robne rezerve. Godišnje potrebe Srbije za pšenicom su od 1,25 do 1,3 miliona tona a godišnje prelazne zalihe su oko 500.000 tona.
Budimpešta - U pokušaju da izmeni loše navike u ishrani svojih građana, vlada Mađarske planira uvođenje „poreza na hamburgere”. „Ministarstva proučavaju moguće efekte uvođenja poreza pod nazivom „porez na hamburger”, naveo je ministar ekonomije Gjergi Matolči na sajtu mađarske Skupštine. „Analize navika u ishrani poslednjih godina i njihovih posledica na zdravlje, pokazuju da preveliko konzumiranje masne i slane hrane izaziva sve više problema”, ukazao je ministar Matolči. Ako bude „poreza na hamburger”, lanci restorana brze hrane moći će da se žale na njega kao na diskriminatornu meru, pošto mađarska kuhinja nije lagana.
Banja Luka - Vlada Republike Srpske usvojila je uredbu kojom će biti smanjena marža za osnovne prehrambene proizvode. Marža je smanjena sa deset na osam odsto u maloprodaji i sa osam na šest odsto u veleprodaji. Premijer RS Aleksandar Džombić kaže da se ova uredba odnosi na so, životinjsku i biljnu mast, ulje, margarin, pasterizovano mleko i jogurt, pšenično brašno, na proizvodnju hleba, šećer, hranu za bebe i na proizvodnju lekova. Prema rečima Džombića, neće biti ograničenja marži na naftne derivate. “Uredba je ograničena na dva meseca kako bi se videli njeni efekti”, naveo je on, dodajući da su donošenje uredbe podržali svi socijalni partneri osim Privredne komore RS
Šabac - Mlekara Šabac objavila je da je ugovorila izvoz kajmaka na američko tržište. Prve isporuke kajmaka iz te mlekare za SAD krenuće danas. Izvoz je ugovoren sa kupcem iz Čikaga, ali se očekuje da će taj specifični srpski proizvod uskoro biti u ponudi i u drugim američkim gradovima. Mlekari Šabac je u pripremi izvoza u SAD pomogla Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) u Srbiji, koja nekoliko godina sarađuje i sa drugim srpskim mlekarama kako bi povećale prodaju na inostranim tržištima. Šabačka mlekara postoji više od 70 godina, a od 2004. članica je Koncerna “Farmakom MB”.
Novi Sad - “Srbija može da se spasi od uvoza pšenice do kraja 2011., ukoliko maksimalno uloži u prihranu postojećih 480.000 ha pod hlebnim žitom, čime bi se postigao bolji prosečni prinos i kvalitet roda”, kaže stručnjak za strna žita Miroslav Malešević. On se protivi najavljenoj nameri vlade da ukine carine na uvoz žita i smatra da takva mera ide samo na ruku trgovcima i priprema teren za pritisak na domaću cenu pšenice pre ovogodišnje žetve. “Predlog je suvišan, jer niti ima gde pšenica da se kupi, a cena joj je previsoka i na stranom tržištu”, dodaje Malešević tvrdeći da bi bilo bolje da je država jesenas novčano podstakla paore da zaseju bar 550. 000 ha pod pšenicom.
Moskva - Rusija će ove godine povećati proizvodnju živinskog mesa za 10,34% na 3,2 miliona tona, izjavila je generalni direktor Unije proizvođača živine Galina Bobileva. Sadašnju proizvodnju od 25 kilograma živinskog mesa po stanovniku Rusija planira da poveća na 35 kilograma do 2020. godine, odnosno ukupno na 4,5 miliona tona. Rusija ima sve manje potrebe za uvozom živinskog mesa kojim za sada podmiruje 11% tržišta, i kako je rekla Bobileva, već sada uspeva da sopstvenom proizvodnjom podmiri potrošnju, tako da veliki uvoz i nije potreban. Uvoznu kvotu za živinsko meso u 2011. godini Rusija je smanjila 2,2 puta u poređenju sa prošlogodišnjom, na 350.000 tona.
Zagreb - Poljoprivrednici iz tri županije u Hrvatskoj prekinuli su blokadu pojedinih puteva pošto su postigli dogovor s ministrom poljoprivrede Petrom Čobankovićem. Predsednik Koordinacije seljačkih udruženja Požeško-slavonske županije Dragutin Dukić rekao je da su, kao najvažnije, na sastanku u Ferovcu dogovorili isplatu 2.000 kuna podsticaja. Dukić je izjavio da će biti legalizovani postojeći objekti, smanjena cena zakupa poljoprivrednog zemljišta, kao i da su prihvaćeni zahtevi seljaka oko duvana i plavog dizela. Čobanković je nakon razgovora izjavio da je Ministarstvo maksimalno seljacima izašlo u susret, jer je plavi dizel oslobođen nadoknade.
Beograd - Cene hrane u Srbiji rastu najbrže u regionu i od 2006. porasle su za 55%, rekao je juče profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Pavle Petrović. Prema njegovim rečima, u proteklih sedam meseci rast cena hrane u Srbiji skoro je duplo veći nego rast svih ostalih cena. Petrović je naglasio da je inflacija najvećim delom uslovljena rastom cena hrane, što je tekući problem srpske ekonomije, i da će u prvoj polovini godine biti oko 5,5% pa je teško ostvariv cilj Narodne banke Srbije da na kraju 2011. ona bude ispod šest odsto. On je rekao da će stalni rast cena hrane povećavati i siromaštvo što će zahtevati odgovarajuće mere socijalne i ekonomske politike.
Novi Sad - Srpski biznismen Miroslav Mišković kupiće sva poljoprivredna dobra u Vojvodini čija je privatizacija propala, i to od para dobijenih prodajom njegove “Delta Maksi grupe”. Novosadski “Nacionalni građanski” piše da se Vlada Srbije već dogovorila s Miškovićem da on 632 miliona evra od prodaje ne iznosi iz zemlje, nego da ih uloži na domaćem tržištu. Izvor lista tvrdi da je Mišković aranžman s srpskom Vladom dogovorio i pre nego što je obelodanjen ugovor o prenosu sto odsto vlasništva “Delta Maksi grupe” belgijskom koncernu “Delez”. Reč je o 14 vojvođanskih kombinata koji, osim pratećih objekata, poseduju više od 25.300 hektara obradive zemlje.
Beograd - Srbija bi, sudeći po količinama pšenice i brašna koje su izvezene, kako upozoravaju stručnjaci, mogla od izvoznika da postane uvoznik ove najvažnije žitarice. Do sada je, naime, kako precizira Vukosav Saković, direktor „Žita Srbije“, izvezeno 615.000 tona pšenice, za oko 115.000 tona više nego što je bilansima bilo predviđeno, a do žetve je preostalo još četiri meseca. Sama cena pšenice u Srbiji, kako navodi Žarko Galetin, direktor novosadske „Produktne berze“, dostigla je 29,5 dinara po kilogramu bez PDV. Imamo, međutim, „velike igrače“, koji ne žure i svoju pšenicu koju su uskladištili nude po ceni od 31 dinar po kilogramu - navodi Galetin.
Zagreb - Hrvatski seljaci su u ponedeljak protestovali i blokirali saobraćajnice, tražeći jeftiniji dizel za poljoprivrednike i besplatnu legalizaciju farmi. Oni traže i kamate od najviše četiri odsto, kao i da se izvršni postupci za dugovanja ne odnose na podsticaje. Ministar poljoprivrede Petar Čobanković je ranije izjavio da ne vidi razlog za proteste seljaka, jer su trenutne okolnosti poslovanja u poljoprivredi, osim svinjogojstva, vrlo povoljne. Ocenivši da su protesti deo opšte protestne psihoze, Čobanković je rekao da je vreme za poljoprivredu dobro i da se poljoprivrednici trebaju intenzivno prihvatiti posla kako bi ostvarili što više prinose.
Beograd - Povrću u Srbiji, pre svega paradajzu, preti moljac iz Južne Amerike. Naizgled bezopasan insekt je u stanju da za nekoliko meseci opustoši plastenike. Uočen je u gotovo svim susednim zemljama i za sada nema efikasnog sredstva koji bi mogao da spreči njegovu pojavu i širenje. Povrtari upozoravaju da će pretrpeti ogromnu štetu ukoliko nadležni ne reaguju na pravi način. U Ministarstvu poljoprivrede navode da se „zbog ubrzanog širenja ovog štetnog organizma sprovode pojačane mere kontrole na graničnim prelazima za biljke i plodove paradajza koji se uvoze iz zemalja gde je insekt prisutan”
Beograd - Premijer Mirko Cvetković objavio je spisak kandidata rekonstruisane vlade, Dušan Petrović vodiće ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede. Potpredsednik Demokratske stranke Dušan Petrović, u izvršnu vlast se vraća nakon trogodišnjeg odsustvovanja iz državne uprave. Petrović, koji je bio ministar pravde od maja 2007. do jula 2008. godine, u protekle tri godine bavio se stranačkom infrastrukturom, kao zamenik predsednika DS. Za poslanika Skupštine Srbije izabran je 2003. i 2007. godine, a u parlamentu je bio predsednik poslaničkog kluba DS, a 4. maja 2004. izabran je i za potpredsednika parlamenta.
Beograd - U prolećnoj setvi u Srbiji najzastupljenija kultura biće kukuruz koji će biti posejan na oko 1,4 miliona hektara ili na oko 51 odsto slobodnih oraničnih površina, rečeno je u petak u Privrednoj komori Srbije. Na sednici Odbora udruženja za poljoprivredu PKS-a rečeno je da će kukuruz u 2011. godini biti posejan na 166.000 hektara više nego 2010. Prema podacima PKS-a očekuje se da će u prolećnoj setvi na 380.000 hektara biti posejano krmno bilje, na 300.000 hektara povrće, na po 180.000 hektara suncokret i soja, na 160.000 hektara jara žita, dok bi na 70.000 hektara trebala biti sejana šećerrna repa, a duvan na 6.000 hektara.
Beograd - Primena uredbe o proizvodnji hleba, koja ističe 31. marta, biće produžena za još šest meseci, izjavio je ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević. Vlada Srbije usvojila je u oktobru prošle godine Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500, kojom je predviđeno da hleb “Sava” čini najmanje 40% dnevne proizvodnje svih vrsta hleba. Zarad očuvanja cene hleba u narednom periodu, tom uredbom se marža, odnosno svi troškovi prometa, limitiraju na maksimum devet odsto.
Sofija - Između 60.000 i 65.000 bugarskih farmi ne ispunjava evropske uslove vezane za higijenu, a od toga 24.000 prodaje mleko na tržištu, izjavio je zamenik ministra poljoprivrede i ishrane Cvetan Dimitrov. On je najavio da, posle identifikacije problema, u proizvodnji mleka predstoji skoro poboljšanje. Država je za pomoć mlečnom sektoru odvojila oko 80 miliona evra iz Programa razvoja seoskih regiona, kao i oko 10 miliona evra državne pomoći u formi kreditiranja, koji je obezbeđen iz fonda, rekao je Dimitrov za bugarske medije.
Šabac - Šabačka mlekara saopštila je juče da je uvezla 31 steonu junicu iz Nemačke, rase simental, koje će biti podeljene kooperantima u regionu Mačve nakon jednomesečnog veterinarskog karantina, a planiran je uvoz 1.000 junica te rase. Cena jedne krave je 2.250 evra, a od toga lokalna samouprava Opštine Bogatić učestvuje sa 600 evra, Šabačka mlekara sa 850, dok razliku plaća farmer, ali tri meseca nakon refundiranja sredstava od Ministarstva poljoprivrede, rečeno je u toj mlekari. Prema navodima direktora Šabačke mlekare Zorana Matića, junice su uvezene zbog poboljšanja genetskog potencijala krava muzara u regionu.
Moskva - Rusija je signalizirala da će možda produžiti zabranu izvoza pšenice koja ističe 1. jula i proglašena je jednim od uzroka rasta cena hrane širom sveta. Nakon zatvorene sednice potpredsednik ruske vlade Viktor Zubkov rekao je da se raspravljalo o toj mogućnosti. On je odbio da otkrije detalje, istakavši da službena odluka još nije donesena. Putinova inicijalna odluka o zabrani izvoza usledila je nakon suše u 2010., šokiravši svetska robna tržišta i poduprevši rast cena hrane u svetu koje su već bile visoke zbog povećane potražnje iz Azije. Zabrana izvoza stupila je na snagu u avgustu, te se spominjala kao jedan od uzroka nemira u velikom delu arapskog sveta.
London - Izdanje Poljoprivreda Danas (Farming Today) BBC za 23.02.2011.godine, donosi interesantnu priču o stvaranju novih sorti pšenice. Naime Veće Vlade Velike Britanije za istraživanja u biotehnologiji i biloškim naukama odobrilo je 7 miliona funti za stvaranje novih sorti pšenice. Novinarka BBC-a, Ana Hil je bila u poseti jednom od pet istraživačkih centara koji su uključeni u ovaj projekat, i to u „Džon Ines istraživačkom centru u Norviču“, gdje je razgovarala sa Grahamom Murom, vođom projekta sa ovog istraživačko centra. Cilj je obezbediti dovoljno pšenice za rastuću populaciju zemlje. Do 2050. godine se očekuje da na zemlji bude 9 milijardi ljudi. Osnova je iskorištavanje pozitivnih osobina drevnih sorti, te njihovim ukrštanjem između sebe i komercijalnih sorti pšenice proizvesti više hrane, a uz što manje negativne posljedice po okolinu.
Graham Mur navodi da ovaj projekat traje u suštini već 50 godina, međutim za ovo istraživanje prije nisu postojale odgovarajući tehnički - tehnološki uslovi. Pored toga, Mur navodi da će se nove sorte koristiti za tržiše Velike Britanije, ali i za inostrano tržište.
Glavni pravci istraživanja će biti da se shvati poleđina genetičkih faktora koji utiču na tolerantnost prema suši, obliku biljke, veličini, otpornosti na insekte i gljivične bolesti. A onda shvatanjem ovoga, ukrštanjem različitih sorti pšenice proizvešće će se genetički materijal pogodan za gajenje. Osim toga urediće databazu genetičkih markera, koji će se koristiti za tzv. precizno gajenje.
Priprema i prevod: Dipl. inž. polj. Miljan Erbez i Mladen Čučak, student poljoprivrede
Vašington - Globalna setva genetski modifikovanih useva je u 2010. povećana za 10% u odnosu na prethodnu godinu, pokazala je upravo objavljena studija međunarodne organizacije za promociju biotehnologije u poljoprivredi ISAAA. Prošle godine je 15,4 miliona farmera u 29 zemalja posejalo GM useve na ukupno 148 miliona ha, navedeno je u izveštaju koji prenosi AFP. Predsednik ISAAA Klajv Džejms ocenio je da brzo širenje GM useva od 1996. ukazuje da oni predstavljaju najbrže usvojenu agrarnu tehnologiju u modernoj istoriji poljoprivrede. SAD su i u 2010. bile zemlja sa najrasprostranjenijim GM usevima - biotehnološka soja, kukuruz i pamuk su prošle godine zauzeli gotovo 67 miliona ha površina.
Beograd - Udruženje za zaštitu i dobrobit životinja “Arka” zatražilo je od direktora Uprave za veterinu Zorana Micovića i drugih nadležnih organa da se zabrani održavanje borbi gusana u Mokrinu, koje su najavljene za 27. februar. Kako je navedeno u saopštenju, Zakon o dobrobiti životinja naglašava da je zabranjeno održavanje borbi životinja, klađenje i prisustvovanje borbama, nahuškavanje i zlostavljanje, kao i propagiranje ovakvih aktivnosti. “Neprihvatljivo je da Uprava za veterinu koja je nadležna za sprovođenje zakona o dobrobiti životinja, uprkos prijavama ‘Arke’ odobrava organizovanje ovakvih borbi u Mokrinu, a policija obezbeđuje isti skup”, ističe se u saopštenju.
Beograd - Agrarni budžet do 2015. mora da se poveća sa sadašnjih 2,6 na 10% ukupnog budžeta Srbije, ocenjeno je juče na zajedničkoj sednici Udruženja poljoprivrede PKS i Grupacije registrovanih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava PKV. Na sastanku u Novom Sadu, oni su upozorili da je Srbiji potreban odlučan zaokret u vođenju agrarne politike koji mora biti primeren aktuelnom stanju u proizvodnji poljoprivrednih proizvoda i brzini priprema za integracije u poljoprivednom sektoru EU. Učesnici skupa rekli su da je “potrebna nova dugoročna strategija, koju će usvojiti Parlament Srbije”, “pošto sve što je rađeno do sada nije donelo boljitak, već manju proizvodnju i gubitke”.
Turija -
Danas je u Turiji, degustacijom turijske kobasice organizovane za donatore i proizvođače, počela 27. Turijska kobasicijada. Za petak je predviđen gurmanski dan za ljubitelje svinjskog paprikaša, a centralni događaj je u subotu 26. februara, kada će biti mnogobrojnoj publici ponuđena na prodaju kobasica dugačka 2.027 metara. Ova kobasica prodavaće se po dužnom metru za 400 dinara. U subotu u podne, kada će publika imati priliku da kupi proizvod - ginisovog rekorda, biće dodeljene i nagrade najboljim proizvođačima iz kućne radinosti, kao i iz industrijske proizvodnje. Očekuje se da će ovogodišnju kulinarsku manifestaciju u Turiji posetiti više od 30.000 znatiželjnih građana iz cele zemlje, a dolazak su najavili posebnim autobusima gosti iz Hrvatske, Ukrajine, Rumunije i Mađarske.
- Sve službe koje se bave organizacijom ove priredbe završile su svoj posao i zajedno sa mesnom zajednicom spremni smo da dočekmo goste i budemo dobri domaćini – obavestio nas je Miroslav Medurić. - Sva ponuda jela i pića je kontrolisana i inspekcije su obavile uvid u celokupnu ponudu. I pored toga što nas naša opština finansijski ne podržava a na ovoj priredbi uzima taksu, nismo ugroženi u realizaciji predviđenih programa jer imamo izuzetno veliki broj donatora i sponzora – zaključuje Medurić.
Rim - Eksperti sve češće govore o tome da će naredna svetska kriza biti prehrambena. UN ističu da su cene niza namirnica dostigle istorijski maksimum i nastavljaju da rastu. Iz tih razloga američki stručnjaci analizirali su kako se rešava problem osiguranja hrane. Na kraju su došli do zaključka da je ruski model - interventni fond - najpersektivniji. Svetski prehrambeni fond mogao bi da osigura stabilnost na svetskom tržištu hrane. Kada cene padaju ispod utvrđenog praga, stabilizacioni fond će kupovati žitarice. Kada cene dostignu vrhunac, žitarice iz fonda će ići na tržište kako bi se izbeglo kolebanje cena. Mehanizam žitnih intervencija deluje u Rusiji već 10 godina.
Beograd - Projekat “Putevi vina Srbije”, koji je osmišljen prošle godine, predstavljen je na sajmovima širom Evrope, kaže državni sekretar za turizam Goran Petković. Urađeni su detaljan popis i tačna lokacija gde se vino proizvodi, puni, pakuje i prodaje, a baza podataka prvi put je obogaćena GPS koordinatama, što će turistima omogućiti da lakše pronađu vinarije “, kaže Petković. Na drugom Međunarodnom sajmu vina na Beogradskom sajmu od 24. do 27. februara biće predstavljena i “vinska signalizacija”, koja je specijalno rađena za vinske puteve, najavio je Petković i dodao da je projekat za Frušku Goru već urađen.
Pirot - Piroćanci ne mogu da zaštite geografsko poreklo ovčjeg kačkavalja, jer nema dovoljno ovaca. Naime, raspoložive količine ovčjeg mleka ni izdaleka ne zadovoljavaju uslove da bi neka roba dobila zaštitni znak. Umesto ovčjeg, Piroćanci su već u proceduri za zašititu kravljeg kačkavalja, za koji još postoje sirovine, što ne znači da će tako i ostati. “Prošle godine je na području cele opštine otkupljeno svega oko 1.000 litara ovčjeg mleka. To ni izdaleka ne zadovoljava potrebe prerađivača, pa se ne može uraditi ni zaštita geografskog porekla. Broj ovaca u pirotskoj opštini od nekadašnjih 280.000 pao je na 20.000”, kaže Vesna Lazarević, opštinski saradnik za stočarstvo.
Novi Sad - Gradska uprava za privredu Novog Sada saopštila je juče da će u okviru sprovođenja Akcionog plana razvoja organske proizvodnje u poljoprivredi, organizovati konsultativne sastanke za potencijalne poljoprivredne proizvođače organske hrane u mesnim zajednicama na teritoriji grada. Cilj konsultacija je da se najširoj javnosti približi značaj organske poljoprivrede i pruži podrška i pomoć za ovu vrstu proizvodnje zainteresovanim poljoprivrednicima, navodi se u saopštenju za javnost iz Kabineta gradonačelnika. Učesnici konsultativnih sastanaka sa poljoprivrednicima biće članovi Gradske uprave za privredu, predstavnici nevladinih organizacija i univerzitetski profesori
Beograd - Potrošnja mesa u Srbiji zbog pada životnog standarda nikad nije bila manja i prošle godine iznosila je 34 kg po stanovniku, rečeno je u PKS. U 2010. najviše je kupovana svinjetina -14 kg po stanovniku, dok je potrošnja junetine bila četiri kilograma. “Ako bi se popravio životni standard i povećala potražnja mesa imali bi nestašicu te namirnice zato što je potrebno dve do tri godine da se stabilizuje tržište”, kaže saradnik Centra za naučnoistraživački rad PKS-a Vojislav Stanković. U 2011., kako je ukazano na skupu proizvođača mesa u PKS-u, ne treba očekivati rast stočarske proizvodnje jer država nije obezbedila dovoljno novca za podsticanje agrara.
Beograd - Srbija je 20. decembra 2010. podnela zahtev za stavljanje na listu zemalja čiji se organski proizvodi mogu prodavati u EU, objavljeno je na portalu EurAktiv Srbija. Na listi trećih zemalja koje mogu da izvoze neke organske proizvode u EU nalaze se Argentina, Australija, Kostarika, Indija, Izrael, Japan, Švajcarska, Tunis i Novi Zeland. Da bi se Srbija našla na listi trećih zemalja potrebno je da se utvrdi da je njeno zakonodavstvo usklađeno sa standardima EU. U našoj zemlji je ove godine stupio na snagu Zakon o organskoj proizvodnji koji je usklađen sa evropskom regulativom, a očekuje se usvajanje pravilnika kojima će se dodatno uvesti pravila u ovu oblast.
Beograd - Za nepunih godinu dana u Srbiji su poskupele sve životne namirnice, a najviše šećer, ulje, krompir i jabuke, u proseku za više od 70%. Ovoliki rast cena, kažu stručnjaci, posledica je povećanog izvoza do koga je došlo usled poskupljenja hrane u celom svetu, ali i trgovačkih i proizvođačkih monopola. Objašnjenja proizvođača koja su se proteklih meseci mogla čuti na temu poskupljenja bila su pad dinara, poskupljenje energenata, sredstava za zaštitu bilja i stočne hrane, manjak stočnog fonda, ali i skok cena hrane na svetskoj berzi. Tako smo na kraju došli do toga da je u Srbiji, poznatoj kao zemlja hrane, krompir u proteklih godinu dana poskupeo za čak 96,98%.
Beograd - Svinjsko meso bi do kraja ove nedelje trebalo da pojeftini u proseku za 10% jer je na tržištu došlo do pada cena tovljenika. Tako će, umesto dosadašnjih 400 do 450, kilogram svinjskog buta ubuduće koštati od 360 do 405 dinara. Posle talasa poskupljenja osnovnih životnih namirnica ovo je prvo pojeftinjenje hrane u Srbiji u 2011. godini. Klaničari objašnjavaju da je do pada cena svinjetine došlo zbog slabe tražnje mesa u maloprodaji. Samim tim stvorila se velika ponuda tovljenika na tržištu, što je uslovilo i njihove niže cene. Kilogram žive vage se, umesto pređašnjih 130 do 145, sada u proseku plaća po 100 do 120 dinara.
Beograd - Društvo agrarnih ekonomista Srbije (DAES) raspisuje konkurs za angažovanje 4 (cetiri) strana i 4 (cetiri) domaća konsultanta, kao i 10 (deset) anketara za realizaciju STAR projekta koji finansira Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije pod nazivom "Strategija razvoja zemljoradnickog zadrugarstva u Republici Srbiji".
Kompletne tekstove oglasa možete preuzeti na linku
http://portal.zzbaco.com/EventCalendar/DayView.aspx?mid=5&date=2011-02-25T00:00:00&pageid=8
Miladin Ševarlić
Beograd - Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je da je ostvarena rekordna proizvodnja šećera, pa za izvoz ostaje oko 250.000 tona ove namirnice. “Analizom ostvarene proizvodnje šećerne repe prethodne godine i kampanje prerade šećerne repe, može se konstatovati da je Srbija ostvarila rekordnu proizvodnju šećera”, saopštilo je ministarstvo. Precizira se da je sa zasejanih nepunih 70.000 hektara, izvađeno 3,8 miliona tona šećerne repe, prosečnog roda od 53,8 tona po hektaru. “Tako je ovogodišnja proizvodnja šećera u zemlji dostigla rekordni nivo od oko pola miliona tona šećera što je za 15 % više od prethodne godine”, navodi se u saopštenju.
Beograd - Stočari u Srbiji zabrinuti su zbog pada otkupnih cena krupne stoke. Oni upozoravaju da ako ne bude intervencije, neumitno sledi dalji pad broja priplodnih životinja i moguć scenario kao sa mlekom, koji će se završiti povećanjem uvoza mesa. Srpski stočari imaju skuplji repromaterijal od kolega iz Evropske unije i nisu zaštićeni nikakvim barijerama od mesa i mesnih proizvoda koji se proizvode uz subvencije EU. Osim toga, mada Srbija zabranjuje uvoz jeftine genetski modifikovane sojine sačme, ni na koji način ne zabranjuje uvoz hrane, mesa, proizvedeno od te sačme. Prema procenama stručnjaka, 15 odsto svinjetine koja se pojede u Srbiji dolazi iz uvoza.
Novi Sad - Asocijacija poljoprivrednih proizvođača sa sedištem u Novom Sadu poručila je juče da je protiv smenjivanja ministra poljoprivrede Saše Dragina i da ga podržava ne iz političkih, već iz ekonomskih interesa seljaka u Srbiji. “Od predsednika Srbije Borisa Tadića dobili smo odgovor da se razmatra pitanje za razgovor”, rekao je na konferenciji za novinare u Media centru predstavnik Unije poljoprivrednih proizvođaca Mačve, Srema i Pocerine Branislav Mijatović. “U ovom momentu smenjivati ministra za poljoprivrednike znači zastoj u proizvodnji od tri do šest meseci što može dovesti do ozbiljne krize u poljoprivrednom sektoru”, ocenio je Mijatović.
Beograd - Srbija može da izveze sve raspoložive količine meda, kaže predsednik Saveza pčelarskih organizacija Rodoljub Živadinović. On dodaje da je iz Srbije u 2009. godini izvezeno
1.000 tona meda, „kada smo iz zakonskih razloga imali određenu blokadu, ali je zato već prošle godine izvezeno 2.000 tona”. Ističući da za „izvoz nema problema”, Živadinović je naveo da SPOS stalno ulaže u marketing kako bi doveo strane kupce u Srbiju i upoznao ih sa domaćim potencijalima za izvoz. Za vikend je na Beogradskom sajmu održan Treći sajam pčelarstva, inovacija, meda i proizvoda od meda na kojem ja učestvovalo 75 izlagača iz Srbije i inostranstva.
Novi Sad - U ugovaranju predstojeće setve kroz naturalnu razmenu seljaci neće dobro proći jer će njihova zaduženja biti mnogo veća nego prošle godine. Prema saznanjima „Dnevnika”, veliki otkupljivači pripremili su paritete po kojima za 100 kg NPK đubriva „tri petnaestice” poljoprivrednici treba da daju 132 kg soje i suncokreta. Kukuruz „ide” u odnosu 3:1, dok je paritet za pšenicu 2,5:1. Kada je u pitanju „urea”, za soju i suncokret važi paritet 1,36 prema jedan, za kukuruz 3,10, a za pšenicu 2,80. Ovo za paore nije povoljno ako se zna da je lane soja, recimo, „išla” u paritetu 1:1, a sada za kilogram „uree” treba da daju 1,3 kg ove uljarice.
Beograd - Cene brašna su u poslednjih 15-ak dana povećane od 13 do 30%, u zavisnosti od dobavljača, izjavili su u Službi za odnose sa javnošću “Merkatora S”. Nova maloprodajna cena brašna tipa 400 kreće se od 56,9 din/kg trgovačke marke “Merkator”, do 60,58 din/kg za brašno “Žitoprodukta”. Prema novom cenovniku, šećer dobavljača “Teto” iz Sente poskupeo je za 7,5% i sada se kreće od 97,9 do 100,9 din/kg, u zavisnosti od vrste prodajnog objekta. Šećera i brašna ima u prodajnim objektima “Merkatora-S” i u toj firmi ističu da, uprkos problemima u nabavci, nastoje da obezbede dovoljne količine svih proizvoda za redovno snabdevanje potrošača.
Beograd - Burek je dobio zvanični pravilnik, a od juna ove godine svaka buregdžinica, ukoliko želi da nastavi da radi, moraće da primenjuje standard hasap. “Pod nazivom “burek-pita” može da se prodaje jedino pekarski proizvod koji se dobija od pšeničnog brašna tipa 500, masnoće i vode, uz dodatak mlevenog mesa, sira, voća ili povrća”, naglašavaju u Generalnom inspektoratu Ministarstva poljoprivrede i postavljaju pred pekare stroga pravila za sirovine. “Burek sa mesom mora da sadrži najmanje 20% mlevenog mesa, burek sa sirom najmanje 20% sira, a burek sa voćem najmanje 10% voća u odnosu količinu upotrebljenog brašna”, kažu u inspektoratu.
Kovilj - Povodom sve učestalijih zahteva za smenu ministra poljoprivrede Saše Dragina oglasilo se udruženje "Ekofarmer" u Kovilju. "Smenu traže monopolisti koji upravljuju tržištem poljoprivrednih proizvoda u Srbiji. Oni žele da manipulišu i
Ministarstvom poljoprivrede. Mi poljoprivredni proizvođači se protivimo takvim zahtevima i tražimo da se pitamo o takvim potezima i zahtevamo od premijera da primi predstavnike
Udruzenja i Asocijacija poljoprivrednika i sa njima dogovara dalje odluke." Saopštenje je potpisao predsednik Udruženja "Ekofarmer" Đorđe Janjin.
Novi Sad - Do pre mesec dana u Srbiji se činilo da će faliti mineralnih đubriva za proletnju prihranu pšeničnih polja, a danas se azotni minerali nude u izobilju i po različitim cenama – saznao je „AgroServis” u Zadružnom savezu Vojvodine.
- Ponovo je na sceni robno zaduženje, jer proizvođači nemaju novca za kupovinu. Mi smo pokrenuli objedinjenu kupovinu za zadrugare, jer želimo što jeftiniju nabavku. U ovaj posao do sada se prijavilo desetak zadruga iz Vojvodine – rekao je Radislav Jovanov.
Trgovci mineralnih đubriva su počeli ozbiljnu prodaju i u pojedinim slučajevima nude nižu cenu od one po kojoj su već neka udruženja kupila minerale. Cena uree (rinfuzno) se kreće od 35 do 42 dinara po kilogramu.
Zvanična ponuda ovog đubriva u Hrvatskoj i Rumuniji je 29.646 dinara po toni, a u baltičkim zemljama 27.157-28.138 dinara po toni.
NPK 20:20:20 (u rinfuzi) u istočnoj Evropi se prodaje po 29.797 dinara tona, dok u zemljama Beneluksa NPK 15:15:15 (u rinfuzi) po 37.697 dinara tona, a DAP po 43.376 dinara tona.
Uvoznici su količine koje nude obezbedili po nižim cenama i znatno ranije, pa se lako može dogoditi da naši poljoprivrednici kupe mineralno đubrivo po nižoj ceni od trenutne u Evropi.
Ministarstvo poljoprivrede u prvoj polovini godine neće se pojaviti sa subvencijama za nabavku đubriva, ali ta mogućnost nije isključena za jesenju setvu.
London - Izdanje Poljoprivreda Danas (Farming Today, BBC) u emisiji od 04.02.2011. izdvaja jedan od novootkrivenih problema u govedarskoj proizvodnji - strana tijela u želudcima krava. Posebno su opasni razni metalni predmeti. Najčešće su to komadići žice, razne spajalice, ekseri, komadići poljoprivrednih oruđa, limovi itd. Ova tijela kretanjem unutar želudca krava mogu oštetiti zidove želudca, prodrijeti unutar tijela, pa čak uzrokovati smrt životinje. Za rješavanje ovih problema, Komesar Evropske Unije za zdravlje preporučuje ubacivanje malih magneta pravougaonog oblika u rumen krava. Novinarka Sara Svadling je razgovorala sa jednim farmerom iz Devona o upotrebi ovih magneta. Magneti se ubacuju putem cijevi u želudac krave. Cilj im je da prikupljaju metalne predmete u želudcu. Farmer ističe da najveći problem predstavljaju komadići žice, koji su oštri i tanki, te lako mogu prodrijeti u tijelo. Cijena magneta je bila oko 1,5 funti (1 funta = 1,18 evra), međutim zbog potražnje došlo je do porasta, te farmer očekuje da će uskoro biti oko 2 funte. Pored toga ističe bolje zdravstveno stanje svojih krava, te uvjeravanje veterinara da magneti ne mogu imati negativan uticaj na
Miljan Erbez
Rim - Cene hrane u svetu dostigle su januaru rekordnu visinu, objavila je Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO). Hrana je u odnosu na decembar prošle godine poskupela za 3,4%, što je najviše od kada je 1990. FAO počeo da prati cene hrane. Zabeleženo je povećanje cena svih prehrambenih proizvoda osim mesa. “Cene hrane moraju da se sledećih meseci drže pod kontrolom, posebno u zemljama sa niskim prihodima, koje će možda uskoro imati problem da plate uvoz hrane”, rekao je ekonomski stručnjak te organizacije UN Abdilreza Abasijan. Zbog poskupljenja hrane, koje je počelo u avgustu prošle godine, strahuje se da bi moglo doći do masovnih protesta.
Kišinjev - Vlada Moldavije odlučila je da obustavi izvoz pšenice zbog strahovanja od prehrambene krize. Ministar poljoprivrede Moldavije Vasile Bumakov rekao je juče da je zemlja izvezla tri puta više pšenice prošle godine nego 2009., što je ispraznilo rezerve. Moldavija je u “ozbiljnoj opasnosti” od manjka žitarica, rekao je Bumakov. Trenutne rezerve pšenice su 135.000 tona, nešto manje nego što zemlji treba do jesenje žetve. Moldavija je jedna od najsiromašnijih evropskih država, čija je glavna delatanost poljoprivreda. Prošle godine izvezla je pšenicu u Italiju, Rumuniju, na Kipar, u Rusiju i u Bangladeš.
Beograd - Federalna služba za veterinarsku i fotosanitarnu kontrolu Ruske Federacije zvanično je potvrdila da je 12 srpskih kompanija, koje se bave proizvodnjom mesa, mesnih prerađevina i mlečnih proizvoda, 28. januara 2011. uvršteno u spisak kompanija koje zadovoljavaju propisane standarde i kojima je odobren izvoz u Rusiju. U pitanju su Juhor iz Jagodine, Karneks iz Vrbasa, Neoplanta iz Novog Sada, Big Bul iz Bačinaca, Zlatiborac iz Mačkata, Srpsko-ruska trgovinska kuća iz Novog Sada, Valeta iz Vučkovice, Kuč kompanija iz Kragujevca, Farmakom MB AD Mlekara Šabac, Select Milk iz Inđije, Somboled iz Sombora i Ice cream Factory iz Nove Pazove
Beograd - Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Milan Petrović izjavio je da će davanja po umatičenom grlu ove godine biti dvostruko veća nego lane.
Davanja će iznositi 25.000 dinara po kravi naspram prošlogodišnjih 12.500 dinara, kazao je Petrović otvarajući Osmi Svetosavski sabor mladih poljoprivrednika pod sloganom "Zlatna gruda zemlje koje volim".
Ovogodišnje premije za mleko biće takođe značajno povećane i iznosiće pet dinara po litri sirovog mleka, dok su u 2010. bile 1,5 dinara, kazao je državni sekretar.
Petrović je ukazao da će, dok će uredbe koje se odnose na stočarstvo "biti malo pojačane", regresiranje ratarske proizvodnje ostati na nivou iz prethodne godine, odnosno 14.000 dinara po hektaru.
Tara - Nakon završetka Sedmog zimskog seminara Kluba 100P plus i Asocijacije „Vojvodina agrar”, koji se održao od 23. - 29. januara na Tari, uz učešće 250 polaznika, saopšteni su stavovi i zaključci koji se odnose na poslovanje u ovoj godini. Uz podršku Nacionalnom programu razvoja poljoprivrede za period 2011-2013. rečeno je da bez njegove dosledne primene nije moguće ostvariti konkurentnost domaće poljoprivrede, što zahteva efikasne isplate svih podsticaja. Među predlozima za izmenu dosadašnjeg modela finansiranja od resornog ministarstva se zahteva da se izdvajanje za nabavku mineralnih đubriva (1,5 milijarda dinara) usmeri za povećanje iznosa subvencija po hektaru sa 14.000 na 18.000 dinara.
Rim - Riba je sve prisutnija u ljudskoj ishrani zahvaljujući bumu industrije uzgajanja, ali u okeanima jata riba nastavljaju da se smanjuju uprkos međunarodnih napora da se reguliše i zustavi prekomerni ulov. Agencija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) kaže da nema poboljšanja u stanju ribljeg sveta i da je ukupan procenat prekomernog ulova nesto veći nego 2006. Najveća zasluga je na ribljim farmama koje su na putu da prestignu ribolov kao glavni izvor ribe za hranu. Na otvorenom moru, broj ribe se smanjuje zbog prevelikog i ilegalnog ulova koji lovcima donosi od 10 milijardi dolara do 23,5 milijarde dolara godišnje, kaže FAO.
Novi Sad - Cene pšenice, kukuruza i soje na referentnim svetskim tržištima tokom prošle nedelje približile su se apsolutnim cenovnim maksimumima, zabeleženim još krajem 2007. i u prvoj polovini 2008. godine, saopštila je novosadska Produktna berza. Na berzi ocenjuju da je pšenica danas jedna od najdeficitarnijih roba na svetskom tržištu, a nemiri u Egiptu, koja je najveći uvoznik pšenice, dodatno destabilizuju tržište. U Srbiji je istovremeno, u odsustvu mehanizma za zaštitu od prekomernog izvoza, “nervoza sve prisutnija”. Prosečna cena trgovanja kukuruzom iznosila je 22,88 dinara za kilogram sa PDV-om, što je za 0,39 odsto manje nego sedam dana ranije.
Beograd - Na sajmu Fruit Logistica u Berlinu od 9. do 11. februara predstaviće se 12 srpskih firmi sa asortimanom svežeg voća, povrća i šumskih pečurki, najavila je Evica Mihaljević iz asocijacije “Plodovi Srbije”. I ove godine nastup firmi iz Srbije na sajmu podržava USAID Agrobiznis projekat. Firme koje će predstaviti proizvode na sajmu u Berlinu su “Lučić grupa” “Planten”, “Južni Banat”, “Agrar-Komerc”, “Igda Impeks” i “Agroprom kom”. Na toj sajamskoj manifestaciji nastupiće i “Atos Vinum”, “Sagal”, asocijacija “Frut lend” “Kul fud”, “Natura kop” i zemljoradnička zadruga “Prima borovnica”. Ovaj sajam prošle godine posetilo je oko 54.000 posetilaca iz 125 zemalja.
Zlatibor - Uz učešće bezmalo 1000 stručnjaka iz poljoprivrede na Zlatiboru je počelo 45. savetovanje agronoma u organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Prvog dana najviše se diskutovalo o uticaju klimatski promena na poljoprivredu, menadžment Instituta je obavesto poljoprivrednike da će cena semena biti na prošlogodišnjem nivou a ministar za poljoprivredu Saša Dragin je potvrdio da Srbija neće uvoziti niti proizvoditi genetski modifikovanu hranu.
Naša najuglednija semenska kuća, Institut za ratarstvo i povrtarstvo ima čime da se podiči. Njihovim semenom posejano je četiri i po miliona hektara. U zemlji je priznato 1000, a u svetu 300 sorti i hibrida. Istrajnim radom više od 100 istraživača i 60 naučnih radnika institutsko seme uspeva da opstane ne svetskom tržištu u vremenu kada proizvodnja hrane zbog stalnih poskupljenja dolazi u fokus svetskog ineresovanja.
Otvaravši savetovanje ministar za poljoprivredu Saša Dragin je rekao da će ministrarstvo svojim kontaktima pomoći da Institut unapredi proizvodnju a seme iz konvencionalne proizvodnje plasira na šire svetsko tržište.
Prema Draginovim rečima zajedno sa Institutom za ratarstvo i povetarstvo ministarstvo će u proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane dosta uložiti kroz centar za organsku poljoprivredu u Bačkom Petrovcu. Prema rečima direktora Instituta Borislava Kobiljskog taj centar bi trebao da sačuva naše autohtone sorte koje su pred nestajanjem.
Poljoprivrednike prisutne u velikom broju na savetovanju najviše je interesovalo koliko će morati da izdvoje za seme za predstojeću setvu. Upravnik zavoda za uljane kulture Vladimir Miklič, kaže da će cene instituskog semena biti na prošlogodišnjem nivou.
Novi menadžment instituta za ratastvo i povrtarstvo demantuje priče o privatizaciji te ustanove i najavljuju povezivanje u javno-privatno partnerstvo.
Do petka, 4 februara, na 45. savetovanju agronoma na Zlatiboru biće predstavljeno 50 naučnih radova.
Brisel - Evropska unija odlučila je da nakon afere sa dioksinom u Nemačkoj pooštri kontrolu stočne hrane, a ministri poljoprivrede 27 zemalja članica već su dali nalog Evropskoj komisiji da razradi odgovarajuće predloge o nadzoru. EU je izvukla pouku iz skandala s dioksinom u Nemačkoj i zbog toga predlaže strožije kontrole proizvođača stočne hrane, koje bi ubuduće garantovale strogu podelu proizvodnje tehničkih masti i masti za stočnu hranu, preneo je Dojče vele. Unija namerava da uspostavi i sistem upozoravanja za dioksin u hrani, pa će privatne laboratorije ukoliko u probama otkriju dioksin, biti obavezne da prijave takve nalaze.
Beograd - Zbog rasta cena sirovina, goriva i najavljenog poskupljenja struje i uglja, polovinom februara potrošače čeka novi talas poskupljenja prehrambenih proizvoda. Hleb Sava će od 10. februara koštati 55 dinara po vekni. Na listi proizvoda koji će poskupeti tokom sledećeg meseca su i ulje, brašno, testenine, slatkiši, kafa i pivo. Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije, kaže da je korekcija cena hleba neminovna i da već sad postoje uslovi da on poskupi. I mlinari najavljuju da potrošači najkasnije za mesec i po dana mogu da očekuju i nove dodatne korekcije cena brašna i testenina. Uzrok je poskupljenje pšenice na berzama.
Beograd - Pritisnuti slabijim prometom, trgovci i klaničari, najavljuju ovih dana pojeftinjenje svežeg svinjskog mesa za 3,2%. Glavni razlog je kako kažu pad cena tovljenika na srpskom tržištu za 10 do 15%. To obaranje cena više je posledica sezonskog karaktera tržišta mesa, nego veće proizvodnje i boljeg stanja u stočarstvu. Za kilogram svinjskog buta najčešće se plaća od 389 do 454 dinara, a narednih dana cena bi trebalo da padne za 11 do 14 dinara. Istovremeno, na tržištu takozvana “živa mera” tovljenika posle sniženja najčešće iznosi 120 do 130 dinara. Pojedini klaničari ističu da ne treba očekivati da će se ovaj trend pojeftinjenja dugo zadržati.
Davos - Politički lideri okupljeni na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu upozorili su da rast cena hrane nosi rizik od podsticanja nemira, pa i ratova, pri čemu apeli da se smanje špekulacije na globalnom tržištu sirovina nisu na skupu ozbiljnije razmatrani.
Indonežanski predsednik Susilo Bambang Judhojono je podsetio da će stanovništvo Planete do 2045. da se poveća na devet milijardi sa sadašnjih sedam. On se zapitao kakav će to pritisak predstavljati na raspoložive količine hrane, energije, vode i sirovina, pozivajući na zajedničko rešavanje tog problema.
Moskva - U Rusiji, pogođenoj jakim sušama, nastavljaju da rastu cene poljoprivrednih proizvoda, što bi moglo dovesti do revidiranja očekivane inflacije za 2011. godinu, kaže zamenik ministra za ekonomski razvoj Andrej Klepač. “Za inflaciju postoje realni rizici. Ona može biti veća od naših prognoza”, dodao je Klepač. “Mi do sada nismo uspeli da zaustavimo rast cena prehrambenih proizvoda a povećanje cena ubrzalo se u decembru. Postoji rizik da se nastavi rast cena žitarica na proleće a samim tim i hleba i mesa”, rekao je Klepač. Ruski premijer Vladimir Putin izjavio je u oktobru da će inflacija u 2011. biti 6,3%.
London - Gladovanje svetske populacije treba sprečiti, pa bi zato trebalo dozvoliti i veću upotrebu genetski modifikovane hrane, piše “Dejli telegraf”. Komisija naučnika koju je osnovala britanska
vlada upozorava da je neophodno naći niz rešenja - od toga da se tradicionlana poljoprivreda učini efikasnijom, do uvođenja gm žitarica. Britanski list zaključuje da su organizacije za zaštitu životne sredine suviše dugo vodile kampanju protiv genetski modifikovanih proizvoda i da izveštaj britanskih naučnika šalje pravi signal ne samo u pravcu za veće korišćenje te hrane, već i za upotrebu nanotehnologije i kloniranja stoke, a sve kako bi se izbegla masovna glad.
Novi Sad - MK Group je podnela krivičnu prijavu protiv predsednika Ekološkog pokreta Novog Sada Nikole Aleksića zbog narušavanja poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti. MK Group je najavila da će protiv Aleksića zbog njegovih izjava da ta kompanija uvozi genetski modifikovano seme pokrenuti i parnicu za naknadu štete s višemilionskim odštetnim zahtevom. Ova kompanija je ponovo demantovala tvrdnje da uvozi genetski modifikovano seme. Ekološki pokret Novi Sad saopštio je ranije da MK Group uvozi genetski modifikovano seme i herbicide i da to zna i ministar za poljoprivredu Saša Dragin. Dragin je demantovao te tvrdnje.
Beograd - Novi način praćenja standarda građana koji se primenjuje od početka godine, potpuno je usklađen sa statistikom EU, izjavio je ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević. To znači da će potrošačka korpa u Srbiji sadržati isti broj proizvoda kao u EU i njihove cene će se upoređivati na isti način. “Više neće biti razlika između praćenja broja artikla, cena i kupovne moći građana Srbije u odnosu na bilo koje druge stanovnike EU”, rekao je Milosavljević. Novom potrošačkom korpom, koja će sledećeg meseca biti predstavljena javnosti, kako je naglasio ministar trgovine,
moći će potpunije i kvalitetnije da se prati stanje kupovne moći u Srbiji.
Subotica - Da bi podstakla stočare da se bave uzgojem mlečnih goveda, “Subotička mlekara” im daje beskamatni kredit u junicama sa rokom otplate od sedam godina. Mnogi koji mogu uzimaju kredit u novcu, ali se ovo rešenje pokazalo kao veoma interesantno. Junice se daju stočarima na pet do sedam godina. Posle tog perioda, stočar je obavezan da nekom drugom stočaru koji uđe u program da isti broj junica koji je uzeo. Za ovakav kredit u životinjama nije potrebno učešće, nema kamate, ali se daje intabulacija na neku vrednost. Intresovanje za program je veliko - tri puta je više zainteresovanih nego raspoloživih junica. U lancu je trenutno više od hiljadu krava.
Novi Sad - Vojvođanski proizvođači mleka prete zatvaranjem farmi, ukoliko država ne poveća premije i otkupnu cenu mleka. Centralna asocijacija proizvođača mleka Vojvodine, uz podršku 250 najvećih kooperanata “Imleka”, Subotičke mlekare i “Somboleda” uputila je zahtev Ministarstvu poljoprivrede i Privrednoj komori Srbije, da premije sa sadašnjih pet dinara budu povećane na 10,5 dinara po jednom litru. Mlekari od Ministarstva i Komore zahtevaju i da pod hitno pronađu način, da se iz agrarnog budžeta za ovu godinu izdvoji 250 evra za svako umatičeno grlo. Skoro sve mlekare u Srbiji povećale su cene mleka i mlečnih proizvoda prethodnih dana zbog povećanja otkupne cene mleka.
Zagreb - Hrvatska poljoprivreda uoči samog ulaska u Evropsku uniju gotovo je pred kolapsom. Tvrde to danas mnogi poljoprivrednici, a svoje tvrdnje potkrepljuju sve manjom proizvodnjom poljoprivrednih kultura, kao i drastičnim padom broja stoke. Posebno zabrinjava činjenica da je pod pšenicom zasejano svega 100.000 do 120.000 ha površina, što je upola manje nego što se inače sejalo, te drastičan pad proizvodnje stoke i sve to u referentnoj godini kada je važan svaki zasejani hektar i proizvedeni kilogram poljoprivrednog proizvoda. Najteže je stanje u svinjarstvu i to više nego alarmantno, a ukidanje podsticaja samo će još više pridoneti padu te proizvodnje.
Rusija, Australija, Južna Amerika - Malo je znakova da bi cene kvalitetne pšenice na svetskom tržištu mogle u dogledno vreme da se smanje, upozoravaju svetski analitičari. Oni ne očekuju da će Rusija odobriti izvoz hlebnog žita pre jula. Osim toga, u Australiji su na delu razorne poplave, dok suša vlada Južnom Amerikom i nekim delovima SAD, koje su vodeći svetski izvoznik pšenice. Na evropskom tržištu su od sredine decembra cene pšenice svake nedelje beležile nove najviše vrednosti za gotovo tri godine. One su trenutno samo 15% ispod 300 evra za tonu - rekordne vrednosti zabležene u sezoni 2007/08. Analitičari smatraju da bi taj razmak mogao lako da se premosti tokom 2011.
Sofija - Bugarska će postaviti ogradu od bodljikave žice duž 143 kilometra granice s Turskom da bi sprečila širenje stočne bolesti šap i slinavka, saopštilo je juče bugarsko Ministarstvo poljoprivrede. Ministarstvo je objavilo da će postavljanje ograde prema Turskoj početi “odmah po suzbijanju žarišta šapa i slinavke u selu Režovo”. U tom selu kraj granice s Turskom veterinari su juče uništili 200 krava, ovaca, koza i svinja. Prošle nedelje je u pokušaju zaustavljana bolesti uništeno 500 grla stoke u susednom mestu Kosti. Posle okončanja hladnog rata Bugarska je demontirala veliki deo ograde od bodljikave žice na granici s Turskom.
Skoplje - Proizvođači duvana u Makedoniji, uz podršku poljoprivrednika iz svih regiona zemlje, protestvovali su ispred Parlamenta u Skoplju, u očekivanju da poslanici, na zahtev opozicije, raspravljaju o položaju proizvođača duvana. Protest proizvođača duvana je uglavno usmeren prema otkupljivačima koji nerealno procenjuju njihov rod, ne poštujući uputstvo vlade koja subvencionira ovu kulturu. Proizvođači traže da se otkup duvana sprovodi kontinuirano i u tri klase, po ceni od nešto više od 3 evra za kilogram, dok su otkupljivači dosad procenjivali duvan nižom klasom i za to nudili niske cene.
Čačak - Plodovi borovnice su protekle godine imali odličnu cenu na domaćem i inostranom tržištu, u proseku oko dva dolara po kilogramu. To perspektivno sitno voće trenutno se u Srbiji gaji u savremenim plantažnim zasadima na površini od 80 ha. Ovi podaci saopšteni su na sastanku Nacionalne asocijacije” Srpska borovnica” održanom u Čačku. Tom prilikom, stručnjak Instituta za voćarstvo Aleksandar Leposavić rekao je da se u poslednijh deset godina borovnica svrstala među najtraženije voćne vrste u svetu. Naša je prednost, ocenjuje Leposavić, što zbog povoljnih agroekonomskih uslova imamo dug raspon sazrevanja, što omogućava dužu ponudu naše borovnice.
Beograd - Direktor Klastera cvećara Srbije Simon Zečević izjavio je da je u 2010. izvezeno cveća u vrednosti od oko 200.000 evra, uglavnom u zemlje bivše Jugoslavije. “Zbog ekonomske krize prošlogodišnji izvoz bio je malo slabiji u odnosu na 2009, ali sudeći prema velikom interesovanju prvih dana ove godine, veoma je moguće da će ovogodišnji planirani izvoz biti realizovan već u prvom kvartalu”, rekao je direktor Zečević. . Klaster cvećara Srbije okuplja oko 200 proizvođača cveća i semenskog bilja.
Sremski Karlovci - Samo korak deli vinogradarstvo u Srbiji da bi se nazvalo uređenim sektorom poljoprivrede. Do tog nivoa potrebno je da se izvrši nova reonizacija vinogradarskih područja. Ministarstvo poljoprivrede, sa Mrežom za podršku ruralnom razvoju, u Sremskim Karlovcima je prezentovalo predlog granica vinogradarskih geografskih proizvodnih područja, što će biti uslov za pomenutu reonizaciju. Za potpuniju sliku o ovom poslu nedostaju pravi podaci o površinama pod vinogradima, a pogotovo o njihovoj rodnosti i sortama. Vinogradari rejonizaciju ocenjuju kao korisnu za zasnivanje i održavanje proizvodnje sa geografskim poreklom, što donosi kvalitet u ponudi vina i veću cenu.
Beograd - Ministar poljoprivrede Saša Dragin kaže da je spreman da napusti mesto u Vladi Srbije, ukoliko neko smatra da ne radi dobro svoj posao. „Mnogo smo loših trenutaka proživeli baš zbog toga što štitimo isključivo poljoprivrednika i apsolutno ne idemo na ruku nijednom velikom sistemu i nijednom monopolisti u ovoj zemlji“, kaže Dragin povodom najava da je prvi kandidat da ostane bez funkcije u rekonstrukciji vlade. „Nijedna optužba prema Ministarstvu nije bila da radimo za tajkune, ali ima gomila medijskih optužbi koje nemaju veze sa životom, a koje su plasirane od tajkuna da bi se oštetio ugled Ministarstva“, objašnjava ministar poljoprivrede.
Resovo - Drugo žarište slinavke i šapa zabeleženo je na jugoistoku Bugarske, na bugarsko-turskoj granici, saopštila veterinarska služba te zemlje. U saopštenju se navodi da su testovi sprovedeni na stoci u selu Resovo bili pozitivni. Bugarsko ministarstvo poljoprivrede objavilo je u subotu da su znaci bolesti primećeni kod 90 goveda, 70 ovaca i 30 svinja u Resovu i da su vlasti spremne da odmah unište životinje ako ispitivanja potvrde da su obolele. Bugarska veterinarska služba prošle nedelje uništila je više od 500 životinja - ovaca, koza, goveda i svinja - pošto je oktriveno 37 slučajeva slinavke i šapa u selu Kosti, blizu Resova.
Novi Sad - Na Produktnoj berzi u Novom Sadu cena pšenice „stoji“ na 25 dinara, dok je kukuruz posle pada sa 21,38 na 21 dinar zabeležio danas novi porast na 21,60 dinara za jedan kilogram (bez PDV-a). Kukuruz u Budimpešti za isporuku u martu danas je plaćan 22,69 din/kg, a u Čikagu 20,07 din/kg. Berza u Budimpešti imala je najveću cenu pšenice u regionu – 27,17 din/kg, a u Čikagu za martovsku isporuku pšenica je plaćana 22,53 din/kg.
Mačva - Unija poljoprivrednih proizvođača Mačve, Srema i Pocerine danas je objavila saopštenje za javnost u kome se ističe nezadovoljstvo poljoprivrednika ovog regiona o „sve težoj situaciji“ u ovoj oblasti. Kako se navodi: „Seljak Mačve i Srema a samim tim i cele Srbije, postao je građanin drugog reda bez ikakvog prava odlučivanja o svojoj sudbini. Zbog toga, po hiljaditi put pozivamo da neko u ovoj zemlji stane iza seljaka. Odustajannje nadležnih ministarstava od evropskih tokova razvoja poljoprivrede više neće biti tolerisano“, kaže se u saopštenju. Celovit tekst ovog saopštenja nalazi se na http://www.agroservis.rs/files unija%20saopstenje.pdf
Užice - Okružni zadružni savez Užica organizaovao je javnu raspravu o Nacrtu Zakona o zadrugama, kojoj se odazvala polovina od 60 pozvanih. Zaključeno je da posle dugog zapostavljanja i marginalizovanja, donošenje novog Zakona o zadrugama doživljava se kao vaskrs zadrugarstva. Konstatovano je da je novi Zakon „naslonjen“ na evropske postulate i da treba da doprinese renesansi zadrugarstva, ali će, s obzirom na trenutno stanje u ovoj oblasti, trebati dosta vremena da se vrati na nekadašnje pozicije. U raspravi su istaknuti problemi rastakanja i ne priznavanja zadružne imovine, što zakon mora regulisati. Pohvaljen je predlog da u postupku osnivanja zadruge bude minimum 10 zadrugara sa minimalnim kapitalom od 500 evra, uz susgestiju da zaduge budu brojnije i time ekonomski moćnije. Siva ekonomija je direktan atak na poslovanje zadruga, pa od države treba tražiti da je suzbije. Novi početak je i prilika da se vratiti zadružna etika, ne samo kod zadrugara već u čitavom društvu, kako bi zadruge dobile pravo mesto u ukupnom privrednom ambijentu Srbije. U trenutku kada sela nestaju, a ljudi beže od poljoprivrede, Zakon o zadrugama je jedna od posledniih šansi da se taj proces zaustavi.- konstatovano je na skupu u Užicu.
Zlatiobor - Proteklog vikenda u Mačkatu je održan 11. Sajam suhomesnatih proizvoda. Učestvovao je 21 proizvođač pršute, slanine, kobasice, stelje, pastrme i čvaraka, od 40 registrovanih sa ovog područja. Svi izlagači imaju HACCP sertifikat i robu plasiraju pod svojom robnom markom. I ove godine, najveći i najpoznatiji ovdašnji proizvođač suhomesnatih proizvoda, kompanija „Zlatiborac“, nastupao je van konkurencije.
- Proizvođači suhomesnatih proizvoda sa ovog područja vode računa o kvalitetu. Ovaj proizvod je potpuno bezbedan za ishranu i bez premca je u svojoj kategoriji. Bezuspešni su mnogi pokušaji da se ukrade ovaj brend, na proizvođačima i državi je da ga sačuvaju – rekao je otvarajući sajam Zoran Mićović, direktor Uprave za veterinu pri Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva. Druga je godina kako kvalitet izloženih proizvoda ne cenjuje stručni žiri, već se glasovima posetioca bira najbolji pršutar. Na oko 3.000 glasačkih listića, najčešće je bilo ime Milije Brkovića iz Kačera kod Užica, inače višedecenijskog, poznatog pršutara. Iza njega, po broju glasova, su Mačkaćani Dragan R. Stojanović i Dragoljub Šopalović. Iako su organizatori obećavali za 10% niže cene, posetioci sajma su konstatovali da su cene približne trgovačkim i onim na okolnim pijacama. Svinjska pršuta prodavala se za 1.100-1.500, goveđa pršuta za 1.300-1.600, najjeftinija slanina i kobasica mogla se kupiti za 700 dinara, stelja za 1.000 dinara, dok je kilogram čvaraka koštao 1.200 dinara. Svi posetioci koji su glasali bili su kandidati za vredne nagrade u suhomesnatim proizvodima, dobitnik glavne nagrade, džaka pršute, je Slavica Janković iz Arilja. U najboljim godinama promet tokom tri sajamska dana kretao se oko 10 miliona dinara, poslednjih godina je za dva do tri miliona manji. Prema proceni organizatora, opštine Čajetina, Turističke organizacije „Zlatibor“ i Kulturno-sportskog centra Čajetina, sajem je posetilo desetak hiljada ljudi.
Bratislava - Slovačka želi da zaštiti svoje poljoprivrednike i rešila je da produži zabranu prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima. Sedmogodišnji prelazni period o kome se Bratislava dogovorila sa Evropskom unijom kada je u nju ulazila 2004. godine ističe u maju ove godine. “Dogovorili smo se da produžimo strancima zabranu kupovine poljoprivrednog zemljišta na još tri godine. Predlog zakona ide u vladu”, kazala je slovačka premijera Iveta Radičova. Slovački zemljoradnici privređuju uglavnom na iznajmljenom zemljištu a žale se da nemaju dovoljno novca da ga otkupe, dok za bogate strance iz stare Evrope novac ne bi predstavljao problem.
Berlin - Nemačke vlasti zabranile su prodaju jaja, živinskog i svinjskog mesa sa još 934 farme, za koje se naknadno ispostavilo da su koristile stočnu hranu zagađenu toksičnim dioksinom. Nemačka ministarka poljoprivrede Ilze Ajgner saopštila je da su vlasti savezne države Donja Saksonija otkrile da je proizvođač za koga se sumnja da je distribuirao hraniva zagađena dioksinom, prikrio podatke o isporukama na još 934 domaće farme, preneo je AP. Ajgnerova je zatražila od vlasti u ovoj državi da se privedu odgovorni za propust u kontroli poslovanja tog proizvođača stočne hrane. Firme umešane u najnoviji prehrambeni skandal se još spore oko odgovornosti.
Beograd - U toku 2010. Srbija je uvezla više od 8.400 tona crnog luka i čak 25.000 tona jabuka. Zemlja koja „pola Evrope može da hrani” u inostranstvu je nabavila i oko 5.000 tona pasulja, kao i više od 600 tona šargarepe, pokazuju podaci granične Fitosanitarne inspekcije Ministarstva poljoprivrede. Uvezli smo nešto manje od 4.800 tona paprike, a na spisku zeleniša koji smo u toku minule godine kupili van granica naše zemlje nalaze se kruške, krastavci, paradajz, beli luk, kupus, čak i šljive. Godišnji izveštaj graničnih inspekcija pokazuje i da voće i povrće najviše uvozimo iz Španije, Češke, Austrije, BiH, Egipta, Grčke, Holandije, Italije, ali i Kine i Kirgizije.
Berlin - Dve sedmice posle izbijanja skandala sa dioksinom u životnim namirnicama, nemačke vlasti su sve sigurnije da proizvođač nije omaškom, već uz puno znanje nadležnih isporučivao zagađenu stočnu hranu. Prema navodima internet izdanja magazina “Špigel” istražne vlasti su otkrile da je firma za proizvodnju stočne hrane “Harles i Jenč” zagađenu mast mešala sa stočnom hranom sve dok nisu postignute dopuštene vrednosti dioksina. Pored toga, to preduzeće je 2010. zatajilo rezultate najmanje tri testa kojima je trebalo da se utvrdi prisustvo dioksina u stočnoj hrani. Firma “Harles i Jenč” je juče, kako javljaju mediji, podnela zahtev finansijskim vlastima da je proglase insolventnom.
Sremska Mitrovica - Za industrijsku klanicu „Mitros“ u stečaju gradonačelnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimović traži domaćina, jer bi, obnavljanjem proizvodnje u ovoj klanici, direktno i indirektno, posao našlo više od dve hiljade ljudi. „Mitros“, koji ima klanicu za svinje i goveda kapaciteta prerade oko hiljadu svinja dnevno, ima i novu pileću klanicu, sagrađenu 1999. godine, za preradu 3.500 komada pernate živine dnevno. U ovoj klanici je do privatizacije 2007, kada je kao „spasitelj“ došao „Svislajon“, bilo 980 radnika. Od tada do danas „Mitros“ je stigao do stečaja i u njemu sada radi stečajni upravnik, čuvari i nekoliko službenika.
Sofija - Bugarske vlasti saopštile su da je zbog pojave slinavke i šapa na jugu Bugarske preventivno ubijen veći broj domaćih životinja na oko 500 farmi. Kako su naveli iz ministarstava zdravlja i poljoprivrede Bugarske, bolest je otkrivena u 36 slučajeva od 1.600 pregledanih životinja u selu Kosti, na granici prema Turskoj. Pretpostavlja se da je do širenja bolesti slinavke i šapa u Bugarskoj došlo preko Turske, kada je jedan zaraženi divlji vepar zalutao na bugarsku teritoriju, gde su ga ustrelili lovci. Bugarska je najavila da će od EU zatražiti kompenzaciju za proizvođače koji su pogođeni odlukom Evropske komisije o zabrani izvoza svinjskog mesa zbog pojave bolesti.
Beograd - Velika afera u Nemačkoj zbog mesa, stočne hrane i jaja zatrovanih dioksinom otvorila je iznova pitanje kakvim se mesom hranimo i odakle ono sve dolazi u Srbiju. Prošle godine meso, istina, nismo kupovali iz Nemačke, ali smo ga uvozili iz Italije, Danske, Holandije, kao i Makedonije i BiH. Najviše smo uvezli svinjskog mesa i govedine. Stručnjak PKS Vojislav Stanković kaže da je prošle godine uvezeno ubedljivo najviše svinjetine. - Svinjskog mesa uvezeno je oko 2.000 tona za prvih deset meseci, zatim oko 784 tone živih svinja za klanje, dok je govedine, junetine i teletine uvezeno oko 85 tona - navodi Stanković.
Beograd - Zakon koji zabranjuje proizvodnju i promet genetski modifikovanih organizama za sada se ne menja, tvrde u Ministarstvu poljoprivrede. Potpredsednik Vlade Božidar Đelić, posle nedavne posete Briselu, najavio je da predstoje izmene zakona, kojima će biti bolje regulisan status genetski modifikovanih organizama. To je bilo dovoljno da počnu spekulacije da li eventualne izmene znače da će Srbija dozvoliti uvoz i upotrebu genetski modifikovane hrane. Spekuliše se da su izmene Zakona o genetski mo difikovanim organizmima uslov za ulazak u Evropsku uniju i Svetsku trgovinsku organizaciju. U resornom ministarstvu kažu da se zakon koji zabranjuje proizvodnju i promet takvih proizvoda za sada ne menja. Međutim, bivša ministarka poljoprivrede Ivana Dulić Marković smatra da nove tehnologije, među kojima je biotehnologija, mogu da reše mnoge probleme u poljoprivredi. - Nisam za potpunu dozvolu ali ni zabranu upotrebe genetski modifikovanih organizama, jer u tom slučaju ni država, ni stručna javnost nemaju kontrolu nad onim šta se zaista događa. Mislim da je evropska regulativa o upotrebi genetski modifikovanih organizama zaista prava mera i da mi, u našim propisima treba da primenimo ovu regulativu- kaže Ivana Dulić Marković. Ona dodaje da je privilegija proizvođača da mogu da koriste jeftiniju genetski modifikovanu sojinu sačmu svuda u svetu, osim u Srbiji gde praktično postoji zabrana, što je dovelo do skuplje stočne hrane i direktnog negativnog uticaja na razvoj stočarstva.
Novi Sad - Centralna asocijacija proizvođača mleka Vojvodine, uz prisustvo 250 najvećih kooperanata Imleka, Subotičke mlekare i Somboleda je ponovila nezadovoljstvo i zahteve zbog niskih otkupnih cena mleka i za ne činjenje prozvani su – Privredna komora Srbije i Ministarstvo poljoprivrede, jer nisu utvrdili najnižu cenu mleka i model po kome se formira otkupna cena.
Povećanje premije za mleko sa četiri na pet dinara za stočare nije dovoljno, pa se u zahtevima za rešavanje svog statusa prema državi ističu pozamašni iznosi. Tako za svako umatičeno grlo farmeri traže iz Agrarnog budžeta 250 evra i premiju za mleko od 0,11 evra i da se isplaćuju mesečno, a ne kvartalno. Kao pomoć farmeri vide i u ostvarenju zahteva da im se državno zemljište do 100 hektara dodeli u zakup bez nadoknade, na period od pet godina, a da se kvota za regresirano dizel gorivo sa 60 litara poveća na 200 litara po hektaru.
Za stabilizaciju snabdevanja mlekom oni očekuju da se iz Državnih robnih rezervi za njih odvoji pozajmica kukuruza, stočnog brašna, uljarica i repini rezanci, jer sadašnje cene ovih roba poskupljuju njihovu proizvodnju.
Asocijacija je donela i odluku da njeni članovi prestanu sa plaćanjem usluga pojedinim stručnim službama, od kojih, kako kažu, nemaju puno koristi.
Proizvođače mleka posebno je pogodila vest iz Imleka da je razlog za povećanje cena u trgovinama veća otkupna cena mleka. U trgovinama mlečni proizvodi su skuplji za tri odsto. Najave da će se navodne otkupne cene mleka sa 33,10 dinara u dogledno vreme smanjiti za pet odsto opredeljuje mnoge da prekinu saradnju sa Imlekom.
- Po najnovijoj kalkulaciji, proizvođačka cena mleka dostiže 40 dinara, a i ta cena od 32 dinara koju mlekara nudi do naših proizvođača nije stigla od tog prošlog navodnog podizanja cene. Ovo je samo njihovo obećanje. Ovog časa ne želim da komentarišem šta će se sve dogoditi ako se ponovo naši zahtevi odbiju. Ali, znam da više nećemo nikoga poštedeti odgovornosti – kaže za „AgroServis” Sanja Bugarski, predsednica Asocijacije.
Ako se ostvari poruka velikog broja proizvođača da će ugasiti farme kada vrate kredite – onda će mleka u ponudi za otkup biti još manje.
I ova Asocijacija je je zamerila poslanicima Narodne skupštine što su izglasali najmanji Agrarni budžet u regionu.
Kao neophodne akte na nivou države Asocijacija ističe Zakon o mleku i Zakon o subvencijama sa razrađenim delom o stočarstvu.
Rim - Agencija Ujedinjenih nacija saopštila je da su cene hrane u decembru dostigle rekordno visoki nivo zbog rasta cena šećera, žita i uljarica, kao i zbog štete koju je loše vreme nanelo nekim usevima. Izveštaj Organizacije za hranu i poljoprivredu – FAO, ukazuje da su porasle cene pšenice, kukuruza i drugih žitarica. Ekonomista pomenute organizacije, Abdolreza Abasian, ukazao je da vlada velika neizvesnost oko cena hrane i dodao da bi one mogle porasti još više.U novembru, pomenuta organizacija sa sedištem u Rimu, upozorila je međunarodnu zajednicu da se pripremi za teška vremena tokom 2011. ukoliko proizvodnja važnih žitarica znatno poraste.
Brisel - Evropska unija je saopštila da neće obeštetiti nemačke stočare koji su pretrpeli finansijski gubitak zbog prekomernog zagađenja stočne hrane, te i stoke, dioksinom. EU će, međutim, regulisati aktivnost proizvođača masti čiji su nusprodukti koji sadrže dioksin, umešani u stočnu hranu. Ukoliko nisu osigurali stada, stočari mogu računati samo na pomoć vlada svojih zemalja, ali tek ukoliko Evropska komisija odobri njenu isplatu.
Beograd - Poljoprivredna inspekcija Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u decembru 2010. godine, izvršila je kontrolu 336 pekara na teritoriji Republike Srbije prema Uredbi o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna „T-500". Tokom kontrole vršena je provera da li je proizvođač hleba ispunio obaveze iz Uredbe kojom se nalaže da proizvodi hleb od brašna T-500, težine 500 grama i u količini od 40% dnevne prozvodnje svih vrsta hleba. Nakon izvršene kontrole 336 pekara, utvrđeno je da kod 8 pekara proizvodnja nije bila usklađena sa Uredbom. Kod četiri proizvođača hleb je bio manji od propisane težine i prozvodili su količine manje od 40% obaveznog hleba, dva prizvođača nisu poštovala propisan odnos sirovina, dok su ostali prozvodili hleb od namenskog brašna a koji je bio deklarisan kao da je proizveden od brašna „T-500". Inspekcija je podnela prekršajne prijave protiv proizvođača koji nisu uskladili proizvodnju hleba sa navedenom Uredbom.
Seul - Na farmi u blizini južnokorejske prestonice Seula juče je potvrđena epidemija ptičjeg gripa, zbog čega je porasla zabrinutost od širenja bolesti uprkos merama karantina koje su na snazi od 31. decembra. Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je na farmi pataka u Anseongu, 77 kilometara južno od Seula, laboratorijski potvrđeno da je za iznenadni pomor tokom vikenda kriv virus H5N1. To je na ovoj farmi prvi slučaj epidemije posle tri godine. Taj virus se širi vazduhom i postoji opasnost da se prenese sa živine na ljude, navela je južnokorejska novinska agencija, ističući da u Južnoj Koreji nije bio zabeležen nijedan slučaj oboljevanja ljudi.
Novi Sad - Vlasnici traktora, radnih mašina i kombajna ubuduće će imati obavezu da vozila registruju svake godine. Dosadašnji pravilnici podrazumevali su registraciju traktora za učešće u javnom saobraćaju, koja je važila godinu dana i trajne registracije za učešće u poljoprivredi i van saobraćaja. Donošenjem pravilnika od 1. januara 2011. svi traktori moraće da budu registrovani svake godine. Međutim, kako registracija takvih vozila zavisi od donošenja pravilnika kojim je regulisano pitanje tehničkog pregleda vozila, a koji još nije objavljen, trajne tablice i dalje važe. Godinu dana nakon što taj podzakonski akt stupi na snagu, vlasnici traktora imaće obavezu da urade novu registraciju.
Beograd - Novim Zakonom o organskoj proizvodnji, koji je počeo da se primenjuje 1. januara, dobija se pravni okvir za praćenje organske proizvodnje, utvrđivanje stvarnih mogućnosti i registraciju obima proizvodnje, što će potencijalno omogućiti i veću pomoć države, rekla je državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede Mirjana Milošević. Zakon se, kako je navela, odnosi na proizvode biljne i stočarske proizvodnje i to na primarne poljoprivredne proizvode, prerađene poljoprivredne proizvode koji se koriste kao hrana, ali i na stočnu hranu, seme, rasad i sadni materijal, kvasac koji se koristi kao hrana i hranu za životinje.
Beograd - Uvođenje izvozne dažbine za pšenicu u ovom trenutku je neophodno radi stabilizacije domaćeg tržišta i zadržavanja neophodnih količina hlebnog žita u zemlji, ali ta mera, sama po sebi, nije dovoljna da spreči dalji rast domaće cene pšenice, rečeno je u Ministarstvu poljoprivrede i udruženju “Žita Srbije”. Naime, Ministarstvo trgovine i usluga najavilo je da će početkom januara uputiti predlog Vladi Srbije za uvođenje izvozne dažbine za pšenicu u iznosu od pet dinara po kilogramu, kako bi se obezbedila stabilnost u snabdevanju domaćeg tržišta hlebnim žitom i brašnom i amortizovao pritisak na rast cena.
Berlin - U Nemačkoj se produbljuje skandal izazvan strahovanjima od moguće kontaminacije ogromnog broja jaja otrovnom kancerogenom materijom dioksinom. Vlada u Berlinu čini sve što je u njenoj moći kako bi ograničila štetu koju bi mogla da pretrpi nemačka poljoprivreda. Vlada tvrdi da nema opasnosti po zdravlje građana, da je prikupljena sva kontaminirana stočna hrana i da su svi prehrambeni proizvodi koji se dovode u vezu sa kontaminacijom povučeni iz prodaje. Čini se, međutim, da je situacija sve ozbiljnija. Nemačka vlada je saopštila da je skoro 3000 tona zagađene masne kiseline prodato proizvođačima stočne hrane. Vlasti su prvobitno govorile da je reč o 500 tona. Sada se nagoveštava i da je 136.000 jaja sa farme na kojoj je pronađena stočna hrana sa dioksinom prošlog meseca izvezeno u Holandiju.
BBC
Novi Sad - Odlukom gradske Uprave za privredu Novog Sada turistička manifestacija „Vinska ulica od Božića do Božića“ produžena je do četvrtka, 13-tog januara. Prema rečima Bobana Vukovića iz nevladine organizacije „Vitis“, koja je organizator „Vinske ulice“, time su čelnici grada izašli u sustret zahtevima izlagača da zbog dobre prodaje produže manifestaciju do proslave Pravoslavne Nove godine. Inače, na platou isped Srpskog narodnog pozorišta više od 20 izlagača prodaju vino, rakiju, domaće kolače, med i unikatni nakit.
Ruma - Prvi ovogodišnji vašar u Rumi bio je siromašan po ponudi stoke, dok su tezge robe široke potrošnje, hrane, alata, odeće i obuće bile postavljene u dva-tri reda na ulicama u dužini od skoro dva kilometra. Osim tri krave, stotinak komada teladi i prasića, u stočarskom delu bilo je još nekoliko ovaca i preko stotinu konja. Prasad je doneo farmer iz Čantavira i pored cene od 180 dinara za kilogram prodao je par komada, dok su nakupci za sve prasiće nudili 170 dinara za kilogram. Junadi nije bilo, ali su izvoznici za Bosnu i Hercegovinu prikupili adrese tovljača i datume za isporuku. Cena koju su juče nudili za junad u tipu simentalaca bila je 1,80 evra za kilogram. Telad je zadržala u proseku cenu od 3 evra za kilogram, ali je prodato svega desetak komada. Pažnju prolaznika privukao je štand sa desetak izloženih magaraca, koje je gazda neobeležene dovezao iz Pirota, a kaže da su kupljeni u Makedoniji. Najskuplje grlo je imalo cenu 175 evra. Verovatno po prvi put u istoriji rumskog vašara nije radila vaga – jer nije bilo potrebe.
Seul - Južna Koreja je potvrdila epidemiju ptičijeg gripa. To je prva epidemija širokih razmera nakon 2008 godine kada je stradalo 100.000 jedinki živine u nastojanju vlasti da spreče širenje epidemije. Ministarstva zdravlja i poljoprivrede pojačala su inspekcije farmi. Preporuka farmerima je da uvedu i zaštitne mere kao što su podizanje zaštitnih mreža kako bi se mogućnost kontakta divljih ptica i živine sveo na najmanju moguću meru. Južna Koreja je tri puta bila pogođena avijarnom influencom, a poslednja epidemija bila je u aprilu 2008. U međuvremenu, zemlja je doživela veliku epidemiju slinavke i šapa. Tom prilikom uništeno je više od 660,000 kopitara i svinja. Procenjani gubitak je iznosio više od 400 milijardi vona (350 miliona dolara).
Beograd - Uvođenje izvozne dažbine za pšenicu u ovom trenutku je neophodno radi stabilizacije domaćeg tržišta i zadržavanja neophodnih količina hlebnog žita u zemlji, ali ta mera, sama po sebi, nije dovoljna da spreči dalji rast domaće cene pšenice, rečeno je u Ministarstvu poljoprivrede i udruženju "Žita Srbije". Ministarstvo trgovine i usluga najavilo je da će početkom januara uputiti predlog Vladi Srbije za uvođenje izvozne dažbine za pšenicu u iznosu od pet dinara po kilogramu, kako bi se obezbedila stabilnost u snabdevanju domaćeg tržišta hlebnim žitom i brašnom i amortizovao pritisak na rast cena. "Predloženom taksom bi se neophodne količine pšenice zadržale u zemlji, što bi imalo pozitivan uticaj na cene proizvoda od pšenice, odnosno snabdevenost potrošača po prihvatljivim cenama proizvoda od strateškog značaja za zemlju", ističu u tom ministarstvu. Direktor udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković ocenio je da je takva tržišna mera u ovom trenutku nužna, jer su iz zemlje već praktično izvezeni raspoloživi viškovi pšenice, pa bi veći izvoz mogao narušiti domaće bilanse. On je, međutim, istakao da ona, sama po sebi, "ne može biti kompletno rešenje". "Da bi rast cene hlebnog žita bio zaustavljen, tu izvoznu dažbinu mora pratiti i ukidanje carine na uvoz pšenice i samim tim stavljanje naše pšenice u konkurentski odnos prema pšenici iz okruženja", ocenio je Saković. On je napomenuo da je to što je cena domaće pšenice "otišla" iznad cene hlebnog žita na međunarodnom tržištu već dovelo do zastoja izvoza žita, pa je tako u novembru iz Srbije izvezeno samo 6.000 tona pšenice, dok je prosek od jula do kraja oktobra bio oko 80.000 tona mesečno. "To što smo, prema bilansu, imali da prodamo i izvezemo, otprilike je urađeno. Od prvog jula (početak ekonomske godine za pšenicu) do sada, iz Srbije je izvezeno ukupno oko 450.000 tona pšenice, računajući i brašno", precizirao je Saković, ocenjujući da bi "svaki dalji veći izvoz mogao da dovede do toga da praktično ne bude dovoljno pšenice na domaćem tržištu".
Beograd - Srbija je u Rusiju izvezla više od 70 hiljada tona svežih jabuka za jedanaest meseci prošle godine, što je 415 odsto više u odnosu na godinu dana ranije, rečeno je Tanjugu u Privrednoj komori Srbije. Vrednost izvoza svežih jabuka iz Srbije na rusko tržište je 33,2 miliona dolara za jedanaest meseci prošle godine dok je u istom periodu 2009. izvoz bio svega 7,9 miliona dolara. Sveže jabuke su posle pokrivača podova drugi proizvod u srpskom izvozu na rusko tržište, slede olovni akumulatori, podne ploče, lekovi, šipke i profili od bakra. Ukupno 93 kompanije iz Srbije izvozilo je sveže jabuke u Rusiju, a srednja cena kilograma iznosila je 0,47 dolara.
Opširnije: Tanjug.rs
Pirot - Čuveni gumeni opanci pirotskog „Tigra“ stigli su u Japan. Istina, malo redizajnirani, ali su zadržali svoju staru formu obuće koju mnogi znaju pod imenom „piroćanci“. Nov model čuvenih „piroćanaca“ nastao je na osnovu inicijative japanskih partnera iz firme „Vallauris“, koji su tokom posete „Tigru“, radi upoznavanja s programom zaštitne gumene obuće, pokazali veliko interesovanje i za opanak. Prve isporuke, oko 2.000 pari opanaka, u Japan su plasirane ove jeseni. Izvršni direktor za korporativno upravljanje u „Tigru“ Jelena Petković kaže da je posebna čast biti prisutan na izuzetno zahtevnom tržištu Japana.
Bečej - Predstavnici sindikata i menadžmenta PIK-a “Bečej” uz prisustvo pokrajinskog sekretara za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslava Vasina održali su sastanak na kome su se saglasili da je dogovor, koji je pre dva meseca postignut, ispoštovan. Do sada su isplaćene zarade za oktobar a do Nove godine će radnici dobiti prvi deo novembarskih plata. Prihvaćen je predlog generalnog direktora PIK-a Živana Gavrilovića da u januaru bude isplaćen drugi deo novembarske i prvi deo decembarske plate a u februaru drugi deo decembarskih i prvi deo januarskih zarada. Time je stavljena tačka na višemesečne sukobe u ovom Kombinatu.
Čačak - Cena žive mere jagnjadi pred praznike u Srbiji je povećana sa 200 dinara, u proseku za 30 do 50 dinara po kilogramu. Rast cene nije rezultat velike kupovine pred praznike, već slabe ponude. “Potražnja raste, poslednje tri nedelje cena skače, tako da je prošle nedelje na Čačanskoj pijaci bila 250 dinara“, kaže odgajivač ovaca Milorad Miko Antonijević. Kako tvrde stočari iz Čačka, poznatog po najvećem broju pečenjara u Srbiji, razlog skoka nije povećana tražnja nego slaba ponuda. Sela u okolini Čačka su opustela, a stočni fond je desetkovan tako da pečenjare jedva uspevaju da nabave dovoljno pečenica kako bi podmirile tražnju za pravoslavni Božić.
Topola - Poljoprivrednicima u okolini Topole, u Šumadiji, a verovatno je tako i u celoj Srbiji, stigla su ovih dana poreska rešenja za 2009. godinu u kojima se traži da retroaktivno plate sva dugovanja. Direktor Poreske uprave Srbije Dragutin Radosavljević rekao je ekskluzivno za „AgroServis” da je to veliki problem, ali da mora da se reši. - Mislim da poljoprivrednici moraju da izvrše ovu obavezu, ali bićemo tu malo – elastični. Može na rate, može reprogram. O tome treba da se informišu u svakoj filijali poreske uprave u celoj Srbiji, kaže Radosavljević. Na opasku da sada ovi poljoprivrednici nemaju ni overene zdravstvene knjižice, niti mogu da se leče, Radosavljević kaže da mu je sve to poznato, ali da je zakon takav da mora da se „na ovaj, ili onaj način“ ispune obaveze. Podseća da već godinama poljoprivrednici koji nemaju registrovanu delatnost ne plaćaju porez, jer ih je država toga oslobodila radi unapređenja agrara. Napominje da 40 odsto stanovništva Srbije, ili tri miliona, živi na selu. Kaže, takođe, da sada jedan zaposleni „izdržava“ 1,2 penzionera. Priliv sredstava je neophodan, jer država sada, po rečima Radosavljevića, iz budžeta obezbeđuje 230 milijardi dinara za Penzioni fond. Inače, po novom zakonu, samo nosilac domaćinstva u porodici poljoprivrednika se obavezuje na plaćanje poreza i doprinosa, a svi članovi domaćinstva „preko njega“ imaju zdravstveno osiguranje.
Novi Sad - Kompenzacioni fond Srbije, nakon godinu dana eksperimentalnog rada na formiranju javnih skladišta, ovu godinu završio je sa pet licenciranih i potpisanim protokolom o saradnji sa Državnih robnim rezervama koje koriste usluge 82 ovlašćena skladištara. O tome Tatijana Đukanović, zamenik direktora Kompenzacionog fonda, kaže: - Prema svim važećim zakonskim regulativama, status javnog skladišta stekli su vlasnici silosa u Adi, Bačkom Petrovcu, Uljmi, Požarevcu i Negotinu, a za još deset objekata postupak je u toku. Za iduću godinu planiramo da zadovoljimo potrebe u regionima, pa očekujemo da ova skladišta rade u Šapcu, Zaječaru, okolini Subotice i tako dalje – kaže Đukanovićeva.
Među silosima koje koriste Državne robne rezerve, 40 je tehnički osposobljeno da dobije status javnog skladišta i kada taj prostor bude na usluzi ratarima oni će imati priliku da u većem broju čuvaju robu za povoljnije cene. Sistem javnih skladišta zaživeo je u Bugarskoj i Rumuniji i oni su povezani sa tamošnjim berzama i državnim rezervama.
Novi Sad - U okviru programa osnivanja novih poljoprivrednih zadruga, Udruženje „Agroprofit“ iz Novog Sada istražilo je poslovanje ovih asocijacija i utvrdilo da manje od trećine gazdinstava u selima sarađuje sa postojećim zadrugama. Tako se godinama tov junadi, svinja i mleka, ali i proizvodnja i prodaja kukuruza i pšenice obavljaju mimo zadruga. U Zadružnom savezu Srbije tvrde da je u „punoj operativi“ svega 500 zadruga i da se donošenjem savremenog Zakona o zadrugama može pospešiti osnivanje novih i uključivanje većeg broja mladih u zadružni pokret. Prema anketi „Agroprofita“, zadruge u selima su bez obrtnih sredstava, neophodne mehanizacije, ali i stručnih kadrova potrebnih za poslovanje u tržišnim uslovima. Mladi poljoprivrednici, odgovarajući na pitanje „šta uraditi – da li da postojeća zadruga bude i njihova ili da prave novu“, rekli su da je „bolje osnovati novu“, ali da ne znaju kako to da učine. Suočeni sa upisanim odredbama Nacrta zakona po kojima to može učiniti 10 pojedinaca, oni kažu da je „lakša varijanta“ da to bude troje ili petoro građana bez razlike na njihovo srodstvo. O ovoj inicijativi Slobodan Teofanov, pomoćnik ministra poljoprivrede, za „AgroServis“ kaže: - Dobro je da mladi vide šansu za poboljšanje života na selu u osnivanju zadruga i to njih troje ili petoro, ali to pravo se ne može preneti na postojeće u kojima bi mnogi želeli da ostanu sami i da rasprodaju imovinu – kaže Teofanov. Rasprava o Nacrtu zakona o zadrugama, čiji predlagač je Ministarstvo za trgovinu i regionalni razvoj, trajaće do kraja januara.
Beograd - Trgovačke marže na hranu i piće u Srbiji iznose i do 60 odsto. Najveće zarade ostvaruju veliki trgovinski lanci, a najmanje samostalne trgovinske radnje. I jedni i drugi, međutim, tvrde da mesta za snižavanja marži nema jer bi to ugrozilo profitabilnost njihovog poslovanja. Prema podacima Eurostata, zvanični proizvođački rabati koji se odobravaju trgovcima u Srbiji, u proseku iznose 15 do 20%. Međutim, ono što se nigde ne prikazuje, objašnjava Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, jesu dodatni rabati na ime manipulativnih troškova, troškova transporta, rokova plaćanja i pozicioniranja robe u radnji, koji iznose 30 do 40%
Beograd - Pčelari Srbije su ove godine na tržište zemalja EU isporučili oko 60 vagona meda, pri čemu je postignuta cena od 2,5 evra/kg, izjavio je juče predsednik Udruženja pčelara “Matica” u Čačku Nikola Petković. “U izvozu su poštovani propisani standardi kvaliteta, što otvara nove mogućnosti prilikom sklapanja budućih ugovora sa inostranim kupcima”, rekao je Petković na skupu pčelara Moravičkog okruga. Na ovom području registrovano je oko 250 pčelara, koji raspolažu sa više od 10.000 košnica. Pčelari su na skupu zatražili da se, prilikom utvrđivanja strategije razvoja pčelarstva u skladu sa pravilnicima EU, posebna pažnja obrati na propisane standard.
Brisel - Većini evropskih poljoprivrednika 2010. ostaće u sećanju kao vrlo dobra godina. Prema prvim procenama Eurostata, evropske kancelarije za statistiku, prihod od poljoprivrede po radniku tokom ove godine u celoj EU porastao je za 12,3%. Prošle godine je taj prihod pao za skoro 11%. Rast ovogodišnjih prihoda rezultat je rasta vrednosti poljoprivrednih proizvoda. Naime, zbog rasta cena hrane vrednostpoljoprivrednih proizvoda iskazana u proizvođačkim cenama ove godine je bila viša za 4,3% u odnosu na 2009. Pri tom ratarski proizvodi su bili skuplji za 6,3%, a stočarski nešto manje 2,4%. Za 9% bilo je skuplje i povrće.
Novi Sad - Nakon prijave SPOS-u od strane pčelara da se u nekim megamarketima med određenih firmi prodaje na malo u teglama i po 215 dinara (dok je otkupna cena 268 dinara), SPOS je najpre tu pojavu prijavio Veterinarskoj inspekciji Ministarstva poljoprivrede, koja je prijavu prosledila inspektorima na terenu. Iako još uvek nema zvaničnog saopštenja, saznajemo da je obavljena kontrola kvaliteta takvog meda u jednom marketu u Novom Sadu, kažu u SPOS-u i dodaju da je zbog ovih prijava predsedniku SPOS-a Rodoljubu Živadinoviću pretili su prebijanjem. SPOS očekuje detaljnu istragu nadležnih organa, i utvrđivanje naredbodavca pretnje u što skorijem roku.
Zagreb - Nekadašnji uzgredni proizvod svinjokolja, čvarci, poslednjih godina postal su u Hrvatskoj luksuzna roba. Tako čvarci sada postižu neobičan tržišni paradoks - nekada najjeftiniji nusprodukt obrade svinja dvostruko je skuplji od najskupljih vrsta mesa poput, na primer, bifteka koji košta 50–60 kuna za kilogram. Mnoge mesare ih više i ne proizvode, a pretežno su se zadržali u porodičnoj manufakturi, gde se obradi poneka svinja za vlastite potrebe, pa za tržište jedva da nešto i preostane. Tradicija se, naravno, zadržala najviše u Slavoniji, odakle je došla ideja da se, na primer, poput kulena zaštite kao domaći brend s geografskim poreklom pod nazivom – slavonski čvarci.
Skoplje - Ove godine u budžetu Makedonije za ruralni razvoj bilo je izdvojeno 10 miliona evra, ali je jedna trećina sredstava ostala je neiskorišćena. Za narednu godinu u te svrhe opredeljeno je 12 miliona evra, piše skopski dnevnik Vreme. Pomenuta sredstva najviše su koristila domaćinstva kojima je poljoprivreda osnovna delatnost, i to za nabavku poljoprivredne mehanizacije. U ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Makedonije navode da ih je iznenadilo veliko interesovanje za razvoj ruralnog turizma. Najveći interes za razvoj ruralnog turizma pokazale su opštine Berovo, Pehčevo i Delčevo u istočnoj Makedoniji, nadomak granice sa Bugarskom, navodi list.
Vrbas - Farmeri sa područja Bačke i Banata, okupljeni u Udruženju odgajivača ovaca i koza „Bikara“, sa sedištem u Vrbasu, tržištu su isporučili ove godine petnaestak hiljada jagnjadi i jaradi, pola miliona litara mleka, više od pedeset tona raznih mlečnih proizvoda i prerađevina od mesa, kao i znatne količine vune. Njihov proizvodni učinak, kažu, mogao bi da bude i veći samo kada bi država sistemskim rešenjima obezbedila stalni podsticaj razvoja ovčarstva i kozarstva.
Beograd - Ministarstvo poljoprivrede nije zadovoljno visinom budžeta od 20 milijardi dinara za 2011. godinu jer ne zadovoljava potrebe srpskog agrara, izjavio je juče ministar poljoprivrede Saša Dragin i istakao da je agrarni budžet u nesrazmeri sa onim što poljoprivreda doprinosi srpskoj ekonomiji. „Iako smo jedino ministarstvo koje je dobilo povećan budžet za dve milijarde dinara u odnosu na prošlu godinu izuzetno smo nezadovoljni visinom tog budzeta“, rekao je ministar u parlamentu na sednici Odbora za poljoprivredu. Dragin je rekao da će te dve milijarde dinara biti usmerene na subvencije u stočarstvo koje je, kako je istakao, izuzteno ugroženo u proteklih pet -šest godina.
Moskva - Rusija bi mogla da produži zabranu izvoza žitarica na period posle 1. jula 2011. ako iduće godine ne bude u mogućnosti da požnje 80 miliona tona žitarica, izjavio je juče predsednik ruskog Udruženja za žitarice Arkadij Zločevski. U Rusiji je zasejano 15,5 miliona hektara ozimih useva za žetvu u 2011., u poređenju sa 18 miliona hektara pre godinu dana. Vlada te zemlje nastoji da poveća setvu jarih useva kako bi nadoknadila to sniženje. Ruski ratari se, međutim, suočavaju s pomanjkanjem veštačkih đubriva i moraju da povećaju zalihe u januaru kako bi bili spremni za prolećnu setvu jer bi, u suprotnom, setva mogla da podbaci.
Beograd - Prema analizama Zavoda za proučavanje sela, u narednih dvadesetak godina oko 700 sela će nestati sa mape Srbije, pošto u njima više neće biti stanovnika. „Naše društvo mora da promeni stav prema selu i seljaštvu. Nažalost, koliko je meni poznato, jedina smo zemlja u regionu koja nema nacionalni program razvoja poljoprivrede i seoskih područja. Država bi trebalo najpre da odgovori na pitanje: Kakvo je selo potrebno Srbiji“, kaže direktor Zavoda za proučavanje sela Đura Stevanović. On dodaje da razvoj sela zavisi od malobrojnih seoskih ustanova, a posebno od škola koje su i kulturni i socijalni centri u selima.
Beograd - Nedugo po poskupljenju hleba, pekari su podigli cene i peciva za 10 do 25%. Međutim, u zavisnosti od kvaliteta, ponude i tražnje, cene se u pekarama razlikuju. Bilo je za očekivati da posle povećanja cena pšenice i brašna na red dođe i poskupljenje pekarskih proizvoda” , kaže Zoran Pralica, predsednik Unije privatnih pekara Srbije. “Kilogram pšenice sa PDV dostiže 27, a brašna do 40 dinara, pa je logično da se promene i cenovnici peciva. Jer, u ovom slučaju, pored poskupljenja sirovine, imamo i osetan rast kursa evra, kao i poskupljenje goriva”, dodaje on. Pojedini pekari rukovode se stanjem na tržištu. To znači da koriguju cenovnike samo za peciva koja imaju prođu.
Beograd - Na stočnim pijacama u Srbiji u prvoj nedelji decembra zabeležen je blagi rast cene prasadi, dok su tovljenici i krmače za klanje pojeftinili zbog nešto bolje ponude, objavljeno je u biltenu Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije. Na pijaci žive stoke u Čačku cena prasadi do 15 kgkretala se od 150 do 160 din/kg, dok su stočna grla do 25 kg koštala 150 din/kg. Prodajna cena tovljenika ostala je nepromenjena i varirala je od 130 do 140 din/kg, u zavisnosti od kvaliteta i telesne mase grla. Ponuda krmača za klanje nije se bitnije menjala u odnosu na prethodnu nedelju, a najčešća cena po kojoj su se mogle pazariti varirala je od 120 do 130 din/kg žive mere.
Sarajevo - Plan investicionog fonda Salford da proda svoje prehrambene kompanije u Srbiji obuhvata i njihove tri mlekare u BiH. Tako Saflord prodaje i banjalučku Mljekaru, dubički Mlijekoprodukt i sarajevski “East Milk”. Predstavnik Salfordove grupacije “Danube Foods” za BiH Nebojša Ristić potvrdio je da plan prodaje Imleka, Subotičke mlekare, Bambi Banata i Knjaza Miloša u Srbiji uključuje i povezane mlekare u BiH. On je objasnio da je “razlog za prodaju to što Salford završava svoj investicioni ciklus na ovom području”. U naredne dve godine taj investicioni fond prodaće sve kompanije u kojima ima vlasnički udeo, kako na području Srbije, tako i Ukrajine, Rusije i Gruzije.
London - Kao još jedan znak oporavka svetske privrede, aukcijska kuća “Kristi” objavila je da je u ovoj godini ostvarila prodaju vrhunskih vina i žestokih pića u vrednosti od 71 milion dolara, što je oko nivoa iz 2007. godine, odnosno pre svetske ekonomske krize. Čarls Kertis, šef odeljenja za vina “Kristija”, napominje da je trend na ovom sektoru i dalje u porastu i predviđa da će cene u 2011.godini da se vinu “nebu pod oblake”. Proletos je kuća “Kristi” na 10 aukcija održanih u Londonu, Parizu, Ženevi, Amsterdamu, Njujorku i Hong Kongu prodala vina i žestoka pića u ukupnoj vrednosti 20,9 miliona dolara.
Mačva - Protestujući protiv odluke Ministarstva poljoprivrede da kupi 50.000 junica, tridesetak poljoprivrednika iz Mačve i Pocerine organizovalo je u petak akciju prikupljanja novca kako bi se te životinje „što pre” uvezle. Kutiju sa „seljačkim dinarom” poslali su ovom ministarstvu. Dragan Stanković iz Ujedinjene seljačke stranke kaže da žele da „pomognu” Ministarstvu poljoprivrede da pored mleka uveze i meso, „jer proizvode srpskog seljaka neće niko da kupi”. - Kada ministar Saša Dragin dobije ovu kutiju, videće koliko seljaci para imaju - kaže Dragan Stanković. Poljoprivrednici su istakli da im ništa ne znači uvoz junica, jer nemaju novca da ih hrane.
Beograd - Kako pišu “Večernje novosti” mnogi seljaci se pribojavaju najavljenog uvoza frizijskih goveda, koja su znatno skuplja za gajenje. Ona za ishranu koriste koncentrat sa minimum 20% proteina i znatnu količinu vitaminsko-mineralnih dodataka. U Srbiju bi - prema memorandumu koji su potpisali Saša Dragin, ministar poljoprivrede, Vasilij Sekieru, predsednik Upravnog odbora ruskog “Agromeda”, i Andrej Atamančik, generalni direktor “Ost-importa” - trebalo da stigne više od 50.000 steonih junica iz zapadne Evrope. Njihova telad će biti, posle ukrštanja s domaćim bikovima, plasirana na tržišta Rusije i Belorusije, i na taj način bi ova grla bila plaćena. Međutim, i dalje su potpuno nejasni detalji ugovora, kao i način njegove realizacije. Dragin kaže da neće sva goveda - njih 50.000, biti odjednom isporučena, već će se to odvijati sistematski do 2016. godine. - Pošto je ovaj aranžman prihvaćen na predlog kompanija iz Rusije i Belorusije, verujemo da one znaju kako će da ga realizuju. Mi smo ga podržali, jer će se tako povećati stočni fond - obrazložio je Dragin. Nezvanično se tvrdi da će cena junice biti 1.300 evra, a da samo održavanje krave i teleta staje gotovo tri puta više za godinu dana. Godišnja dobit od mleka može biti i do 2.000 evra.
Večernje novosti
Beograd - Država je odustala od privatizacije tri reproduktivna centra za stočarstvo u Velikoj Plani, Krnjači i Temerinu, saopštila je PKS. „Odluka o obustavljanju privatizacije je dobra jer će omogućiti da se oživi stočarstvo u Srbiji, a pre svega mlečno govedarstvo“, rekao je novinarima sektretar Odbora za poljoprivredu PKS Milan Prostran, koji je kazao da će ti centri postati javne ustanove u većinskom vlasništvu države. „Ti centri, koji su formirani radi unapređenja, pre svega govedarstva Srbije, u poslednje dve godine nisu mogli da investiraju u poboljšanje svog rada, jer su čekali šta će se desiti oko njihove privatizacije“, kazao je Prostran.
Novi Sad - Pšenica na Produktnoj berzi u Novom Sadu ima veću cenu od one u Čikagu, Parizu i Budimpešti. Pšenično zrno sa
