magazinvestio namaoglašavanjepišite nam  
Vesti  
arhiva vesti
 
28.10.2014.

Uganda: Mis mora da zna da muze krave

Kampala - U Ugandi je održano takmičenje za Mis Ugande 2014. a jedan od neobičnih uslova bio je da devojke moraju da znaju da muzu krave i čuvaju ovce. Lea Kalanguka postala je Mis Ugande na samo zbog lepote, već zbog promovisanja poljoprivrede i dobrog rada na živinarskoj farmi i uzgajivačnici pečuraka. “Pojoprivredni sektor pruža brojne mogućnosti za zaposlenje, tako da sam zahvalna što takmičenje za lepotu promoviše te vrednosti”, rekla je lepotica posle izbora. Takmičenje koje se svake godine održava uz uobičajene kriterijume, ove godine bio je posvećen “promovisanju mladih u sektoru poljoprivrede”, rekao je organizator Joram Muzira. Privreda u Ugandi uglavnom zavisi od poljoprivrede.

AgroNews

28.10.2014.

SR: Prekinuti berbu kukuruza da bi se posejala pšenica

Novi Sad - Poljoprivredni proizvođači trebalo bi nakratko da prekinu berbu kukuruza i u optimalnom agrotehničkom roku poseju pšenicu, izjavio je profesor NS Poljoprivrednog fakulteta dr Jovan Crnobarac. Podsećajući na to da optimalni setveni rok ističe krajem oktobra, on je naglasio da kašnjenje u setvi hlebnog žita ima negativnije posledice nego produžena berba kukuruza. Zbog čestih padavina u ovom mesecu, ratari su prinuđeni da odlažu berbu najrasprostranjenije domaće žitarice a time i setvu pšenice na onim njivama na kojima je skinut kukuruz. Crnobarac očekuje da će ratari u Srbiji i ove jeseni zasejati uobičajene površine pod pšenicom.

AgroNews

28.10.2014.

SR: Parlamentarne partije pojele subvencije poljoprivrednicima

Beograd - Dve katastrofalne političke i državničke greške kreatora rebalansa Budžeta 2014. su, prema predsedniku DAES-a prof. dr Miladinu Ševarliću, povećanje ukupne rashodne strane Budžeta, što ukazuje da Budžet nije restriktivan za sve korisnike - već samo za one koji nisu protežirani od vladajućih partija, kao i povećanje budžetske apanaže parlamentarnim političkim partijama za 50,8%. Da tragedija bude veća, smanjuju se i subvencije poljoprivredi sa 34.952.136.000 koliko je prvobitno bilo namenjeno na 34.207.193.881 odnosno manje za 744.942.119 dinara ili za 2,13%.

28.10.2014.

SR: Moguće registrovati starije traktore

Beograd - ”Vlasnici priključnih mašina koje su odavno kupili i nemaju račun o tome, moći će da ih registruju“, najavio je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine Atila Juhas. Osim toga, kako je dodao, očekuje se i promena uredbe koja se odnosi na uslove pod kojima poljoprivredna vozila i priključne mašine mogu učestvovati u saobraćaju. ”U Službenom glasniku je 10. oktobra promenjen Pravilnik o registraciji vozila i priključnih mašina, koji dozvoljava registraciju već korišćenih poljoprivrednih vozila za čiju kupovinu njihovi vlasnici nemaju račun, a ukoliko su ta vozila starija od pet godina i ukoliko njihov vlasnik traži registraciju”, rekao je Juhas.

AgroNews

28.10.2014.

SR: Bogdanov: Veća podrška srpskom agraru tek za tri godine

Subotica - Značajnija budžetska podrška domaćoj poljoprivredi moguća je tek za tri godine a do tada je, kao i ubuduće, neophodno da država kreira odgovarajuće mere kako bi se mnogo brižljivije trošio novac kojim se raspolaže za te namene, izjavila je profesorka Poljoprivredenog fakulteta u Beogradu Natalija Bogdanov. “Nije realno očekivati da će biti prostora za to da budžetska podrška poljoprivredi u Srbiji znatnije raste pre 2017.”, rekla je ona. Budžetska podrška trebalo bi da bude pažljivo kreirana “prema potrebama različitih profila korisnika” i da se njeni potencijalni korisnici pravilnije odrede, odnosno “spreči da oni veliki jedu najveći deo budžeta” upozorava profesorka Bogdanov.

AgroNews

28.10.2014.

Kanada: Brusnica jeftina ove godine

Otava - Ovogodišnji prinos brusnice u Kanadi bio je izvanredan zbog povoljnih meteoroloških uslova, ali uzgajivači ove biljke nezadovoljni su niskom otkuponom cenom. Otkupna cene brusnice, koja se na području Severne Amerike gaji za komercijalnu proizvodnju, niska je a ove godine ona se u Kanadi kreće od 10-12 centi kanadskog dolara, što ne može da podmiri ni cenu proizvodnje, tvrdi udruženje koje okuplja 81 kanadskog proizvođača te poljoprivredne kulture. Prirodno stanište brusnice su kisela, močvarna zemljišta Severne Amerike. Kako bi njihova proizvodnja bila uspešna i isplativa, potrebna je odgovarajuća kombinacija klimatskih uslova, sastava zemljišta i količine vlage.

B92

28.10.2014.

SR: Dan otvorenih vrata farmi - Dođi, izaberi, uštedi

Novi Sad - Prvi Dan otvorenih vrata farmi u Srbiji održaće se 25. oktobra, na organskoj farmi Letić, u Čeneju. Ovaj ”Farm gate shopping“ ili ”U pick“ način kupovine podrazumeva da kupci na organskim farmama sami biraju i na taj način dobijaju svežije, kvalitetnije i jeftinije organske proizvode. ”Svi koji budu odlučili da u subotu vreme potroše na farmi, biće u prilici da kupe više

različitih organskih proizvoda od nekoliko proizvođača direktno sa farme, po povoljnijim cenama nego u gradu”, navodi se u pozivu Zelene mreže Vojvodine. Zelena mreža Vojvodine organizuje ovu seriju događaja uz podršku ACCESS projekta Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju – GIZ.

AgroNews

28.10.2014.

SR: Vakcina koči izvoz u EU

Beograd - Srpska svinjetina još dugo neće videti vitrine evropskih prodavnica. Glavni razlog što EU neće naše meso jeste što se u Srbiji svinje i dalje vakcinišu protiv kuge. Dok nadležni objašnjavaju da je put do prestanka pelcovanja protiv ove opake bolesti dug, i u njega moraju biti svi uključeni, stručnjaci tvrde da iza svega stoji farmakološki lobi, koji “živi” od vakcina. Uz to, kako kažu, tu su i nemarni ljudi i inspekcijske službe, koje nisu u periodu od četiri godine, koliko je potrebno za iskorenjivanje kuge, sprovodile vakcinaciju na vreme. Glavni faktori rizika za pojavu i širenje kuge su nelegalni promet svinja - nevakcinisane i neobeležne svinje kojima se trguje.

AgroNews

28.10.2014.

SR: Našem agraru potrebna jasna pravila

Subotica - Predstavnici kompanija u domaćem agrobiznisu istakli su potrebu regionalnog udruživanja radi efikasnijeg nastupa na svetskom tržištu. Oni su zatražili od države da utvrdi jasna uslove poslovanja u poljoprivredi i agroindustriji. “Srpski seljak ima puno pravo da od države očekuje precizna pravila o uslovima za proizvodnju kao i da im stvori uslove za poslovanje kakve imaju farmer i kompanije u okruženju”, rekao je direktor Operacija u “Viktorija grupi” Nikola Vujačić na forumu “Hrana za Evropu”. I direktor “Bambija” Miroslav Miletić istakao je važnost povezivanja u region srodnih kompanija po delatnosti, istovremeno pozivajući državu da koliko god je moguće uredi uslove poslovanja.

AgroNews

22.10.2014.

SVET: Rekordna proizvodnja soje

SAD, Brazil, Argentina - Prinos soje u svetu, koji bi trebalo da dostigne istorijski maksimum od 280 miliona tona, mogao bi prvi put u poslednjih četvrt veka da zadovolji potražnju. Tako bi se konačno uspostavila ravnoteža na tržištu. Soja se u svetu gaji na 100 miliona hektara površine, na četvrtom mestu iza pšenice, kukuruza i pirinča. Najveći proizvođač su SAD, sa proizvodnjom od 85 miliona tona na površini od 30 miliona hektara. SAD, Brazil i Argentina zajedno daju 80 odsto ukupne svetske proizvodnje soje, uglavnom GMO sorte. Evropa je mali proizvođač soje, sa udelom od svega dva odsto u svetskoj proizvodnji. Najveći uvoznici soje u svetu su Kina, Evropska unija i zemlje jugoistočne Azije.

AgroNews

22.10.2014.

Hrvatska: Mandarine i preko neta

Dolina Neretve - Hrvatski proizvođači organizovali su direktnu prodaju svojih mandarina preko interneta i na Fejsbuku. Tako se sada mogu pronaći najkvalitetnije mandarine po istim cenama kao i u trgovinskim lancima. Jedan od njih rekao je da je od početka berbe, u protekle četiri nedelje, prodao 350 paketa. “Jedino što mi ljudi uzvraćaju su pozitivne impresije jer godinamanisu pojeli dobru mandarinu, za šta su nažalost krivi veletrgovci i sistem koji je namešten tako da se preko njih prodaje mandarina, a oni prodaju drugu, treću, četvrtu ili petu klasu u prodavnicama’ , rekao je neretvanski voćar koji je hteo da ostane anoniman zbog velikog broja narudžbina na koje mora da odgovara.

TPortal

22.10.2014.

SR: Državne njive u Vojvodini vrede kao Telekom

Novi Sad - Posle restitucije i vraćanja otete imovine, u kojoj stari vlasnici potražuju 140.000 ha njiva, u Vojvodini će ostati pravo bogatstvo poljoprivrednog zemljišta, a pitanje je kako to na najbolji način iskoristiti i unovčiti. Elem, posle denacionalizacije preteći će oko 200.000 ha poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu u Vojvodini. Ako bi se te njive sve prodale po 10.000 evra/ha, koliko se sada plaćaju, njive bi vredele kao Telekom – dve milijarde evra. Međutim, ako isključimo prodaju strancima, ostaje mogućnost da država kroz kredite pomogne domaćim poljoprivrednicima da kupe njene njive. Ako ih pak bude izdavala, u Vojvodini će naplatiti oko 50 miliona evra godišnje.

Dnevnik

22.10.2014.

Rusija: Obračun s Mekdonaldsom

Moskva - Kremlj je nastavio svoj obračun sa Mekdonaldsom “mobilizacijom” više stotina inspektora i njihovim upadom u 200 restorana američkog lanca širom Rusije. Kako piše portal “Siti ej em”, u pitanju je nastavak odmazde zbog sankcija uvedenih Rusiji

u jeku ukrajinske krize, a inspekcije su vršene po različitim osnovama. Najviše ih je izvršeno zbog navodnih prijava o lošoj higijeni i kršenjem fitosanitarnih propisa, ali je u neke restorane po prvi put stigla i finansijska inspekcija koja češlja knjige. Mekdonalds, kao simbol američkog kapitalizma, ima 440 restorana u Rusiji, koja je prema godišnjem izveštaju kompanije iz 2013. među sedam najvećih tržišta izvan SAD-a i Kanade.

B92

22.10.2014.

Rusija: STOP za goveđe prerađevine iz EU

Moskva - Rusija će od danas proširiti spisak namirnica koje ne mogu da se uvoze iz zemalja Evropske unije, dodavanjem proizvoda od goveđeg mesa, odrezaka i koštanog brašna. Embargo na uvoz tih proizvoda Rusi su obrazložili nezadovoljstvom kvalitetom tih prozvoda koji su se na rusko tržište uvozili iz EU,Takođe su ukazali da pregovori između predstavnika EU i Rusije u Litvaniji nisu ispunili očekivanja ruske strane, a nisu garantovana ni pravna sredstva u budućnosti. O zabrani je odlučila ruska veterinarska i fitosanitarna služba Roselhoznadzor. Ruski veterinari tvrde da su u 17 slučajeva u uvezenim goveđim proizvodima potvrđene zabranjene supstance - kadmium, olovo, listerija i salmonela.

AgroNews

22.10.2014.

Hrvatska/Slovenija: Završen rat oko Istarskoh pršuta

Istra - Hrvatski i slovenački proizvođači postigli su sporazum oko Istarskog pršuta. Ključni rezultati dogovora hrvatskih i slovenačkih proizvođača, odnosili su se na naziv proizvoda koji će glasiti Istarski pršut/Istrski pršut, proširenje područja proizvodnje na slovenački deo Istre i označavanje proizvoda žigom koji je jedinstven za celo područje proizvodnje, a koji je obavezan za sve proizvođače. “Istarski pršut je autohtoni proizvod i nigde u svetu ne proizvodi se onako kako se to radi u Istri”, rekao je župan Valter Flego, i dodao kako je ovim sporazumom dodatno naglašena važnost i činjenica da Istarski pršut pripada teritoriji, a ne državama.

TPortal

22.10.2014.

SR: Pala carina na uvoz svinja iz EU

Beograd - Vlada Srbije spustila je carinu na uvoz živih svinja težine do 50 kilograma iz Evropske unije na pet posto, a ova odluka će važiti do 15. marta 2015. godine. Takvo rešenje Vlada je donela 4. septembra, a samo dan nakon toga, odluka je objavljena u Službenom glasniku. U Upravi carina kažu da su od 5. septembra do 13. oktobra u Srbiju uvezene 2.743 žive svinje, čija je ukupna težina gotovo 70 tona. Bivši ministar poljoprivrede Goran Živkov ocenjuje da je ovo dobra mera doneta u pravom trenutku, jer cena svinjetine u EU pada, a u Srbiji raste, tako da naši proizvođači mesa imaju priliku da kupe svinje za tov jeftinije koje će kasnije izvesti u Rusiju po skupljoj ceni.

AgroNews

22.10.2014.

SR: GMO kuca na vrata, da li otvaramo?

Beograd - Nakon što je u Izveštaju EK o napretku Srbije konstatovano da regulativa o GMO nije

usklađena sa evropskim standardima, to pitanje se ponovo našlo u žiži. Stručnjaci smatraju da treba biti oprezan i ne treba žuriti. Važećim zakonom o GMO, naime, u Srbiji su zabranjeni i proizvodnja i promet takvih proizvoda, a kako je rečeno u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine u pripremi je novi zakon koji rešava to pitanje, ali ne žele da otkrivaju detalje. Prema osnovnim odredbama aktuelnog Zakona o GMO, nijedan modifikovan živi organizam kao ni proizvod od GMO ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije.

AgroNews

17.10.2014.

SR: Jaja skuplja čak 30 odsto

Beograd - Za proteklih nedelju dana jaja su u Srbiji poskupela za oko 30 odsto, a cena im se najčešće kreće od 13 do 20 dinara po komadu. Donedavno, cena se kretala između 10 i 15 dinara po komadu. Konzumna jaja, inače, poskupela su i na pijačnim tezgama i u trgovinama. Trenutno, velikoprodajna cena jaja sa farmi iznosi 10 i 11 dinara po komadu, a razlika između te i cene u trgovinskim lancima, otpada na trgovačku maržu i ostale troškove. “Reč je o sezonskom uticaju na skok cena jaja, a višegodišnje praćenje tržišta pokazuje da jesen donosi uvek povećanu potrošnju, pa je to, između ostalog, dovelo do poskupljenja te namirnice”, kaže Rade Škorić, direktor Zajednice živinara Srbije.

AgroNews

17.10.2014.

Francuska: Vina Bordo: Krah za ovu godinu

Bordo - Tržište vina Bordo nastavlja da beleži pad u proizvodnji posle prošlogodišnje istorijski slabe berbe i smanjenja izvoza u Kinu. U julu ove godine izvoz vina Bordo dostigao je 2,17 miliona hektolitara što je smanjenje za osam odsto na godišnjem nivou sa ostvarenim prihodom od 1,81 milijardi evra, 18 odsto manje nego pre godinu dana, preneo je AFP. Bez obzira na pad prodaje, vino Bordo ostaje lider u pogledu izvoza francuskih vina, sa udelom od 40 odsto u ukupnoj proizvodnji odnosno od 49 odsto u ukupnom izvozu. Osnovni razlog pada prodaje vina Bordo je rekordan prošlogodišnji pad prinosa grožđa od 30 odsto što je dovelo do smanjenja ovogodišnjeg izvoza u Kinu od 25 odsto.

AgroNews

17.10.2014.

Rumunija: Plavi jezik, stop izvozu

Bukurešt - Rumunija je zabranila izvoz žive stoke i ovaca u države EU, pošto je na više mesta u zemlji otkrivena bolest plavog jezika. Rumunskim poljoprivrednicima nije dozvoljneo ni da izvoze govedinu i ovčije meso u Rusiju, Jordan i Saudijsku Arabiju, jer su te zemlje još ranije ovog leta zabranile uvoz iz Rumunije. Prema izveštaju veterinarskih inspektora, plavim jezikom zaražena su goveda i ovce u 23 rumunske županije. Bolest plavog jezika je virusno oboljenje, napada limfne čvorove, odnosno, krvne kapilare, a zatim se veoma brzo razmnožava i napada mišiće i organe. Prvi simptomi kod obolelih grla su otoci na nogama, a zatim i očnih kapaka, usne duplje i nozdrva.

AgroNews

17.10.2014.

Hrvatska: Šta sa mandarinama?

dolina Neretve - Cena mandarina u Srbiji je za oko 100 dinara, u Hrvatskoj košta svega 15 dinara, a mandarina je toliko da ne znaju šta će sa njima. Cena mandarina u jednu kunu (15,5 dinara), ali proizvođači ipak ne mogu da prodaju sav rod. U dolini Neretve rodilo je čak 80.000 tona mandarina, od čega na tržište Hrvatske može da se plasira 15.000 tona, dok preostale količne treba da se izvezu, što je sada veliki problem, jer je zbog ruskog embarga opao izvoz u tu zemlju. Toplo vreme doprinelo je izuzetno velikom rodu, pa su otkupljivači prekinuli otkup, kako bi se rešili zaliha.

AgroNews

17.10.2014.

Crna Gora: Sačuvati pelin

Podgorica - Crnogorsko Ministarstvo poljoprivrede pokrenulo je kampanju zaštite pelina na prostoru Crne Gore, jer je ta začinska i lekovita biljka ugrožena masovnim i nestručnim branjem. Ministar poljoprivrede Petar Ivanović ocenio je da nadaleko poznati veoma cenjeni uskolisni crnogorski pelin može nestati kao biljka ako se nastavi sa branjem kako se to sada čini. Posebno su zabrinuti pčelari, jer se pelin tako uništava da ne može da cveta, zbog čega pčele ostaju bez jedne od najkvalitetnijih medonosnih paša. Ovih dana brda oko Podgorice obilaze grupe berača pelina koje biljku seku srpom do zemlje, zbog čega ona neće moći da cveta bar dve godine, a može biti i sasvim uništena.

AgroNews

07.10.2014.

Hrvatska: Bundeva od 630 kilograma

Đakovo - Najveća bundeva ovogodišnje pete Međunarodne izložbe bundeva i tikvica teška je 630 kilograma i najveća je u Hrvatskoj, ali i u široj regiji. Оvu bundevu uzgojio je Tomislav Đurđević iz Viškovaca, kod Đakova koji u svojoj bašti ima 50 raznih vrsta, više od 100 bundeva i tikvica. Vaga, koja je pripremljena za merenje 21 prispele bundeve, mogla da meri samo do 500 kilograma. Zato je najveća bundeva posebnim

viljuškarem transportovana u poljoprivrednu zadrugu na veliku kolnu vagu. “Dnevno je ovoj bundevi bilo potrebno 200 do 300 litara vode”, rekao je Tomislav Đurđević dodajući kako je i prošle godine osvojio prvu nagradu sa 540 kilograma teškom bundevom.

RTV

07.10.2014.

SR: Opet problem sa izvozom u Rusiju

Beograd - Zajedničkom odlukom nadležnih inspekcija Rusije i Srbije zabranjen je promet žive stoke sa teritorije Srbije na rusko tržište. Ruska služba za veterinarski nadzor “Roseljhoznadzor” je od 30. septembra uvela privremene mere ograničenja na uvoz priplodne krupne i sitne stoke na rusko tržište iz četiri regiona Italije, kao i iz Rumunije i Srbije, preneli su ruski mediji .”Prijavili smo plavi jezik u regionu u kome je ova zaraza prisutna, i to na područiju Medveđe. Srbija je donela rešenje o zabrani prometa papkara iz tog područija, dakle ova zabrana se odnosi na promet živih životinja i ovo nema nikave veze sa izvozom mesa”, kaže načelnica veterinarske inspekcije Sanja Čelebićanin.

AgroNews

06.10.2014.

SR: "Plavi jezik" u srednjem Banatu

Tomaševac - Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine proglasila je selo Tomaševac, na teritoriji grada Zrenjanina, područjem zaraženim i ugroženim od zarazne bolesti kataralne groznice ovaca i goveda, tzv. plavog jezika, saopšteno je danas iz Srednjobanatskog upravnog okruga. Rešenjem je naloženo i preduzimanje odgovarajućih mera radi suzbijanja i iskorenjivanja ove zarazne bolesti.

Bolest plavog jezika registrovana je u naseljenom mestu Tomaševac, a područje u poluprečniku od najmanje 100 kilometara od žarišta proglašava se zaraženim. Takođe, teren u poluprečniku od 50 kilometara od granice zaraženog područja proglašava se ugroženim od ove zarazne bolesti, navedeno je u saopštenju. Ovim povodom danas će biti održana osma sednica Saveta Srednjobanatskog upravnog okruga, na kojoj će biti reči o merama preduzetim radi sprečavanja širenja zaraze.

U Mesnoj zajednici Tomaševac, kada smo ih pozvali, isprva nisu ni znali da je ovo područje proglašeno zaraženim. Tek kasnije nam je sekretar MZ rekao da se čuo sa mesnim veterinarom i da mu je on potvrdio da je u selu otkrivena bolest plavog jezika.

- Situacija u selu je redovna, većina ljudi i ne zna za tu bolest. Nema razloga za paniku, jer opasnosti po zdravlje stanovnika nema – rečeno je „Dnevniku” u Mesnoj zajednici. Veterinarski inspektori, s druge strane, juče su, od ranih jutarnjih sati bili na terenu i na današnjoj sednici Saveta će javnosti predočiti detaljnije informacije.

Bolest plavog jezika, ili kataralna groznica ovaca, jeste akutno virusno oboljenje pretežno ovaca, ali i koza, goveda, jelena i divljih preživara. Javlja se enzootski, u vidu prirodno žarišnih infekcija a prenosi se insektima koji se hrane krvlju, kao što su komarci, krpelji, obadi… Bolest plavog jezika nalazi se na A listi Svetske organizacije za zdravlje životinja.

Dnevnik

05.10.2014.

Francuska: Posle 13 godina ukinut test na ludilo krava

Pariz - Francuski ministar poljoprivrede Stefan Le Fol izjavio je da se ukida test za otkrivanje “spongioformne encefalopatije” - bolesti “ludila krava” mlađih od 1. januara 2002. godine, prenose francuski mediji. - Broj novih slučajeva ludila krava je postao toliko zanemarljiv, da smo odlučili da ukinemo test koji je bio obavezan od 2001. godine. Pored toga, to je dobro za konkuretnost i dokaz o dobroj sanitarnoj situaciji u našoj zemlji - rekao je Le Fol. Epidemija ludila krava krajem 1980-ih i 1990-ih godina ostavila je velike privredne posledice u svetu zbog zabrane uvoza i izvoza govedine. Epidemija je najviše pogodila Veliku Britaniju.

AgroNews

05.10.2014.

BiH: Predstavljen projekat o izgradnji 1.000 farmi koza

Mostar - Projekat “Strateški pristup razvoju sektora stočarstva Bosne i Hercegovine - izgradnja 1.000 farmi koza” predstavljen je u Mostaru, u organizaciji Udruženja uzgajivača ovaca i koza “Tor” iz Mostara i investitora projekta turske firme “Milksa”. “Mi u BiH smo oduševljeni ovim projektom i nastojaćemo da što pre i brže dođemo do načina kako da farme zažive i da farmeri budu srećni što će imati novu vrstu koza koju će partneri iz Turske isporučiti”, kazao je predsednik Udruženja uzgajivača koza, ovaca i ostalih “Tor” Mostar Dževad Kovač. Prema njegovim rečima, farme su predviđene za celo područje BiH, dok će na području Hercegovine biti raspoređeni centri za kozarstvo.

Poljoprivreda.ba

02.10.2014.

Liberija: Cenu kakaa diže strah od ebole

Monrovija - Kakao je najskuplji od marta 2011. godine, a njegova cena brzo raste zbog straha od širenja smrtonosne ebole iz Liberije u druge zemlje zapadne Afrike. Rizik postoji, pre svega, od širenja virusa na teritorije Obale Slonovače i Gane koje zajedno obezbeđuju 70 odsto svetskih isporuka kakaa. Ukoliko bi se epidemija proširila u proizvodne oblasti te dve zemlje to bi značilo izolaciju i u čisto komercijalnim uslovima. Suspenzija svakog trgovanja bi mogla da izazove dalji pritisak na rast cena, ukazuju analitičari. Cene sirovine koja je osnova čitavog niza slatkiša, ove godine, prema podacima berze Interkontinental eksčejndž rastu 23%, na 3.316 dolara za metričku tonu (1.000 kilograma).

AgroNews

02.10.2014.

Švedska: Ikea povlači testenine zbog soje

Štokholm - Trgovački lanac Ikea upozorio je kupce da testenine koje se prodaju u Ikea trgovini švedske hrane, mogu sadržati soju koja nije deklarisana na ambalaži. Reč je o testeninama “Pastalgar Fulkorn”i “Pastalgar”, a kompanija povlači te proizvode iz prodaje. Ikea je testenine povukla iz prometa kao meru predostrožnosti. Konzumacija tih proizvoda može izazvati alergijsku reakciju kod osoba alergičnih na soju, a sigurni su za sve koji nisu alergični ili osetljivi na soju. Kupci koji su alergični na soju ili su iz bilo kog razloga zabrinuti za sigurnost proizvoda za konzumaciju mogu da vrate pomenute testenine u najbližu robnu kuću Ikea i da im novac bude vraćen, saopštila je ta kompanija.

AgroNews

02.10.2014.

SR: “Dani Ludaje”

Kikinda - Ovogodišnja manifestacija “Dani ludaje” u Kikindi slavi svoj 29. rođendan. Tim povodom, kroz centar Novog Sada je prošetala karnevalska povorka. Ona je uz pesmu i muziku tamburaša, i poslastice od ludaje, pozvala Novosađane da od 9. do 12. oktobra posete Kikindu. ”Ideja nam je da se daleko čuje za Kikindu i našu manifestaciju. Mislim da samo dovoljno glasni, lepi i energični, i da ćemo ostaviti snažnu poruku. Gradski trg u Kikindi, biće od 9. do 12. oktobra velika gostinjska soba” , rekla je Stanislava Hrnjak, članica OV za obrazovanje, kulturu i informisanje. Kikinđani će “Dane ludaje”promovisati još u Beogradu i Temišvaru.

AgroNews

02.10.2014.

SR: Prepreke za izvoz srpskih jabuka

Beograd - Stručnjaci procenjuju da će ovogodišnji rod jabuke premašiti trista hiljada tona. Posle zamrznute maline i višnje, jabuka je na trećem mestu izvozne liste. I ove godine se pokazalo da voćnjaci koje štite protivgradne mreže i imaju sisteme za navodnjavanje donose sigurnost vlasnicima. Oni mogu da računaju na berbu prvoklasnih plodova. U takvim zasadima rod jabuke je oko šest vagona po hektaru. Za hektar voćnjaka pod jabukom sa zaštitnom mrežom, sistemom za navodnjavanje i sadnicama potrebno je od 35 do 40.000 evra. To je za mnoge nedostižna investicija, pa je od 163.000 hektara pod voćem od suše i grada zaštićeno samo oko dve hiljade hektara.

AgroNews

02.10.2014.

SR: “Ko je i kako ukinuo pomoć agraru?”

Novi Sad - Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Branislav Bugarski oštro je kritikovao najave o ukidanju subvencije za poljoprivredna gazdinstva veća od 20 hektara. “To nema veze sa realnošću i to je potpuno pogrešan put. Na osnovu čega je doneta ta odluka? Ja zaista ne znam kako to vidi ministarstvo i kako to vidi čuveni sveznajući premijer”, rekao je vršilac funkcije vojvođanskog sekretara za poljoprivredu. On je ocenio da Vlada Srbije nema koncept za poljoprivredu, nego se mere donose “ad hok”. Bugarski je ponovio kritiku Vlade Srbije zbog izdavanja državnog zemljišta na 40 godina strancima i rekao da je i to potpuno pogrešna politika.

AgroNews

01.10.2014.

EU: Poljoprivrednicima za kompenzaciju 165 miliona evra

Brisel - Obim novog programa kompenzacije poljoprivrednim proizvođačima u EU, koji su pogođeni sankcijama Rusije, biće 165 miliona evra. Evropska komisija je takođe “razradila nove kriterijume davanja kompenzacija koji će obezbediti njihovu najpravedniju raspodelu”. Program će zvanično predstaviti do 1. oktobra, rekao je izvor Itar tasa. Prema izvoru, sredstva izdvojena u okviru te pomoći koristiće se za potrebe besplatne podele ili tehničke prerade voća i povrća povučenog sa tržišta. Što se tiče mesnih i mlečnih proizvoda, kompenzaciona isplata će se upotrebiti za plaćanje dodatnih kapaciteta za njihovo dugoročno čuvanje, dok se ne nađu alternativna tržišta za te proizvode.

AgroNews

23.09.2014.

SR: Specijalističke studije ENOLOGIJE na Tehnološkom fakultetu

Novi Sad - Tehnološki fakultet Novi Sad dobio Uverenje o akreditaciji, kao i dopunu dozvole za rad za novi studijski program specijalističkih akademskih studija – Enologija.

Cilјеvi novog studiјskоg prоgrаmа su:

• Оbrаzоvаnjе i оspоsоblјаvаnjе stručnjаkа Еnоlоgа u оkviru užih nаučnih оblаsti Biоtеhnоlоgiја.

• Оbrаzоvаnjе Spеciјаlistа inžеnjеrа tеhnоlоgiје spоsоbnih dа sаmоstаlnо vоdе tеhnоlоški prоcеs prоizvоdnjе vinа оd grоžđа kао i spеciјаlnih i vоćnih vinа, аli i dа rеšаvајu nоvоnаstаlе situciје svојstvеnе prоizvоdnоm prоcеsu.

• Оbrаzоvаnjе Spеciјаlistа inžеnjеrа tеhnоlоgiје dа оrgаnizuјu, rеаlizuјu i kоntrоlišu fizičkо-hеmiјskе i mikrоbiоlоškе аnаlizе u аkrеditоvаnim i pоgоnskim lаbоrаtоriјаmа i instituciјаmа kоје sе bаvе nаučnо-istrаživаčkim rаdоm iz оblаsti еnоlоgiје.

Pо zаvršеtku spеciјаlističkih аkаdеmskih studiја оni ćе biti оspоsоblјеni dа dеlоvаnjеm u оdgоvаrајućim fаzаmа prоizvоdnjе, а nа bаzi аdеkvаtnо dоbiјеnih аnаlitičkih rеzultаtа, fаvоrizuје ili sprеčаvа оdrеđеnе prоcеsе i prоmеnе, kоје utiču nа krајnji kvаlitеt i stаbilnоst vinа i јаkih аlkоhоlnih pićа (sirоvinе, prоcеs prоizvоdnjе zrеnjа i stаbilizаciје, kао i finаlni prоizvоd) i dа izvоdе оriginаlnа, stručnа i rеlеvаntnа istrаživаnjа, unаprеđuјu pоstојеćе i uvоdе nоvе mеtоdе. Takođe, spеciјаlisti ćе biti оspоsоbnjеni zа:

• Opisivаnjе i tumаčеnjе sеnzоrnih оsоbinа vinа.

• Pоznаvаnjе uticаја i znаčаја pојеdinih fаzа tеhnоlоškоg prоcеsа prоizvоdnjе vinа, kао i primеnjеnih еnоlоških srеdstаvа i оprеmе nа sеnzоrnе оsоbinа vinа i еfikаsnо dеlоvаnjе u cilјu pоbоlјšаnjа kvаlitеtа vinа.

• Rаzumеvаnjе i prаćеnjе zаkоnоdаvstvа u оblаsti prоizvоdnjе i prоmеtа vinа.

• Pоznаvаnjе uticаја znаčаја pојеdinih fаzа tеhnоlоškоg prоcеsа prоizvоdnjе vinа, kао i primеnjеnih еnоlоških srеdstаvа nа sеnzоrnе оsоbinа vinа.

• Primеnu prоizvоdnih mikrооrgаnizаmа (kvаsаcа, bаktеriја, plеsni) u tеhnоlоgiјi vinа.

Tehnološki fakultet će godišnje upisivati 18 studenata na ovaj studijski program.

Ovim studijskim programom, Tehnološki fakultet odgovorio je na stroge zahteve tržišta po pitanju edukacije tehnologa, kao i na potrebu za ovom vrstom inženjera – specijaliste.

Više informacija na: http://tf.uns.ac.rs/studije/specijalisticke/enologija.php

Vladimir Puškaš

22.09.2014.

SR: Kukuruz zbog velike vlage počeo da klija

Subotica - Ukoliko se nastavi kišovito vreme, to će imati posledice po kukuruz na subotičkim poljima, gde je nakon šest kišnih dana došlo do vlaženja i bubrenja zrna i do proklijavanja kukuruza. Kako je rekao direktor Poljoprivredne stručne službe Subotica Damir Varga, već je primećena pojava proklijavanja pojedinih zrna, naročito kod ranijih hibrida, kod kojih je vlaga zrna iznosila oko 24 procenta. S obzirom i na mogućnost pojave fuzarijuma na klipovima kukuruza, Varga savetuje poljoprivrednicima da ne gube vreme i da, ukoliko postoje mogućnosti, počnu sa ubiranjem kukuruza i sušenjem zrna. Oni koji ubiraju u klipu trebalo bi postepeno da ubiraju kukuruz, znači ne ođednom da se napuni čardak, već da se ubere jedna određena količina, možda jedna trećina čardaka i da se ostavi par dana da se produva. S obzrom na visoku vlažnost vazduha i učestale padavine, ako se sav kukuruz stavi ođednom u čardak postoji opasnost da povuče vlagu i da dođe do njegovog kvarenja, rekao je Varga.

RTV

22.09.2014.

SR: Veleposednici ostaju bez subvencija

Beograd - Šta se krije iza najave premijera Aleksandra Vučića da ubuduće više neće biti finansirani „poljoprivredni tajkuni”, već će pomoć ići malim poljoprivrednicima? Upućeni kažu da to verovatno znači da poznati podsticaji od 100 evra po hektaru ili od 12.000 dinara neće više, kao do sada, pripadati za maksimum do 100 hektara zemlje, već za mnogo manje površine. U igri je nekoliko smanjenja, pa i ono da ubuduće pare iz agrarnog budžeta pripadaju poljoprivrednim gazdinstvima koja obrađuju do 20 ha zemlje. Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju iz 2013. jasno predviđa da subvencije pripadaju za najviše 100 hektara obradive zemlje. To znači da će se ovaj propis menjati.

AgroNews

22.09.2014.

SR: Uginulo 12 ovaca od “plavog jezika”

Pirot - Najmanje 12 ovaca je uginulo, a više od 100 je inficirano zaraznom bolešću pod nazivom “Plavi jezik” u dvadesetak sela pirotskog okruga. Bolest se pojavila pre desetak dana pa je Ministarstvo poljoprivrede tri opštine ovog okruga proglasilo zaraženim područjem. Većina farmera je uplašena za svoju stoku, jer protiv “Plavog jezika” nema vakcine. Ministarstvo poljoprivrede propisalo je niz mera kojih moraju svi da se pridržavaju. “Zabranjeno je kretanje životinja, napuštanje zaraženih i ugroženih zona, popis svih životinja u žarištu, zaraženom i ugroženom području i praćenje kliničkih simptoma”, kaže Snežana Stojanović, šef veterinarske inspekcije za Pirotski okrug.

AgroNews

22.09.2014.

Belgija: Veliki lanci gutaju radnje

Brisel - Ukupan broj trgovinskih radnji na malo u Belgiji smanjen je za 23 odsto u periodu od 2008-2013. Krajem 2008. u Belgiji je bilo 77.433 prodavnica na malo da bi krajem 2013. pao na 59.804, navodi se u analizi Neutralnog sindikata za nezavisnost koju prenose belgijski mediji. Uzroci gašanje malih trgovinskih radnji su različiti poput rasta broja velikih trgovinskih lanaca i šoping centara ali i prodaje putem Interneta. Predstavnici sindikata zatražili su od lokalnih vlasti da usvoje zakone koji bi bile povoljniji za trgovce, ali naglasivši da i vlasnici malih trgovnskih preduzeća moraju da se prilagode novim zahtevima tržišta i da usvoje nove koncepte.

AgroNews

22.09.2014.

Austrija: Uništili kupus, jabuke ne beru

Gornja Austrija - Dobar rod, niske otkupne cene kupusa i jabuka, kao i ruski embargo, zadaju veliku brigu seljacima u austrijskoj pokrajini Gornja Austrija. Tako da su se poljoprivrednici odlučili na radikalne mere. Uzgajivači povrća “efko” zadruge su, prema pisanju Oberesterajhiše Nahrihten, uništili više od 600 tona kupusa zasađenog na oko deset hektara površine. Jabuke se, takođe, ne beru zbog jako niske cene. Kupus je uništen uz prisustvo kontrolora Agrarmarkt Austria, kako bi bilo moguće učešće u podsticajnom programu EU.

AgroNews

22.09.2014.

Francuska: Opao izvoz rozea i žestokih pića

Pariz - Izvoz vina i žestokih pića iz Francuske u prvom polugodištu bio je manji 7,3 odsto nego u istom razdoblju prošle godine. Slabija prodaja je posledica uglavnom pada prodaje u Kini i stagnacije na najvećem, američkom tržištu. Ovaj sektor, koji u francuskom trgovinskom bilansu zauzima drugu poziciju, u šest meseci ove godine izvezao je za 4,8 miljardi evra, prema 5,1 milijardi u prvoj polovini 2013, pokazuju podaci Udruženja francuskih izvoznika vina i žestokih pića (FEVS). Prodaja konjaka, koji čini dve trećine izvoza žestokih pića, vrednosno je opala 12 odsto, najviše zbog pada prodaje u Kini posle uvedenih antikorupcijskih mera, pre skoro dve godine.

AgroNews

22.09.2014.

Turska: Lešnik poskupeo 100 odsto

Istambul - Na osnovu istraživanja Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije ali i upoređivanjem cene lešnika u okruženju može se zaključiti da cena od 1.000 dinara za kilogram lešnika odnosno devet evra (maloprodajna cena na zelenim pijacama) je odavno prevaziđena te se u narednom periodu može očekivati samo rast cene lešnika na tržištu Srbije ali i u regionu. Pad u proizvodnji lešnika u Turskoj, najvećeg proizvođača i izvoznika u svetu, izazvala je nagli porast cene što ugrožava industriju čokolade, javlja agencija AFP. Godišnja proizvodnja lešnika u Turskoj je oko 590.000 tona, što predstavlja tri četvrtine svetske proizvodnje.

AgroNews

22.09.2014.

Hrvatska: Ne znaju šta će sa jabukama

Osijek, Zagreb - Iako je minstar poljoprivrede Tihomir Jakovina izjavio kako hrvatska poljoprivreda nema preveliku štetu zbog gubitka ruskog tržišta, stvari ipak stoje drugačije. Stjepan Zorić, predsednik udruženja “Slavonska jabuka”, kaže da će se sankcije najviše odraziti upravo na hrvatsko tržište jabuka On je istakao da cene proizvoda iz uvoza u hrvatskim trgovačkim centrima sve više padaju, piše Glas Slavonije. Matija Brlošić, predsednik Hrvatske poljoprivredne komore, ističe da Hrvatska neće u većoj meri pretrpeti štetu zbog zabrane izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u Rusiju, već zbog napada drugih EU zemalja na hrvatsko tržište u nemogućnosti izvoza na to veliko.

AgroNews

12.09.2014.

EU: Obustavljene mere za hitnu podršku evropskim voćarima

Brisel - Evropska komisija suspendovala je mere podrške tržištu kvarljivog voća i povrća u vrednosti 125 miliona evra koje su uvedene pre manje od mesec dana kao odgovor na rusku zabranu uvoza nekih poljoprivrednih proizvoda. Komisija je obrazložila da je interesovanje bilo veliko ali da šema mora da bude obustavljena zbog nesrazmernog broja zahteva za podršku. Naime, zahtevi su za neke proizvode više puta premašili vrednost ukupnog prosečnog godišnjeg izvoza iz EU u Rusiju. Kako bi produžila efikasnost hitnih mera i ostvarila cilj stabilizacije tržišta za kvarljivo voće i povrće u svim članicama EU pogođenim ruskim embargom, Komisija će uskoro usvojiti novu, usmereniju šemu.

EurActiv

12.09.2014.

SR: Ko se sve javio za državne firme

Beograd - Za tri nedelje na adresu Agencije za privatizaciju potencijalni kupci dostavili su 126 pisama o namerama od kojih je 30 za poljoprivredne firme. “Knez Petrol” hoće da kupi PIK “Zemun”, Petar Matijević je zainteresovan za više od 10 poljoprivrednih preduzeća, firma iz Dubaija bi “Aviogenex”, a Rusi “Budimku”. Izvor “Blica” kaže da dominira kompanija “Matijević”, koja pokazuje interesovanje za imovinu više od 10 preduzeća koja imaju atraktivno poljoprivredno zemljište. Među njima su firme “Bačka Sivac”, PIK “Zemun”. Desetak pisama stiglo je i od firme “Teraprodukt61”. To preduzeće je zainteresovano za investicije u ratarsku i voćarsku proizvodnju u celoj Srbiji.

Blic

12.09.2014.

SR: Kilo meda i do 1.500 dinara

Beograd - Ove sezone meda u Srbiji, po svemu sudeći, neće biti ni za – lek. Hladno kišno vreme i poplave desetkovali su ovogodišnji prinos u košnicama, a pčelari ističu da pojedine vrste meda dostižu i neverovatnih 1.500 din/kg. Loša situacija i nestašica meda je i u regionu, ali i u celoj Evropi. Na rafovima je već sada manjak, bukvalno nema bagremovog, livadskog i lipovog meda. Gotovo sve što se nađe u prodaji biće iz zaliha od prošle godine i papreno skupo. ”Cena meda je u proseku od 600 do 800 din/kg, a kreće se i do 1.500 dinara, zavisno od vrste meda i regiona Srbije, a u Raškoj oblasti je najskuplja”, kaže Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

AgroNews

12.09.2014.

SR: Arapi grade i silos za pšenicu

Sivac - Arapska kompanija «Al Ravafed“ započela je u Poljoprivrednom preduzeću «Bačka“ u Sivcu geodetske pripreme za izgradnju silosa na Radnoj jedinici «Tvrdi put“. Direktor “Bačke“ Zoran Šćekić kaže da kompanija iz Abu Dabija namerava da na “Tvrdom putu“ podigne silos za smeštaj poljoprivrednih proizvoda kapaciteta 20.000 tona. Kako je rekao, očekuje se da investitor iz UAE, koji će preuzeti 2.215 hektara oranica u “Bačkoj“ po ceni od 6.995 evra po hektaru, uđe u posed do 1. oktobra. Predsednik sindikata “Nezavisnost“ u “Bačkoj“ Mlađen Svrkota navodi da će kompanija “Al Ravafed“ u Sivcu preuzeti samo oranice, iako je prvobitno bilo predviđeno da prisvoji i silos i dva kombajna.

AgroNews

05.09.2014.

Nemačka: Pekari prete Oktoberfestu

Minhen - Bavarski pekari koji pregovaraju o povećanju plata, zapretili su da će stupiti u štrajk za vreme festivala piva – Oktoberfesta. To bi ugrozilo proizvodnju peciva brecel. Brecel koji liči na perecu, tradionalno se jede uz pivo kao i male lepinje sa kobasicama i viršlama. ”Ako se ništa ne dogodi do polovine septembra onda će sve pekare da štrajkuju i biće nestašice brecela i malih lepinja na Oktoberfestu”, izjavio je predsednik sindikata bavarskih pekara Mustafa Ec. Sindikat pregovara o povećanje plata u 48.000 pekara u Bavarskoj. Poslodavci za sada predlažu povećanje od 6,5%. Festival piva počinje 20. septembra u Minhenu i svake godine privuče nekoliko miliona posetilaca.

AgroNews

05.09.2014.

EU: Industrija mleka najviše pogođena ruskim embargom

Brisel - EU nastoji da pomogne poljoprivrednicima da se izbore za posledicama ruskog embarga, ali oni neće moći da računaju na punu naknadu štete. Ruski embargo na prehrambene proizvode iz EU i dela zapadnih zemalja do sada je najviše pogodio tržište mleka, donekle je poremetio tržište voća, ali se nije u većoj meri odrazio na tržište mesa i ribe. EU pokušava da poljoprivrednicima pomogne različitim merama, od otkupa dela proizvoda do pomoći za skladištenje, a planira da izdvoji i sredstva za podsticanje prodaje prehrambenih proizvoda. Nemački ministar poljoprivrede Kristijan Šmit rekao je da će EU pomoći poljoprivrednicima ali da ne mogu da očekuju da će im se sva šteta nadoknaditi.

AgroNews

05.09.2014.

Hrvatska: Čak 60 odsto tržišta meda u sivoj zoni

Zagreb - Procenjuje se da se čak 60% tržišta meda u Hrvatskoj, vrednog oko 31,4 miliona evra, odvija u sivoj ekonomiji. Hrvatski Zavod za javno zdravlje ”Dr. Andrija Štampar” i nemačka laboratorija ”Intertek Food Sercice” u Bremenu potpisali su ugovor o saradnji, kojim ih je Ministarstvo poljoprivrede ovlastilo za kontrolu meda na hrvatskom tržištu, kojim se većim delom trguje ”na crno”. Bez kontrole se trguje sa 3.500 do 5.000 tona meda, sa oko 100 tona saća i 80% veterinarskih lekova za pčele. Ugovor treba da obezbedi bolju zaštitu potrošača, a posle dvogodišnjih nastojanja preduzeća iz pčelarske proizvodnje da se reše veliki problemi sa krivotvorenim medom i proizvodima od meda.

AgroNews

05.09.2014.

SR: Poljoprivrednici u obavezi da prijave promenu broja grla

Sjenica - Direktor Regionalnog centra za razvoj poljoprivrede i sela u Sjenici Esad Hodžić rekao je da je resorno ministarstvo donelo uredbu kojom je preciziran novi način evidentiranja promene broja grla u poljoprivrednim domaćinstvima. Hodžić je rekao da su poljoprivrednici sada u obavezi da prijave veterinarskoj stanici, inspekciji ili policiji svaku promenu brojčanog stanja grla. “Apelujem na sve poljoprivrednike da se pridržavaju uputstava kako njihova gazdinstva ne bi dobila pasivan status, jer time gube prava na subvencije. Kupovina i prodaja grla dozvoljena je na stočnim pijacama, a akteri u tom poslu dužni su da prenos vlasništva obave u roku od sedam dana”, pojasnio je Hodžić.

AgroNews

05.09.2014.

FAO: Ebola "podigla" cenu hrane u Africi

Rim - Najgora epidemija ebole u istoriji čovečanstva ugrozila je žetvu i uzrokovala rast cena hrane u Zapadnoj Africi, saopštila je juče Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO), uz upozorenje da bi se taj problem mogao intenzivirati u narednim mesecima. Kako navodi FAO, ograničenja slobodnog kretanja ljudi i uspostavljanje karantinskih zona kako bi se sprečilo širenje epidemije dovelo je do panične kupovine, manjka hrane i viših cena u zemljama koje su loše pripremljene na apsorbovanje šokova. «Tokom sezone žetve, proizvodnja pirinča i kukuruza će biti znatno smanjena zbog manjka radne snage na farmama, a kao posledica migracija i ograničenog kretanja», navodi se u izveštaju FAO.

AgroNews

05.09.2014.

Nemačka: Ministar: Jedite naše voće, pet puta dnevno

Berlin - Evropljani bi trebalo da jedu više voća i povrća kako bi ublažili posledice ruske zabrane na uvoz hrane sa Zapada, izjavio je juče nemački ministar poljoprivrede, Kristijan Šmit. «Jedite! Morate jesti, ja moram jesti, mi moramo jesti», izjavio je Šmit za nemački radio «Dojčlandfank», a prenosi agencija Rojters. «Ništa se ne rešava žaljenjem na činjenicu da postoji mnogo voća, a onda se to voće ne jede. Moramo ga se rešiti. Rusija nije jedino tržište na svetu kome trebaju jabuke», izjavio je Šmit i dodao da razmatra alternativna tržišta za proizvode poput nemačkih jabuka, kao što su Južna Amerika i Kina. Šmit je pozvao Evropljane da jedu voće «svakog jutra i pet puta dnevno».

AgroNews

05.09.2014.

SR: Krava na internetu čeka kupca

Beograd - Programeri Miloš Milić i Srđan Stupar pokrenuli su sajt «Farmia», koji je stočnu pijacu premestio na internet. Nakon višegodišnjeg rada u raznim kompanijama i zajedničkog angažovanja na projektima za veliki lanac hotela u SAD, Srđan i Miloš rešili su da pokrenu svoj posao, kombinujući mogućnosti interneta sa stočnom pijacom. «Farmia» omogućava kupcima da iz svoje sobe ili kancelarije nađu grla ili sitnu stoku koja im je potrebna onda kad im je potrebna, a ne da čekaju dan kad je stočna pijaca. - Ideja je da kupci, kad dođu na sajt, kažu šta im treba, a da ih mi o tome automatski obaveštavamo. Trenutno je sve besplatno, ali ćemo uskoro uvesti neku vrstu pretplate” - objašnjava Milić.

AgroNews

05.09.2014.

Hrvatska: Agrokor preuzeo 81,87% Merkatora

Zagreb - Konzoricjum Agrokor hrvatskog biznismena Ivice Todorića, zajedno sa deonicama koje je otkupio od malih akcionara, postao je vlasnik 81,87 posto lanca Merkator. Agrokor je u okviru svoje ponude o preuzimanju, koja je juče istekla, došao do još 27,63 posto akcija uz one koje je već otkupio, i prešao 75-postotni udeo u vlasništvu, prag koji mu omogućuje izmenu statuta. S druge strane, Agrokor nije u celosti iz Merkatora uspeo da istisne male akcionare, za šta mu je potreban 90- postotni udeo u vlasničkoj strukturi najvećeg slovenačkog trgovačkog lanca. Narednih dana biće i doneta odluka o tome ko će biti na čelu Merkatorove Uprave.

AgroNews

05.09.2014.

SR: Za najam hektara i 450 evra

Subotica - Izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta u Subotici ove godine naišlo je na slabije interesovanje zbog manjih površina i lošeg kvaliteta površina. Šef Kancelarije za poljoprivredno zemljište u Subotici, Grgur Stipić, izjavio je da se očekuje da će ukupno biti izdato oko 600 od ponuđenih oko 2.500 hektara. Prema njegovim rečima, veće interesovanje vladalo je za zemljište od prve do četvrte klase. Na dva nadmetanja u opštini Žednik cene su dostigle i 100 odsto veći iznos od početnih, tako da će te licitacije biti nastavljene kada isteknu rokovi za dopunu depozita. Za sada je najviša ponuđena cena za te površine bila 49.000 dinara po hektaru», rekao je Stipić.

AgroNews

30.08.2014.

HR: Osječka berza; pšenica 19,61 dun/kg

Osijek - Na Robnoj berzi u Osijeku juče se trgovalo sa terminskim ugovorima koji se moraju namiriti fizički na dan 20.10.2014. godine i to 1.000 tona merkantilne pšenice po ceni 1,27 kn/kg (19,61 din/kg).

Za terminski ugovor koji se mora namiriti fizički na dan 20.02.2015. za merkantilnu pšenicu bila je ponuda kupovine 500 tona po ceni 1,36 kn/kg (21,00 din/kg), ali ponude prodaje nije bilo. Ponude prodaje i kupnje za merkantilnu pšenicu nije bilo za terminski ugovor koji se mora namiriti fizički na dan 20.05.2014. godine, kao ni za Spot trgovinu.

Prema modelu rada Robna berza u Osijeku na bazi ponude i potražnje trguje svakog četvrtka.

AgroServis

30.08.2014.

SR: Suncokret na Produktnoj berzi 31,90 din/kg

Novi Sad - Trgovina ovogodišnjim rodom suncokreta na Produktnoj berzi u Novom Sadu – prodato je 225 tona po 31,90 din/kg sa PDV-om, najavljuje mirniju sezonu otkupa ove uljarice u odnosu na iste dane prošle godine. Ostvarivanjem trgovine suncokretom sa većom cenom od 4,10 din/kg, u odnosu na prošlogodišnju kada je suncokret prodavan po 27,80 din/kg, stigla je i dobra poruka ratarima koji su u aprilu najavljivali bojkot setve ove uljarice. Prava žetva još nije krenula, a stručnjaci kažu da će otegnuti i do kraja oktobra i da kiše koje se najavljuju mogu pokvariti ovaj ratarski posao i umanjiti rod. U 2013/2014. izvezli smo oko 120.000 zrna suncokreta u periodu od 5-6 meseci. Ove sezone ratari i otkupljivači bi najviše voleli da zrno što pre stigne do uljara i da do berbe kukuruza oslobode lagere. Uljare su spremne da prihvate zrno sa „otvorenom cenom”.Prošle godine zrno suncokreta je izvezla 81 kompanija, a ove godine to, izgleda, neće biti slučaj. Otkupljivači su ratarima plaćali različite cene od 27 – 35 dinara po kilogramu, a neki su u izvozu ostvarili cenu od 42,50 dinara po kilogramu suncokreta.

AgroServis

19.07.2014.

SR: Aflatoksin 0,25

Beograd - Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine odlučilo je da dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku poveća sa 0,05 na 0,25 mikrograma po kilogramu jer je po do sada važećem pravilniku, 1. jul bio prekratak rok da proizvođači mleka usklade nivo aflatoksina sa EU standardima, izjavila je ministarka Snežana Bogosavljević Bošković.

«U pitanju je bio ambiciozan plan prethodnog ministra poljoprivrede Dragana Glamočića da se efekti izmenjenog pravilnika o kvalitetu hrane za životinje, koji je izmenjen u aprilu, oseti veoma brzo, za samo tri meseca, i na kvalitetu mleka», rekla je ona. Ministarka je istakla da je po pitanju nivoa aflatoksina u mleku «napravljen značajan napredak, ali ne i dovoljan da se postigne potpun

efekat, i dodala da je je Cilj da što pre dostignemo nivo od 0,05 mikorograma po litru mleka i da će ministarstvo poljoprivrede učiniti sve da se rešavanju tog problema priđe sistemski». Bogosavljević je kazala kako očekuje da taj cilj bude postignut i pre kraja godine, do kada je previđeno važenje novog pravilnika. Međutim, pokrajinska vlada protestuje zbog odluke Ministarstva poljoprivrede o povećanju nivoa aflatoksina u mleku i traži da se ta maksimalna dozvoljena vrednost vrati sa 0,25 na 0,05 mikrograma po kilogramu. Vršilac funkcije pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Branislav Bugarski je na vandrednoj konferenciji za novinare istakao da nije bilo nikakvog razloga da resorno ministarstvo donese pravilnik, objavljen 14. jula, prema kojem je maksimalno dozvoljena količina ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje sa prethodnih 0,05 povećana na nivo od 0,25 mikrograma po kilogramu, jer kako je rekao, kukuruz prošlogodišnje proizvodnje je ispravan a uz to su se i naši proizvođači mleka u junu adekvatno pripremili za primenu pravila o «nivou 0,05». Bugarski je tu odluku, koja će važiti do kraja ove godine, ocenio kao «nedostatak politike» koju vodi aktuelno Ministarstvo poljoprivrede u srpskom agraru. Pokrajinska vlada traži da resorno ministarstvo objavi gde su žarišta aflatoksina u Srbiji, pošto ih u Vojvodini, kako je naveo Bugarski nema, kao i da se nedeljno objavljuje kolike su količine uvezenog mleka u Srbiju i koji su nivoi aflatoksina u tom mleku koje na domaće tržište stiže iz inostranstva.

AgroNews

16.07.2014.

Rusija: Depardje proizvodi vodku

Saratov - Francuski glumac Žerar Depardije, koji je više od godinu i po ruski državljanin, namerava da u novoj domovini pokrene sopstvenu proizvodnju votke. I to ne bilo koje, već ekološke. On je naveo da će njegov pogon za proizvodnju ovog žestokog, ali zdravog pića biti u jugozapadnom ruskom gradu Saratovu.

«Votka će biti proizvedena od ekološki čistih sastojaka i planinske vode. To će biti moje prvo iskustvo u proizvodnji žestokih pića i nadam se da ću uspeti», istakao je Depardije. Francuski glumac je prethodno najavio da će u oktobru u Moskvi otvoriti prvi u lancu restorana pod nazivom «Žerar».

AgroNews

16.07.2014.

SR: Pajtić povukao predlog za sekretara

Novi Sad - Predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajtić povukao je predlog da Milan Matavulj bude potpredsednik vojvođanske vlade i pokrajinski sekretar za poljoprivredu. Nakon konsultacija sa koalicionim partnerima, Pajtić je povukao predlog za izbor novog potpredsednika Pokrajinske vlade i pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, navodi se u saopštenju za javnost iz Pajtićevog kabineta. Dodaje se da će Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu nastaviti normalno da obavlja poslove iz svoje nadležnosti. Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor najavio je da će sazvati sednicu pokrajinskog parlamenta, jer je predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić dostavio kadrovsko rešenje.

AgroNews

12.07.2014.

Švajcarska: STOP uvozu svinjetine!

Bern - Švajcarska je zabranila uvoz živih svinja iz nekoliko zemalja članica EU u pokušaju da zaustavi širenje afričke svinjske groznice. Švajcarska Administracija za bezbednost hrane saopštila je da je zabranjen uvoz iz Bugarske i Rumunije i pojedinih delova Letonije i Hrvatske. Zabranom će biti obuhvaćen uvoz živih svinja, njihovog mesa i ostalih prerađevina. Prema podacima Agencije UN za hranu i poljoprivredu, afrička svinjska groznica predstavlja pretnju po komercijalne farme svinja i od 2007. ovo oboljenje proširilo se Balkanom, Kavkazom i Rusijom. Ovo oboljenje primećeno je krajem juna u Letoniji kada su nedaleko od granice sa Belorusijom pronađena tri uginula vepra.

AgroNews

12.07.2014.

SR: Mediteranski moljac napada povrće

Pančevo - Ratari u Pančevačkom ritu suočili su se ove godine sa novim neprijateljem. Mediteranski moljac, štetočina koja napada uglavnom paradajz, krompir, plavi patlidžan i papriku, aterirao je u junu na povrće u plastenicima Poljoprivredne korporacije ”Beograd”. Reč je o nimalo naivnom protivniku koji prinos može da smanji do 80%, a ponekad i da potpuno uništi rod. Ova štetočina pojavila se u Srbiji 2012., kada je zadavala muke ratarima u Leskovcu i okolini. Protiv nje u beogradskom kombinatu bore se postavljanjem prepreka i prskanjem povrća. ”Preduzeli smo fitosanitarne mere, postavljamo mreže na ulazu u plastenik, a svakih sedam dana moraćemo da prskamo paradajz”, navode u PKB-u.

Politika

12.07.2014.

SR: Voćari nezadovoljni otkupnom cenom kajsije

Čačak - Voćari koji u čačanskom kraju uzgajaju kajsiju suočavaju se sa brojnim teškoćama za koje kažu da ugrožavaju i dovode u pitanje dalje bavljenje ovom delatnošću. Naime, dugi kišni period i grad znatno su oštetili i umanjili ovogodišnji prinos kajsije, a povrh svega proizvođači su nezadovoljni otkupnom cenom jer smatraju da je veoma niska. Tim povodom predstavnici udruženja “Miokovačka kajsija” sastali su se sa zamenikom gradonačelnika Čačka, Radenkom Lukovićem, zahtevajući da lokalna samouprava posreduje u rešavanju ovog problema, tako što bi omogućila kontakte sa otkupljivačima, radi dogovora o prihvatljivoj ceni. Kajsiju trenutno otkupljuju po ceni od 20 din/kg.

AgroNews

12.07.2014.

SR: Veliki dug seljaka za penziono i socijalno

Beograd - Mnogi poljoprivrednici, koji obrađuju male površine i nisu bili u mogućnosti da ostvare zaradu od koje bi mogli da plate obavezni porez za penziono i zdravstveno osiguranje, suočavaju sa milionskim dugovima i pretnjom plenidbe zemlje, pa se o tom problemu trenutno razgovara na više adresa. Poljoprivrednici, bez obzira na to da li obrađuju pola ili stotinu hektara, plaćaju isti iznos poreza za penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje u ukupnom iznosu od 96.000 dinara godišnje.

“Moj savet je da se poljoprivrednici organizuju, da traže preko svojih udruženja i preko grada i organizacija gde mogu da se ovaj nepravični sistem izmeni”, kaže zaštitnik građana Zlatko Marosiuk.

AgroNews

05.07.2014.

SR: Produktna berza: Prosečna cena nove pšenice 17,25 din/kg

Novi Sad - U protekloj nedelji na Produktnoj berzi u Novom Sadu započela je trgovina pšenicom novog roda. Cena nove pšenice bila je u rasponu od 17,20 din/kg bez PDV pa do 17,50 din/kg. Prosečna nedeljna cena trgovanja je iznosila 18,98 din/kg ( 17,25 bez PDV), što je u odnosu na prethodnu nedelju rast od 1,47%. Žetva još traje, rezultati žetve su i dalje u magli kako u pogledu prinosa, tako i u pogledu kvaliteta, što samo još više podgreva tržišnu neizvesnost. Zbog svega toga rano je za donošenje konačnih zaključaka, pa se shodno tome i tržište ponaša. Pšenica roda 2013 godine je u očekivanom padu. Cena od 21,67 din/kg (19,70 bez PDV) je za 5,59% niža od cene u prethodnoj nedelji.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

05.07.2014.

SR: Bugarski vodi sekretarijat za poljoprivredu

Novi Sad - Pokrajinski Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo od danas će voditi Branislav Bugarski koji u Pokrajinskoj vladi obavlja i funkciju sekretara za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. U izjavi za RTV Bugarski je potvrdio da je ovlašćen i da vodi resor koji je do nedavno vodio Ješić, a čije su razrešenje nakon najave ostavke pre dva dana izglasali i poslanici pokrajinske Skupštine. Ovlašćenje na osnovu kojeg će sada Bugarski da vodi još jedan sektor samo je pravno formalno rešenje kako bi sekretarijat nesmetano funkcionisao i važiće do imenovanja novog sekretara, objasnio je on.

"To neće ni u kojoj meri uticati na kvalitet rada i u sekretarijatu na čijem sam čelu formalno i u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu postoje timovi profesionalaca koji su taj posao dobro radili i sigurno će ga raditi i u budućnosti", kazao je Bugarski.

RTV

04.07.2014.

EU: Rasipa se novac na vino

Brisel - Evropska unija će morati da razmisli o svojim subvencijama za vino, i da prekine sa trošenjem novca poreskih obveznika na te subvencije, saopštila je Evropska alijansa za politiku prema alkoholnim pićima. Različite zdravstvene organizacije već dugi niz godina izražavaju zabrinutost povodom trošenja novca iz fonda Zajedničke poljoprivredne politike EU na promociju vina. Sličnu zabrinutost je ove nedelje izrazio i Evropski revizorski sud, koji je poručio da posebne investicije namenjene vinskom sektoru nisu opravdane, budući da takva vrsta podrške već postoji u okviru politike ruralnog razvoja. Članice EU su na mere promocija potrošile 1,6 milijardi evra za period 2014-2018.

AgroNews

04.07.2014.

EU: Kritika Rusije zbog Moldavije

Brisel - Zvanični Brisel osudio je odluku Rusije o zabrani uvoza mesa iz Moldavije. Brisel je okarakterisao takav potez Moskve kao «odmazdu» zbog potpisivanja istorijskog ugovora Moldavije sa Evropskom unijom. Ruska veterinarsko-sanitarna inspekcija prethodno je najavila da će sprečiti uvoz prerađevina od goveđeg, konjskog, jagnjećeg i svinjskog mesa iz Moldavije, zbog, kako je saopšteno, «ozbiljnih kršenja» propisa Carinske unije, prenela je agencija Frans pres. Od sutra će, prema saopštenju ruske sanitarne inspekcije, biti dozvoljen samo uvoz mesa u obliku trupova i polutki. Portparol evropskog komesara za trgovinu, Džon Klensi, poručio je da zvanični Brisel osuđuje takvu zabranu.

AgroNews

04.07.2014.

SR: Cena maline mora biti ista u celoj Srbiji

Arilje - Ukoliko otkupna cena maline ne bude 250 din/kg i to u celoj Srbiji, Savez „Srpska malina“ zapretio je da će 7. jula organizovati blokadu saobraćajnice kod Arilja. Malinari su uputili zahteve svim predsednicima gradova i opština u zapadnoj Srbiji, kao i predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću. Trenutno, otkupna cena tog voća u Mačvanskom i Kolubarskom okrugu iznosi od 200 do 230, a u ariljskom kraju od 150 do 160 din/kg. Poslovno udruženje hladnjača saopštilo da je za proizvodnju maline potrebno 0,69 evra/kg i da je, zbog razlike u proizvodnoj i otkupnoj ceni, uzgoj tog voća profitabilan, ali reagovala su udruženja malinara i ponudila svoju računicu, po kojoj je ta cena 1,18 evra.

AgroNews

04.07.2014.

SR: Mlekari traže odlaganje pravilnika

Novi Sad - Centralna asocijacija proizvođača mleka Vojvodine zatražila je od države odlaganje primene Pravilnika o dozvoljenom nivou aflatoksina u mleku, koji stupanjem na snagu Uredbe Vlade Srbije iznosi najviše 0,05 mikrograma po kilogramu, jer, kako kažu, četvrtina mleka koje ulazi u prizvodnju ne ispunjava taj standard. Proizvođači, naime, upozoravaju da postoji mogućnost da se ove godine zbog poplava i elementarnih nogoda koje su zahvatile Srbiju ponovi problem sa žitaricama. Oni smatraju da bi prethodno trebalo sprovesti adekvatnu kontrolu. Mogućnost da ove godine bude povećan nivo aflatoksina u kukuruzu je velika, ali za to, odgovornost ne bi trebalo da snose proizvođači mleka

RTV

04.07.2014.

SR: FORA: Akcija za pomoć područjima ugroženim u poplavama

Futog - Druga Futoška Omladinska Radna Akcija održaće se u subotu 5. jula, uz svesrdnu podršku festivala EXIT i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, najavljeno je juče na konferenciji u TO Novog Sada. Cilj ove akcije je očuvanje lokalne tradicije kroz podršku brendu sa Oznakom geografskog porekla, kakav je Futoški kupus, istovremeno pokazujući brigu za stanovništvo ugroženo u poplavama kojima će kupus zasađen na dan akcije, kada rodi, biti doniran u okviru EXIT AID programa. Akcijaše u Futogu očekuje edukacija o potencijalima proizvoda sa Oznakom geografskog porekla, zatim rad u polju i za kraj akcijaškog druženja večera kao i muzički program uz bend Bel canto.

AgroNews

04.07.2014.

Litvanija: Neuspeo referendum o zemljištu

Riga - U Litvaniji je održan referendum o zadržavanju zabrane vlasništva nad zemljištem za strance, ali to izjašnjavanje nije uspelo pošto nije izašao dovoljan broj građana sa pravom glasa. Litvanija je time izbegla neprijatnosti u odnosima sa EU, kao i pokretanje procedure zbog kršenja evropskih propisa i uskraćivanje fondova Unije. Litvanija se prilikom pristupanja EU 2004. obavezala da će ukinuti zabranu vlasništva nad zemljištem za strance, pošto istekne 10-ogodišnji prelazni period u maju ove godine. Na referendumu koji je organizovan prošlog vikenda izašlo je samo 15% građana sa pravom glasa, dok je za uspeh referenduma moralo da izađe 50% birača.

EurActiv

04.07.2014.

EU: Žalba STO-u zbog ruskog embarga na uvoz svinjetine

Brisel - EU podnela je Svetskoj trgovinskoj organizaciji zvaničnu žalbu protiv embarga Rusije na uvoz svinjetine iz članica EU. Rusija je u januaru zabranila uvoz živih svinja i svinjskog mesa iz EU, nakon što su otkrivena dva slučaja afričke kuge među divljim svinjama u Poljskoj i Litvaniji. Iako 160 članica STO imaju pravo da ograniče trgovinu iz zdravstvenih razloga, Brisel tvrdi da je uvedena zabrana potpuno besmislena, a kritičari takve odluke Moskve smatraju da je ta mera politička i da je usmerena protiv članica EU, poput Poljske i Litvanije. Te dve zemlje su među ključnim igračima u sektoru evropske prozivodnje svinjskog mesa, kojim dominiraju Danska, Nemačka i Holandija.

AgroNews

04.07.2014.

SR: Zaječarska višnja ide u Francusku

Zaječar - U Poljoprivrednom dobru u Zaječaru, koje posluje u sistemu «Agromarketa» iz Kragujevca, ove sezone planiraju da prerade 3.000 tona višnje, čija je berba u toku. U pogonima hladnjače pravi se desetak raznovrsnih proizvoda – višnja u likeru, u alkoholu, kiršu, zamrznuta sa i bez koštice, a od ove sezone i višnja u vinskom destilatu. Nakon pet godina pripreme, sada je počela redovna proizvodnja ovog proizvoda, a prva količina višnje u vinskom destilatu isporučena je francuskom tržištu. ”Reč je o izuzetno kvalitetnom proizvodu koji smo osvajali duži period. Konačano smo savladali recepturu i Francuzi su izuzetno zadovoljni uzorcima”, kaže tehnolog Dejan Milovanović.

AgroNews

04.07.2014.

SR: Realizacija poljoprivrednih inkubatora

Kikinda - Kroz realizaciju projekta Poljoprivredno-preduzetničkog inkubatora, u tri vojvođanske opštine – Kikindi, Zrenjaninu i Novom Bečeju, obučeno je 60, pre svega mladih ljudi, zainteresovanih za rad u poljoprivredi. Najbolji učesnici obuke dobili su priliku da koriste zemljište, prateću infrastrukturu i mentorsku pomoć za započinjanje sopstvenog agrobiznisa. Uz finansijsku podršku USAID-a, u Kikindi je postavljeno 12 plastenika kojima upravljaju najuspešniji nakon obuke, izabrani na javnom konkursu. U plastenicima je zasnovana proizvodnja kornišona za poznatog kupca iz Nemačke. Obezbeđeni plasma bio je presudan za izbor proizvodnje, ali je na malim površinama i profit skroman.

RTV

04.07.2014.

SR: Nezadovoljni otkupnom cenom višanja

Leskovac - Na području Jablaničkog okruga berba višnje je u punom jeku, a višnjari su zadovoljni kvalitetom, ali ne i otkupnom cenom. Više od 80 odsto roda je prva klasa i skoro sva višnja odlazi inostranim kupcima. Prosečan prinos po stablu u većini voćnjaka je između 15 i 20 kilograma. Zbog niske otkupne cene od 30 dinara za kilogram deo roda neće biti ni ubran, tvrde proizvođači i najavljuju seču višnjika. Proizvođači višnje u merošinskom kraju stali su sa berbom jer su nezadovoljni otkupnom cenom. Kažu da je najpre ponuđena cena od 40 dinara po kilogramu sada još niža, a to ne pokriva ni troškove proizvodnje. Dodatni problem stvorio je grad koji je oštetio rod.

B92

29.06.2014.

SR: Azijski stršljen preti pomorom pčela

Beograd - Opasna štetočina azijski stršljen stigao je na granice Srbije, što je izazvalo zebnju domaćih pčelara. Iako te vrste stršljena u Srbiji još nema, pčelari strahuju da bi štetočina, ako se pojavi, mogla naneti ogromne štete proizvođačima meda. Elem, vest o tome da se u komšijskoj Sloveniji pojavio azijski stršljen koji ubija i po 40 pčela u minutu velikom brzinom se raširila po regionu, a ubrzo je prijavljeno i dva slučaja u Hrvatskoj, koja su za sada ostala nepotvrđena. Na novosadskom Naučnom institutu za veterinarstvo kažu da svakodnevno prate stanje preko Međunarodne organizacije za zdravlje životinja, Svetske zdravstvene organizacije i Evropskog centra za epidemiologiju.

AgroNews

29.06.2014.

SR: Skakavci nisu naštetili usevima

Kuršumlija - Stručna ekipa za ekologiju i poljoprivredu, koja je obišla selo Belo Polje u kojoj je primećena najezda skakavaca, zaključila je da nema štete na usevima u selu. «Skakavci koji su se pojavili u tom selu su nepoznata vrsta i ne hrane se biljkama», potvrdio je stručni saradnik za poljoprivredu opštine Kuršumlija Jovica Đinović. ”Zaključili smo da nema štete na poljoprivrednim usevima i da se ovi skakavci ne hrane biljem. Nije nam poznat njihov lanac ishrane. Ovi skakavci su crne boje, potpuno drugačiji od onih kojih ima na ovom području. Oni su na ovom mestu doživeli svoj vrhunac po broju jedinki», kazao je Đinović i dodao da očekuje da se broj tih skakavaca smanji.

AgroNews

29.06.2014.

SR: Ni arome nema dovoljno, a ne voća

Beograd - Sok od 100 odsto borovnice ima voća tek u tragovima, a u mesnim prerađevinama je najmanje mesa. To sve dozvoljava naš Pravilnik o deklarisanju hrane, donet krajem prošle godine, koji je uneo dosta zabuna. Tako proizvođači po visokoj ceni često prodaju samo «lepu sliku» na ambalaži, a da pritom u tom proizvodu ništa nema od onog što se očekuje. Najčešći propusti su kod voćnih sokova, koji se tako nazivaju iako imaju 0,0001 odsto voća, osvežavajućih napitaka, čajeva, namaza. Podvala ima i kod proizvoda od mesa, mlečnih proizvoda, nekih sireva, gde su saastojci životinjskog zamenjeni onim biljnog porekla, o čemu su potrošači obavešteni sitno ispisanim slovima na deklaraciji.

Novosti

29.06.2014.

SR: Ono što je ostalo dokrajčio grad

Kosjerić, Čačak - Ono što poplave nisu odnele u opštinama Kosjerić i Čačak dokusurio je grad. Crni oblak koji je došao iz pravca Bosne sejao je ledenice, veličine kokošjeg jajeta, koje su uništile rod maline u Kosjerićkom kraju. Na celom području opštine Kosjerić ispaljeno je 18 protivgradnih raketa što je očigledno bilo nedovoljno. Razmere štete se sagledavaju, a meštani koji su ostali bez letine i imovine strahuju od novog nevremena. Gradonosni oblak iz Kosjerića spustio se i na Čačak, odakle se dolinom Zapadne Morave preselio do Kraljeva. Poljoprivrednici iz čačanskih sela čiji je rod pšenice, malina i kajsija destkovan protestuju jer nije bilo protivgradne zaštite.

B92

29.06.2014.

SR: Manjak raketa i spora procedura nabavke odnose rod

Trstenik - Grad koji je pogodio opštinu Trstenik, naneo je veliku štetu poljoprivrednicima u Počekovini, Stopanji, Bresnom Polju, Selištu, Velikoj Drenovi i Medveđi. Poljoprivrednici su već u poplavama pretrpeli veliku štetu i iz Opštine apeluju da državni organi pojednostave proceduru nabavke protivgradnih raketa, s obzirom na najavu novih nepogoda. Grad veličine oraha padao je u vremenskim intervalima od 5 do 20 minuta i naneo štetu naseljima sa obe strane Zapadne Morave. Šteta na poljoprivrednim dobrima uz desnu obalu reke je, prema prvim procenama, 20 odsto, a sa leve strane stradala je skoro trećina roda. Najviše je pogođeno selo Velika Drenova, poznato po proizvodnji loznih kalemova.

RTS

29.06.2014.

SR: Rističević: Kako je Živković došao do subvencija

Beograd - Predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu Marjan Rističević zatražio je juče formiranje posebne komisije za istraživanje slučaja vinarije predsednika Nove stranke i bivšeg premijera Srbije Zorana Živkovića. Rističević je, u ime tog skupštinskog odbora, pozvao nadležne organe da omoguće istragu i ispitaju na koji način je Živković došao do subvencija. On je rekao da postoje sumnje da je Živković na nelegalan način 2007. godine dobio subvencije za vinograd od 525.000 evra. Naveo je da je Živković podneo zahtev za subvencije 15. aprila 2007, kada nije imao zemljište, a da je zakup za parcelu, koja je tada bila u državnom vlasništvu, urađen tek u novembru te godine.

AgroNews

26.06.2014.

SR: Zemlja, ipak, Arapima

Kula - Paori koji su početkom prošle nedelje protestovali u Kuli zahtevajući da 3.344 ha državnih njiva bude izdato u zakup njima, a ne Arapima, u razgovaru sa Zoranom Kneževićem, direktorom Uprave za poljoprivredno zemljište saznali su da Arapi, ipak - dolaze. ”Biće formirana arapsko-srpska kompanija sa 20% udela države, koja će moći da zakupljuje i otkupljuje oranice. Pre toga biće potpisan međudržavni sporazum sa Arapima, pošto naš ustav ne dozvoljava prodaju i iznajmljivanje zemlje strancima”, rekao je ratar Radomir Božović. Nakon sastanka, paori su odlučili da krenu u prikupljanje potpisa za peticiju, kojom će tražiti da se zabrani prodaja i davanje u zakup zemlje strancima.

Novosti

26.06.2014.

Slovenija: Prodaju vazduh – lekoviti

LJubljana - Pčelari iz Slovenije započeli su novu vrstu komercijalizacije pčelarstva. Naime, pored prodaje meda i sličnih proizvoda, komercijalizaija pčelarstva podrazumeva masažu medom, časove iz pčelarstva, ali i «api komore» u kojima turisti udišu vazduh iz košnica. «Api komore» su drvene kućice u kojima turisti sede i udišu lekoviti vazduh iz košnica. Iako se čini besmisleno, to nije tako, tvrde pčelari. Lekovita svojstva vazduha iz košnice su višestruka, a uz pomoć ove terapije moguće je lečiti čak i teška oboljenja respiratornog sistema. Kako navode, lekovitost vazduha iz košnica potvrdile su i neke naučne studije, koje su poslednjih godina rađene na mnogim univerzitetima u svetu.

B92

26.06.2014.

SR: Ko je kriv za bruku pri izvozu mesa za Rusiju?

Beograd - Glavni krivac zbog problema sa izvozom svinjskog mesa u Rusiju je Uprava za veterinu. Zbog toga bi trebalo smeniti odgovorne, jer je šteta ogromna, rekao je na Odboru za poljoprivredu Skupštine Srbije Marijan Rističević, predsednik ovog odbora. S druge strane, Sanja Čelebićanin, načelnik veterinarske inspekcije, istakla je da su veterinarske službe dobro radile posao i da nije bilo sistemske greške, jer bi u suprotnom Srbija bila automatski skinuta sa liste izvoznika u Carinsku uniju. ”Ukoliko se dokaže da je bilo nepravilnosti u slučaju ”Đurđević“, to se odnosi na trgovinsku prevaru. Istraga o tome da li je bilo prepakivanja mesa iz EU još nije gotova”, rekla je Čelebićanin.

Novosti

26.06.2014.

SR: Žitovojvodina: Obezbediti premije za pšenicu visokog kvaliteta

Novi Sad - Preduzeće Žitovojvodina uputilo je Ministrastvu poljoprivrede inicijativu za uvođenje specijalne premije za kupovinu visokokvalitetne pšenice roda 2014., koja bi iznosila tri dinara po kilogramu, navodeći da ta mera ne bi zahtevala velike finansijske izdatke države. U obrazloženju inicijative navodi se da je potrebno obzbediti premiju za pšenicu sa najmanje 13% proteina, hektolitarske mase od 80 kilograma po hektolitru, što bi prema proceni iznosilo oko 30 miliona dinara. «Procene su da ove godine razvrstane količine najkvalitetnije pšenice neće preći simboličnih 10.000 tona, za šta na ime specijalne premije treba obezbediti maksimalno 30 miliona dinara», piše u obrazloženju.

AgroNews

23.06.2014.

Danska: Pekari izbegli zabranu peciva sa cimetom

Kopenhagen - Danci su se rešili straha da će im Evropska unija zabraniti omiljene rolnice sa cimetom jer su ih preklasifikovali u «tradicionalnu» hranu pa mogu da sadrže više kumarina nego što EU dopušta. Popularnom pecivu pretila je zabrana EU nakon što su regulatori u novembru 2013. godine otkrili da sadrži više kumarina, sastojka cimeta koji je toksičan u većim dozama. Limit EU za kumarin, aromatičan sastojak mnogih biljaka, utvrđen je na 15 miligrama po kilogramu peciva. Međutim, Dansko udruženje pekara objavilo je 16. juna da je našlo rešenje i da će rolnice sa cimetom ubuduće biti klasifikovane kao tradicionalna ili sezonska hrana koja se jede samo povremeno.

EurActiv

23.06.2014.

Austrija: Uspešan nastup srpskih vinara u Beču

Beč - Na ovogodišnjem reprezentativnom sajmu vina u Beču od 14. do 16. juna učestvovalo je 550 izlagača iz Evrope i sveta. U organizaciji Predstavništva PKS u Austriji uspešno su nastupile četiri srpske vinarije - «Aleksić», «Kovačević», «Radovanović» i «Zvonko Bogdan». Oko 1.000 stručnjaka, poznavalaca i kupaca vina, gastronoma i distributera ocenjivalo je najnovije vinske kreacije izlagača, a 15.000 posetilaca uživalo je u degustaciji najkvalitetnijih vina. Srpske vinarije su svojim kvalitetnim vinima privukle veliku pažnju austrijske stručne javnosti i publike. Distributeri vina i enolozi interesovali su se za cene i mogućnosti plasmana naših vina u Austriji, navodi PKS.

Ekapija

23.06.2014.

SR: Ovogodišnji rod višanja veći za 20 odsto od prošlogodišnjeg

Prokuplje - Ovogodišnji rod višanja zasađenih na 2.357 hektara u prokupačkoj opštini veći je za oko 20 odsto od prošlogodišnjeg, saopštili su juče iz Odeljenja za poljoprivredu opštine Prokuplje. Prema rečima Srđana Stamenkovića iz tog odeljenja, to znači da će prošlogodišnji rod od 1.063 vagona ove godine dostići 1.500 vagona višanja, najzastupljenijeg voća u ovom kraju. «Ovogodišnja otkupna cena zavisiće od tržišta, a za sada je najavljeno da će ona iznositi od 30 do 40 dinara po kilogramu zavisno od kvaliteta višanja», kazao je Stamenković. Poljoprivredni stručnjaci iz prokupačkog kraja procenjuju da je već sada 30 odsto zasada pod višnjom uništeno od štetočine žilogriz.

AgroNews

23.06.2014.

SR: Troškovi proizvodnje maline 79,50 din/kg

Arilje - Troškovi proizvodnje sveže maline u Srbiji u ovoj sezoni iznose 79,50 din/kg, objavilo je Poslovno udruženje hladnjačara, pozivajući se na proračune pojedinih stručnjaka iz oblasti jagodastog voća. Ova cena podrazumeva da proizvođač ne angažuje članove svoje porodice u obradi i berbi maline, odnosno da za kompletnu proizvodnju maline iznajmljuje radnike i mašine i plaća ih po tržišnim cenama, navedeno je u saopštenju tog udruženja. Razlika u ceni između cene koštanja i otkupne cene koja se ostvaruje u poslednjih nekoliko godina, veliki je motiv da oni koji imaju zasade malina iste prošire, a oni koji se dvoume, opredele se za uzgoj ovog voća, tvrde u ”Hladnjačama Srbije”.

AgroNews

17.06.2014.

SR: Pištaljka: Mekdonalds prodaje GMO piletinu

Beograd - Kompanija Mekdonalds u Srbiji već tri meseca prodaje proizvode od piletine koja je hranjena genetski modifikovanom sojom, a da o tome nije obavestila javnost, objavio je antikorupcijski sajt Pištaljka. Kako se navodi, Mekdonalds je potvrdio ta saznanja Pištaljke i to da se od marta na tržištu Srbije u njihovim restoranima mogu naći proizvodi od živine koja je hranjena GMO sojom. U Srbiji je zakonom zabranjen promet genetski modifikovanih organizama kao i proizvoda od GMO, podseća Pištaljka. ”Soja koja se koristi za ishranu živine poreklom je iz Brazila. U Brazilu se sve manje uzgaja soja koja nije genetički modifikovana», navodi se u odgovoru Mekdonaldsa.

AgroNews

17.06.2014.

SR: Sve manje proizvođača duvana

Senta - Iako smo veliki potrošači duvanskih proizvoda, u Srbiji konstantno opada proizvodnja duvana, a osobito je u padu proizvodnja duvana tipa Berlej, koji ima dugu tradiciju u gajenju na severu Banata i Bačke. Najveći otkupljivač industrija Japan Tobako od ove godine, zato što im se to ne isplati, ne ugovara uzgoj Berleja, koji je za male proizvođače oduvek bio najisplativija proizvodnja. Po rečima Šandora Zaboša iz Bogaraša nekada je u ataru tog sela bilo i do 100 hektara pod duvanom, a ove godine tek petnaestak. I broj proizvođača smanjio se nekoliko puta, od Sente do Telečke. Mnogi su odustali, između ostalog, i zato što je država ukinula svaku vrstu premija toj proizvodnji.

AgroNews

17.06.2014.

SR: "NS seme" najviše doniralo poplavljena područja

Novi Sad‚ - Institut za ratarstvo i povrtarstvo donirao je semena i semenskog materijala za 8.000 hektara obradivih površina u poplavljenim područjima, kazao je za 021 direktor Instituta Jegor Miladinović. Seme za ponovno zasejavanje njiva stradalih u poplavama dalo je 10 poljoprivrednih kompanija, a najveća donacija je došla sa Instituta, odnosno skoro 40% ukupnog materijala koje su donirale ove kompanije. "U situaciji kakvu smo imali pre par nedelja do izražaja je došla društvena funkcija Instituta, kada smo državi stavili na raspolaganje semena ranih hibrida suncokreta i kukuruza, kao i ranih sorti soje, u ukupnoj količini koja omogućava setvu na nekih 8 hiljada hektara. Takođe smo stavili na raspolaganje naše stručnjake, koji su obilazili poplavljena područja, učestvovali u proceni štete i savetovali, a stavili smo na raspolaganje i kapacitete naših laboratorija", kazao je Miladinović za 021.

Gordana Ćosić, 021

17.06.2014.

SR: Malinari traže veću cenu maline

Arilje - Proizvođači maline okupljeni u Udruženju voćara “Eko-voće” iz Arilja nezadovoljni su otkupnom cenom na području ove opštine zbog čega će tražiti sastanak sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede i hladnjačarima, kaže predsednik te organizacije Božo Joković. ”Otkup se na terenu kreće oko 150, a pred hladnjačom 157 din/kg, dok je recimo u Šapcu i Osečini cifra znatno veća, od 200 do 230 dinara. Ta nelogičnost se ponavlja već godinama i dogovor ne može biti postignut”, objasnio je Joković. Pored toga, ističe, dodatnu nevolju predstavlja i to što će ovosezonski rod maline biti znatno umanjen, budući da su sneg, mraz i poplave naneli velika oštećenja ovoj kulturi.

AgroNews

17.06.2014.

SR: Paori traže regresirano đubrivo za sve

Novi Sad - Poljoprivrednici okupljeni u Udruženju Klub 100P plus, ali i u drugim vojvođanskim paorskim organizacijama, traže hitan sastanak sa ministarkom poljoprivrede Snežanom Bogosavljević Bošković zbog regresiranja mineralnog đubriva, na koje pravo imaju samo oni koji imaju fiskalni račun za veštak. Klub 100P plus pita zašto se odustalo od najavljene izmene pravilnika koja bi omogućila da svi registrovani poljoprivredni proizvođači dobiju tu vrstu podsticaja, a ne samo retki koji su đubrivo kupili za keš i dobili fiskalni isečak. Mali broj poljoprivrednika poseduje fiskalni račun jer je mineralno đubrivo uglavnom nabavl jeno preko organizatora proizvodnje ugovornim odnosom.

AgroNews

16.06.2014.

SR: Paori u protestu: Dajte zemlju nama, a ne Arapima!

Kula - Nezadovoljni zemljoradnici iz Sivca, Kule, Kruščića, Lipara i Crvenke okupili su se danas u svojim traktorima ispred zgrade opštine Kula. Oni traže odgovor na pitanje zašto je nadležno ministarstvo odlučilo da 3.334 hektara državnih oranica u ovoj opštini izuzme iz licitacije prema prečem pravu zakupa za stočare i vlasnike zalivnih sistema. Kako je za RTV rekao Živko Pejin, koji je i sam došao u svom traktoru ispred kulske opštine, okupljeni zemljoradnici sumnjaju da će spornu zemlju zakupiti Arapi.

"Država planira da državno zemljište da Arapima u zakup na 20 godina, po minimalnoj ceni. Ta informacija je tačna i javnost o tome ćuti", rekao je Pejin.

On je dodao da lokalni zemljoradnici na svake tri godine moraju da licitiraju za ovo zemljište i ocenio da, ukoliko se njihove sumnje ostvare, neće imati ni te mogućnosti.

"Mi smo pre dve nedelje bili u Ministarstvu poljoprivrede i niko nam nije dao nikakve informacije. Mi znamo da se za sve ovo zalaže Ministarstvo finansija i zbog toga pozivamo ministra Krstića da nam objasni o čemu je reč", rekao je Pejin.

Prema njegovim rečima, zemljoradnici imaju saznanja i da stranci žele da, preko firme koja će biti osnovana u Srbiji, kupe zemljište.

"Tako žele da kupe i deo zemljišta koji je u posedu AD Bačka, čime bi ta firma otišla u stečaj, a oko 120 ljudi bi ostalo bez posla, čime bi se ugrozila i budućnost stanovnika Sivca", rekao je Pejin.

On je najavio da će zemljoradnici ostati ispred zgrade opštine Kula sve dok ne dobiju informaciju kada će ih primiti neko iz nadležnog ministarstva.

Kako je za RTV rekao predsednik opštine Kula Dragan Trifunović tu informaciju okupljeni paori dobiće u toku dana.

RTV

10.06.2014.

SR: Uskoro novi zakon o poljoprivrednom zemljištu

Beograd - Neće više moći poljoprivrednici, ni oni pravi, ni ”fiktivni”, da zakupljuju stotine hektara državnih njiva, a pritom imaju tek pola hektara zemlje koja se vodi na njihovo ime, a u dvorištu često - nijedan traktor. Obični paori, koji žele da zakupe zemljište u svojoj katastarskoj opštini onoliko koliko im je potrebno za normalan život, moći će da na licitacije idu bez bojazni da će se takmičiti sa ”sumnjivim licima”, lokalnim moćnicima koji, uz pretnje otkazom, teraju svoje radnike da licitiraju za njih. Njima bi u kraj trebalo da stane novi zakon o poljoprivrednom zemljištu, ako parlament da zeleno svetlo sadašnjoj verziji ovog dokumenta. Naime, Nacrtom zakona o poljoprivrednom zemljištu, kako je za Dnevnik rečeno u Upravi za zemljište Ministarstva poljoprivrede, predviđena je novina koja reguliše maksimalnu površinu koja se može dati u zakup u prvom krugu javnog nadmetanja. Po novom, registrovana poljoprivredna gazdinstva koja u vlasništvu imaju od pola do hektar njiva, u zakup će moći da uzmu najviše pet hektara. Oni koji imaju u vlasništvu od jednog do pet hektara, moći će da se nadmeću za najviše 20 hektara, a vlasnici pet do 20 ha njiva, imaće pravo da licitiraju do 50 hektara. Do 100 hektara moći će da zakupe registrovana poljoprivredna gazdinstva koja imaju u vlasništvu od 20 do 50 ha poljoprivrednog zemljišta, a na najviše 200 hektara moći da računaju poljoprivrednici koji u vlasništvu imaju preko 50 hektara oranica. Poljoprivrednici u nekim vojvođanskim opštinama ogorčeni su zbog toga što ne mogu u nepravednoj trci za državno poljoprivredno zemljište da se bore s visprenim i verziranim takmacima, kakvi su kombinati, neke zadruge, moćni pojedinci.

Dnevnik

10.06.2014.

SR: Fiskalni račun ostaje uslov za regres

Beograd - U Beogradu su se sastali predstаvnici Ministаrstvа poljoprivrede i Asocijаcije „Bаnаtski pаori.“ Temа sаstаnkа bilа je regresirаnje inputа poljoprivrednim proizvođаčimа, odnosno zаhtev dа dokаz o kupljenom repromаterijаlu ne bude sаmo fiskаlni isečаk, već i dokаzi o drugim vidovimа plаćаnjа. Predstаvnici Ministаrstvа poljoprivrede obrаzložili su dа bi se, s obzirom nа to dа je аdministrаtivnа kontrolа skoro jedinа kontrolа kojа se primenjuje pri reаlizаciji, odstupаnjem od fiskаlnih isečаkа, stvorili potencijаlni uslovi zа zloupotrebu ove mere. Prihvаtаnje drugih vidovа plаćаnjа kаo jedinog dokаzа zа ostvаrivаnje prаvа nа regres, može dovesti do togа dа ministаrstvo regresirа fiktivne kupovine ili dа regresirа isto minerаlno đubrivo duplo. Ovаkvim nаčinom dokаzivаnjа znаčаjno bi se uvećаo krug korisnikа, što bi dovelo do prekorаčenjа ogrаničenih budžetskih sredstаvа, kojа su rаspoloživа ove godine. Stvаrаnje dodаtnih finаnsijskih obаvezа zа ministаrstvo od onih kojа su predviđenа Urebom o rаspodeli sredstаvа, pored kršenjа odredbi sаme Uredbe, znаčilo bi i to dа bi se tim dugovаnjem opteretio budžet zа nаrednu godinu. S obzirom nа situаciju u poljoprivredi, kаo i novonаstаlu situаciju posle poplаvа i konstаntаn nedostаtаk budžetskih sredstаvа zа finаnsirаnje poljoprivrede, ministаrstvo se opredelilo zа ostvаrivаnje prаvа nа regres uz fiskаlni isečаk kаko bi se uklopilo u rаspoloživа finаnsijskа sredstvа i obezbedilo što bolju kontrolu trošenjа budžetskih sredstаvа, navodi se, između ostalog, u saopštenju Ministarstva poljoprivrede

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

09.06.2014.

Rumunija: Pronevera novca za subvencije

Sučeava - Direktor rumunske Agencije za plaćanja i intervenciju u poljoprivredi George Benu optužen je za zloupotrebu položaja i sprečavanje istrage, a sud u Sučeavi na severoistoku zemlje stavio ga je u kućni pritvor. Tužitelji Benua optužuju da je između 2010. i 2013. godine «zatvarao oči» pred prevarama koje je Agencija činila između 2010. i 2013. godine u korist poljoprivrednika i udruženja tog područja, ali i više manastira. Tako je 2012. i 2013. odobreno više od 400 zahteva za subvencije koje su podnele parohije i manastiri bez poljoprivrednih aktivnosti. Evropska komisija je pozdravila ovaj potez rumunskog pravosuđa, ali i pozvala vlasti da obezbede da se pronevereni novac vrati.

EurActiv

08.06.2014.

SR: Pojačana kontrola useva soje

Beograd - Fitosanitarna inspekcija Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u ponedeljak, 9. juna, počeće kontrolu useva soje na teritoriji Srbije. Posebna pažnja biće posvećena kontroli nedozvoljenog unošenja i gajenja GMO biljaka na teritoriji Republike Srbije. Nadležna inspekcija utvrdila je konkretne programe obilaska terena. Kontrole će se intenzivnije sprovoditi na prostoru Južnobačkog, Zapadnobačkog, Sremskog i Mačvanskog upravnog okruga. Parcele na kojima je kao usev zasejana soja biće kontrolisane korišćenjem proteinskih test traka za brzu detekciju genetički modifikovanih biljaka. U slučaju pozitivnih rezultata, biće uzeti uzorci radi zvanične laboratorijske potvrde GMO biljaka. Za svaku parcelu sa koje budu uzeti uzorci inspektori će odrediti GPS koordinate radi utvrđivanja tačnih geodetskih podataka i vlasništva nad predmetnom parcelom. Zakonom o GMO u Srbiji zabranjen je ovakav vid proizvodnje i prometa. Ako bude utvrđeno da ima površina na kojima ima GMO biljaka soje, usevi će biti uništeni, a protiv vlasnika će biti pokrenute kaznene mere u skladu s pomenutim zakonom.

Ministarstvo poljoprivrede

06.06.2014.

SR: Šteta u pčelarstvu 25 miliona evra

Beograd - Poplava je uništila 6.233 pčelinje zajednice, a ukupna šteta u pčelarstvu do sada je veća od 25 miliona evra, izjavio je juče predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović. Reč je o preliminarnim podacima, a članovi SPOS, kojih ima 9.000, imaju rok da do 20. juna prijave zvanične podatke na osnovu zapisnika o šteti pribavljenim u svojim opštinama, rekao je Živadinović. «Ciklon ‘Tamara’ nije zahvatio samo poplavljena područja, nego čitavu Srbiju i mi smo u velikom problemu jer je ove godine bagremova paša u potpunosti izostala, ne samo da nemamo bagremovog meda, već praktično pčelinja društva nemaju dovoljno hrane ni za sebe», ukazao je Živadinović.

AgroNews

06.06.2014.

SR: Moguće presejavanje oko 16.000 hektara oranica

Beograd - Ministarstvo poljoprivrede utvrdilo je da je na poplavljenim područjima moguće presejati 15.000 do 16.000 ha koji su bili pod vodom, izjavio je juče Željko Radošević, državni sekretar tog ministarstva. ”Ministrastvo je do sada spremilo seme za presejavanje oko 11.000 ha kukuruza i 2.270 pod sojom”, rekao je Radošević na konferenciji o poljoprivredi Srbije nakon poplava, koju je u Privrednoj komori Srbije organizovalo Udruženja novinara za poljoprivredu ”Agropres“. Radošević je rekao da se i dalje rade analize na zemljištu kako bi se utvrdile dodatne površine na kojima bi bilo moguće presejavanje i apelovao na kompanije da doniraju semenski materijal neophodan za presejavanje.

AgroNews

06.06.2014.

Kina: U proizvodnji vina, za sad, samo kvantitet

Peking - Sa proizvodnjom od 20 miliona hektolitara godišnje, koja pokriva 80 odsto domaćih potreba, Kina zauzima peto mesto u svetu. Na istoj poziciji se nalazi i sa stanovišta potrošnje, pokazuju zvanični podaci. Kada je reč o konzumiranju crvenog vina, Kina drži prvo mesto u svetu, ispred Francuske. Međutim, bez obzira na to što proizvodnja i potrošnja vina u Kini poslednjih godina beleži ekspanziju, kineska vina se ne izvoze zbog nepoštovanja i sumnji u kvalitet i nijedan stručnjak iz ove oblasti ne smatra da će Kina na kratak ili srednji rok postati ozbiljniji izvoznik vina. Kineska vina su još uvek neujednačenog kvaliteta, a najvažniji cilj proizvođača ostaje kvantitet.

AgroNews

06.06.2014.

SR: Kiša obrala jagode, proizvođačima i 100 dinara - malo

Leskovac - Berba jagoda u selima u okolini Leskovca u punom je jeku ali su proizvođači nezadovoljni rodom i otkupnom cenom. U odnosu na prošlu godinu rod jagoda je manji za oko 40% a otkupna cena iznosi 70 din/kg. Jedan od najvećih proizvođača jagode Tomislav Marinković iz sela Dušanovo objašnjava da su dugotrajne kiše smanjile rod a da ih otkupljivači i hladnjačari dodatno ucenjuju. On je prošle godine ubrao oko 16 tona a ove sezone očekuje između osam i devet tona. «Rod je podbacio od 30 do 50% u odnosu na prošlu godinu. Otkupna cena u odnosu na prošlu godinu je 50% manja. Od juče je 70 dinara. Sve što je manje od 100 dinara za nas je neisplativo», komentariše Marinković.

AgroNews

06.06.2014.

SR: Pšenica kreće od 17 dinara

Beograd - Kada bi žetva počela danas, ratari bi za pšenicu teško dobili više od 17 din/kg, kažu u Udruženju ”Žita Srbije”. A žetva će krenuti za dvadesetak dana, tako da će bitka oko cene vrlo brzo da se zahukta. ”Imajući u vidu kretanja na svetskom tržištu, u ovom trenutku naši izvoznici mogli bi postići cenu od 16,5 do 17,5 din/kg”, kaže direktor “Žita Srbije” Vukosav Saković. Međutim, pravo stanje stvari znaće se kada hlebno žito bude u silosima. Ipak, svetska cena, stanje svetskih zaliha i proizvodnja koja se očekuje, ukazuju na nisku cenu pšenice. S druge strane, ova godina mogla bi biti slična prošloj, moglo bi se dogoditi da cena počne da raste nakon žetve, procenjuje Saković.

Dnevnik

04.06.2014.

Italija: Otkrivene velike količine falsifikovanog vina

Toskana - Više od 30.000 flaša falsifikovanog poznatog italijanskog vina kao što je Brunelo, zaplenjeno je, a šest osoba je uhapšeno u okviru istrage o prevari velikih razmera, javlja italijanska štampa. Posle brojnih pritužbi potrošača na loš kvalitet vina poznatih i skupih marki, tužilaštvo u Sijeni, u Toskani, odlučilo je u martu da otvori istragu. Rezultat je bio da su specijalne jedinice karabinjera otkrile veliku prevaru - stono vino vredno jedan evro po litru kupovano u velikim količinama preflaširano je pod etiketama prestižnih toskanskih vina kao što je Brunelo di Montalčino, Sagrantino di Montefalko ili Kjanti, što su sve vina sa kontrolisanim poreklom.

AgroNews

04.06.2014.

SR: Biljni sirevi gase mlekare na jugu Srbije

Dimitrovgrad - Iako stočni fond opada, na jugu Srbije se pojavljuje višak sirovina. Zbog visoke otkupne cene mleka, a slabe prodaje gotovih proizvoda, mlekare na jugu Srbije okreću se alternativim sirovinama. Uvoze mleko u prahu i palmino ulje iz Bugarske i prave mlečne proizvode, najčešće feta sir. Biljni sirevi prodaju se za 100 do 120 din/kg i ozbiljno ugrožavaju rad mlekara koje i dalje prave mlečni sir. Na udaru su i stočari u planinskim predelima do kojih otkupljivači teško i nerado dolaze. Opština Dimitrovgrad iz svog budžeta subvencioniše svaki litar sa po tri dinara, ali interesovanja je sve manje. U proseku, mleko se otkupljuje od 30 do 35 dinara, pa je jeftinije mućkati biljni sir.

AgroNews

04.06.2014.

SR: Ješić: Ostavka je principijelna stvar

Inđija - Potpredsednik DS-a Goran Ješić potvrdio je da će podneti ostavku na mesto potpredsednika Vlade Vojvodine i pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, dodajući da je njegova ostavka principijelna stvar. On kaže da je tokom izbora u DS podržavao Dragana Đilasa, a da ga je Bojan Pajtić pozvao u pokrajinsku vladu. «Podnosim ostavku, a na Pajtiću je da li će da je prihvati ili ne’’, poručuje Ješić. Na pitanje da li će, ukoliko Bojan Pajtić ne prihvati njegovu ostavku i eventualno mu ponudi neko drugo mesto u pokrajinskoj vladi to prihvatiti, Ješić kaže da o tome nije razmišljao, ali da su male šanse da se to desi.

AgroNews

04.06.2014.

BiH: Optužnice zbog krijumčarenja stoke iz Srbije

Sarajevo - Tužilaštvo Bosne i Hercegovine podiglo je optužnicu protiv 25 osoba, uključujući dva pripadnika Granične policije BiH, zbog organizovanog krijumčarenja stoke iz Srbije u vrednosti od pola miliona evra, saopšteno je iz Tužilaštva. Optužnica je rezultat višemesečne istrage tokom koje je utvrđeno da su pripadnici ove grupe od aprila do septembra 2013. godine u BiH prokrijumčarili najmanje 1.100 grla krupne stoke. Krijumčarena stoka preko granice je prevožena uglavnom rečnim putem na području Bijeljine. U istrazi su učestvovali i policija i pravosudni organi Srbije, koji procesuiraju osobe sa područja Srbije, koje su bile uključene u krijumčarenje.

AgroNews

27.05.2014.

SR: Formiran Savet za zeleni rast područja obuhvaćenih elementarnim nepogodama

Beograd - Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC) formirao je Savet za saniranje posledica na životnu sredinu u ugroženim područjima koja su zahvaćena poplavama u Srbiji. Zadatak ovog tela biće da utvrdi potrebe i koordinira projektnim aktivnostima, u cilju sanacije posledica elementarnih nepogoda i tehničko-tehnoloških nesreća na životnu sredinu, prirodu i klimatske promene. Koordinaciono telo omogućiće stručnu pomoć i uspostaviti komunikaciju između donatora i korisnika donacija na loklanom, regionalnom i nacionalnom nivou. Ovaj savet čine predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Ministarstva rudarstva i energretike, Ministarstva građevine i saobraćaja, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva zdravlja, Ministarstva prosvete i nauke, kao i Privredne komore Srbije, Agencije za zaštitu životne sredine, JP Srbija Vode, Zavod za zaštitu prirode Republike Srbije, Republički hidrometorološki zavod, Privredna komora zelene Srbije i Kancelarija Ujedinjenih nacija u Srbiji.

Reprezent communications

24.05.2014.

Norveška: Zabrana izvoza mesa foke

Oslo - Svetska trgovinska organizacija potvrdila je zabranu Evropske unije na uvoz prerađevina od mesa foke, odbacivši tako žalbu na tu odluku EU koju su podnele Kanada i Norveška. Prema najnovijoj presudi STO, odluka EU iz 2010. kojom je zabranjen

uvoz mesnih prerađevina od foke nije u neskladu sa propisima globalne trgovine, prenela je agencija Frans pres. Nakon takve odluke EU i tvrdnji Brisela da se evropska javnost snažno zalaže za zabranu uvoza proizvoda od foke zbog zabrinutosti od okrutnih lovačkih metoda, Norveška i Kanada su se obratile STO i uložile žalbu, uz tvrdnje da njihove metode nisu ništa gore od metoda koje se koriste u lovu na jelene, koji je opšte rasprostranjen u EU.

AgroNews

24.05.2014.

SR: Potpisan protokol o unapređenju organske proizvodnje u Novom Sadu

Novi Sad - Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i direktor Univereksporta Dragoslav Vučurević potpisali su juče protokol o saradnji na unapređenju organske proizvodnje na teritoriji tog grada. Potpisani protokol podrazumeva zajednički rad na promociji organske proizvodnje hrane i podršku na sajamskim nastupima, kongresima, predavanjima i u medijskoj prezentaciji. Vučević je tom prilikom rekao da je Novi Sad prvi grad u Srbiji koji je napravio plan razvoja organske proizvodnje i da je Gradski sekretarijat za privredu dosta učinio u tom pogledu. Direktor «Univerexport»-a Vučurević rekao je da je prva u Srbiji, u ponudu u svojim prodajnim objektima, uvela hranu organskog porekla.

AgroNews

24.05.2014.

SR: Pod vodom i 150 ha zasada Instituta za povrtarstvo

Smederevska Palanka - Institut za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci pretrpeo je ogromne štete od poplava, jer je 150 ha sa zasadima potpuno uništeno. Poplava je Institut zahvatila u noći između 15. i 16. maja, a vodena stihija iz korita reke Kuburšnice se nekontrolisano proširila prigradskim naseljima, poljoprivrednim zemljištem i krugom te institucije. Poplavni talas potopio je staklenike i plastenike Instituta za povrtarstvo i u njima zasnovanu proizvodnju hibrida paradajza i hibrida paprike koji su bili namenjeni snabdevanju povrtara semenskom robom. Poplava je zadesila biljke u fazi pre ubiranja semena, u momentu kada se ne može ponovo zasnovati ista proizvodnja u tekućoj godini.

AgroNews

24.05.2014.

SR: Ne saditi na zagađenom zemljištu

Beograd - Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine aktivno radi na preduzimanju mera kako bi se saniralo poljoprivredno zemljište pogođeno poplavama. Potrebno je uraditi analizu poljoprivrednog zemljišta, pre svega na opasne i štetne materije, kao i faktičku procenu stanja poljoprivrednog zemljišta, objasnio je direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Zoran Knežević. U slučaju da je zemljište zagađeno opasnim i štetnim materijama u nedozvoljenim količinama poljoprivredna proizvodnja će biti zabranjena ili ograničena dok se ne izvrši sanacija poljoprivrednog zemljišta, naglasio je on. Takođe će biti preduzete mere za popravku poljoprivrednog zemljišta, rekao je Knežević.

AgroNews

24.05.2014.

SR: Hitno potrebne dodatne količine dezinfekcionih sredstava

Beograd - Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i Ministarstvo zdravlja Republike Srbije apelovali su da su hitno potrebne dodatne količine hlora, negašenog kreča, zaštitne opreme i dezinfekcionih sredstava radi saniranja posledica na područjima zahvaćenim poplavama. Inače, Odeljenje poljoprivredne inspekcije nastavlja da redovno obilazi sve punktove na kojima se distribuira hrana ugroženima. Pet inspektora je angažovano u kriznim štabovima. U protekla dva dana poljoprivredna inspekcija je učestvovala na 19 posebnih operativnih sastanaka kriznih štabova širom Republike Srbije. Izvršena je 161 kontrola. U sedam slučajeva poljoprivredna inspekcija je intervenisala.

AgroNews

23.05.2014.

BiH: Republika Srpska zamrzla cene namirnica

Banja Luka - Vlada Republike Srpske odlučila je da se cene osnovnih životnih namirnica moraju zadržati na nivou zatečenom u trenutku kada se pojavila krizna situacija u RS. Ministar finansija RS Zoran Tegeltija rekao je da je ta odluka doneta zbog postojanja velikog broja spekulacija u poslednjih nekoliko dana da su pojedini trgovci menjali cene proizvoda. On je dodao da je Republički štab za vanredne situacije doneo naredbu Robnim rezervama RS da nabavi po 50 tona stočne hrane za stočare sa područja Bijeljine i Šamca. Tegeltija očekuje da će Savet ministara BiH uputiti pismo Svetskoj banci, čija će velika pomoć biti potrebna i za otklanjanje štete na infrastrukturi i poljoprivrednoj proizvodnji.

AgroNews

23.05.2014.

SR: Stočna hrana za ugrožena područja

Novi Sad - U saradnji sa Regionalnom privrednom komorom Valjevo, novosadska Produktna berza organizuje pomoć u dostavljanju stočne hrane za ugrožena područja. Kako se navodi u saopštenju, Produktna berza će na svom sajtu www.proberza.co.rs objavljivati objedinjene zahteve od strane kriznih štabova pojedinih opština  za pomoć. Ovi zahtevi će se pre svega odnositi na specifikaciju potrebne hrane, kao i kontakt telefone, mejl adrese i ostale podatke koji će donatorima omogućiti direktan kontakt sa kriznim štabovima ugroženih opština kako bi se hrana isporučila na tačno određena mesta u skladu sa potrebama iz zahteva za pomoć, navodi se u saopštenju berze.

AgroNews

23.05.2014.

SR: Potopljen ceo PK “Dragan Marković”, stoka sačuvana

Obrenovac - Poljoprivredni kombinat Dragan Marković u poplavama je prošao vrlo loše, potopljeno je svih 2.900 hektara zemlje, pa je šteta 500 miliona dinara na ovim ratarskim površinama, ali smo uspeli da spasimo svu stoku, izjavio je juče Dragan Milivojčević direktor ovog kombinata iz Obrenovca. On je rekao da je oko 200 zaposlenih uspelo da spase tri farme od kojih je jedna farma sa 20.000 svinja, druga tovnih junadi sa 400 grla i treća muznih krava sa 800 grla. “Dogovorili smo se da stoku štitimo sve dok naši životi ne budu ugroženi i nadam se da ćemo uspeti u tome”, izjavio je Milivojčević novinarima u Privrednoj komori Beograda nakon sastanka gradonačelnika Siniše Malog sa privrednicima.

RTV

23.05.2014.

SR: Ševarlić: Šteta u poljoprivredi oko pola milijarde evra

Beograd - “Ako je tačna procena da je poplavama obuhvaćeno oko 10 odsto ukupne poljoprivredne površine, onda će direktna šteta zbog gubitka ovogodišnjeg roda u poljoprivrednoj proizvodnji iznositi oko pola milijarde evra”, izjavio je agroekonomista Miladin Ševarlić. “Ali šteta je daleko veća, jer imamo i druge povezane gubitke, u uništenoj stoci, mehanizaciji, u objektima, a i indirektne gubitke koji će se javiti zbog gubitka moguće proizvodnje koje će se javiti u narednim godinama, tamo gde su uništeni višegodišnji zasadi ili objekti koji neće moći da se privedu funkciji proljoprivredne proizvodnje u relativno kratkom vremenskom periodu”, rekao je Ševarlić.

AgroNews

23.05.2014.

SR: Ne ubirati useve sa poplavljenih područja

Beograd - Ministarstvo poljoprivrede je upozorilo poljoprivrednike da ne ubiraju plodove sa njiva i iz bašti iz kojih se voda povlači, i da ih ne koriste ih za ishranu. Po preporuci Instituta za javno zdravlje, sve poljoprivredne kulture koje su bile u kontaktu sa vodom iz poplavnog talasa, kao i poljoprivredni proizvodi uskladišteni u ambarima, ne treba koristiti za ishranu jer postoji mogućnost da su bakteriološki i hemijski zagađeni. Institut za javno zdravlje preporučio je i da se za ishranu ne koriste lako kvarljive hranljive namirnice poput mesa, mleka i jaja, svežeg voća i povrća, već konzervirane namirnice, suvo voće i konditorski proizvodi.

AgroNews

20.05.2014.

SR: Uništeno 150 tona životinjskih leševa

Beograd - Do sada je 150 tona leševa uginulih životinja prebačeno u kafilerije gde su uništene na neškodljiv način, izjavila je danas načelnica veterinarske inspekcije Ministarstva poljoprivrede Sanja Čelebićanin.

Ona je istakla da nadležne veterinarske ekipe imaju dovoljno vozila, kontejnera za odlaganje otpada i svih ostalih potrebnih sredstava, i upozorila građane da ne diraju sami leševe životinja.

Čelebićanin je rekla da su ekipe veterinarske inspekcije danas ušle u Krupanj, Kušiljevo u opštini Svilajnac, gde je zabeleženo uginuće 1.900 ovaca i jagnjadi, kao i Varvarin. "Ono što je problem, je Jamena u Šidu, u koju danas nismo mogli da uđemo, voda je i u Klenku, primiče se i Moroviću, dobar deo je poplavljen, ali na svu sreću nije došao do farme živine i koka nosilja", ukazala je Čelebićanin.

Ona je podsetila da je u akciju uklanjanja i zbrinjavanja leševa životinja uključeno 25 regionalnih kancelarija veterinarske inspekcije, 12 specijalističkih i naučnih veterinarskih instituta, veterinarske stanice....

Čelebićanin je napomenula da su se u rad veterinarske inspekcije u dovoljnoj meri uključile i komunalne službe lokalnih samouprava, veterinarske službe vojske, MUP-a. Čelebićanin je napomenula da ekipe trenutno raspolažu sa 17 specijalizovanih vozila kafilerija za prevoz leševa životinja i hrane životinjskog porekla koja nije ispravna za ishranu ljudi. Ona je objasnila da ima jako puno hrane iz privatnih zamrzivača, rashladnih uređaja i prodavnica koje su poplavljene, pa se sav taj škodljiv materijal mora uništiti na neškodljiv način u kafileriji, nakon čega sledi i čišćenje, pranje i dezinfekcija terena. "Naše ekipe ulaze na teren kad dobijemo od Sektora MUP-a za vanredne situacije podatke gde se voda povukla, jer je pre toga je rizično bilo koga izlagati opasnosti i kvalitet posla ne bi bio takav da bi pružio adekvatnu zdravstvenu zaštitu ljudima, niti životinjama", istakla je Čelebićanin. Veterinarski inspektori imaju sve što im je potrebno - dezinfekciona sredstva, lekove, vakcine, ponovila je Čelebićanin, dodajući da stručni tim radi procene kako bi se obezbedile dovoljne zalihe čak i ako eventualno dođe do najgoreg scenarija.

021

20.05.2014.

SR: Poplavljeno 80.000 hektara, za sad 10 tona lešina

Beograd - U ovom trenutku je 80.000 ha obradivog zemljišta poplavljeno, a gubici su u veliki i u stočnom fondu gde je reč o nekoliko desetina tona uginulih životinja, izjavio je juče državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Zoran Rajić, pozivajući se na poslednje podatke sa terena. ”Uprava za veterinu je na terenu i trudi se da što pre ukloni leševe životinja, imamo dovoljno svih preparata i vakcina, tako da se nadam da ćemo u narednim danima uspešno rešiti taj problem”, kazao je Rajić. On je međutim, napomenuo da nedostaju kamioni za odvoženje leševa životinja. Rajić je naveo da se situacija menja iz sata u sat, pa će tek u narednim danima moći da se govori o tome kolika je ukupna šteta.

AgroNews

19.05.2014.

SR: Zabranjen lov na teritoriji Srbije

Beograd - Korisnici lovišta dužni su da privremeno obustave lov zaštićenih vrsta divljači u skladu sa Zakonom o divljači i lovstvu. Zakon propisuje da je lov zabranjen ako je divljač ugrožena požarom, poplavom, snežnim nanosima, poledicom i drugim elementarnim nepogodama. Privremena zabrana lova na celoj teritoriji Republike Srbije prestaje da važi sa danom stupanja na snagu odluke vlade o prestanku vanredne situacije, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Do tada, divljač se može loviti bez odobrenja samo u slučaju kada od divljači nastupi neposredna opasnost po život i zdravlje ljudi, ili neposredna ugroženost imovine pravnih i fizičkih lica.

AgroNews

19.05.2014.

SR: Štete od poplava velike i dalekosežne

Beograd - Srbija zbog posledica poplava neće imati problema sa obezbeđenjem bilansa osnovnih poljoprivredno - prehrambenih proizvoda za potrebe prehrane stanovništva, ocenio je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić i dodao da će štete od poplava sigurno biti velike i dalekosežne, “Posledica će svakako biti i to po smanjenje i pogoršanje spoljnotrgovinskog bilansa, odnosno smanjenje izvoza pre svega voća i povrća”, kazao je Ševarlić. On je precizirao da su u ravničarskim krajevima povrtarske kulture bez obzira da li su bile u plastenicima ili na otvorenom, uništene poplavnim talasima, a voće je stradalo, jer je na brdsko planinskim delovima pored kiše bilo i snega.

AgroNews

13.05.2014.

Glamočić: I faktura sa otpremnicom za subvencije

Novi Sad - Izjava Dragana Glamočića, dosadašnjeg ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, povodom negodovanja registrovanih gazdinstava o dokazima za sticanje subvencija za mineralno đubrivo.

„U toku aprila meseca dok sam još obavljao funkciju ministra, uvažili smo zahteve registrovanih gazdinstava da se za sticanje prava na subvencije za mineralno đubrivo i dizel gorivo, pored fiskalnih isečaka prihvate i fakture sa otpremnicom o preuzetoj robi. Na ovaj način gazdinstvima bi bilo omogućeno da steknu pravo na podsticaje po 3.000 din/ha za nabavljene inpute i u slučaju kada su ih nabavili u prometu na veliko, odnosno kada plaćanje vrše bezgotovinskim putem. Takođe navedenim pravilnicima stvoreni su uslovi da pravo na podsticaje ostvare proizvođači koji su navedeni repromaterijal nabavili putem paritetne razmene. Pošto do današnjeg dana ovo nije omogućeno poljoprivrednim proizvođačima, lično sam proverio zašto ovi pravilnici nisu ispravljeni i doneti. Saglasnost o dopuni pomenutih pravilnika od Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo dobijena je i poslata još 25. aprila u pravnu službu Ministarstva poljoprivrede, o čemu od službe ministarstva nisam bio obavešten iako sam tada još obavljao funkciju ministra. Od tog dana postojao je pravni osnov da se pravilnici upute na objavljivanje u Službeni list i da se primenjuju u praksi. Kao bivši ministar se izvinjavam gazdinstvima što nisam bio u mogućnosti da njihov zahtev sprovedem do kraja, ali ne vidim ni razlog da se trenutno odugovlači sa tim poslom. Očekujem od nove ministarke da nastavi da radi na tome da državna administracija postoji da bi olakšala posao poljoprivrednicima, a ne da im još dodatno otežava posao i zagorčava život” - kaže se u izjavi za medije dr Dragana Glamočića.

Agroservis

12.05.2014.

SR: Budimka osvojila Delez

Požega - Fabrika “Budimka”iz Požege očekuje potpisivanje ugovora sa firmom “Delez” i svojim proizvodima će snabdevati više od 20 objekata belgijskog trgovinskog lanca. “Počinjemo prvi put da radimo sa njima, birali smo jedinice belgijskog trgovinskog lanca u Beogradu koje imaju najveći promet i smatram da ćemo svakodnevno vršiti isporuku malina, budući da imamo sopstvenu proizvodnju ovog voća”, izjavio je direktor tog požeškog preduzeća u restrukturiranju, Đorđe Stevanović. Budimka se, kako kaže, nakon četvorogodišnjeg napornog rada sprema da izađe iz postupka restukturiranja, kako bi na tržištu ostalo zdravo preduzeće koje ima nameru da upošljava nove radnike.

AgroNews

12.05.2014.

SR: Marjan Rističević predsednik Odbora za poljoprivredu

Beograd - Za predsednika u petak konstituisanog skupštinskog Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu izabran je Marijan Rističević koji je poručio da će se truditi da taj odbor stekne autoritet srazmeran važnosti agrara i njegovog doprinosa bruto domaćem proizvodu Srbije. Rističević, koji je član poslaničkog kluba SNS, na prvoj sednici tog odbora rekao je da mnogi misle da ima atraktivnijih skupštinskih odobra, ali da je odbor na čijem je čelu od danas za njega najvažniji. Bogatstvo jedne zemlje se, dodao je, meri količinom hrane koju proizvodi. Za zamenika predsednika tog odbora, nakon kraće diskusije, izabran je Arpad Fremond (Savez vojvođanskih Mađara).

AgroNews

12.05.2014.

SAD: Naučnici stvorili crni paradajz

Oregon - Američki naučnici stvorili su novu i neobičnu vrstu paradajza – crni paradajz pod nazivom Indigo Rose. Iako izgledom i nije toliko privlačan, navodno ima fantastičan ukus i mnogo antioksidansa koji štite od mnogih bolesti. Indigo Rose nastala je ukrštanjem crvenog i tamno ljubičastog paradajza, a prvi ih je stvorio profesor Jim Myers sa Sveučilišta u Oregonu dok je na studijama proučavao ovo zanimljivo i zdravo povrće. Ipak, one koji žele da uzgajaju crni paradajz, Myers upozorava na vreme berbe plodova. Prvi plodovi mogu se brati oko 91 dan nakon sadnje, a važno je da se biljka pusti da do kraja sazri kako bi se postigla ravnoteža svih korisnih sastojaka.

AgroNews

12.05.2014.

SR: Kvalitet zemljišta sve lošiji

Pančevo - Zbog nepravilne agrotehnike kvalitet zemljišta u Vojvodini sve je lošiji, pokazuju istraživanja Instituta "Tamiš" u Pančevu. Analize pokazuju da je u Južnom banatu 70% oranica dobrog kvaliteta. Reč je o plodnom černozemu, mada ima i peskovitog zemljišta i onog zahvaćenog podzemnim vodama. Stručnjaci Instituta poslednjih meseci uradili su oko 1.800 analiza, a primećeno je da se sa godinama smanjuje plodnost, što je posledica intenzivne upotrebe mehanizacije i nepravilnog tretmana. Saveti koje daju ratarima za đubrenje nedovoljno se poštuju. Iako stručnjaci ne mogu da izađu na svaku njivu, podsećaju da postoji i sms obaveštavanje i internet sajt, na kome mogu pronaći najvažnije savete.

RTS

06.05.2014.

SR: Redovi u trezoru

Subotica - U subotičkoj filijali Uprave za trezor tokom prva dva dana podnošenja zahteva za ostvarivanja prava na subvencije podneto je više od 1.000 zahteva poljoprivrednika. Mnogi od njih formirali su i redove pred filijalom u noći između nedelje i ponedeljka kada je ova uprava počela sa prijemom zahteva. U Upravi za trezor u Subotici, poljoprivrednici nemaju potrebu da stoje u redovima pošto je za obradu zahteva tokom jučerašnjeg dana bilo potrebno najviše dva sata, tako da su svi koji su to želeli juče i podneli zahteve. Jedan od razloga za formiranje redova leži i u činjenici da se već godinama u nazad subvencije isplaćuju po redosledu prijema zahteva. Poljoprivrednici od 1. maja, tačnije od 5. maja, prvog radnog dana u mesecu, mogu da podnose zahteve za ostvarivanje prava na subvencije, i to 6.000 dinara po hektaru biljne proizvodnje, kao i po 3.000 dinara po hektaru za gorivo i đubrivo. Pravo na ove subvencije imaju aktivna poljoprivredna gazdinstva, kakvih je u Subotici oko 5.500, s tim da za se subvencija za gorivo, odnosno đubrivo, može ostvariti ukoliko je utrošeno 60 litara goriva, odnosno 300 kilograma đubriva po hektaru.

RTV

06.05.2014.

SR: Iskorišćenost staklenika u Srbiji 32 odsto, a plastenika 97 odsto

Beograd - Prema popisnoj dokumentaciji, u Srbiji 542 poljoprivredna gazdinstva poseduju staklenike, ali su oni iskorišćeni svega sa 32%. Kako je navedeno u publikaciji Republičkog zavoda za statistiku, popisano je 898 staklenika, čiji kapaciteti iznose 1,29 miliona kvadratnih metara. Registrovano je i da 41.706 poljoprivrednih gazdinstava ima 101.492 plastenika, čiji je ukupan kapacitet 24,44 miliona kvadrata, koji je daleko bolje iskorišćen neko kod staklenika. Od raspoloživog kapaciteta korišćeno je 23,8 miliona kvadrata, ili 97%. Najveći procenat staklenika nalazi se u Vojvodini - 37%, dok je najveći procenat plastenika zabeležen je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije - 43%.

AgroNews

06.05.2014.

SR: Traže istragu poslovanja Robnih rezervi

Crepaja - Predstavnici asocijacije "Banatski paori", zatražili su od vlade da nastavi istrage o poslovanju Robnih rezervi, kao i o regularnost rada i skladištara. U pismu koje je poslato premijeru Aleksandru Vučiću, ministru pravde Nikoli Selakoviću, policije Nebojši Stefanoviću i ministarki poljoprivrede Snežani Bogosavljević Bošković, "Banatski paori" podsećaju na to da istraga, koja je započeta 2012. godine nikada nije završena. Sekretar asocijacije "Banatski paori" Nenad Manić, izjavio je za Radio Novi Sad da prema njihovim saznanjima, u skladištima nedostaje oko 150.000 tona pšenice i kukuruza, kao i da su skladištari državi dužni 16 milijardi dinara.

RTV

05.05.2014.

Francuska: STOP za prasad iz SAD, Kanade i Meksika

Pariz - Francuska zabranjuje uvoz živih prasića i životinjske hrane na bazi svinjetine iz SAD, Kanade i Meksika kako bi se zaštitila od virusne epidemije dijareje koja vlada u tim zemljama, saopštilo je francusko Ministarstvo poljoprivrede. Zabrana je stupila na snagu 3. maja. ”Francuska želi da izbegne virus epidemijske dijareje koja je ubila sedam miliona prasića u SAD za manje od godinu dana i zbog toga je porasla cena svinjetine u tom već krhkom sektoru”, izjavio je predstavnik ministarstva Žan-Lik Ango. Epidemijska dijareja pogađa prasiće mlađe od deset dana i širi se direktnim kontaktom ali i hranom za životinje. To je jedna od najsmrtonosnijih bolesti svinja.

AgroNews

05.05.2014.

SR: Svrljiško jagnje i belmuž “na putu” za EU

Svrljig - Usavršavanje poljoprivredne proizvodnje, brendiranje proizvoda poput svrljiškog sira i belmuža, kao i njihovo plasiranje na evropsko tržište, neki su od zadataka na kojima će raditi članovi zadruge “Svrljižanka”. Oni imaju šansu da se pripreme za ono što im donosi ulazak u EU i to kroz projekat “Svrljiško jagnje i belmuž - organski proizvodi iz sela Svrljiga za velike evropske gradove”. Kako bi brendirali i zaštitili proizvode poput belmuža, svrljiškog sira i jagnjeta, Svrljižani su već pokrenuli postupak pred Zavodom za zaštitu intelektualne svojine. Pomoć oko brendiranja kroz projekat će im pružiti nemačka opština Bobrič Hilbersdorf i italijanska opština Bertinoro.

AgroNews

05.05.2014.

SR: Navodnjavano 53.086 hektara

Beograd - U Srbiji je sistemima za navodnjavanje prošle godine bilo obuhvaćeno 85.593 hektara zemljišta, od čega je navodnjavano ukupno 53.086 hektara. Najzastupljeniji tip navodnjavanja bilo je navodnjavanje veštačkom kišom. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjava 93 odsto površine, površinski se navodnjava jedan odsto, a kapanjem šest odsto površine. Najviše vode se crpelo iz vodotokova, 91odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Udeo navodnjavane površine u odnosu na ukupno korišćenu poljoprivrednu površinu u 2013. godini je jedan odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.

AgroNews

04.05.2014.

SR: Profitabilno uzgajanje kunića

Novi Sad - Sa početnim kapitalom od oko dve i po hiljade evra, uzgajanjem kunića mesečno se može zaraditi prosečna plata. Ipak, da bi se taj, pre svega porodični biznis, raširio potrebno je malo sluha od strane nadležnih. U pokrajinskom Sekretarijatu za poljoprivredu objašnjavaju da će Srbija u procesu pridruživanja morati da primeni i evropske pravilnike u stočarstvu, u kojima je kunićarstvo važna i profitabilna grana. Nutricionistkinja Suzana Aćimović - Đumić, ističe da je prema najnovijim podacima Organizacije UN za poljoprivredu i hranu FAO, ishrana kunićima u ekspanziji. Da je po kvalitetu znatno ispred ostalih vrsta mesa i da se mora naći i na našoj trpezi.

RTV

04.05.2014.

SR: Zastarela poljoprivredna mehanizacija

Beograd - Zahvaljujući Evropskoj uniji, i uslovima koje postavlja i u poljoprivredi, konačno smo popisali poljoprivrednu mehanizaciju. I to posle pola veka. Statistika pokazuje da su mašine zastarele, da su u proseku stare dve decenije. Od Knjaževca, preko Šapca do Kikinde, poljoprivrednici kažu da Srbija ima odličnu klimu i plodnu zemlju, dva ključna faktora za proizvodnju hrane, ali i najskuplje gorivo i najstariju mehanizaciju koju sve teže mogu da obnove. Iako je obnova mehanizacije i spora i skupa, stručnjaci kažu da moramo da se vratimo domaćoj proizvodnji, odnosno konačno pronađemo strateške partnere za Industriju mašina i traktora i Industriju motora Rakovica.

RTS

28.04.2014.

Mađarska: Najbolji portugizer sveta 2014. godine

Pečuj - Portugizeri vinarija Mačkov podrum i Kiš, osvojili su zlatne medalje na upravo održanom takmičenju Portugieser Du Monde u mađarskom Pečuju. Da uspeh bude veći, sva tri uzorka iz Srbije su na ovom nezvaničnom prvenstvu sveta portugizera odlikovana medaljama. Zlatnom Mačkovom Portugizeru 2013 i Kišovom Portugizeru 2012, srebrom se pridužila i Kišova prošlogodišnja berba ove sorte.

Ovo je drugo takvo takmičenje po redu koje organizuje magazin Pécsi Borozó na čijem čelu se nalazi Zoltán Győrffy, a svoju ideju realizovao je delom uz pomoć države i grada Pečuja. Na ocenjivanju završenom 26. aprila prisutna su bila vina iz šest država: Slovačke, Slovenije, Hrvatske, Rumunije, Srbije i Mađarske. Od sedamdesetak uzoraka, najveći broj je naravno bio iz zemlje domaćina gde je ova sorta izuzetno popularna.

Vina su podeljena u tri kategorije, mladi portugizer, vintažni portugizer i cuvee, ili kupažne varijante. Međunarodni žiri u kome je bilo Španaca, Nemaca, Poljaka, Hrvata, Slovenaca i Mađarske, dok je Srbiju predstavljao Igor Luković, ocenjivao je vina po OIV sistemu na skali od 100 poena.

Svi šampioni po kategorijma su, kako je i očekivano iz Mađarske, a ovo takmičenje je dokaz više da se u našoj zemlji, pogotovo iz Sremskih Karlovaca sve više širi interesovanje za portugizerom, a kvalitet neprestano raste, ako se zna da je vinarija Mačkov podrum prošle godine osvojila srebrnu medalju za svoje vino.

Čestitamo osvajačima medalja!

Vino.rs

17.04.2014.

Velika Britanija: Biljka u zatvorenoj boci stvorila sopstveni ekosistem

London - Dejvid Latimer (80), baštovan iz Velike Britanije, došao je još 1961. godine na ideju da posadi biljku u zatvorenoj boci od 38 litara kako bi video kako će biljka reagovati. Pedeset tri godine kasnije, biljka je i dalje živa i u punoj formi, zahvaljujući sopstvenom ekosistemu. Samo je dva puta zalio svoju biljku - u vreme sađenja i 1972. godine pre nego što je zapečatio pampur. Od tada, biljka se razvija sama od sebe, objasnio je ovaj zaljubljenik u baštovantsvo. Jedino što čini je da redovno okrene bokal kako bi biljka ravnomerno bila izložena suncu. ”To je jedino što činim za njeno održavanje” kaže Latimer dodajući da je tokom godina biljka stvorila vlastiti ekostistem.

AgroNews

17.04.2014.

SR: Cene jaja kao da nije Uskrs

Beograd - Uoči uskršnjih praznika cene kokošjih jaja u Srbiji odavno nisu bile niže. Pre samo dve godine jaja su pred Veliki petak koštala od 15 do 24 dinara. Ove godine, zahvaljujući toploj zimi i niskoj kupovnoj moći građana, uoči najvećeg hrišćanskog praznika jaje u Srbiji može da se kupi i za - sedam dinara. ”Niske cene nisu odraz sukoba lobija ili velikog uvoznog kontingenta, već klasična utakmica ko može niže da proda. Narod kupuje sve manje i mnogi će farbati 10 umesto 30 jaja. Lažne su infomacije da se jaja kupuju na kartone, jer proizvođači nemaju utisak da će za tri dana biti Veliki petak”, kaže Rade Škorić, direktor Zajednice živinara Srbije.

AgroNews

17.04.2014.

SR: Al Dahra preuzima 51% Rudnap agrara

Beograd - Komisija za zaštitu konkurencije Srbije odobrila je kompaniji “Al Dahra” iz UAE da preuzme 51% vlasništva u preduzeću “Rudnap agrar”, Vojina Lazarevića. Kako se navodi u rešenju Komisije za zaštitu konkurencije, u skraćenom postupku se odobrava koncentracija učesnika na tržištu koja nastaje sticanjem zajedničke kontrole od “Al Dahre” i akcionarskog društva “Rudnap group” nad privrednim društvom “Rudnap agrar”. Rudnap agrar najmlađi je član istoimene grupacije. Cilj osnivanja je unapređenje srpske poljoprivrede kroz uzgajanje najkvalitetnijih sorti voća na plodnim oranicama u Srbiji, a plan je bio da se do 2013. plantaže prostiru na više od 500 ha.

AgroNews

17.04.2014.

SR: Šta smo mi vratili EU od namirnica

Beograd - Zbog neispunjavanja propisanih standarda kvaliteta i bezbednosti mnoge proizvode iz EU na srpskim granicama sačeka «rampa». Među proizvodima za koja su prošle i ove godine doneta rešenja o zabrani uvoza zbog neusaglašenosti sa Zakonom o bezbednosti hrane i pratećim propisima bili su biljni čaj iz Poljske, mlevena začinska paprika iz Španije, biljna mast iz Nemačke i zamrznuti spanać iz Poljske, tartar sos iz Belgije, voćni nektar iz Slovenije. Razlozi za zabranu uvoza bili su povišena vlaga i nečistoće, povišen sadržaj pepela, kadmijuma, masti, mikroorganizama, strane primese, istekao rok upotrebe, manje voćnog udela i prisustvo nedozvoljenog konzervansa, prisustvo salmonele.

AgroNews

17.04.2014.

Hrvatska: Sve više kineskog meda

Zagreb - Uprkos proizvodnji od oko 7.000 tona meda, koja više nego zadovoljava domaće potrebe, Hrvatska je prošle godine gotovo utrostručila uvoz meda u odnosu na 2012. Od 330 uvezenih tona, čak 245 tona je kineskog meda. Prosečna cena kineskog meda je 18 kuna po kilogramu (2,36 evra/kg) i od njega uvoznici prave mala pakovanja za ugostitelje, a završava i u trgovinskim lancima, gde je 150 odsto skuplji od domaćeg meda koji virovitički pčelari na kućnom pragu prodaju za 35 kuna. I trgovci i ugostitelji znaju da tržište nerado prihvata kineski med, siromašan polenom, pa na deklaracijama sve češće piše da je reč o medu hrvatsko-kineskog ili EU-kineskog porekla.

AgroNews

17.04.2014.

SR: Šta ćemo sa šećerom?

Novi Sad‚ - Na zadovoljstvo potrošača, cena šećera u Srbiji pada i, kako stvari stoje, biće još niža. I poljoprivredni proizvođači mogu da budu zadovoljni jer su setvu šećerne repe priveli kraju, a ide im u prilog i ugovorena cena po kojoj će prodati slatki koren – najmanje 38 evra po toni. U celoj priči ovog puta najdeblji kraj su izvukle šećerane. Šećer daju sve jeftinije, a repu moraju da plate dobro, boreći se za svaki ugovoren hektar, jer to podrazumeva i njihov opstanak. U Srbiji se ovim poslom bave tri kompanije - Sunoko, Sfir i Helenik šugar, i prilično im je tesno na tržištu, te je pitanje koliko će šećerana izdražiti i koliko nam ih treba.

AgroNews

15.04.2014.

SR: Poljoprivrednici da popune zahteve za podsticaje od 1.5.-30.06.

Beograd - Svi poljoprivredni proizvođači su u obavezi da prve zahteve za ostvarivanje prava na podsticaje u biljnoj proizvodnji u iznosu od 6.000 dinara po hektaru dostave Upravi za trezor u periodu od 1. maja do 30. juna 2014. godine, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede. Da bi ostvarili pravo na podsticaje u iznosu od 6.000 dinara po hektaru (do 100 hektara), poljoprivrednici treba da popune dva istovetna zahteva sa podacima koje su uneli u prijavu o produžetku registracije gazdinstva, navodi se u saopštenju. Uprava za agrarna plaćanja i Uprava za trezor su svim registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima dostavili detaljno uputstvo o registraciji gde su navedene i šifre za proizvodnju koje su poljoprivrednici obavezni da upišu u zahtev za ostvarivanje prava na pomenute podsticaje. Ministarstvo poljoprivrede donelo je ranije i Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na regres za gorivo, kao i Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na regres za đubrivo.

RTV

15.04.2014.

SR: Regres za gorivo 50 din/l, đubrivo 10 din/kg

Beograd - Ministarstvo poljoprivrede donelo je Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na regres za gorivo kao i Pravilinik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na regres za đubrivo. Registrovani poljoprivredni proizvođači (pravna lica, preduzetnici i fizička lica - nosioci komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstava) imaju pravo na korišćenje regresa za gorivo (evro dizel, odnosno dizel gorivo gasno ulje 0,1) i đubrivo (azotno đubrivo - AN, UREA, KAN, UAN i SAN, kao i različite kombinacije NPK, NP i PK kompleksnih i mešanih, granulisanih đubriva, koje u svom sastavu imaju više azota) ako u periodu od 1. januara do 15. novembra tekuće godine, ove inpute kupe za radove u poljoprivredi. Svako registrovano gazdinstvo ima pravo na 3.000 dinara po hektaru za kupovinu dizel goriva i 3.000 dinara po hektaru za kupovinu mineralnog đubriva. Regres za kupljeno gorivo odobrava se u visini od 50 dinara po litru kupljenog goriva odnosno odobrava se regres u visini od 10 dinara po kilogramu kupljenog đubriva. Zahtevi za ostvarivanje prava za regres za gorivo odnosno đubrivo podnose se jedanput godišnje u dva primerka Ministarstvu finansija - Upravi za trezor i to u periodu od 5. maja do 20. novembra tekuće godine. Poljoprivrednici su u obavezi da uz zahtev za regres prikažu i fiskalne račune kupljenog inputa.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

10.04.2014.

SR: AS: Šta je sa ganim uljem?

Novi Sad - Asocijacija poljoprivrednika je uputila je otvoreno pismo generalnom direktoru NIS-a Kirilu Kravčenku, koji vam u celosti prenosimo.

"Dana 03.04.2014. godine na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavljena je informacija da ne postoje administrativna ograničenja za kupovinu regresiranog dizel goriva, odnosno da poljoprivrednici mogu da kupuju regresirano gorivo (evro dizel i gasno ulje 01) na svim benzinskim stanicam u Srbiji. Međutim, na benzinskim stanicama NIS a.d. nije moguće kupiti gasno ulje 01 iako je potražnja za ovim derivatom velika, posebno imajući u vidu starost poljoprivrednih mašina kojima poljoprivrednici raspolažu. S obzirom da posedujete veći deo tržišta sa Vašim pumpama Vaši stalni kupci su ovim oštećeni, a za to ne vidimo razlog. Informacije sa benziskih stanica, da će prodaja krenuti od 15. aprila zapravo govori, da smo mi kao potencijalni potrošači – zanemareni. Našim gazdinstvima je potrebno da gorivo kupuju prema potrebama, a ne prema sezoni : proleće-jesen, te nije opravdano da se ono ne prodaje čitave godine. Imajući u vidu da je poljoprivredna sezona već odavno otpočela i da je gasno ulje 01 potrebno za obavljanje poljoprivrednih radova, molimo Vas da preduzmete sve potrebne aktivnosti kako bi se ovaj derivat što pre našao na benzinskim stanicama i po pristupačnim cenama u odnosu na evro dizel."

Pismo je potpisao predsednik UO Asocijacije poljoprivrednika, Miroslav Kiš.

Miroslav Kiš, Asocijacija poljoprivrednika

08.04.2014.

CG: Ekstra porez na puste njive

Podgorica - Ministarstvo poljoprivrede Crne Gore odlučilo je da uvede dodatni porez koji će plaćati vlasnici poljoprivrednog zemljišta koje ne obrađuju ili ne daju u zakup. Plan je da se ta odredba uvrsti u Zakon o poljoprivredi, a predlog treba da bude usvojen na Vladi tokom četvrtog kvartala. Prema tom zakonu opštine mogu da naplaćuju porez i do 50% veći u odnosu na utvrđenu poresku stopu za poljoprivredno zemljište koje se ne obrađuje. Porez na nepokretnosti sada iznosi 0,10 do jedan odsto tržišne vrednosti zemljišta. Ukupna površina poljoprivrednog zemljišta u 2012., prema podacima Monstata, iznosila je 515.700 ha, što je 37,34% ukupne teritorije, od čega se obrađuje 190.000 ha.

AgroNews

08.04.2014.

EU: Žaliba STO na Rusiju zbog svinjetine

Brisel - Evropska unija uskoro će zatražiti od Svetske trgovinske organizacije da pokuša da ubedi Rusiju da ukine zabranu uvoza svinja i svinjskog mesa iz EU, što je problem koji je samo intenziviran u uslovima krize oko Krima. EU je saopštila da će se obratiti STO jer više nema druge mogućnosti za rešenje problema u trgovini sa Rusijom. Uvoz svinja i svinjskog mesa iz EU Rusija je zabranila u januaru, nakon što je kod divljih svinja u Litvaniji otkrivena afrička svinjska groznica. Ta bolest životinja je smrtonosna za svinje ali je bezopasna po ljude. Godišnje Rusija od EU kupi svinjetinu za 1,4 milijarde evra. U Rusiji završi četvrtina ukupnih godišnjih isporuka evropske svinjetine.

EurActiv

08.04.2014.

SR: Geometride napale vinovu lozu

- Iz Prognozno-izveštajne službe za zaštitu bilja Vojvodine upozoravaju vinogradare u šidskoj opštini na pojavu štetnih organizama.

”Ako se primete štetni organizmi, treba odmah početi tretmane”, upozorava stručnjak te službe Ružica Mikić. «Na čitavom području šidske Opštine postoje velika oštećenja na čokotima, odnosno okcima vinove loze. Ustanovili smo da je reč o geometridama pošto smo našli veliki broj oko okaca vinove loze. Preporučuje se proizvođačima da obiđu svoje zasade, naročito su prisutna oštećenja na crvenim sortama vinove loze, i da ukoliko primete slična oštećenja primene tretman, koristeći registrovane preparate», savetuje Ružica Mikić.

08.04.2014.

SR: Zabrana izvoza sadnica loze u EU koči srpske proizvođače

Velika Drenova - Veliki problem proizvođača loznog sadnog materijala u Srbiji je zabrana izvoza u zemlje Evropske unije, kao i nedavna zabrana izvoza voćnih sadnica u Hrvatsku, istaknuto je na sednici Grupacije za preradu i promet voća, povrća, šumskih plodova i voćnog sadnog materijala Udruženja za poljoprivredu PKS, održanoj u Velikoj Drenovi. Prema rečima Nenada Budimovića, sekretara Udruženja za poljoprivredu PKS, obrazloženje ne postoji, osim da je to ekonomska mera koja će se promeniti onog momenta kada Srbija i zvanično postane članica EU. On je istakao da ova mera ima ozbiljne posledice na domaću proizvodnju koja se praktično orijentisala samo na izvoz u Rusku Federaciju.

AgroNews

08.04.2014.

SR: Počela isplata subvencija za 2014. godinu

Beograd - U našu redakciju je stigao dopis iz Ministarstva poljoprivrede pa ga zbog važnosti u celini objavljujemo:

"Uspešnom saradnjom i odličnom koordinacijom Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Uprave za trezor Ministarstva finansija, završava se obrada zahteva registracije poljoprivrednih gazdinstava. Time su se stekli uslovi za početak isplate subvencija za 2014. godinu. Poljoprivrednim proizvođačima koji su blagovremeno izvršili registraciju juče su isplaćena prva sredstva na njihove namenske račune za podnete zahteve za tov junadi, svinja i jagnjadi. Kalendar isplata je značajno pomeren što predstavlja veliki napredak u odnosu na prethodne godine.

Zorica Kovčić, Ministarstvo poljoprivrede

07.04.2014.

FAO: Cene hrane u svetu na najvišem nivou

Rim - Cene hrane u svetu u martu porasle su na najviši nivo za poslednjih godinu dana, zbog nepovoljnih vremenskih uslova koji su ugrozili useve, kao i geopolitičkih tenzija u regionu Crnog mora, saopštila je juče Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO). FAO-ov mesečni indeks cena hrane, koji predstavlja merilo promena cena prehrambene korpe žitarica, uljarica, mlečnih proizvoda, mesa i šećera, u martu je iznosio prosečnih 212,8 poena, što je za 4,8 poena ili 2,3% više u odnosu na februar. Reč je o najvišem indeksu cena hrane od maja 2013., čemu su doprineli nepovoljni vremenski uslovi u SAD i Brazilu, kao i neizvesnost oko isporuka žitarica iz Ukrajine.

AgroNews

07.04.2014.

SR: Sa tržišta povučene sve proizvedene serije „štrudla sa smokvama“

Novi Bečej - Sve proizvedene serije proizvoda „štrudla sa smokvama“ proizvođača „Žitoprerada DM“ iz Novog Bečeja na koje se odnosila notifikacija Sistema brzog uzbunjivanja o bezbednosti hrane - RASFF povučene su iz prometa u našoj zemlji. Notifikacija RASFF-a stigla je iz Slovenije o nivou iznad maksimalno dozvoljenih vrednosti ohratoksina A (3 mikrograma po kilogramu je dozvoljena granica) u proizvodu pomenutog proizvođača.

Poljoprivredna inspekcija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije je, po prijemu ove notifikacije, obavila kontrolu proizvođača „Žitoprerada DM“. Konstatovano je da proizvođač nema sledljivost niti uspostavljen sistem bezbednosti po principima HCCP-a i zabranjeno je dalje prometovanje pomenutog proizvoda.

Zorica Kovčić, Ministarstvo poljoprivrede

07.04.2014.

EU: Ugroženi bumbari u Evropi

Brisel - Skoro svakoj četvrtoj vrsti evropskih bumbara preti izumiranje, saopštila je međunarodna unija za očuvanje prirode. Stručnjaci su došli do tog zaključka analizom 68 vrsta bumbara koji žive u Evropi. Njihovo istraživanje pokazalo je da se smanjuje broj 46% evropskih vrsta bumbara, brojnost 29% vrsta stagnira, a kod 13% vrsta broj insekata raste. Stanje ostalih evropskih vrsta bumbara još nije utvrđena. Bumbarima, kao i pčelama, smetaju klimatske promene, intenzivna poljoprivreda i urbanizacija. Kako se navodi, neophodno je da se zaštite vrste i stanište bumbara, kao i da se obnovi njihovo prirodno stanište i promoviše poljoprivredna praksa koja pogoduje biodiverzitetu.

EurAktiv

07.04.2014.

SR: Porez na oranice od nule do 30 evra po hektaru

Novi Sad - Vojvođanskim poljoprivrednicima će, kako smo čuli u lokalnim poreskim upravama, od narednog meseca početi da stižu rešenja za porez na imovinu. Sada će, po Zakonu o porezu na imovinu, porez plaćati svi koji imaju zemljište, bilo ono poljoprivredno, pašnjak ili šuma. Cena zemljišta po kvadratnom metru trebalo bi da je navedena na zvaničnim sajtovima lokalnih samouprava. Računica je laka – sabere se broj metara poljoprivrednog zemljišta i, uz stopu od 0,3%, svako može izračunati koliki mu je porez. Problem je, međutim, u tome što nisu sve opštine na sajtu jasno objavile kolika je cena zemljišta po kvadratnom metru, iako su svi bili obavezni da odluku donesu još u novembru.

Dnevnik

07.04.2014.

SR: Deset pečenjara u nizu i sve rade

Trstenik - Stanovnici Stopanje kod Trstenika više od pet decenija koriste prednosti prometne moravske magistrale koja prolazi kroz to mesto i prolaznicima prodaju pečenje. Tako su pečenjare na putu ka Kraljevu, Vrnjačkoj banji, Trsteniku ili Kruševcu postale svojevrstan brend, po kojem je kraj i poznat.

"Tačno je da ima mnogo pečenjara, ali je konkurencija zdrava. U poslednjih desetak godina, imamo sve više putnika namernika i stranih turista", priča Miroslav Lazarević, vlasnik jedne od pečenjara. On dodaje da najviše posla ima nedeljom kada je pijačni dan. Cena mesa je od 1.000 din/kg za praseće i 1.500 din/kg za jagnjeće pečenje, a dnevno se proda, kaže Lazarević, oko 20 kilograma.

AgroNews

07.04.2014.

SR: Ješić ne veruje Glamočiću, zahteva istragu

Novi Sad - Vojvođanski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić zatražio je juče da se sprovede istraga u vezi sa povećanom količinom štetnog aflatoksina u mleku i rekao da ne veruje ministru poljoprivrede Draganu Glamočiću kada kaže da će do 1. jula biti vraćen evropski standard o ispravnosti mleka.

“Pre dva-tri meseca isti ministar je rekao da će se do 1. marta dozvoljeni nivo sa sadašnjih 0,5 mikrograma po litru mleka vratiti na 0,05, pa se to nije desilo. U februaru prošle godine Aleksandar Vučić je rekao da će se do marta 2013. vratiti nivo na 0,05 mikrograma pa je od tada prošlo više od godinu dana i ništa se nije desilo. Oni lažu i ja im ne verujem”, rekao je Ješić.

AgroNews

19.03.2014.

SR: Preterani ribolov ugrožava morske vrste

Rim - Nedavno su naučnici saopštili da u svetskim morima ima otprilike deset puta više ribe nego što smo do sada mislili. Međutim, to neće pomoći da se smire spekulacije o preteranom ribolovu koji ugrožava pojedine vrste, zato što se 95% te morske faune nalazi usred okeana i ispod 200 metara dubine, odnosno daleko od ribarskih mreža.

«Opasnosti od preteranog ribolova ne leže samo u činjenici da se neograničeno love određene vrste, već i zato što je lov usmeren na mali broj njih, zbog čega dolazi do narušavanja prirodne ravnoteže u lancu ishrane», ističe biolog Žu Šiji i dodaje da 30% sve morske hrane dolazi od samo deset vrsta koje u već dovedene do granice održivosti.

AgroNews

19.03.2014.

SR: Finci žele da prave energiju od sremske biomase

Ruma - Finska je voljna da ulaže u proizvodnju električne i toplotne energije od biomase u Sremu, ali je pre toga potrebno napraviti detaljnu studiju o potencijalima za tu proizvodnju. Nosilac tog projekta biće Stalna konferencija gradova i opština, uz saradnju Regionalne razvojne agencije Srem. U pripremu projekta moraće da se uključe sve sremske opštine, gde je poljoprivredno zemljište zastupljeno na prosečno 70% površine.

Dragan Panić, predsednik Opštine Ruma, ističe da potencijala ima i da Srem raspolaže dovoljnim količinama za proizvodnju energije. Međutim, ovaj potencijal se retko koristi. Za razliku od Srbije, u Finskoj se čak 34% energije proizvodi od biomase.

AgroNews

19.03.2014.

Francuska: Zabrana za Monsantov GM kukuruz

Pariz - Francusko ministarstvo poljoprivrede donelo je 15. marta uredbu kojom se zabranjuje prodaja, upotreba i gajenje genetski modifikovanog kukuruza MON810 američke firme Monsanto. To je jedina sorta GM kukuruza trenutno dozvoljena u Evropskoj uniji, prenosi Rojters. Francuska vlada, koja smatra da genetski modifikovani usevi predstavljaju rizik po zdravlje ljudi i ekologiju, pokušava da izdejstvuje trajnu zabranu GM kukuruza, nakon što je najviši sud već dva puta ranije oborio slične mere. Uredba je doneta sa ciljem da se spreči setva genetski modifikovanog kukuruza ovog proleća, u očekivanju rasprave o nacrtu zakona koji bi trebalo trajno da zabrani GM kukuruz.

AgroNews

19.03.2014.

SR: Kako da znate da li vaga zakida?

Beograd - Građani mogu lako da provere da li vaga zakida ili ne. Vage se baždare svake dve godine, pa na žigu vidno mora biti istaknuto do kada važi. Ako se ponovo ne baždari, vaga se ne sme upotrebljavati i na nju se lepi žuta nalepnica. Polovina vaga na zelenim pijacama je bez žiga, što znači da ne smeju da se koriste. U Direkciji za mere i dragocene metale, koja kontroliše vage, kažu da je to 40% manje nego 2011., kada su počeli proveru, ali ipak zabrinjavajuće. Prošle godine nadzora vaga nije bilo, pa su ovih dana u Srbiji pokrenuli širu ispekcijsku akciju. Ovlašćeni kontrolor Milan Arežina kaže da žuta nalepnica zabranjuje upotrebu merila do otklanjanja nepravilnosti i nedostataka.

RTS

19.03.2014.

SR: Profit “načisto kvari” meso

Beograd - Prema zvaničnim podacima, u Srbiji se godišnje proizvodi oko 450.000 tona mesa svih vrsta. Uverenje javnosti da je ono zdravo, najpre je uzdrmao morbidni slučaj klanice Nebojše Jovanovića u Velikoj Plani, koji je uhapšen zbog sumnje da je prodavao i meso uginulih životinja, a potom i tvrdnje iz inđijske fabrike “Energo zelena” da se od 250.000 tona životinjskog otpada koliko se, po njenim informacijama, godišnje dobije u našoj zemlji, čak 180.000 tona, na različite načine, vraća u ishranu ljudi. Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić je, međutim, u subotu te tvrdnje ocenio kao netačne, dodajući da nije slučajno što se one u javnost plasiraju baš sada kada Srbija ima kontrolu ispravnosti hrane iz EU, Rusije i Kine.

”Navodi koji su se pojavili u našim medijima o navodnoj upotrebi životinjskog otpada u proizvodnji hrane, značili bi u praksi da bi godišnje trebalo da ugine skoro 400.000 goveda, što je pola stočnog fonda. Svako u Srbiji zna da je to apsolutno netačno i da je nemoguće. Hrana koja se nalazi na našem tržištu je zdravstveno bezbedna”, dodao je Glamočić.

Prema zvaničnim podacima, u Srbiji se, inače, godišnje kolje oko 268.000 goveda, a “Energo zelena” je jedna od tri naše fabrike za preradu i uništavanje životinjskog otpada koji se smatra opasnim za ljudsko zdravlje i čije uništavanje je, samim tim, po zakonu obavezno. Preostale dve su u Somboru i Ćupriji. Obrazlažući tvrdnje o ukupnoj količini otpada životinjskog porekla, u toj fabrici se pozivaju na izveštaj Uprave za veterinu dostavljen EU, dodajući da sve srpske fabrike godišnje prerade svega 60.000 tona, pa najmanje 180.000 tona ostane neuništeno, a veći deo se, kako tvrde, kroz prerađevine, poput viršli, pašteta ili parizera, vraća u ljudsku ishranu.

”Krajnje je vreme da se to iskontroliše, a jedan od načina je da se od klanica traže podaci koliko im otpadne pri klanju. Po evropskim standardima kod krava je to između 27 i 30 odsto, a naše klanice prijavljuju svega tri odsto”, tvrdi direktorka “Energo zelene” Tamara Drecun Vasić. Od životinjskog otpada koji se prerađuje u Inđiji, Somboru i Ćupriji dobijaju se mesno koštano brašno i tehnička mast. Iako se to neretko čini, upotreba tako dobijenog mesnog koštanog brašna u proizvodnji stočne hrane je zabranjena. Ono mora da se uništava u jedinoj srpskoj spalionici, smeštenoj upravo u Ćupriji.

Novosti

16.03.2014.

EU: Parmezan iz SAD nije parmezan

Brisel - Kao deo trgovinskog dogovora, Evropska unija želi da zabrani upotrebu imena parmezan, feta ili gorgonzola za sireve koji su napravljeni u SAD. Glavni argument je to što su oni samo senka originalnih evropskih vrsta sireva. Evropljani kažu da parmezan može biti samo iz grada Parma u Italiji. Feta sir, po njima, mora biti iz Grčke, a njihovi argumenti su da je taj proizvod toliko blisko povezan sa ovom zemljom da je identifikovan kao autetično grčki proizvod. Američki proizvođači sireva se žestoko protive ovoj ideji, koja može naškoditi domaćoj proizvodnji, koja vredi oko četiri milijarde dolara, pri čemu, kako kažu, može i beskrajno zbuniti potrošače.

AgroNews

16.03.2014.

Slovenija: "Perutnina" u problemima

Ptuj - Najveći slovenački proizvođač i prerađivač mesa peradi “Perutnina Ptuj” ima dug od 110 miliona evra i sa bankama pregovara o reprogramu dela finansijskih obaveza, potvrdio je direktor kompanije Roman Glaser. “Vrednosni okvir reprograma iznosi 84 miliona evra, a naša ukupna zaduženost na nivou grupacije je 110 miliona”, rekao je Glaser, dodavši da nisu tačni podaci koje je objavio list Finance da se “Perutnina Ptuj” nalazi u ozbiljnim poslovnim problemima. Prema tvrdnjama lista Finance, “Perutnina Ptuj” duguje bankama oko 140 miliona evra, pa je uprkos pregovorima o restrukturiranju neizvesno koliko bi svežeg kapitala trebalo firmi da bi preživela i ko će taj kapital obezbediti.

AgroNews

16.03.2014.

SR: Započeto rasvetlavnje malverzacija sa poljoprivrednim zemljištem

Beograd - Uprava kriminalističke policije MUP Srbije započela je rasvetljavanje beskrupulozne pljačke državne imovine na teritoriji Vojvodine. Reč je o malverzacijama sa poljoprivrednim zemljištem koje je mahom bilo u državnoj i društvenoj svojini. Zemlju su tako za male pare pokupovali tajkuni, kriminalci, biznismeni sa sumnjivim poreklom novca. Država i mali akcionari, prema grubim procenama, izgubili su najmanje 200.000 ha kvalitetnih oranica. Srbija je u ovim mahinacijama izgubila najmanje nekoliko stotina miliona evra. Prvi nalazi govore da je pljačka državne imovine bila planska i da se odvijala dugi niz godina uz pomoćnajviših predstavnika vlasti.

AgroNews

16.03.2014.

FAO: Šećer skuplji, meso jeftinije

Rim - Cene hrane zabeležile su u februaru najveći skok od sredine 2012. godine, poduprte poskupljenjem svih prehrambenih namirnica osim mesa, objavila je Organizacija UN za hranu i poljoprivredu FAO. Indeks cena korpe ključnih prehrambenih proizvoda koji FAO objavljuje svakog meseca a uključuje žitarice, uljarice, mleko i mlečne proizvode, meso i šećer, porastao je u prošlom mesecu za 2,6% u odnosu na prethodni mesec, na prosečna 208,1 boda. Najviše su u prošlom mesecu porasle cene šećera, za 6,2% u odnosu na prethodni mesec, biljnih ulja, za 4,9%. Porasle su i cene žitarica, za 3,6%, mleka i mlečnih proizvoda, za 2,9%. Cene mesa blago su pale,za 0,5%, izračunali su u FAO -u.

AgroNews

16.03.2014.

SR: PKB: Istorijska mlečnost po kravi

Beograd - Poljoprivredni kombinat ”Beograd” saopštio je da je u februaru ove godine prosečna mlečnost po kravi bila 8.284 litara, što je najveća proizvodnja mleka u tom mesecu od kad postoji PKB. Zamenik direktora proizvodnje PKB-a Nikola Lazić kaže da je da je proizvedeno mleko ekstra klase, što govori i o dobrom zdravstvenom stanju zapata. “Rezultati koje ostvarujemo posebno dobijaju na značaju ako imamo u vidu da smo se nadovezali na prošlu, vrlo tešku godinu za stočare u državi”, kazao je Lazić. Prema ranijim podacima, prosečna proizvodnja mleka po muznom grlu u Poljoprivrednom kombinatu ”Beograd”, u prošloj godini, bila je 7.700 litara.

AgroNews

15.03.2014.

Hrvatska: Cena šećerne repe formiraće se nakon završetka kampanje, a pšenica će se plaćati po klasama

Osijek - Na području Osječko-baranjske županije ovih je dana krenula prolećna setva koja bi se trebala obaviti na ukupno 135.000 ha. Trenutno je najveći interes za setvu kukuruza, zbog dobre otkupne cene u 2013. - izjavio je Ernest Nađ, voditelj Odela za poljoprivredu pri Županijskoj komori na sastanku koji je organizovala Strukovna skupina biljne proizvodnje i usluge u poljoprivredi sela u saradnji s Ministarstvom poljoprivrede iz kojeg je bila pomoćnica ministra poljoprivrede Zvjezdana Blažić sa saradnicima.

Nad je izrazio zabrinutost zbog stanja prerađivačke industrije, jer se suočava s rapidnim padom cene finalnih proizvoda, pre svega ulja i šećera, što će na kraju uticati na cene otkupa poljoprivrednih kultura.

- Posebno zabrinjava činjenica da je prethodne godine iz Hrvatske izvezeno 56.000 tona soje i 43.000 tona suncokreta koji su prerađeni u stranim pogonima za preradu - izjavio je Ernest Nad. Reč je o gotovo polovini hrvatske proizvodnje tih kultura.

Ilija Nedić, predsednik Uprave Fabrike šećera Osijek, rekao je da je osječka šećerana ugovorila proizvodnju šećerne repe na ukupno 8.500 ha, od čega 6.000 ha u Hrvatskoj, a ostalo u Mađarskoj i Srbiji. Nedić je naveo i kako intenzivno u Šećerani razmišljaju o promeni dosadašnjeg modela otkupa šećerane repe koja je, podsetimo, bila jedina poljoprivredna kultura koja je imala i po godinu dana ranije poznatu otkupnu cenu.

Prema novom modelu otkupa, osječka šećerana proizvođačima bi garantovala određeni iznos za repu, konačna otkupna cena bila bi poznata nakon završetka kampanje, a zavisila bi i od kretanja cena šećera na tržištu.

Nedić je istakao kako se u poslednje dve godine cena šećera na svetskom tržištu prepolovila.

U ime Fabrike ulja Čepin skupu se obratio i Branko Batinac, voditelj sirovinske proizvodnje u toj kompaniji.

- Ovog proleća čepinska uljara, koja radi u sklopu Žito grupe, planira ugovoriti proizvodnju suncokreta na 13.000 do 15.000 ha, koju kreditira u repromaterijalu u iznosu od 3.600 kn/ha. Za sada je interes proizvođača za setvu dobar. Cilj nam je osigurati što više sirovine kako bismo što više iskoristili 150.000 tona prerađivačkih kapaciteta kompanije. Lani smo preradili ukupno 80.000 tona uljarica - rekao je Batinac.

Istaknuto je i kako semena na domaćem tržištu ima dovoljno, uprkos povećanom izvozu u Mađarsku, Austriju i Slovačku, nakon ulaska Hrvatske u Evropsku uniju.

PROŠLE GODINE POTROŠENO NAJMANJE MINERALNOG ĐUBRIVA U POSLJEDNJIH 20 GODINA

Predstavnik Petrokemije na sastanku je izjavio kako u fabrici ima dosta zaliha mineralnog đubriva, jer je prošle godine potrošeno najmanje u poslednjih 20 godina. I to, kako je istaknuo, uprkos činjenici da su bile povećane setvene površine. - Cena mineralnih đubriva prošle godine u jesen snižena je od 10 do 18%, a naknadno za još nekoliko procenata, rekao je predstavnik Petrokemije te dodao kako do daljenjeg ta fabrika ostaje u državnom vlasništvu, jer niko nije dao obavezujuću ponudu.

PODSTICANJE KVALITETA, A NE KOLIČINE

Kako je istakao Želimir Lisek iz kompanije Žito, mlinari i otkupljivači pšenice pokrenuli su inicijatvu da se ona pri otkupu pšenica klasira u četiri razreda, što znači da bi postojale i četiri otkupne cene i to na bazi procenta proteina, gde bi se one pšenice ispod 10% proteina vodile pod stočnu pšenicu. “Takav model podsticanja kvaliteta, a ne količine, postoji u nekim članicama EU”, rekao je Lisek.

AgroServis

15.03.2014.

SR: "Gospodari" Robnih rezervi protiv stočara

Sremska Mitrovica - Unija poljoprivrednih proizvođača iz Sremske Mitrovice pozvala je danas svoje članove (oko 1.500 stočara), da hitno započnu rasprodaju svojih stada, jer im Državne robne rezerve ne žele dati merkantilni kukuruz za razmenu – tovljenike i junad.

Kako nas je obavestio Zlatan Đurić, predsednik ove Asocijacije, Državne robne rezerve oglušile su se o predlog ministra poljoprivrede dr Dragana Glamočića, koji je pre tri meseca uputio predlog „gospodarima” ovog državnog skladišta da iz njega stočarima u Sremu i Mačvi odobre merkantilni kukuruz za stoku. U Uniji sumnjaju da je ovaj predlog odbijen (iako se radi od svega 20.000 tona) zbog toga što ovo zrno ne postoji na lageru i da država, kako oni ističu, još uvek oseća posledice krađe (neovlaštene prodaje) 150.000 tona žitarica, što se dogodilo 2012-2013. godine, a Vlada je upoznata samo sa prevarom teškom 75.000 tona.

- Unija poljoprivrednih proizvođača je sve dosadašnje robne razmene prema Državnim rezervama izmirila na vreme i uz puno poštovanje ugovora - rekao je za „AgroServis” Zlatan Đurić.

On je dodao da je nezadovoljstvo među poljoprivrednicima dostiglo kulminaciju, jer su saznali da je pojedinim, još uvek državnim firmama, dato lagerovanje nepostojeće robe uz fiktivne otpremnice i korišćenje žitarica mimo uobičajene pravne procedure.

U Uniji poljoprivrednika ocenjuju da su Državne robne rezerve ostale netaknuti bastion prevara i da učesnici u lancu ove rabote uživaju zaštitu različitih moćnika.

- Tvrdim da je ova opstrukcija u Državnim robnim rezervama planska i da nije reč samo o bojkotu prema nama ili Ministarstvu poljoprivrede, koje je prepoznalo da kroz razmenu tovljenika za zrno kukuruza može da se očuva i pospeši stočni fond – rekao je Zlatan Đurić i naveo da to stvara nepovoljnu sliku o svim ponudama koje su se u predizbornoj trci čule od različitih političara i da će to nesumnjivo uticati na opredelenje gazdinstava o tome kome će dati svoj glas.

AgroServis

13.03.2014.

SR: Vojvodinašume: Ko će šume da nam sadi?

Novi Sad - Javno preduzeće Vojvodinašume očekuje teškoće u održavanja šuma jer po zakonu više ne sme da zapošljava sezonske radnike. Izmenama Zakona o budžetskom sistemu ograničeno je zapošljavanje sezonaca u javnom sektoru, te Vojvodinašume neće moći da angažuju lokalno stanovništvo koje decenijama održava šume. Predstavnici Vojvodinašuma rekli su da su u toku pošumljavanje i uzgoj sadnica za narednu sezonu, što bez angažovanja lokalnog stanovništva nije moguće obaviti u najpovljnijem roku koji diktira priroda. To preduzeće, u saradnji s pokrajinskom Vladom, pošumljava po 500 hektara godišnje, te će i to morati da stane jer nedostaju radnici.

AgroNews

05.03.2014.

Brazil: Novo crno zlato biće kafa?

Sao Paolo - Cena kafe je porasla zbog sve veće zabrinutosti da bi neuobičajeno suvo vreme moglo smanjiti njen rod u Brazilu, koji je najveći svetski proizvođač. U februaru, cena kafe porasla je 44 odsto, što je najveći mesečni rast od juna 1994. godine, prenela je njujorška agencija Blumberg. “Jugoistočna oblast Brazila, uključujući saveznu državu Minas Žerais, koja je najveći brazilski uzgajivač kafe, suočena je sa ekstremno sušnim letom, najgorim od 1972. godine”, izjavio je Hamilton Karvaljo iz Nacionalnog instituta za meteorologiju u Braziliji. Prema njegovim rečima, usevi su pretrpeli ogromnu štetu, zbog čega će se globalno tržište od 1. oktobra suočiti sa manjkom kafe u većini zemalja.

AgroNews

05.03.2014.

BiH: Beru žalfiju, zarade 14.000 evra

Mostar - Na planinama i u šumama BiH svake godine propadne samoniklih gljiva, lekovitog bilja i bobičastog voća u vrednosti od oko 180 miliona evra. Profesor sa Agromediteranskog fakulteta u Mostaru Nezir Tanović smatra da svaki nezaposleni čovek u Bosni i Hercegovini može, tokom letnje i jesenje sezone, da zaradi solidnu platu upravo sakupljajući samonikle plodove u šumama. “U Trebinju imate četveročlanu porodicu koja svake godine, u samo mesec dana, berući žalfiju, zaradi oko 14.000 evra”, rekao je Tanović dodajući da se za mesec dana branja pečuraka može da se zaradi oko 1.500 evra. Izvoz samoniklih šumskih plodova prošle godine iznosio je oko 40 miliona evra.

AgroNews

05.03.2014.

SR: Kostić zamrzao poslove u Ukrajini

Kijev - Kompanija Agro invest Ukrajina nije “imuna” na političku situaciju u Ukrajni i privremeno je “zamrzla” svoje proizvodne aktivnosti. Tu informaciju je potvrdio direktor Agro investa Željko Erceg koja posluje u okviru MK grupe. On je izjavio da su stalnom kontaktu sa matičnom kompanijom, ali i sa EBRD koja je kapitalni parnter MK Grupe. "Njihova politička težina i uticaj, u nekim slučajevima, mogu da pomognu, iako za sada za tim nije bilo potrebe”, naglasio je Erceg.

AgroNews

05.03.2014.

SR: Potencijali Vojvodine na sajmu Foodex u Tokiju

Tokio - VIP fond i kompanija „Nectar“ ispitaće mogućnost izvoza domaćeg poljoprivrednog proizvoda na azijsko tržište na sajmu Foodex, koji se od 4. do 7. marta održava u Tokiju. Posetu sajmu organizovala je Japanska agancija za međunarodnu saradnju – JICA pri Vladi Japana, a u okviru svoje podrške Programu povećanja konkurentnosti proizvoda u prehrambenoj industriji Vojvodine, koju organizuje VIP fond u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu. Predstavnik japanske agencije koji ovde radi sa odabranim domaćim kompanijama, Tadaaki Tanaka, biće podrška VIP fondu i kompaniji „Nectar“ u organizaciji sastanaka sa predstavnicima japanskih kompanija, koje bi bile zainteresovane za uvoz prehrambenih proizvoda iz Vojvodine. Program povećanja konkurentnosti proizvoda u prehrambenoj industriji Vojvodine traje od oktobra, od kada i ekspert iz agencije JICA, uz pomoć VIP fonda, radi sa odabranim prehrambenim domaćim kompanijama na poboljšanju i uvođenju inovacija u radne procese, smanjenju troškova proizvodnje i poboljšanju njihovih strategija izvoza. Pored kompanije „Nectar“, u Program su uključene i kompanije „Fructus“ iz Bačke Palanke, „Mara“ iz Sombora, „Neoplanta AD“ iz Novog Sada i „Patent Co“ iz Mišićeva.

VIP Fond

03.03.2014.

SR: Arapi traže pirotsku jagnjad

Pirot - Ponuda pirotske jagnjetine ove sezone će ostati na istom nivou, ali će cena biti nešto veća. Pomoćnik predsednika opštine Pirot i dugogodišnji direktor Zavoda za poljoprivredu Goran Popović izjavio je da će sa područja pirotske opštine tržištu biti ponuđeno više od 10.000 grla jagnjadi, što je na nivou višegodišnjeg proseka. ”Cena prvih ovogodišnjih jaganjaca bila je 350 dinara za kilogram žive vage, što je nešto više nego u prethodnoj sezoni”, rekao je Popović. On je dodao da su za pirotsku jagnjetinu interesovanje pokazali i pojedini trgovci iz arapskih zemalja, i to za mesečne isporuke po 10.000 grla, ali da tolike količine u pirotskom kraju ne postoje.

Novosti

03.03.2014.

SR: Prevara sa lešnicima i tartufima

Negotin - Umesto da jesenas počnu da plantažno gaje tartufe na leski, u saradnji sa londonskim investicionim fondom “Green laboratories”, 20 poljoprivrednika iz Negotinske i Timočke Krajine ostalo je bez sadnica. Na teritoriji sedam opština Borskog i Zaječarskog okruga, trebalo je da se oforme plantaže od 10, 20 i 30 ari, a interesovanje za gajenje kulture bilo je daleko veće. Mnogi od poljoprivrednika, svaki kontakt sa ovim investicionim fondom i njihovom firmom u Beogradu, kojoj su za izradu elaborata sa uputstvima za pripremu zemljišta, sadnju i brigu o sadnicama, plaćali 300 evra, izgubili su krajem decembra. Svi telefoni na koje su do tada kontaktirali fond više nisu u funkciji.

Novosti

25.02.2014.

SAD: ”Farmeri” s Menhetna

NJu Jork - Na Menhetnu nema farmi, ali ima ”farmera”, sudeći po spisku subvencija za poljoprivrednu proizvodnju koje se isplaćuju iz budžeta američkog ministarstva poljoprivrede. Njima su isplaćivane subvencije od oko 300.000 dolara godišnje, zbog

čega je SAD već dugo na meti STO kao nefer igrač u ovoj oblasti. Jedna od kazni koja je zbog toga svojevremeno izrečena Vašingtonu bila je da sa 147 miliona dolara godišnje isplati kompenzaciju farmerima u Brazilu. Poljoprivredne subvencije,

primenjivane već 18 godina, od pre nekoliko dana postale su istorija. Novi zakon

o farmama uveo je novi sistem - umesto direktnih isplata uvedeno je državno osiguranje farmerske proizvodnje.

AgroNews

25.02.2014.

Čile: Manji rod malina

Santijago - Prva berba malina u Čileu obavljena je u decembru i januaru, druga sledi u aprilu, ali ukupan rod biće za četvrtinu manji nego u prethodnoj sezoni. To će se svakako odraziti na svetsku pijacu, gde tražnja neprestano raste već godinama, pošto je Čile jedan od vodećih proizvođača malina sa učešćem od oko 15%.

”Prinosi su podbacili zbog dugotrajne suše i nedostatka vode za zalivanje, i to se odmah osetilo na tržištu. Farmerima se sada kilogram u otkupu plaća dva evra, izvozna cena prve klase je 3,3, dok mrvljena malina ili griz može da se proda za 2,4 evra ali Čile nema dovoljno te robe”, kaže Felipe Rosas, generalni sekretar Svetske organizacije proizvođača malina (IRO).

AgroNews

24.02.2014.

SAD: Kalifornijski farmeri bez vode

Sakramento - Mnogi poljoprivrednici u Kaliforniji pogođeni sušom ove godine neće dobiti vodu iz rezervoara, reka i kanala, saopštila je federalna služba za vode. Nadležna kancelarija je saopštila da će nastaviti da prati snežne i kišne padavine, ali da za sada za farmere nema dovoljno vode u sistemu Sentral veli prodžekt, koji od 1933. obezbeđuje vodu za irigaciju i druge potrebe. Poljoprivrednici su prošle godine su dobili 20% od uobičajene količine vode koje dobijaju, a ove godine im je određeno nula odsto. Guverner Kalifornije Džeri Braun prošlog meseca je zvanično proglasio stanje suše u toj državi i rekao da Kalifonija prolazi možda kroz najgori sušni period u sto godina.

AgroNews

24.02.2014.

SR: U Turiji kobasica od 2.030 metara

Turija - U Turiji je tokom vikenda održana čuvena Kobasicijada koja je u ovo bačko selo privukla veliki broj izlagača i posetilaca iz Srbije i zemalja u okruženju. Prošlogodišnji rekord sa kobasicom dugom 2.029 metara sada je produžen za čitav metar što je glavom platilo 29 krmača. Kobasice turijske, sremske, bačke, banatske, crnogorske, mađarske šepurile su se i cvrčale na brojnim štandovima na tridesetoj Kobasicijadi u Turiji.

“Trideset godina ovo radimo a kobasica je napravljena bez ikakvih aditiva, samo so, biber, beli luk i paprika”, ponosno je poručio predsednik udruženja “Turijska kobasicijada” Miroslav Medurić-Čika koji je sa petoricom prijatelja nadmašio, svoj, prošlogodišnji rekord.

AgroNews

24.02.2014.

SR: Čak 60.000 zahteva za vraćanje dedovine

Beograd - Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić podsetio je na to da rok za podnošenje zahteva za vraćanje oduzete imovine i obeštećenje traje do 3. marta, i poručio da se on neće produžavati. Sekulić je istakao da su svi građani imali rok od dve godine da podnesu zahtev za vraćanje oduzete imovine, ali da je većina to svoje pravo počela da koristi odnedavno.

”Porast podnošenja zahteva je neverovatan. Do sada je podneto oko 15.500 zahteva, a ukoliko se nastavi ovakav trend rasta, do kraja roka biće ih oko 60.000. Nismo bili rigidni. Govorili smo ljudima da podnesu zahtev i sa nekompletnom dokumentacijom”, rekao je Sekulić.

AgroNews

19.02.2014.

Danska: Zabrana za halal i košer klanje stoke

Kopenhagen - Nakon višegodišnje kampanje aktivista koji se bore za prava životinja, danska vlada zabranila je košer i halal klanje životinja za ishranu, odnosno klanje po jevrejskim i muslimanskim verskim propisima, koji zahtevaju da životinja koja se ubija bude svesna i da joj se život oduzme presecanjem dušnika, grkljana i karotidne arterije. Evropska regulativa, nasuprot tome, insistira da životinje pre klanja moraju biti ošamućene tako da izgube svest. Izuzeće od ovog pravila bilo je dopušteno iz verskih razloga, ali Danska je sada odlučila da postojeći izuzetak ukine, uz objašnjenje ministra poljoprivrede da su “prava životinja važnija od religije”.

AgroNews

19.02.2014.

Litvanija: Referendum o zemljištu

Vilnjus - Litvanija će organizovati referendum o zadržavanju zabrane kupovine zemljišta za strance u toj članici EU, rekli su litvanski zvaničnici. Analitičari upozoravaju da će Litvanija, ako zadrži tu zabranu koja treba da istekne u maju, prekršiti propise EU o slobodnom protoku kapitala. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je dve trećine Litvanaca protiv prodaje zemlje strancima. Litvanija se prilikom pristupanja Evropskoj uniji 2004. obavezala da će ukinuti tu zabranu kupovine zemljišta za strance, pošto se okončan prelazni period koji ističe u maju 2014., sedam godina nakon pristupanja Uniji. Pristalice referenduma traže da zabrana bude trajna.

EurActiv

19.02.2014.

Nemačka: Gorka kazna za proizvođače šećera

Berlin - Nemačka federalna kancelarija za borbu protiv kartela kaznila je sa ukupno 280 miliona evra tri najveća proizvođača šećera zbog nameštanja cena. Tri kompanije, Fajfer i Langen, Zudcuker i Nordcuker, imaju pravo žalbe na kaznu, prenosi agencija Frans pres. Predsednik kancelarije za borbu protiv kartela Andreas Mundt navodi da su kompanije osnovale regionalni kartel i godinama dogovarale da se fokusiraju na sopstvene matične oblasti i da ne prodaju svoje proizvode u oblastima gde posluju druge članice kartela. Šećer se izvozio u inostranstvo, a nije prodavan u regionima u kojima ga prodaje konkurencija. Dogovor je postignut da bi cene šećera ostale što više.

AgroNews

19.02.2014.

BiH/RS: Vraćena pošiljka nekvalitetnog mineralnog đubriva

Rača - Republička fitosanitarna inspekcija Republike Srpske zabranila je uvoz i naložila vraćanje pošiljke od 25.400 kg mineralnog đubriva KAN, čiji je proizvođač kompanija ”Azotara“ iz Subotice, jer nije ispunjavalo propisane norme kvaliteta. Inspekcija je 11. februara na graničnom prelazu Rača, prilikom uvoza, kontrolisala ovu pošiljku i izvršila uzorkovanje za laboratorijsku analizu, kojom je utvrđeno da mineralno đubrivo deklarisano kao KAN 27% N+S ne odgovara deklarisanom i propisanom kvalitetu. Inspekcija će nastaviti intenzivnu kontrolu pošiljki mineralnog đubriva prilikom uvoza, s obzirom na predstojeću setvenu sezonu, navodi se u saopštenju fitosanitarne inspekcije.

AgroNews

19.02.2014.

SR: Prodaja imovine “Farme pilića” u Žitištu

Žitište - Stečajni upravnik poljoprivrednog preduzeća “Farma pilića” u Žitištu oglasio je juče prodaju pokretne i nepoketne imovine te firme putem javnog nadmetanja. Na prodaju su tri celine od kojih je najvrednija farma pilića u mestu Dobrica, čija početna cena iznosi 49,8 miliona dinara. Druga farma se nalazi u Markovcu i početna cena je 44,45 miliona dinara, a treća u mestu Erovina Vranići, čija početna cena iznosi 19,47 miliona dinara. U javnom nadmetanju, koje će biti održano 21. marta u Zrenjaninu, mogu da učestvuju sva pravna i fizička lica koja uplate depozit od 28,62 miliona za prvu, 25,4 miliona za drugu i 11,03 miliona dinara za treću celinu.

AgroNews

19.02.2014.

Francuska: STOP za GMO kukuruz

Pariz - Francuska je juče objavila dekret o zabrani gajenja genetski modifikovanog kukuruza, kao meru koja će sprečiti setvu takvog kukuruza ovog proleća, dok u međuvremenu francuska vlada radi na promeni domaćih i evropskih zakona kako bi se osigurala dugoročna zabrana. Francuska Vlada nastoji da formuliše novi zakon kojim bi gajenje GM kukuruza u zemlji bilo trajno zabranjeno, nakon što je sud oborio prethodna dva akta takvog sadržaja. Francuska je sklona ideji da svaka članica EU može za sebe da odluči da li će gajiti GM kulture ili ne. To rešenje su svojevremeno neke druge članice Unije blokirale, ali sada Evropska komisija nagoveštava da je spremna da ga razmotri.

AgroNews

19.02.2014.

SR: Pišu kazne za neregistrovane tanjirače

Kanjiža - Predstavnici poljoprivrednih organizacija iz Vojvodine apelovali su da se reši problem obavezne registracije priključnih mašina koje se u stvari ne mogu registrovati, zbog čega policija poljoprivrednike kažnjava prekršajnim prijavama. Poljoprivrednici su u razgovoru sa predsednikom Skupštine Vojvodine Ištvanom Pastorom objasnili da se propisuje obavezna registracija jednoosovinskih priključnih mašina za obavljanje poljoprivrednih radova, poput tanjirača, presa i razbacivača, iako za njih nije moguće uraditi tehnički pregled pa samim tim ni njihovu registraciju. Oni su istakli da je pre početka prolećnih poljoprivednih radova neophodno rešiti ovu “nelogičnu i apsurdnu situaciju”.

AgroNews

11.02.2014.

SAD: Zelena salata raste u soliterima

Skranton - Zelena salata, spanać, paradajz, kelj i jagode već niču iz stelaža koje će hraniti narastajuću populacija gradova širom sveta. Gradska skladišta, soliteri i prazne zgrade sigurno nisu mesta na kojima biste potražili useve. Demantuju nas već postavljenim vertikalnim farmama od Singapura do Skrantona u Pensilvaniji. Ove farme budućnosti najnoviji su ekološki i praktičan način da se nahrani narastajuća populacija gradova širomsveta. Najveća vertikalna farma trebalo bi da bude otvorena u martu ove godine u Pensilvaniji. Objekat će biti jednospratan, ali prostiraće se na čak 3,25 ha. Imaće šest stalaža u vertikalnoj ravni, tako da će biti stanište za 17 miliona biljaka.

Politika

11.02.2014.

Hrvatska: EU pomaže vinarima

Zagreb - Do kraja marta Agencija za plaćanja u poljoprivredi Hrvatske, u skladu sa uredbom Evropske komisije, raspisaće tender za podršku vinarima putem Nacionalnog programa pomoći sektoru vina za period od 2014. do 2018. godine. Maksimalni podsticaji dosežu i do 1,5 miliona evra, a u ovoj godini u planu je finansiranje više od 100 projekata manje ili veće vrednosti. Ciljevi nacionalnog programa su povećanje konkurentnosti proizvođača kroz restrukturiranje, premeštanje i modernizaciju vinogradarskih tehnika, kroz nova ulaganja u infrastrukturu vinarija i tehnološko unapređivanje prerađivačkih kapaciteta te povećanje aktivnosti promocije i prodaje vina na tržištima trećih zemalja.

SEEbiz

11.02.2014.

SR: Utvrditi minimalnu otkupnu cenu suncokreta

Pančevo - Nezavisna asocijacija poljoprivrednika Srbije zatražila je da se uljari i otkupljivači suncokreta do 1. marta izjasne o minimalnoj garantovanoj otkupnoj ceni suncokreta, kako bi ratari mogli organizovati svoju proizvodnju.

“Ukoliko uljarice i otkupljivači suncokreta do zadatog roka ne izađu sa minimalnom zagarantovanom otkupnom cenom suncokreta, predlaže se da se ne ulazi u setvu suncokreta u 2014. godini”, navodi se u saopštenju Nezavisne asocijacije poljoprivrednika. Sedište NAPS-a je u Pančevu. Najviše članova Nezavisne asocijacije poljoprivrednika pokriva Banat, Braničevski okrug, Negotin, gde je najzastupljenija kultura suncokret.

AgroNews

06.02.2014.

SAD: Kongres usvojio Zakon o poljoprivredi

Vašington - Američki Kongres usvojio je obuhvatni petogodišnji Zakon o poljoprivredi koji će obezbediti hranu za siromašne i subvencije za poljoprivrednike. Posle višegodišnjeg sporenja, Senat je juče usvojio zakon i poslao ga predsedniku Baraku Obami koji će ga, kako se očekuje, potpisati. Zakon o poljoprivredi obezbeđuje mere finansijske zaštite za poljoprivednike koji se suoče sa nepovoljnim remenskim prilikama i okolnostima na tržištu. Veći deo programa, koji košta skoro 100 milijardi dolara godišnje, namenjen je za pomoć građima. Zakonom je smanjena pomoć u hrani za oko jedan odsto, dok su se republikanci zalagali za pet puta veće smanjenje.

AgroNews

06.02.2014.

Poljska: Siromašni regioni zaostaju i pored velikih dotacija EU

Varšava - Uprkos masivnom prilivu dotacija iz EU, Poljska ne uspeva da smanji razlike između razvijenih zapadnih i centralnih regiona i velikih gradova, takozvane Poljske A, i siromašnog, ruralnog istoka, takozvane Poljske B. Za povećanje regionalnih razlika ekonomisti okrivljuju loše stanje infrastrukture, ali i strukturu lokalnih privreda. Naime, u vojvodstvima u kojima preovlađuje poljoprivreda, industrija i usluge, koje stvaraju najveći deo BDP, slabo su razvijeni. Nerazvijena vojvodstva dobila su veće evrodotacije od razvijenih ali im je iz prethodnog evropskog budžeta ostalo više neiskorišćenih sredstava i nedovršenih projekata koje treba da završe u naredne dve godine.

EurAktiv

06.02.2014.

Grčka: Ratari blokiraju put Atina – Solun

Atina - Grčki poljoprivredni proizvođači najavili su da će na 40 mesta blokirati autoput Atina-Solun i druge puteve u severnoj Grčkoj u znak protesta protiv vladinih poreskih mera. Poljoprivrednici su već postavili traktore u različitim delovima zemlje, a najviše učesnika protesta je u Tesaliji, u centralnoj Grčkoj, prenosi makedonski protal “24vesti.mk”. Grčko Ministartvo finansija naložilo je stotinama hiljada poljoprivrednih proizvođača da najkasnije do 20. marta podnesu izveštaje o svojim prihodima i rashodima za prošlu godinu. Grčki poljoprivrednici su takođe u obavezi da imaju fiskalne kase i da podnose poreske prijave.

AgroNews

06.02.2014.

SR: Bolja njiva - veći porez

Beograd - Zahvaljujući novom obračunu poreza na njive, siromašne opštine na jugu i dalje neće naplaćivati ovaj namet poljoprivrednicima, dok će bogate opštine, na severu zemlje, ove godine odlično prihodovati. Poljoprivrednici su do sada plaćali porez prema formuli - petostruki iznos jednogodišnjeg katastarstkog prihoda (koji je bio izuzetno nizak) puta stopa poreza (0,3%). Dešavalo se da neko za 20 ha dobije desetak dinara poreza, pa većina poljoprivrednika uopšte nije plaćala porez. Sada će porez plaćati svi koji imaju zemljište, bilo ono poljoprivredno, pašnjak ili šuma. Cena će zavisiti od zone i tržišne vrednosti zemljišta, koju određuje opština, a koja će se množiti sa utvrđenom stopom od 0,3%. Recimo, za hektar poljoprivrednog zemljišta koji vredi 5.000 evra, godišnji porez na imovinu biće 15 evra po hektaru. Ako je prosečna cena hektara 3.000 evra, porez će biti oko devet evra za godinu dana. U Kuršumliji je rok za podnošenje poreskih prijava do 31. marta. Više od 90% zemljišta je pete zone, a novi obračun će biti simboličan, pa u opštini razmišljaju da se novac koji naplate prenese mesnoj zajednici. Ipak, nije svuda tako. U Arilju je zemljište treće zone i cena mu je, po kvadratu 52 za poljoprivredno i 59,53 dinara za šumsko zemljište. U Vojvodini je još skuplje. U Subotici, koja je odredila najviše cene zemljišta, po kvadratnom metru poljoprivrednog i šumskog zemljišta u četvrtoj, odnosno, petoj zoni, plaća se 110 i 109 dinara, duplo više nego u centralnoj Srbiji. Miroslav Kiš, lider Asocijacije poljoprivrednika ističe kako je poljoprivrednike pogodio nov obračun, odnosno, povećanje nameta. ”Svesni smo da neki porez mora da se plaća, ali, u isto vreme smatramo da bi i država poljoprivrednicima trebalo da vrati bar deo tog novca. Interesantno je da je neko pravilo, da je porez veći, što je opština jača i razvijenija. U Subotici, konkretno, imamo najviši namet, a u isto vreme, opština nema nikakav fond za pomoć poljoprivrednicima“, dodaje Kiš. Gradsko veće Skupštine grada Jagodine donelo je odluku o oslobađanju poljoprivrednika od poreza na imovinu za poljoprivredno i šumsko zemljište za 2014. godinu. Jagodinski poljoprivrednici bili su oslobođeni od ovog poreza i tokom poslednjih pet godina kako bi podsticali razvoj poljoprivrede.

Novosti

06.02.2014.

SR: Grubanov: Kampanja počela bez seljaka

Crepaja - Predsednik Udruženja poljoprivrednika “Paor” iz Crepaje kod Pančeva Miroslav Grubanov izjavio je da je kampanja za predstojeće vanredne izbore u Srbiji počela bez poljoprivrednika i konsultacija sa njima iako svi navode da je poljoprivreda najvažnija u Srbiji. On je kazao da su poljoprivrednici svesni da njihove interese moraju predstavljali ljudi koji su za to kompetentni. “Nije kasno da postojeće stranke koje kreću u kampanju pokažu da zaista žele dobro poljoprivredi time što će praviti koalicije i dogovore sa predstavnicima poljoprivrednika. Oni bi im bili dobri, nezavisni partneri i u kasnijem radu Skupštine, koji bi ih podsećali na predizborna obećanja”, kazao je Grubanov.

AgroNews

06.02.2014.

EU: Poslanici protiv nepotpunog označavanja mesa

Brisel - Članovi odbora za prirodnu sredinu, javno zdravlje i bezbednost hrane Evropskog parlamenta usprotivili su se predlogu Evropske komisije o označavanju porekla mesa. Komisija je naime predložila da se na pakovanju mesa navede samo u kojoj je zemlji stoka ili živina gajena i klana, bez obzira što je u slučaju prasetine u određenoj članici EU gajena samo četiri meseca a u slučaju živine mesec dana. “Tražimo obavezno obeležavanje mesta ‘rođenja’, uzgoja i klanja za sve vrste mesa, kao što već radimo za govedinu”, naglasila je Britanka Glenis Vilmet iz Grupe socijalista i demokrata u EP. “Odluka Komisije i članica je neprihvatljiva za nas i, što je najvažnije, nije prihvatljiva za potrošače”, istakla je Vilmet.

EurAktiv

30.01.2014.

SR: Usvojena Uredba o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju

Beograd - Vlada Srbije je na predlog Ministarstva poljoprivrede usvojila Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2014. godinu u skladu sa Zakonom o podsticajima. Budžet Ministarstva poljoprivrede iznosi 45,4 milijardi dinara od čega je 91% namenjen subvencijama. Od ukupnih podsticaja koje Republika Srbije daje, 43 odsto izdvaja se za podsticaje u poljoprivredi.

„Uvažili smo posledice loše tržišne godine za većinu poljoprivrednika kao i njihove zahteve. Ostaju subvencije za registrovane poljoprivrednike u iznosu od 12.000 dinara po hektaru, kao prošle godine, ali smo uveli velike i značajne novine“, rekao je ministar Glamočić.

Takozvanom „krovnom uredbom“ o trošenju agrarnog budžeta predviđeno je da poljoprivrednici dobiju 6.000 po hektaru i dodatnih 6.000 uz prikazivanje računa. Za razliku od prethodne godine poljoprivrednici će, osim dizel goriva, moći da kupuju i seme i mineralno đubrivo (uz prikazivanje računa). Iznosi će biti precizirani Pravilnikom koji će u najskorijem periodu biti sačinjen.

Uredbom je predviđeno i povećanje podsticaja u stočarskoj proizvodnji: za tov jagnjadi sa 1.000 na 2.000 dinara po jagnjetu, za priplodne ovce i koze sa 4.000 na 7.000 dinara, za priplodne krmače sa 4.000 na 5.000. Povećana su i sredstva namenjena razvoju pčelarstva.

„Ne odustajemo od ulaganja u razvoj. Obezbedili smo milijardu dinara za subvencionisanje kamata za kratkoročne kredite. Krovnom Uredbom obezbeđena su sredstva za investicije, preradu poljoprivrednih proizvoda i marketing, nabavku opreme za proizvodnju mesa, mleka, povrća i voća, kao i za podsticaj podizanja matičnih zasada“, izjavio je ministar Glamočić. Uredbom je predviđen i nastavak finansiranja poljoprivrednih stručnih službi i mladih savetodavaca. Usvajanje Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju

za 2014. godinu omogućava isplatu svih subvencija i premija u poljoprivredi i ruralnom razvoju tokom ove godine. Ovih dana počeće i isplata zaostalog duga poljoprivrednicima koji je najmanji u poslednjih pet godina.

Ministarstvo poljoprivrede

29.01.2014.

SR: Ostaje 12.000 din/ha, menja se raspodela

Beograd - Za poljoprivrednike i u ovoj godini predviđene subvencije od 12.000 dinara po hektaru, ali uz značajne novine u preraspodeli, rekao je za RTS ministar poljoprivrede Dragan Glamočić. Navodi da je Uredbom o raspodeli podsticaja predviđeno i povećanje u stočarskoj proizvodnji.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić kaže da je to ministarstvo uvažilo zahteve poljoprivrednika, budući da je godina bila teška i sušna.

"Odlučili smo da ostanemo na subvencijama od 12.000 dinara po hektaru, ali smo uveli velike i značajne novine", rekao je Glamočić, gostujući u Dnevniku RTS-a.

Obrazlažući novi način preraspodele subvencija, Glamočić je rekao da će poljoprivednici dobijati 6.000 dinara kao do sada tzv. "bez računa", a od drugih 6.000, koji su ranije bili namenjeni za gorivo, poljoprivrednici će moći da kupe i gorivo, i seme, i đubrivo.

"Na taj način ćemo povećati produktivnost i proizvodnju u poljoprivredi", tvrdi Glamočić.

Prema njegovim rečima, pregovori sa Ministarstvom finansija bili su teški, ali se u njih uključio i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić koji je, kaže, stao na stranu poljoprivrednika.

Ministar Glamočić je, komentarišući Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2014. godinu, koju je usvojila Vlada, rekao da je tom uredbom predviđeno i povećanje podsticaja u stočarskoj proizvodnji.

"Povećali smo u ovoj teškoj godini, za tov jagnjadi sa 1.000 na 2.000 dinara po jagnjetu, za priplodne ovce i koze sa 4.000 na 7.000 dinara, za priplodne krmače sa 4.000 na 5.000", naveo je ministar i dodao da će se nastaviti finansiranje i zapošljavanje mladih savetodavaca.

Agrarni budžet Srbije za 2014. iznosi 45 milijardi i 400 miliona dinara, a za podsticaje u poljoprivredi izdvojeno je 43 odsto ukupnih subvencija.

Glamočić je naveo da je u budžetu predviđena milijarda dinara za kratkoročne kredite, zatim za investicije za preradu poljoprivrednih proizvoda i marketing, nabavku opreme za proizvodnju mesa, mleka, povrća i voća, kao i za podsticaj podizanja matičnih zasada.

Ministar poljoprivrede je podsetio i na dva kredita od po sto miniona dolara iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. "Upravo se u UAE nalazi tim Ministarstva finansija i Ministarstva poljoprivrede predvođeni ministrom Lazarom Krstićem i privode te razgovore kraju", rekao je Glamočić.

Ministar je rekao da se trenutno pregovara i sa jednim autrijskim koncernom o ulaganju u sektor voćarske proizvodnje i skrob, i najavio za februar potpisivanje memoranduma o razumevanju sa italijanskom kompanijom "Ferero", koja će, kako je rekao, imati dugoročna ulaganja u proizvodnju lešnika.

Govoreći o Nacrtu strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja za narednu deceniju, koju će predstaviti u sredu, Glamočić je rekao da je donošenje strategije od velikog značaja za zemlju.

Precizirao je da će taj dokument ići na javnu raspravu, pa od javnosti očekuje podršku, ali i sugestije.

RTS

22.01.2014.

SR: Više od 1.000 Bugara dolazi na sajam “pirotske vijagre”

Pirot - Više od 1.000 bugarskih turista kupilo je ulaznice za Sajam pirotske peglane kobasice, koji se održava 25. januara, izjavio je direktor Turističke organizacije Pirot Bratislav Zlatkov. Pirotska peglana kobasica je zbog svojih, kako se često ističe, afrodizijačkih svojstava poznata i kao “pirotska vijagra”. Spravlja se samo tokom zimskih meseci i to od najkvalitetnijih delova junećeg, kozjeg ili ovčijeg mesa. Nakon punjenja, vezuje se i suši na promaji, a optimalna temperatura treba da bude između minus pet i plus pet stepeni, bez vlage i velikog mraza. Tokom sušenja, kobasice se svaka dva-tri dana “peglaju”, zbog čega su i dobile ime, da bi na kraju dobile oblik potkovice.

Novosti

22.01.2014.

EU-SAD: Protest zbog sporazuma o trgovini

Berlin - Oko 30.000 ljudi protestovalo je u Berlinu protiv sklapanja sporazuma o slobodnoj trgovini EU i SAD, koji, kako se veruje, može da ugrozi evropske poljoprivrednike i potrošače. Protesti su organizovani tokom Sajma poljoprivrede, a jedan od zahteva demonstranata je da se učini sve kako bi poljoprivredana proizvodnja manje ugrožavala prirodnu okolinu. ”Oni koji dozvoljavaju masovno gajenje, koji se oslanjaju na slobodnu trgovinu i maštaju o tome da dozvole upotrebu GM hrane, izneverili su poljoprivrednike i čine sve protiv interesa potrošača, životinja i okoline”, navodi se u saopštenju jednog od organizatora protesta, Johana Frica.

AgroNews

22.01.2014.

SR: Zahtevi za povraćaj imovine do 1. marta

Beograd - Stari vlasnici imaju rok do 1. marta da Agenciji za restituciju podnesu zahtev za povraćaj imovine koja im je oduzeta posle Drugog svetskog rata. Očekuje se da će do tada biti podneto oko 32.000 zahteva, izjavio je direktor te agencije Strahinja Sekulić. On je dodao da je napravljen metod da se predmet formira po starom vlasniku, odnosno po imovini starog vlasnika bez obzira koliko je ljudi potražuje. Prema njegovim rečima, izvesno je, što se tiče poljoprivrednog zemljišta, šuma, i šumskog zemljišta, da će biti moguća supstitucija. Kako je objasnio, to znači da država ima dovoljne fondove da i kada vrati starim vlasnicima u punom kapacitetu imovinu, neće imati veliku štetu.

AgroNews

22.01.2014.

SR: Osnovana Nezavisna asocijacija poljoprivrednika Srbije

Pančevo - Udruženja poljoprivrednika iz Vojvodine i centralne Srbije održali su 18. januara u Bavaništu Osnivačku skupštinu Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije (NAPS). Prema rečima predsednika Upravnog odbora NAPS-a Jovice Jakšića, osnovni ciljevi asocijacije su uticaj na stvaranje dugoročne strategije u poljoprivredi, ali i zajednički nastup malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava na tržištu i pred Ministarstvom poljoprivrede. ”Mi želimo da pokažemo svoju snagu i da jedinstveno nastupimo pred Ministarstvom poljoprivrede, a ne kao do sada da se prave udruženja koja imaju svega tri člana ili da jedno selo ima tri udruženja”, rekao je Jakšić.

AgroNews

08.01.2014.

HR: Podravka: "Ne spajamo se sa MK grupom"

Koprivnica - Reagujući na medijske napise da je MK grupa, u vlasništvu Miodraga Kostića, zainteresovana za korporativno povezivanje sa Podravkom i investiranje u Hrvatsku, iz Podravke poručuju “kako s MK grupom ne pregovaraju ni o kakvom obliku vlasničkog, odnosno korporativnog povezivanja ili udruživanju, već samo o mogućoj poslovnoj saradnji dve kompanije na nekim tržištima”. O eventualnim ishodima pomenutih pregovora, Podravka će, kako navode, pravovremeno obavestiti javnost. Miodrag Kostić, vlasnik MK grupe, koji je najavio i investicije od oko 100 miliona evra u poslove u Hrvatskoj, izjavio je kako su pregovori sa “Podravkom” u završnoj fazi.

SEEbiz

08.01.2014.

SR: Ševarlić: Srpski agrar još nije spreman za liberalizaciju

Beograd - Poljoprivreda Srbije dodatno je ugrožena gotovo potpunom liberalizacijom tržišta, odnosno smanjenjem uvoznih carina za agrarne proizvode iz Evropske unije od 1. januara ove godine, izjavio je profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Miladin Ševarlić.

”Poljoprivrednici iz Srbije nisu spremni za konkurenciju iz EU, jer je i bez nje u poslednjih 10 godina nestalo 150.000 malih gazdinstava”, kazao je Ševarlić komentarišući stupanje na snagu poslednje faza liberalizacije trgovine sa EU. Ševarlić koji je i predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije, smatra da će poslednja faza liberalizacije, doprineti da Srbija “izgubi” još 250.000 poljoprivrednih gazdinstava.

AgroNews

08.01.2014.

SR: Glamočić: Menjamo način subvencionisanja u 2014.

Beograd - Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da država ove godine neće zadržati politiku subvencionisanja registrovanih poljoprivrednih gazdinstava sa po 12.000 din/ha i da će polovina tog novca biti preusmerena u investicije. Glamočić je rekao da će registrovana gazdinstva na ime subvencija dobijati 6.000 din/ha za nabavku sertifikovanog semena i kvalitetnog đubriva, umesto kao do sada za nabavku goriva. “Subvencije od 12.000 dinara nisu dale dobre rezultate. Smatram da je to promašena investicija. Polovina od toga išla je na ruke zemljoradnicima, a da su pare date za investicije sada bi smo imali na hiljade novih farmi, plastenika, hladnjača”, kazao je Glamočić.

Politika

03.01.2014.

SR: Desetkovan izvoz mesa u EU

Beograd - U prethodnih pet godina izvoz mesa i mesnih proizvoda u EU stagnira i iznosi oko 3,2 miliona evra, dok je uvoz povećan sa 19,5 miliona evra 2009. godine na 38,3 miliona evra 2012. godine, saopštavaju u Privrednoj komori Srbije. U prvih 10 meseci ove godine u ovom sektoru izvoz je bio 3,15 miliona evra i bio 10 puta manji od uvoza, koji je iznosio 32 miliona evra.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

02.01.2014.

SR: Javni dug se neće vratiti u zakonske granice za 10 godina

Beograd - Javni dug Srbije će, kako je predviđeno budžetom, u 2014. godini biti povećan za dodatnih 1,6 milijardi evra, a prema oceni stručnjaka, njegovo vraćanje u zakonom definisane okvire od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), neće biti moguće ni u narednoj deceniji.

Prema poslednjim podacima, javni dug Srbije na kraju novembra 2013. iznosio je 19,5 milijardi evra, tako da je učešće javnog duga u BDP-u iznosilo 59,1 odsto.

RTV

02.01.2014.

SR: EU finansira izradu tegle za srpski med

Beograd - Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) najavio je da će Evropska unija, preko Austrijske razvojne agencije, finasirati projekat "Reka meda" koji podrazumeva izradu jedinstvene tegle u kojoj će se prodavati med iz Srbije garantovanog kvaliteta.

Kako je rečeno u SPOS-u, ukupna vrednost tog projekta je 218.988 evra, od čega će EU učestvovati sa 167.460 evra ili 74,46 odsto, dok je ostatak obezbedila ta organizacija.

Pčelari čiji med bude pakovan u obeleženu teglu moraće da prate i primenjuju principe dobre pčelarske prakse i dobijaće na otkupu do 20 evrocenti veću cenu od maksimalne cene na tržištu.

U okviru projekta finansira se veći deo analize meda, obuka pčelara, obuku o organskoj proizvodnji, kao i izradu promotivnog materijala.

Biće urađen priručnik "Dobra pčelarska praksa", kako bi se pomoglo unapređenju tehnike pčelarenja i ustanovio sistem kvaliteta domaćeg meda, neophodnog za pakovanje u unikatnu teglu.

Prema podacima u SPOS-a, u Srbiji se proizvodi od šest do devet hiljada tona meda godišnje, a izvoz premašjuje 3.000 tona, od čega najviše u Nemačku, Italiju, Austriju, Francusku, Belgiju i Norvešku.

RTV

01.01.2014.

SR: Od danas povećanje niže stope PDV-a

Beograd - Niža stopa poreza na dodatu vrednost (PDV) u Srbiji biće od danas povećana na 10 odsto, a kod prometa i uvoza kompjutera i računarskih komponenti na 20 odsto. Niža, takozvana posebna stopa koja je do sad bila osam odsto, primenjuje se na osnovne životne namirnice, lekove i medicinska sredstva, hotelske i ugostiteljske usluge i novine. Prema Ministarstvu finansija, povećanje niže stope PDV-a trebalo bi da dovede do smanjenja budžetskog deficita. Jedan od razloga za povećanje niže stope sa osam na 10, odnosno na 20 odsto, nastavak je procesa usaglašavanja sa standardima Evropske unije u oblasti oporezivanja potrošnje.

RTV

01.01.2014.

SR: Zbog akciza skuplje gorivo

Beograd - Gorivo u Srbiji će, kako se očekuje, poskupeti do četiri dinara po litru u prvim danima Nove godine i to zbog usklađivanja akciza na naftne derivate, koje određuje država.

Povećanje akciza na naftne derivate moraće direktno da se odrazi na rast cena goriva na pumpama, jer naftne kompanije ne mogu da to povećanje akciza nadoknade iz svojih marži, izjavio je predsednik Udruženja benzinskih stanica Srbije Borisav Tatić.

Akciza, će od 1. januara 2014. godine, za dizel biti skuplja četiri dinara, za benzin 0,4, a za TNG pet dinara po litru odnosno kilogramu derivata, rečeno je u Ministarstvu finansija.

Akciza na bezolovni benzin biće povećana sa 49,6 na 50 dinara po litru, na evrodizel sa 42 na 46 dinara po litru, a na TNG sa 30 na 35 dinara po litru.

RTV

01.01.2014.

SR: Liberalizacija uvoza iz EU

Beograd - Uvoz iz EU je od danas skoro u potpunosti liberalizovan. Strateški poljoprivredni proizvodi zadržaće carinsku zaštitu do ulaska Srbije u EU. Evropska unija je, jednostrano, liberalizovala uvoz robe iz Srbije još 2000. godine. Srbija od danas ima skoro potpuno liberalizovan uvoz iz Evropske unije, ali će zadržati carinsku zaštitu na pojedine poljoprivredne proizvode, poput mesa i mlečnih proizvoda.

"Prosečna carinska zaštita na uvoz robe iz EU od 2014. do ulaska Srbije u članstvo EU će iznositi 0,99 odsto, dok je uvoz 95,1 odsto proizvoda u okviru Carinske tarife u potpunosti liberalizovan", saopštila je vladina Kancelarija za evropske integracije.

Kako je navedeno, potpuna liberalizacija nije predviđena za strateške poljoprivredne proizvode koji će zadržati carinsku zaštitu do momenta ulaska Srbije u EU.

Reč je o svim vrstama mesa, mlečnih proizvoda, krompira, paradajza, zatim grožđa, jabuka, šljiva, višanja, pšenice i pšeničnog brašna, kukuruza, kukuruznog brašna i prekrupa od brašna.

Na listi proizvoda za koje se zadržava carina su i suncokret, margarin, kobasice i paštete, konzervisano povrće i voće, zatim sokovi od paradajza, grožđa, jabuka, krušaka i višanja i mešavine sokova.

Među tim proizvodima koji će se i dalje cariniti se nalaze i sirće, duvan, etil alkohol, voćne rakije, određene kategorije goveda, svinja i jagnjadi za klanje, kao i šećer, rafinisano ulje od suncokreta i cigarete.

Evropska unija je, jednostrano, liberalizovala uvoz robe iz Srbije još 2000. godine, a ugovorno 2009, dok će Srbija postepenu liberalizaciju uvoza robe iz EU završiti 1. januara 2014. godine.

RTS

29.12.2013.

SR: Vrednost srpskog agrara 5,2 milijarde dolara

Beograd - Ukupna vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji u 2013. godini procenjuje se na 5,2 milijarde dolara, što je 26,4 odsto više nego prošle godine, saopštila je juče Privredna komora Srbije. Prema prvim analizama Udruženja za poljoprivredu PKS, najveću udeo u ukupnoj vrednosti domaćeg agrara imao je rod od 5,9 miliona tona kukuruza, čija je vrednost procenjena na 1,4 milijarde dolara, odnosno 62% više nego prošle godine. Veliki udeo imali su i suncokret sa procenjenom vrednošću roda od 230,9 miliona dolara, soja sa 193,1 miliona dolara, krompir sa 190 miliona dolara, šljive sa 149,4 miliona dolara, maline sa 143 miliona dolara i šećerna repa sa 131,3 miliona dolara.

AgroNews

29.12.2013.

SR: Ministarstvo: Na ulicama 150.000 pasa lutalica

Beograd - Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede procenjuje da se u svakom trenutku na ulicama Srbije nalazi oko 100.000, a najviše 150.000 napuštenih pasa. “Istraživanje koje sprovodimo o stanju u oblasti zoohigijene na teritoriji 145 lokalnih samouprava govori u prilog navedenim procenama. Na teritoriji manjih lokalnih samouprava nalazi se do nekoliko stotina pasa, a na teritoriji gradova od nekoliko stotina do nekoliko hiljada pasa. Najbrojnija populacija napuštenih pasa nalazi se na teritoriji Beograda, ali ni ona nije velika u odnosu na veličinu teritorije, a to je oko 15.000 pasa na svih 17 opština”, rekli su u Udruženju “Link”.

021

29.12.2013.

SR: Poljoprivredni fakultet sve tešnje sarađuje sa udruženjima

Novi Sad - Savremeno društvo i institucije sve su više zahvaćene procesom globalizacije, ovo je takođe vidljivo i u sektoru poljoprivrede gde je više nego ikada potrebna reč i stav stručnjaka, iz različitih grana poljoprivredne proizvodnje. Shodno tome, Departman za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog Fakulteta u Novom Sadu spreman je izaći u susret svim tim procesima promena, programom stručnih predavanja namenjenih poljoprivrednim proizvođačima. Program stručnih predavanja započeće skupom “Dobar dan domaćine”, koji će se održati 23. januara 2014. godine, u Novom Sadu. Dana 24. 12. 2013. godine, na Poljoprivrednom Fakultetu u Novom Sadu potpisan je protokol o saradnji između Departmana za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog Fakulteta u Novom Sadu, Asocijacije poljoprivrednika, sa sedištem u Novom Sadu, Unije poljoprivrednika, sa sedištem u Sremskoj Mitrovici i lista “Moje Gazdinstvo”. Ovaj vid saradnje prezentuje dobre aktivnosti, koje će Departman za ratarstvo i povrtarstvo, kao glavni organizator događaja, realizovati 23. januara 2014. godine, u Novom Sadu. Pored toga, 21. januara obeležiće se jubilej Fakulteta i tom prilikom proglasiće se najuspešniji ratari u protekloj deceniji i koji će, 21. januara na adekvatnoj svečanosti, primiti plakete. Program stručnog skupa “Dobar Dandomaćine” obuhvata pored predavanja i “Otvoreni dan” Ministarstva poljoprivrede, tom prilikom na pitanja zainteresovanih poljoprivrednih proizvođača odgovaraće predstavnici uprava za bilje, zemljište i agrarna plaćanja. U okviru ovog skupa biće omogućena afirmacija semenskih kuća, proizvođača mineralnih đubriva, mehanizacije, sredstava za zaštitu bilja. Skup je namenjen svim poljoprivrednim proizvođačima sa ciljem da unaprede svoju proizvodnju. Pored aktuelnih tema, akcenat će se staviti i na problematiku redukovane obrade zemljišta, kao i na gajenje soje. Asocijacija poljoprivrednika, kao suorganizator ovog događaja, promovisaće svoje aktivnosti na ovom skupu, kao i ciljeve i interese poljoprivrednih proizvođača, koje zastupa. M

Miroslav Kiš

23.12.2013.

Kina: STOP za američki GM kukuruz

Peking - Kina je odbila da uveze 545.000 tona američkog kukuruza za koji se utvrdilo da sadži nedozvoljene genetski modifikovane serije, saopštila je kineska agencija za bezbednost hrane. Kineska vlada promoviše GM useve da bi povećala prozivodnju hrane, ali nailazi na protivljenje kritičara, koji dovode u pitanje bezbednost upotrebe takvih useva, pogotovo onih uvezenih iz SAD, prenosi agencija AP. Nedozvoljen hibrid MIR162 otkriven je u 12 paketa kukuruza u šest kontrolnih stanica, navodi Agencija za nadzor kvaliteta, inspekciju i karantin, dodajući da će kukuruz biti vraćen u SAD. Agencija je takođe pozvala američke vlasti da pooštre kontrolu pri izvozu.

AgroNewsa

23.12.2013.

SR: Seljaci muku muče sa žirantima

Kruševac - Tridesetak poljoprivrednih proizvođača sa teritorije Kruševca koji su konkurisali za dobijanje poljoprivrednog kredita, a za koje grad Kruševac plaća kamatu, ove godine su ostali uskraćeni za ta sredstva jer nisu mogli da obezbede žiranta. Pomoćnik gradonačelnika za poljoprivredu, Marko Milojević, rekao je da je iz budžeta ove godine izdvojeno četiri miliona dinara za isplatu kamata na poljoprivredne kredite. U gradsku upravu pristiglo je 150 zahteva, Komisiju za podsticaj razvoja poljoprivrede su prošla 122 zahteva, a odobreno je 85 kredita. On je potvrdio da je najveći problem u realizaciji kredita bio taj što poljoprivredni proizvođači nisu mogli da nađu žiranta.

AgroNews

17.12.2013.

Francuska: Hapšenja zbog zaražene konjetine

Pariz - Pripadnici francuske Nacionalne žandarmerije uhapsili su 21 osobu zbog trgovine konjskim mesom koje je tretirano antibioticima i nije pogodno za upotrebu. Hapšenja su sprovedena na raznim lokacijama na jugu Francuske, nakon što je policija dobila informaciju da su stotine konja, uključujući i neke na kojima su vršena medicinska istraživanja, prodata klanicama, nakon što su njihove veterinarske kontrole falsifikovane, naveo je policijski izvor agencije AFP. Ministar trgovine Benoa Hamon rekao je da je glavno pitanje bezbednost hrane, a ne prosta krađa. “Umesto da ti konji završe kod trgovaca starim konjima, oni su završili u klanicama”, rekao je ministar.

AgroNews

17.12.2013.

Hrvatska: Pad poljoprivredne proizvodnje

Zagreb - Realni dohodak po zaposlenom u poljoprivredi, u 28 zemalja članica EU, pao je ove godine prosečno 1,3 odsto, a Hrvatska je među četiri zemlje u kojoj je pad prihoda najviši, proizilazi iz podataka koje je objavio Eurostat. Najveći pad po zaposlenom radniku u poljoprivredi tokom ove godine zabeležen je u Estoniji, 17,2%, Francuska sa 16,4, Hrvatska sa 16,2 i Nemačka sa 10%. Realni dohodak po zaposlenom u poljoprivredi porastao je u 15 zemalja članica, a pad je zabeležen u 13 država. Od 2005. do 2013. realni dohodak u poljoprivredi po radniku povećan je 29,2%, a broj zaposlenih u tom sektoru opao je 20,8%. Hrvatska, Malta i Irska jedine su u tom razdoblju imale pad prihoda.

AgroNews

17.12.2013.

SR: Za hektar - 110.000 evra

Leskovac - Čak 110 hiljada evra po hektaru za poljoprivedno zemljište u selu Donji Krajinci platio je jedan poljoprivrednik iz Leskovca ove jeseni. Cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji varira od 1.000 evra/ha u zabačenim krajevima Istočne Srbije pa do preko 20.000 evra u Vojvodini. Ipak, ovakva ekstremna vrednost do sada nije zabeležena. Ovo nije okolina Beograda, nije okolina Beča ili Budimpešte - ovo čak nije ni gradsko građevinsko zemljište - šta više ovo je selo Donji Krajinci kod Leskovca pa ipak Vladan Nešić, povrtar iz ovog mesta je komšiji platio 1.100 evra po aru zemljišta pored svog plastenika. Nešić je iskusan povrtar koji radi tri kulture godišnje u svojim plastenicima.

B92

17.12.2013.

Rusija: GMO najranije za 10 godina

Moskva - Rusija će dozvoliti komercijalno gajenje genetski modifikovanih poljoprivrednih kultura tek posle višegodišnjeg ispitivanja. “U ovom trenutku ministarstvo razmatra metode procene potencijalnih rizika koji mogu nastati prilikom puštanja GM biljaka, životinja i mikroorganizama u okruženje”, rekao je zamenik ministra poljoprivrede, Aleksandar Petrikov. Stručnjaci radne grupe za različite procene ocenjuju da će se prvi rezultati ispitivanja semena dobiti tek za 10 do 15 ili 20 godina, precizirao je zamenik ministra. Rasprava o tome biće završena 2014., kada će na snagu stupiti uredba vlade koja definiše pravila državne registracije GMO, namenjenih za puštanje u životnu sredinu.

AgroNews

17.12.2013.

SR: Glamočić: Aflatoksin vraćamo na 0,05

Beograd - Ministar poljoprivede Dragan Glamočić najavio je juče da će, najkasnije u aprilu iduće godine, dozvoljena količina aflatoksina u mleku biti vraćena na 0,05 mikrograma po kilogramu. Glamočić je novinarima u Skupštini Srbije, gde je učestvovao na sednici Odbora za poljoprivredu, rekao da će u prvoj polovini 2014. godine početi rad Nacionalne referentne laboratorije za ispitivanje mleka, čime će, kako je istakao, konačno biti završen projekat započet još pre devet godina. “Srbija će, dobijanjem krovne državne laboratorije, moći da uspostavi sistem plaćanja sirovog mleka poljoprivrednicima na bazi nezavisne kontrole, koje druge države već imaju”, naveo je Glamočić.

Novosti

17.12.2013.

SR:Agrarni budžet 45 milijardi dinara

Beograd - Agrarni budžet za narednu godinu biće oko 45 milijardi dinara, skoro dva odsto više u odnosu na ovogodišnji, što je 5,65 odsto ukupnog republičkog budžeta, izjavio je juče ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić. “Za investicije u poljoprivredu i subvencije poljoprivrednicima biće izdvojeno 91 odsto budžeta, dok je ostatak iznosa predviđen za tekuća finansiranja”, rekao je Glamočić novinarima u Skupštini Srbije.

RTS

07.12.2013.

Italija: Prasad ispred parlamenta u Rimu

Rim - Italijanski poljoprivrednjici su u znak protesta doneli prasad ispred parlamenta u Rimu. Oni protestvuju zbog uvoza polugotovih prerađevina koje se koriste za nacionalne specijalitete kao što su testenine, šunka ili mocarela. Protest je organizovao sindikat poljoprivrednih proizvođača Koldireti u okviru inicijative “Bitka za Božić - Izaberi Italiju da bi pobedio imitacije”. Sindikat je postavio svoj kontrolni punkt na granici s Austrijom kako bi kontrolisao uvoz tih prehrambenih proizvoda. Prema navodima sindikata, do 33 odsto proizvoda iz velikih italijanskih prehrambrenih preduzeća je stranog porekla, a nosi etiketu “Made in Italy”.

AgroNews

07.12.2013.

SR: Raste cena pšenice

Novi Sad - Pšenicom je ove jeseni zasejano nešto manje površina nego lane. Ratari tvrde da je smanjeno interesovanje za gajenje te poljoprivredne kulture zbog niske otkupne cene u vreme i posle žetve. Ipak, prvi put pšenica ima vodeće mesto u izvozu - za deset meseci prodato je hlebnog zrna i brašna u vrednosti oko 200 miliona dolara, što je i najveći izvoz u poslednjih dvadesetak godina. Jovica Nikolić iz “Graninpeksa” kaže da je na međunarodnom tržištu u poslednjih mesec dana došlo je do rasta cena tako da je pšenica koja je bila 160 evra po toni utovarena u dunavskim lukama, sada 180 evra. Ovih dana cena pšenice je na domaćem tržištu oko 20 din/kg, tri dinara više nego pre tri meseca.

RTS

07.12.2013.

SR: Protest protiv GMO

Beograd - Građanska inicijativa “Srbija bez GMO” i nekoliko udruženja i nevladinih organizacija organizovali su juče protesni skup ispred Skupštine grada Beograda i zatražili uvođenje moratorijuma na promet i korišćenje genetski modifikovane hrane u Srbiji. Učesnici skupa “Zajedno za Srbiju, bez GMO” nosili su transparente na kojima je, između ostalog, pisalo “Stop GMO”, “GMO ne”, “Ni nikl, ni GMO”. Učesnici skupa su, rekao je predstavnik “Srbija bez GMO” Branko Čičić, predali apel upućen predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću da kao “poslednja linija odbrane ne potpiše najavljeni zakon kojim se liberalizuje promet GMO u Srbiji”. Učesnici skupa su, po njegovom završetku, otišli i do Skupštine Srbije gde su takođe predali zahtev da se uvede moratorijum na promet GM hrane, a taj zahtev će, kako su najavili, uputiti i premijeru i vicepremijeru Ivici Dačiću i Aleksandru Vučiću, kao i ministrima u Vladi Srbije. Čičić je rekao da je cilj skupa da se podigne glas razuma protiv, kako tvrdi, tehnologije koja predstavlja do sada najveću opasnost u istoriji civilizacije. “GM hrana i inžinjering prisutni su više od 20 godina i nijedna od tvrdnji biotehnoloških kompanija nije se pokazala kao istinita i nije se pokazalo da će GMO doneti veće prinose, već, naprotiv, mnogi usevi manje rađaju”, rekao je Čičić. Predsednica skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine Milica Vojić Marković rekla je da podržava skup jer smatra da GMO ne treba Srbiji iz različitih razloga - prvenstveno zdravstvenih i ekonomskih. “Ovde se građani pitaju i ja sam ovde jer mislim da svako od nas danas treba da bude ovde”, rekla je Vojić Marković i dodala da je DSS čiji je član, napravila predlog zakona kojim se predviđa uvođenje moratorijuma na GMO do 2020. godine. Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić rekao je da nema rezultata istraživanja koja pokazuju da je korišćenje GMO bezbedno za zdravlje ljudi, što je, kako tvrdi, notorna istina koju niko ne može da negira.

AgroNews

07.12.2013.

SR: Seljaci: Šta će knjigovođa malim gazdinstvima?

Beograd - Zakon o porezu na dohodak građana usvojen je pre šest meseci, a primena je počela od decembra. Taj akt nametnuo je registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima obavezu da vode knjigovodstvo ili iznajme računovođu. Kazne za nepoštovanje ovog propisa su od 50.000 do 500.000 dinara.

"Šta će nekome ko radi pet ili 10 hektara, ili ima jednu krmaču i nekoliko prasadi, knjigovođa. On i sam gleda od čega da preživi. Kako onda da "namakne" još 100 evra mesečno za knjigovođu. Ovim propisom samo će ga oterati u sivu ekonomiju", kaže Vojislav Malešev, lider Kluba "100 P plus".

"Ovakva obaveza donekle je i razumljiva za nas koji smo u sistemu PDV, ali za mala gazdinstva, većinom staračka, apsolutno je neopravdana", dodaje Malešev:"Kako oni da se snađu u tome, kako da angažuju knjigovođu, kako da znaju koji je dobar i da li treba da slušaju njegove savete. Umesto toga, verovatno će se povući u sivu ekonomiju, proizvode prodavati švercerima i nakupcima i tako zaobilaziti sistem, čime će država dodatno biti na šteti."

Milorad Orihan iz Kucure, koji se bavi ratarstvom i obrađuje oko 40 jutara oranica, takođe kaže za Novosti kako je ovakav propis u najmanju ruku smešan. "Kako da platim knjigovođu, kad sam za žito dobio 16 dinara po kilogramu, a za kukuruz 13 dinara. Nadam se da će ovaj propis biti promenjen, pošto je, u najmanju ruku, smešan i nelogičan", ogorčen je Orihan.

Đorđe Bugarin, sekretar Udruženja poljoprivrede Privredne komore Vojvodine, takođe ističe kako ovaj propis ima logike samo ako se primeni na one poljoprivrednike koji su već ušli u sistem PDV.

Novosti

07.12.2013.

SR: Projekat AGROBIZNIS – budućnost je u organskoj proizvodnji

Novi Sad - Ovog decembra, lokalna kancelarija AIESEC-a u Novom Sadu organizuje projekat pod nazivom ’’AGROBIZNIS’’, koji ima za cilj edukaciju u oblasti organske proizvodnje. Projekat se organizuje treći put u Novom Sadu, u periodu od 1. do 20. decembra, a ove godine realizuje se pod pokroviteljstvom Grada Novog Sada i u saradnji sa Victoria Group-om, kao i opštinama Irig, Ruma, Sečanj i Beočin. ’’AGROBIZNIS’’ namenjen je pre svega poljoprivrednicima, studentima agrousmerenja (Poljoprivredni fakultet, Ekonomski fakultet, smer Agrarna ekonomija i biznis, kao i Tehnološkog fakulteta, smer Fitofarmacija) ali i stučnjacima iz prakse. Ideja je bazirana na razvijanju i usvajanju trenda organske proizvodnje, a sa ciljem da se poljoprivrednici iz Vojvodine edukuju i upoznaju sa ovim vidom proizvodnje. Osim toga, kroz projekat želimo da podstaknemo mlade ljude da ostanu u svojim mestima i da se bave poljoprivredom, čime bi podsticali i ojačavali razvoj svojih opština. Pored edukacije iz oblasti organske proizvodnje, neke od tema koje će se obraditi kroz radionice su: pisanje i realizacija biznis plana, izvori finansiranja, plasman i distribucija proizvoda, menadžment u poljoprivredi. AIESEC je globalna mreža studenata koja razvija liderski potencijal mladih kroz ostvarivanje pozitivnog uticaja na društvo. Prisustvom u 117 zemalja, AIESEC predstavlja najveću organizaciju vođenu od strane studenata i svojim programima internacionalnih praksi i organizovanjem humanitarnih, edukativnih i ekoloških projekata pruža mladima jedinstvenu mogućnost za lični i profesionalni razvoj.

Na ovom linku možete popuniti prijavu i zakačiti CV za učestvovanje u projektu.

Sanja Knežević, AIESEC

04.12.2013.

EU: GM med mora biti obeležen

Brisel - Med koji sadrži polen GM biljaka i ubuduće mora biti označen, odlučio je Odbor za prirodnu sredinu, javno zdravlje i bezbednost hrane u Evropskom parlamentu. Konačnu odluku o ovom putanju doneće, međutim, Evropski parlament. Evropska komisija je Odboru uputila predlog da se ukine obavezno označavanje meda, koji sadrži polen genetski modifikovanih biljaka, ali ga on nije prihvatio. Protiv je bilo 45 članova, a za njih 17. Kako je objavio Savez pčelarskih organizacija Srbije, prihvaćena je inicijativa za jasno označavanje koja je došla od evropskog poslanika Lojze Peterlea, odgovornog za Direktivu o medu u ime najveće poslaničke grupe u Evropskom parlamentu.

AgroNews

04.12.2013.

SB: I mala i velika gazdinstva

NJu Jork - Istovremeni razvoj malih i velikih gazdinstava najbolji je način da se u budućnosti osigura dovoljno hrane, navodi Svetska banka. Ekonomisti SB ističu da je prednost poljoprivredne produkcije u ogromnim agrarnim kompleksima već dokazana na primeru Brazila, jer je ta zemlja baš zahvaljujući takvom pristupu postala svetski lider u proizvodnji soje. Stručnjaci SB su, međutim, proučavajući efekte proizvodnje osnovnih poljoprivrednih proizvoda u Ukrajini tokom perioda od deset godina, došli do zaključka da u toj zemlji mega-farme ne daju uvek željene efekte i da je najbolja kombinacija kada postoji konkurencija između malih i velikih gazdinstava.

B92

04.12.2013.

UN: Apel: Jedimo domaće

NJu Jork - Ujedinjene nacije proglasile su 2014. za godinu porodičnih poljoprivrednih gazdinstava . Važnost ovog priznanja nesaglediva je - nakon decenija bajki o ”zelenim revolucijama“ i iskorenjivanju gladi u svetu zahvaljujući dostignućima industrijske poljoprivrede utemeljene na upotrebi teške mehanizacije, hemijskih sredstava i genetskom inženjeringu, suočeni smo sa surovom realnošću teških posledica ove zablude. U zajedničkom naporu da se ruralne sredine razvijaju na temelju tradicionalnih znanja, uz poštovanje osobenosti podneblja i prirodnog okruženja, Ujedinjene nacije pozvale su sve vlade sveta da svojim politikama pomognu porodična poljoprivredna gazdinstva.

AgroNews

26.11.2013.

SR: Šabac, grad trešnjara

Šabac - Za tri godine, kredit Grada Šapca za podizanje zasada trešanja iskoristilo je više od trista proizvođača. Oko 130 hiljada sadnica voćari će, bez kamate, platiti nakon pet godina, kad stigne prvi veći rod. Predrag Srdanović iz Direkcije za poljoprivredu Šapca kaže da je veliki broj proizvođača u samostalnoj režiji, drugim kreditima i sopstvenim sredstvima kupilo sadnice, tako da već imaju podignutih 200 hektara zasada trešanja. Dobro obrađene i upakovane trešnje mogu dostići visoku cenu, tvrde stručnjaci koji planiraju gradnju centra za preradu i distribuciju voća. Za trešnje iz Mačve i Pocerine već postoji intresovanje kupaca iz Rusije i Evropske unije.

RTS

25.11.2013.

SR: Zašto propada vek star podrum vina

Smederevo - Stari vinski podrum nekadašnjeg giganta u poljoprivredi PK ”Godomin“, star više od veka, zaštićen kao posebno kulturno dobro, već godinama propada. Podrum je u stečajnoj masi kombinata, a spor naslednika bivših vlasnika i ”Godomina“ nadležno ministarstvo ne rešava godinama. Izgrađen je početkom 20. veka, tačnije 1909. godine, kada je osnovana Smederevska vinogradarska zadruga. Unutar podruma i dalje stoje stare bačve kapaciteta 20.000 tona, mahom iz devetnaestog veka. Prema nekim podacima, podrum spada u red najvećih podzemnih podruma u ovom delu Evrope. Mada je pod zaštitom kao spomenik kulture, urušava se, a svi pokušaji da dobije novog vlasnika ostali su bez rezultata.

Novosti

24.11.2013.

SR: Dele besplatne placeve za brvnare

Valjevo - Udruženje domaćina ”Rebelj - Medvednik“ donelo je odluku da, u cilju privlačenja investitora zainteresovanih za razvoj seoskog turizma, ponudi besplatne placeve za gradnju kuća brvnara u selu Rebelju, udaljenom od Valjeva oko tridesetak kilometara, a koje predstavlja ruralni centar na putu Valjevo-Bajina Bašta. Placevi površine tri ara smešteni su pored puta, a uslovi propisuju da brvnara bude izgrađena u tradicionalnom stilu, od prirodnih materijala i da bude stalno u funkciji, bilo da je vlasnik sam koristi ili iznamljuje. Zabranjeno je ograđivanje placeva, osim živom ogradom, a zemljište se izdaje na period od 99 godina.

AgroNews

24.11.2013.

SR: Obnovljena proizvodnja u “Džervinu”

Knjaževac - Nekoliko meseci posle prodaje, proizvodnja u knjaževačkom “Džervinu” je oživela. Za rad su osposobljeni deo hladnjače i linija za proizvodnju koncentrata. Novo rukovodstvo kaže da u obnovu zapuštene i tehnološki zastarele fabrike treba uložiti nekoliko desetina miliona evra i da će se taj proces sprovoditi korak po korak. Prvo će se investirati u hladnjaču, najavljuje direktor “Džervina” Slađan Nedeljković: Uporedo sa investiranjem u prerađivačke kapacitete, “Džervin” je počeo i obnovu zapuštenih voćnjaka i vinograda na sopstvenom zemljištu. U toku je sadnja 20 ha vinograda na potezu Štipina, kao i podizanje novog zasada višanja na 60 ha, na lokalitetu Lipar.

RTS

24.11.2013.

Švajcarska: Najduža kobasica na svetu

Pajern - Na poljoprivrednom sajmu u švajcarskom gradu Pajern proteklog vikenda napravljena je najduža svinjska kobasica na svetu, duga skoro tri kilometra. Švajcarski mesari Serž Vilome Olivijer Veber i Ludovik Mersije napravili su za nešto manje od sedam sati kobasicu dugu 2952,63 metra, za koju je upotrebljeno 900 kilograma mlevenog mesa pripremljenog prethodnog dana u dve lokalne mesare, preneo je švajcarski list 24 sata. Jedinstvena kobasica spojena je od 18.000 malih kobasica duge od 19 do 17 centimetara. Ova kobasica će biti ponuđena na degustaciju lokalnim restoranima i posetiocioma sajma, i to u paketima od 10, 20 ili 100 manjih delova.

AgroNews

24.11.2013.

SR: Šećerna repa najprofitabilnija

Novi Sad - Vađenje šećerne repe kojom je proletos posejano oko 55.000 hektara oranica privodi se kraju. Prinosi te industrijske kulture iznose i preko 55 tona po hektaru, a digestija i iznad 16 procenata izjavio je Živko Ćurčić, stručnjak novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Sa ukupno zasejanih površina očekuje se ukupna proizvodnja oko 450.000 tona šećera što je količina koja će zadovoljiti bilansne potrebe naše zemlje, a određena količina preteći će i za izvoz. Poljoprivrednici u Sremu zadovoljni su prinosima i digestijom slatkog korena a posebno ostvarenim profitom kod te kulture koji iznosi od 800 do 1.200 evra po jedinici površine.

RTV

24.11.2013.

Indija: Francuski šampanjac “made in India”

NJu Delhi - Najveći i najpoznatiji svetski proizvođač šampanjaca, Moet Henessy, lansirao je prvo penušavo vino “made in India”. Kako prenosi AFP, “Šandon Indija” je pre svega namenjen mladoj, urbanoj populaciji na potkontinentu. Poznata francuska kompanija se nada da će njen novi proizvod podstaći “stvaranje kulture konzumiranja šampanjca” u Indiji. Proizveden od grožđa uzgojenog u zapadnoindijskoj oblasti Našik, koja važi za “indijsku dolinu Napa”, šampanjac se prodaje po ceni od 1.200 rupija (19 dolara), što je nekoliko puta jeftinije od uvoznog “Moet Šandona”. Poslednjih godina u Indiji raste interesovanje za domaća vina koja su sve boljeg kvaliteta.

AgroNews

24.11.2013.

SR: “Atos jabuka” brend sa Fruške gore

Mala Remeta - Intenzivna proizvodnja kvalitetnih sorti jabuka, povećanje prinosa, kvaliteta i udruživanje voćara, trendovi su u proizvodnji jabuka u zemljama Evropske unije. U tom smislu želja je i naših savremenih voćara da uđu u klubove takvih proizvođača, ali i da formiraju svojevrsne kooperative. Upravo, novoosnovana “Fruškogorska kooperativa”, u sremskom selu Mala Remeta, primer je kapitalne investicije, projekta koji je najznačajniji ne samo za voćarstvo Vojvodine, već i čitave Srbije. Najznačajnije je to što je njenim formiranjem obezbeđena prodaja kvalitetnih jabuka, koje se već sada prepoznaju kao brend pod nazivom “Atos jabuka”.

RTV

24.11.2013.

SR: Nova strategija poljoprivrede do kraja 2013. godine

Beograd - Nova strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije do 2024. biće predstavljena do kraja godine i sadržaće mere potpuno usklađene sa agrarnom politikom EU, izjavio je u petak državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović. Te mere će, dodao je Golubović, omogućiti poljoprivrednicima da budu pripremljeni za korišćenje sredstava iz fondova EU, za izradu programa, edukaciju i prijavljivanje na konkurse. Posle prezentacije, plan je da se sa farmerima, ali i akademskim stručnjacima, razgovara o strategiji kako bi se ona eventualno dopunila, naveo je Golubović. On je objasnio da će detalji strategije biti predstavljeni u Nacionalnom programu za poljoprivredu.

AgroNews

22.11.2013.

SR: Vojvodina kao primer dobre prakse u proizvodnji soje

Novi Sad - U okviru Simpozijuma o proizvodnje soje u Dunavskom regionu koji se 25. i 26. novembra održava u nemačkom gradu Augsburg, biće održan i panel o Vojvodini kao primeru dobre prakse, koji bi mogao poslužiti i drugim regionima kao primer za dalji razvoj proizvodnje soje. Na ovom panelu u organizaciji GIZ/ACCESS programa za razvoj privatnog sektora u Srbiji, učestvovaće proizvođači soje, institucije i kompanije, među kojima i Semenska organizacija Srbije, Viktorija grupa i Fond za podršku investicija u Vojvodini (VIP Fond), koji će predstaviti agrobiznis sektor Vojvodine i njegove investicione potencijale, u fokusu sa sektorima proizvodnje žitarica i brašna, mesa, voća i povrća, kao i kondiktorskih proizvoda. Za učešće u II Dunavskom soja simpozijumu prijavilo se oko 300 učesnika iz 25 zemalja iz cele Evrope, SAD, Kine, Brazila i Argentine. Organizator skupa je Asocijacija Dunav soja, koju čine institucije, kompanije i pojedinci okupljeni oko zajedničkog cilja promocije gajenja genetički nemodifikovane soje u podunavskim zemljama, koja bi bila osnov za proizvodnju zdrave hrane namenjene evropskom tržištu. Dunavski region, sa potencijalom za gajenje soje na 1,5 miliona hektara, oblast je sa najvećim potencijalom za gajenje soje u Evropi, a Srbija, zajedno sa Italijom i Austrijom, spada u jedine zemlje u kojima je taj potencijal već ispunjen. Srbija je trenutno prva u proizvodnji soje u Evropi sa ukupno 160.000 hektara i prinosom od 540.000 tona i rangira se kao 15. u svetu.

VIP fond

20.11.2013.

SR: AP: Subvencije za ovu godinu će biti isplaćene u narednoj

Subotica - Na vest o isplati subvencija poljoprivrednicima od nešto više od milijardu dinara u poslednjih desetak dana reagovala je Asocijacija poljoprivrednika. U saopštenju koje je potpisao predsednik asocijacije Miroslav Kiš između ostalog se kaže da država paorima duguje 12 milijardi dinara i da ovom dinamikom isplate davanja za ovu godinu neće biti isplaćena do setve 2014. što će dodatno opteretiti novi agrarni budžet.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

16.11.2013.

EU: Potrošači zabrinuti zbog sporazuma sa SAD

Brisel - Organizacije potrošača u Evropskoj uniji izrazile su zabrinutost zbog predloženog trgovinskog sporazuma sa SAD, zbog mogućnosti da se njime omogući masovni uvoz riskantnih ili nebezbednih prehrambenih, medicinskih i drugih proizvoda. Generalna direktorka Evropske potrošačke orgnizacije Monik Gojens rekla je da “taj sporazum ima potencijal da negativno promeni pravila o bezbednosti i zaštiti potrošača”. Predstavnici SAD i EU nastavili su pregovore o predloženom Partnerstvu za transatlantsku trgovinu i investicije, prema kojem bi proizvodi koji su dobili dozvolu za prodaju u SAD mogli automatski da se prodaju na evropskim tržištima i obrnuto.

AgroNews

16.11.2013.

SR: Procvetao šverc puževa

Novi Sad - Kvote za izlov i izvoz puževa u Srbiji već godinama se kreću oko 1.200 tona, ali se krijumčarskim putevima iz zemlje iznose mnogo veće količine. Sakupljači puževa, od kojih su mnogi ostali bez posla, u tome nalaze izvor egzistencije, te prekupcima prodaju puževe do tridesetak dinara za kilogram, dok izvoznici, zavisno od stepene obrade mesa u EU, za istu količinu dobijaju najmanje četiri evra. U PKS kažu da je cela poljoprivredna grana pužarstva propala upravo zbog izlova puževa u prirodi, koji nije zabranjen kao što je to slučaj u zemljama EU. Mnoge farme za uzgoj puževa su zbog toga i osnovane samo fiktivno i više služe za pokriće prekupaca, nego za legalnu zaradu.

Dnevnik

16.11.2013.

SR: Premium Food Weekend II

Beograd - Danas je u TC Stadion Voždovac, u Beogradu svečano otvoren Premium Food Weekend II – sajam hrane i pića, u organizaciji Agrobiznis magazina i pod pokroviteljstvom AGROPRESS-a, Udruženja novinara za poljoprivredu.

Reč je o jedinstvenoj manifestaciji, jer su predstavljeni prehrambeni i poljoprivredni proizvodi. Svoje proizvode predstavilo je oko dvadeset izlagača iz svih delova Srbije. Osim izlagača iz Srbije na sajmu će se predstaviti i predstavnici ambasade Indije sa svojim čajevima i začinima.

Cilj ove manifestacie jeste da na jednom mestu predstavi domaće i strane prendove u prehrambenoj industriji. Posetioci će imati prilike da probaju domaće rakije i vina, med, lekovite čajeve i meleme, torte i kolače.

Sajam je otvorio Dragomir Milićević, državni sekretar Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, koji se zahvalio što mu je ukazana čast da otvori ovakvu manifestaciju. „Ovo je lepa prezentacija naših proizvoda i imaće smisla ako uspemo da izbrendiramo naše proizvode i da ih izvezemo“. Srbija u nekim granama poljoprivrede ima negativan trgovinski bilans sa svetom, pre svega sa mesom i povrćem. Treba da poradimo na brendiranju proizvoda i da onda profitiramo na njima. Mi još uvek nismo uspeli da izvezemo preko milijardu evra poljoprivrednih proizvoda. Glavni problem nam predstavlja što je naš najveći izvozni adut kukuruz. Umesto da izvozimo na desetine proizvoda koji se dobijaju od kukuruza, mi izvozimo jedino sirovinu. 160 dolara po toni zaradimo od izvoza kukuruza. Prihod koji ostvarimo od izvoza mora biti predvidiva kategorija, a za to su nam potrebne stabilne cene. Poljoprivreda je naša najveća šansa i moramo je iskoristiti. Obraćajući se posetiocima i učesnicima sajma, Goran Đaković predsednik AGROPRESS-a i urednik AgroBiznis magazina je ovom prilikom istakao da srpski potrošači sve više traže od proizvođača da proizvodi budu izuzetno visokog kvaliteta, ali i lepo upakovani. Takođe, od srpskog poljoprivrednika se očekuje da proizvede dovoljne količine kvalitetne hrane kako za ljude, tako i za životinje. On je ovom prilikom naglasio da srpski poljoprivredni proizvođači sve više prate moderne tehnologije, ali da je potrebno da se više udružuju i stiču nova znanja koja će ih učiniti efikasniji i konkurentnijim na domaćem ali i na inostranom tržištu. Na otvaranju, a i kasnije tokom manifestacije, KUD PKB-a korporacije predstavio je tradiciju i običaje naših krajeva. Učesnici sajma: Bojkovčanka rakija, Gegula, DTD ribarstvo, Šljivko, Ambasada Indije, Romansa vino, Vegana, Dessert poslastičarnica, Perun rakija, Delikos kosmajska, Ambasada Indije, Restoran priča, Manastir Ilinje, Poljoprivredni fakultet Zemun, Karving majstor – Dejan Ilić i drugi...

Agropress

14.11.2013.

SAD: Parfem za trendi farmere košta 110 dolara

Mejn - U američkoj saveznoj državi Mejn proizvedena je posebna kolonjska voda za farmere čiji miris prija kravama, a jedna bočica ovog parfema košta čak 110 dolara. Trendi farmeri mogu da nose ovaj parfem, a da pri tom ne iritiraju osetljive kravlje njuške. Kolonjsku vodu za farmere kreirala je Liza Brodar, mešajući prirodna ulja i esencije poput sandalovine, žalfije i buhača kako bi dočarala “drvenasto-zemljani mošus, sa zrnom oporosti koja se može naći u popularnim irisima”. Parfem je namenjen momku iz Bruklina koji hoće da se ode na selu i tamo ostane zemljoposednik, ali i da nastavi sa noćnim izlascima”, objasnila je Brodar.

AgroNews

14.11.2013.

Irska: Studenti poljoprivrede lako do posla

Dablin - Irska ekonomija posrće već godinama, ali jednom sektoru ide veoma dobro. Na poljoprivredne fakultete prijavljuje se sve više kandidata. Razlog je jednostavan. Nakon završetka studija veoma lako pronalaze posao i ne moraju, poput većine irskih studenata, priliku tražiti u drugim zemljama EU. Poljoprivredni bum već je doveo do interesantnih rezultata. Irska nije jedina siromašna zemlja u evrozoni u kojoj mnogi ponovo otkrivaju dobrobiti bavljenja poljoprivredom, ali je retka koja dokazuje da bi ovaj trend mogao biti dobra osnova za ostvarivanje rasta. Tako bi, paradoksalno, kvalitetnija hrana bila jedna od posledica teške ekonomske krize u ovoj zemlji.

AgroNews

14.11.2013.

Poljska: Novi pokušaj za očuvanje klime

Varšava - U Varšavi se od 8. do 22. novembra održava skup predstavnika 190 zemalja koji će pokušati da približe suprotstavljene stavove i omoguće postizanje međunarodnog sporazuma o borbi protiv klimatskih promena. Glavno pitanje je kako izbeći neuspeh koji je zabeležen na konferenciji u Kopenhagenu 2009., kada do očekivanog sporazuma nije došlo. Jedan od problema je što najveći zagađivači - SAD i Kina - nisu spremni na obavezujuće sporazume. Sporazum bi trebalo da donese ambiciozne ciljeve u pogledu smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte kako bi se porast temperature u svetu ograničio na dva stepena u poređenju sa preindustrijskom erom.

AgroNews

10.11.2013.

Nemačka: Mešali pokvareno i sveže meso

Berlin - Nemački tužioci istražuju mogući nov skandal u severnoj Nemačkoj, nakon izveštaja medija da se u jednoj fabrici za preradu mesa upotrebljava pokvareno meso. Tužioci u pokrajini Donja Saksonija pokrenuli su istragu u jednoj fabrici za preradu mesa, u kojoj su vlasti u junu izvršile testiranje, izjavio je portparol Ministarstva za zaštitu potrošača. Fabrika se sumnjiči za mešanje pokvarenog mesa sa zdravim, lepljenje lažnih etiketa i lažiranje deklaracija o poreklu mesa, ali vlasti još nemaju dokaze da se takvo meso našlo u prodaji. Ranije ove godine širom Evrope je izbio skandal kada je konjsko meso otkriveno u proizvodima koji su bili etiketirani kao govedina.

AgroNews/a>

10.11.2013.

SR: Najezda bubamara normalna pojava

Novi Sad - Stručnjaci kažu da je velika najezda azijskih bubamara normalna pojava za ovo doba godine, pogotovo kada je toplo. Harmonia axyridis Pallas ili kako je mi zovemo Azijska bubamara, iz Istočne Azije stigla je u Evropu 60-tih godina prošlog veka i to sa razlogom. Prenesena je sa namerom da smanji brojnost biljnih vaši specijalno u Belgiji i Holandiji. Međutim ona se kasnije pojavila i u prirodnim staništima, kaže za RTV dr Zorica Nedeljković, naučna saradnica zoologije na departmanu za biologiju i ekologiju PMF. Ona ističe da je to jedna invanzivna vrsta koja se hrani mnogo većim brojem biljnih vaši od obične crvene buba mare pa samim tim zauzima i njenu teritoriju.

AgroNews/a>

10.11.2013.

SR: Izvoz junetine gotovo prestao

Beograd - Srbija je 2006. godine u EU izvozila 2.300 tona junećeg mesa, a danas to između 300 i 400 tona, sa tendencijom daljeg pada tog izvoza. Ocenjeno je i da je Srbija izgubila zahtevna tržišta za izvoz, kao što su Italija i Grčka, i da je sada veoma teško da se vrati na njih, ali da ipak nije nemoguće. Prema ranijim podacima, Srbija će ove godine u EU izvesti tek nešto više od 100 tona “bebi bifa”, a nekadašnja SFRJ je devedesetih godina izvozila 50.000 tona od čega je plasman iz Srbije bio 30.000 tona.

AgroNews/a>

06.11.2013.

EU: "Zeleno svetlo" za GMO kukuruz

Brisel - Evropska komisija podržala je danas planove za uzgajanje genetski modifikovanog kukuruza, uprkos protivljenju grupacija za zaštitu životne sredine.

Nakon "zelenog svetla" Komisije, planovi za odobrenje uzgajanja kukuruza linije 1507 američke kompanije "Pionir" biće dostavljeni zemljama članicama Evropske unije, koje bi već narednog meseca mogle doneti odluku o tom pitanju.

Članice EU imaju oštro suprotstavljene stavove u vezi sa uzgajanjem genetski modifikovanih organizama (GMO), a Evropska unija ima stroge smernice oko odobravanja i informisanja potrošača u vezi sa hranom koja sadrži GMO.

EurActiv

27.10.2013.

SR: Novi proizvodi od mangulice na tržištu

Novi Sad - Mesna industrija “Bačka” predstavila je tri nova proizvoda od mesa autohtone vojvođanske svinje mangulice. Nova pašteta, dimljeni vrat i dimljena pečenica od mangulice od nedavno očekuju potrošače trgovinskih lanaca “Univerexport” i “Trgopromet”. Ovi proizvodi idealni su za sve one koji brinu o zdravoj ishrani, uzevši u obzir da brojna istraživanja pokazuju da meso mangulice utiče na snižavanje lošeg i povećanje dobrog holesterola, navodi se u saopštenju proizvođača. Mesna industrija “Bačka” osnovana je još 1968. godine, i od tada do danas, kako kažu, nude meso i suhomesnate proizvode sa domaće farme, proizvedene najsavremenijim tehnologijama.

Ekapija

27.10.2013.

SR: Poljoprivreda Srbije u procesu evrointegracija

Beograd - U izveštaju EK o napretku Srbije za 2013. istaknuto je da je bilo napretka u prethodnoj godini u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, posebno usvajanjem Zakona o subvencijama u poljoprivredi. Međutim, naglašena je potreba usvajanja Strategije razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja kao i podizanje administrativnog kapaciteta u cilju realizacije korišćenja buduće predpristupne pomoći. U pogledu usaglašavanja u oblasti Organizacije zajedničkog tržišta poljoprivrednih proizvoda, osim dela u vezi organizacije tržišta vina, ostale oblasti su u početnim stadijumima organizacije. Takođe je naglašena potreba izrade Nacionalnog plana razvoja organske proizvodnje.

Agronews

14.10.2013.

SVET: Novi biznis “otimanje zemlje”

Afrika, Azija i Latinska Amerika - Milioni hektara zemlje u Africi, Aziji i Latinskoj Americi prelaze u ruke investitora. Trajanje ugovora je 99 godina, pa i više, kamate za zakup su vrlo niske - delom niže od jednog evra po hektaru godišnje. Proteklih godina je 33 miliona hektara zemlje u državama u razvoju i državama ubrzanog razvoja dato u zakup inostranim investitorima ili je prodato. O dodatnih 54 miliona hektara se trenutno pregovara. Među zainteresovanim “otimačima” su i zemlje sa nedovoljno sopstvenih namirnica, kao što su Saudijska Arabija ili Indija, a koje na agrarnim površinama u inostranstvu žele da uzgajaju poljoprivredne proizvode za sopstveno stanovništvo.

DW

14.10.2013.

EU: Krivi krastavci i kvrgave šargarepe opet u radnjama

Brisel - Pegave jabuke, kvrgave šargarepe i krivi krastavci mogli bi postati deo svakodnevne ponude u radnjama u EU u kojoj je izgled voća i povrća regulisan strogim pravilima. Neki evropski lanci odlučili su da ponude “nesavršeno” voće i povrće kako bi sprečili bacanje hrane. Prema nedavnom istraživanju Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), svake godine se u svetu baci oko milijardu tona hrane, što je šteta od 750 milijardi dolara. Proizvođači voća i povrća pozdravljaju uvođenje “nesavršenih” proizvoda u prodaju jer im to povećava prodaju ali, kako ističu, i kupci dobijaju priliku da se “zaista zapitaju o prirodi”. EU je 2014. proglasila evropskom godinom protiv bacanja hrane.

EurAktiv

14.10.2013.

SR: Šumsko voće, potencijal bez uslova

Beograd - Od šumskog voća, pečuraka i lekovitog bilja u Srbiji bi moglo da zarađuje 15.000 ljudi, smatraju u Upravi za šume Ministarstva poljoprivrede. Međutim, dok se ne obezbede uslovi za otkup, pravednu cenu i plasman, na šumskim plodovima dobro zarađuju samo nakupci, vlasnici hladnjača i retke firme koje prerađuju i pakuju plodove. U Ministarstvu poljoprivrede veruju da šumskih plodova ima dovoljno da od njih u Srbiji žive i berači i prerađivači, ali i nezaposleni inženjeri šumarstva. Stručnjaci sa univerziteta saglasni su da su prirodni potencijali veliki, ali ne veruju da država može da finansira i organizuje toliki posao.

Agronews

10.10.2013.

Rusija: Stroža kontrola holandskog mleka i mesa

Moskva - Ruska služba za veterinarski nadzor - Roseljhoznadzor upozorila je Holandiju da rezultati provere mlečnih proizvoda poreklom iz te zemlje nisu zadovoljavajući. Posle zaoštravanja odnosa sa Holandijom zbog hapšenja pripadnika nevladine organizacije Grinpis u Rusiji i zadržavanja ruskog diplomate u Holandiji, sada su se na udaru Rusije našli i holandsko mleko i cveće. Rukovodilac Roseljhoznadzora Sergej Dankvert nije isključio mogućnost da se spisak od 71 holandskog preduzeća koje ima pravo na izvoz robe u Rusiju skrati jer vlasti Holandije, prema njemu, izdaju dozvole, a da i ne vide proizvode. Potrebno je ažurirati spisak dobavljača mlečnih proizvoda iz Holandije, rekao je Dankvert.

Agronews

10.10.2013.

Švajcarska: Napravljena čokolada dobra za srce

Bern - Švajcarska kompanija Beri Kalebo proizvela je čokoladu koja je dobra za srce, a do kraja meseca će se naći u prodaji, piše Dejli mejl. Testovi su pokazali da Aktikoa, crna čokolada koja sadrži flavanole, čini krvna zrnca elastičnijim za jedan do dva odsto, što čini da krv lakše struji. Istraživanja su pokazala napredak, odnosno smanjenje od jedan odsto rizika od kardiovaskularnih problema, uključujući i smanjenje od odsto za rizik od srčanog udara. Zrna kakaa su inače bogata flavanolima, ali se oni uklanjaju u procesu pripreme čokolade. Švajcarska kompanija je odlučila da napravi izmene u procesu, tako da ova čokolada zadrži flavanole.

Agronews

10.10.2013.

SR: Sufinansiranje korišćenja biomase na farmama svinja

Novi Sad - Pokrajinski sekretarijat za energetiku raspisao je Javni konkurs za dodelu bespovratnih podsticajnih sredstava za sufinansiranje realizacije projekata korišćenja biomase na farmama svinja. Sredstva se mogu koristiti za sufinansiranje realizacije projekata zemljoradničkih zadruga, registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, privrednih društava i preduzetnika sa sedištem na teritoriji Vojvodine, registrovanih za uzgoj stoke, za korišćenje otpadne biomase za zagrevanje/hlađenje i ventilaciju objekata na farmama svinja. Rok za podnošenje prijave je 21. oktobar 2013. Sve dodatne informacije u vezi sa konkursom mogu se pročitati na sajtu www.psemr.vojvodina.gov.rs .

Agronews

10.10.2013.

SAD: Bil Gejts ulaže u “lažno meso”

Vašington - Prvi čovek “Majkrosofta” Bil Gejts želi da deo svog bogatstva preusmeri u budućnost ishrane, pa je odlučio da investira u kompaniju koja proizvodi “lažno meso”. Kako prenosi “Kvarc”, Gejts je uložio zasad nepoznatu svotu novca u kompaniju “Bijond mit”, koja se bavi proizvodnjom hrane biljnog porekla, ali koja po izgledu i ukusu podseća na meso životinjskog porekla. Gejts je ranije tu kompaniju nazvao “jednom od tri koje će oblikovati način na koji se hranimo”. “Bijond mit” proizvodi više vrsta proizvoda od “lažne piletine”, sa različitim ukusima. Očekuje se da će “Bijond mit” početi da distribuira svoje proizvode u celoj Americi do kraja godine.

B92

10.10.2013.

Španija: Kroz Madrid prošlo 2.000 ovaca u pratnji pastira

Madrid - Pastiri su u nedelju proveli 2.000 ovaca kroz Madrid, u znak odbrane prava na klasičnu pašu i slobodno kretanje i seljenje stoke, što je ugroženo širenjem gradova i modernim poljoprivrednim praksama. Saobraćaj u centru glavnog španskog grada bio je zaustavljen, kako bi prošla “parada ovaca” koje su blejale i klaparale zvoncima zakačenim oko vrata. Pastiri su još od 1273. godine imali pravo da koriste takozvane puteve stoke, koji presecaju celu zemlju, koja je nekad bila otvoreno polje sa puno šuma, pre nego što je Madrid izrastao u veliku metropolu kakva je danas. Svake godine, šačica pastira brani to svoje pravo u Madridu.

Agronews

10.10.2013.

SR: Sve je manje konja

Beograd - Konji su od davnina bili simbol agrara. Iako konjarstvo može doneti značajne prihode kroz turizam i sport, mi tu šansu koristimo nedovoljno. Kada je reč o konjarstvu u našoj zemlji, neki će reći da je situacija nikad gora. “Već predugo traje taj egzodus, broj konja je iz godine u godinu sve manji i manji. Mi zapravo ne znamo koliko imamo konja u našoj zemlji. Naravno, svima treba da bude jasno da je završena priča o konju koji se koristi u poljoprivredi i za vojne potrebe. U svetu je odavno počeo trend povećanja konja za druge namene - za konjički sport, turizam i rekreaciju”, kaže profesor na Veterinarskom fakultetu u Beogradu Dragiša Trailović.

RTV

10.10.2013.

SR: Vrbas: Zbog parafa neobrađeno 6.000 hektara

Vrbas - Oko 6.000 ha državnih njiva u opštini Vrbas ostaće neobrađeno jer Ministarstvo poljoprivrede nije dalo saglasnost lokalnoj samoupravi za održavanje licitacije. Predsednik opštine Milan Stanimirović, kaže da je zahtev Ministarstvu za dobijanje saglasnosti upućen pre tri meseca, ali da program izdavanja državne zemlje u zakup nije dobio zeleno svetlo. Prema njegovim rečima, Ministarstvo je odbilo da odobri opštinski program, koji je napravljen tako da ima socijalni karakter. ”Podelili smo državnu zemlju na parcele od kojih nijedna nije veća od 20 ha da bi omogućili da državne njive u zakup uzmu mladi ljudi sa sela koji su ostali bez posla”, napominje Stanimirović.

Novosti

02.10.2013.

HR: Poljoprivrednici tuže državu

Zagreb - Hrvatska poljoprivredna komora intenzivno radi na pripremanju tužbe protiv Ministarstva poljoprivrede zbog neisplaćenih oko 600 miliona kuna podsticaja poljoprivrednicima, najavio je predsednik HPK-a Mato Brlošić. Ti se podsticaji odnose na prošlu godinu, rekao je Brlošić. On smatra da je veliki problem što se u izveštaju Agencije za plaćanje ne može tačno videti za koliko je pojedinačni poljoprivrednik oštećen. “Očekujemo da će ministar poljoprivrede Tihomir Jakovina ispuniti svoje obećanje i da će svaki poljoprivrednik dobiti svoje rešenje kako bi se mogli žaliti da li pojedinačno ili preko HPK”, dodao je Brlošić.

Hina

30.09.2013.

SR: 15.000 potpisa za zabranu GMO

Novi Sad - Dvomesečna kampanja “Misli srcem, jedi zdravo, stop GMO”, koju su sproveli Zeleni Srbije, završena je juče. U toku kampanje prikupljeno je 15.000 potpisa. Predsednik “Zelenih” u Novom Sadu Goran Čabradi kaže da je zahvalan građanima Vojvodine na podršci. “Zahtev za uvođenje moratorijuma ćemo predati Skupštini Vojvodine ovih dana i to će, prema našim informacijama, biti prvi put da je neka takva inicijativa predata pokrajinskom parlamentu, sa toliko potpisa građana”, objašnjava on. Peticija ima za cilj da se izvrši pritisak na Skupštinu Vojvodine da donese odluku o desetogodišnjem moratorijumu na uvoz, korišćenje i stavljanje u promet GMO.

Agronews

30.09.2013.

SR: Država trampi kukuruz za prasad i telad?!

Beograd - Ministarstvo poljoprivrede Srbije predložilo je u petak da država interveniše sa 68.000

tona kukuruza kroz naturalnu razmenu za tovne svinje ili tovnu junad. Ministarstvo je taj zahtev uputilo da bi se podstakla proizvodnja junećeg i svinjskog mesa. Inicijativa za naturalnu razmenu merkantilnog kukuruza za tovne svinje i tovnu junad upućena je Republičkoj direkciji za robne rezerve i Ministarstvu trgovine. Predloženo je da se naturalna razmena odnosi na primarnu poljoprivrednu proizvodnju, odnosno registrovana poljoprivredna gazdinstva (fizička i pravna lica, zemljoradničke zadruge i preduzetnici), koja imaju zatvoreni proizvodni ciklus tovnih svinja i/ili tovne junadi.

Agronews

29.09.2013.

Ukrajina: Kina kupila pet odsto zemljišta

Kijev - Kina je zbog sve veće potražnje za hranom i sve manje raspoloživog obradivog zemljišta odlučila da “kupi” od Ukrajine tri miliona hektara zemlje za nove farme. Neverovatan ekonomski rast, veća kupovna moć i činjenica da se kineska sela i njive “betoniraju” i menjaju modernijim naseljima na terali su vlast da razmišlja pola veka unapred, pa je skopljen ugovor o lizingu zemlje sa Ukrajinom prema kome će u pr voj tranši Kina dobiti 100.000 ha - površinu sličnu onoj koju zauzima Hongkong. U narednih 50 godina će se površina uvećavati, da bi na kraju dostigla neverovatnih tri miliona hektara, odnoso pet odsto ukupne povr šine Ukrajine i devet odsto obradive zemlje koju ta zemlja poseduje.

B92

29.09.2013.

SR: Geografsko poreklo za somborski sir

Sombor - Na sastanku koji je održan u Regionalnoj privrednoj komori Sombor, a kojem su prisustvovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede, Veterinarskog fakulteta u Beogradu i Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije, predstavljena je registracija oznake geografskog porekla - somborski sir. Nakon zaštite imena porekla potrebno je završiti i sve aktivnosti vezane za proizvodnju, jer korisnici, da bi dobili ovlašćenje, moraju da proizvode sir na datom geografskom području koji mora da ima sve karakteristike propisane elaboratom nakon čega dobijaju sertifikat o izvršenoj kontroli kvaliteta od strane nadležne institucije. Nosilac registracije je Regionalna privredna komora Sombor.

Dnevnik

27.09.2013.

EU: Odobrena reforma poljoprivrede

Brisel - Obimna reforma programa poljoprivrednih subvencija u EU odobrena je u Briselu, nakon što su je kočili zahtevi zakonodavaca za još većim promenama. Najveći kamen spoticanja bio je uticaj reforme na velike poljoprivrednike, budući da su se zakonodavci zalagali za dodelu više sredstava malim farmerima. Prema trenutnim propisima, 80% sredstava u okviru CAP-a otpada na 20 odsto velikih poljoprivrednih dobara, budući da neke zemlje još subvencije vezuju za nivo proizvodnje. Reforma CAP-a stupa na snagu 2014., međutim, podrazumeva da članice EU moraju da osiguraju da do 2019. svaki poljoprivrednik prima najmanje 60% prosečne nacionalne i regionalne subvencije po hektaru.

Agronews

27.09.2013.

SR: Srpska vina uspešna u Beču

Beč - Ovogodišnji Austrian Wine Challenge u Beču, doneo je verovatno i najveći istorijski uspeh srpskih vina na međunarodnoj sceni, a 12 zlatnih, 24 srebrne medalje i još 11 vina potvrđuju da je činjenicu da se svake godine sve više pažnje poklanja unapređenju proizvodnje grožđa i vina. Ove godine bilo je prijavljeno rekordnih 12.399 vina iz 39 zemalja. Uspeh u Beču je sve manje ili više – zapanjio! Jer, jedna je stvar dobiti tu i tamo neko od najvećih priznanja, a sasvim druga kada gotovo polovina vina pristiglih iz Srbije dobije medalju ili bude pri samom vrhu najbolje ocenjenih vina iz sveta! Sve ovdašnje vinarije koje su poslale vina na ovo ocenjivanje dobile su neko priznanje! Red je da ih i pomenemo: Belo brdo, Zvonko Bogdan, Temet, Mali podrum Radovanović, Aleksandrović, Aleksić, Jeremić, Molovin, Bjelica i Rubin.

Vino.rs

23.09.2013.

SR: Podeljene ovce poljoprivrednicima

Trstenik - Opština Trstenik je poljoprivrednim proizvođačima u toj opštini podelila 260 ovaca u okviru podsticanja stočarstva. Kako je navedeno, ove godine je stočarima u toj opštini ukupno podeljeno 400 komada visokokvalitetnih priplodnih grla. “Današnja slika daje nam realnu nadu da će najzad, nakon dužeg niza godina, negativan trend pada stočnog fonda na teritoriji naše opštine biti zaustavljen” rekao je pomoćnik predsednika opštine za poljoprivredu Ivica Savić. Poljoprivredni proizvođači koji su dobili ovce u obavezi su da u periodu od dve godine vrate onoliki broj jagnjadi koliko su dobili po programu podsticanja stočarstva.

Agronews

17.09.2013.

SR: Senić: "Cena suncokreta da bude 33 dinara"

Beograd - Domaće uljare proizvođačima suncokreta trebalo bi da povećaju ponuđenu otkupnu cenu na najmanje 33 dinara po kilogramu sa PDV-om, kaže Aleksandar Senić. Kako je rekao Senić koji je predsednik Odbora Skupštine Srbije za poljoprivredu cena te uljarice porasla je na berzama u okruženju, pa zato bi trebalo povećati cenu i u Srbiji.

"Cena suncokreta na Budimpeštanskoj berzi je 290 evra po toni, dok je u Bugarskoj tona suncokreta 380 dolara, što znači da bi otkupna cena trebalo da bude oko 33 dinara za kilogram sa PDV-om, odnosno viša od ponuđenih 27 dinara", kazao je Senić novinarima nakon sednice Odbora.

On je istakao da poljoprivrednici ne mogu da odustanu od svojih zahteva za veću cenu suncokreta, "zato što bi time odustali od borbe za golu egzistenciju, jer cena od 27 dinara po kilogramu ne pokriva ni osnovne troškove proizvodnje".

B92

14.09.2013.

SR: Smenjena direktorka Uprave za veterinu

Beograd - Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je juče da je smenjena direktorka Uprave za veterinu Zorica Novaković zbog prekida Nacionalnog programa ispitivanja ostataka štetnih supstanci u hrani životinjskog porekla. Kako se navodi u saopštenju, upućen je zahtev nadležnima da preispitaju rad Uprave za veterinu, ali se ističe da je hrana životinjskog porekla bila, i sada je, pod stalnom službenom kontrolom. Propusti u radu, zbog kojih je smenjena direktorka Uprave, kako se precizira, odnose se na prekid sprovođenja Nacionalnog monitoringa rezidua i pokazuju da nije pokrenut postupak javne nabavke, ni pre ni posle donošenja novog Zakona o javnim nabavkama.

Agronews

14.09.2013.

SR: Galetin: “Očekuje se rast cena suncokreta”

Novi Sad - U narednih desetak dana očekuje se ujednačavanje cene suncokreta na tržištu Srbije sa cenama u zemljama bližeg okruženja, kaže direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin. U regionu se inače beleži njen blagi rast. Cene suncokreta u Bugarskoj i Rumuniji trenutno iznose oko 29 din/kg bez PDV-a. ”Moglo bi se pretpostaviti da će cena suncokreta u Srbiji do novog sastanka proizvođača i uljara dostići barem približan nivo od 27,30 din/kg bez, odnosno 30 din/kg sa PDV-om”, naveo je Galetin, ali i dodao da je stvar pregovora da li će cena i biti tolika.

Agronews

14.09.2013.

SR: Meso iz uvoza preplaviće mesare

Beograd - Posle 1. januara naredne godine, kada na snagu stupe propisi o potpunoj liberalizaciji tzržišta, mesare u Srbiji biće preplavljene uvoznim mesom. Ipak, u Ministarstvu poljoprivrede kažu za „Blic“ da će proizvodi koji su strateškog značaja, poput mesa, mleka, brašna, šećera i ulja, i nakon 2014., kada na snagu stupi potpuna liberalizacija tržišta, imati određen nivo zaštite. Tako će, primera radi, sveže goveđe meso i dalje imati carinu na uvoz od 12 procenata, svinjsko 9,8 odsto, a meso od živine oko 4,5 odsto. Jogurt će biti zaštićen carinom od oko tri odsto, maslac i mlečni namazi 12 odsto, a sir 10,7 procenata.

Blic

14.09.2013.

SR: Paradajz rodio i 100 tona po hektaru

Bačka Palanka - Direktor fabrike “Nektar” Čedo Praška izjavio je da su prosečni prinosi paradajza na parcelama te fabrike više od 60 t/ha, a da ima parcela na kojima su prinosi domaćeg paradajza veći od 100 t/ha. Praška je rekao da je kampanja berbe paradajza u završnoj fazi, da je počela sredinom avgusta, da se odvija po planu, i da bi trebalo da bude završena u narednih desetak dana. Prema njegovim rečima, ta količina paradajza je dovoljna da “pokrije” proizvodnju u “Nektaru”. Postrojenje za preradu paradajza “Nektar” je sagradio pre četiri godine i ono, kako je rekao, ima kapacitet od 600 tona za 24 sata i prvo je takve vrste ne samo u Srbiji nego na prostorima cele bivše SFRJ.

Agronews

14.09.2013.

BiH: Oštra kontrola uvoza grožđa

Sarajevo - Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH priprema propise kojima će uspostaviti kontrolu uvoza grožđa u BiH. Na taj način će se pomoći domaćim proizvođačima, rekao je ministar Mirko Šarović. U BiH se uvoze ogromne količine grožđa i mi moramo da pooštrimo kontrolu, da se zna ko može da uvozi, rekao je ministar Šarović i dodao da se industrija vina mora razvijati na vlastitoj proizvodnji grožđa i domaćim autohtonim sortama. U analizi vinskog sektora BiH, koju je 2012. uradila FAO, broj poljoprivrednih imanja proizvođača grožđa procenjuje se na 11.000, od čega je većina manjih proizvođača za sopstvene potrebe i lokalno tržište, sa promenljivim cenama.

Agronews

14.09.2013.

SR: Startna cena kukuruza 13 din/kg

Novi Sad - Startna otkupna cena kukuruza novog roda mogla bi da iznosi između 13 i 14 dinara po kilogramu bez poreza na dodatu vrednost (PDV), izjavio je direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin, istakavši da ne očekuje probleme u otkupu te žitarice.

Trenutno imamo najnižu cenu kukuruza ne samo u regionu, već i u čitavoj Evropi, koja iznosi oko 13 dinara po kilogramu PDV-a, pa bi cena kukuruza roda 2013. mogla da startuje upravo sa tog nivoa, rekao je Galetin. On je objasnio da cena kukuruza prošlogodišnjeg roda ne može da posluži kao reper za poređenje sa međunarodnim tržištima, s obzirom da imamo kukuruz koji je zaražen i lošeg kvaliteta. Galetin očekuje da će se naše tržište u perspektivi "vrlo korelativno" ponašati sa međunarodnim tržištima, s obzirom na procene da je novi rod kukuruza dobrog kvaliteta i nije zaražen bilo kakvim bolestima, a pogotovo ne aflatoksinom.

"Ne očekujem probleme u otkupu kukuruza, s obzirom da informacije Ministarstva poljoprivrede, kao i sa terena, govore da je kukuruz dobrog kvaliteta, a skladišta dobro pripremljena i tretirana, kao i da nema ostataka aflatoksina", rekao je on.

RTV

09.09.2013.

SR: Radikalizacija protesta poljoprivrednika

Pančevo - Nezadovoljni poljoprivrednici, koji već 12 dana protestuju zbog ponuđene otkupne cene suncokreta na sinoćnjem sastanku su doneli odluku o potpunoj blokadi sledećih putnih pravaca:

- Novi put Pančevo – Beograd

- Međunarodni put Pančevo – Vršac ka rumunskoj granici (blokada kod Vršca)

- Beograd – Požarevac na mostu Velika Morava

- Izlaz na autoput kod Požarevca

- Putni pravca iz Srpske Crnje prema rumunskoj granici (međunarodni put ka Rumuniji iz Zrenjanina)

- Jabučki put – prilaz Pančevu iz pravca Crepaje.

Potvrdio je za sajt Znanje na poklon Jovica Jakšić koordinator protesta i prvi čovek Unije poljoprivrednih proizvođača Bavanište.

Za danas je najavljen i polazak zrenjaninskih traktora prema Beogradu, ali i dolazak poljoprivrednika iz Novog Sela i Uljme do blokade na novom putu Pačevo - Beograd. Očekuje se da će se u toku današnjeg dana protestu priključiti i poljoprivrednici iz Subotice, Stare Pazove i Sremske Mitrovice. Prema informacijama sajta Znanje na poklon u planu je i blokada mosta na putu Kovin – Smederevo.

- Saobraćaj će stajati na ovim putnim pravcima sve dok nas uljare ne udostoje odgovra. Mi smo svoju ponudu dali. Oni su sada na potezu. – rekao je Jakišić.

Znanje na poklon

06.09.2013.

SR: Ministarstvo: Bez postignutog dogovora

Beograd - Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić sastao se danas sa predstavnicima poljoprivrednih proizvođača i prerađivača u cilju postizanja dogovora kako bi se protesti ratara okončali. Nakon dvočasovnog sastanka, koji je protekao u konstruktivnoj atmosferi, dogovor o višoj otkupnoj ceni suncokreta nije postignut.

“Očekivao sam da će se pokrenuti tržišna utakmica ali se to nije dogodilo”, rekao je ministar Glamočić i izrazio zabrinutost jer današnji sastanak nije doneo konkretno rešenje.

Ministar je naglasio da su poljoprivredni proizvođači i predstavnici industrija ulja partneri koji treba da postignu najbolji mogući dogovor, iako zna da su i jedni i drugi u teškoj situaciji. Ponovio je da Ministarstvo i država ne mogu da utiču na cenu kao i da je tržište mesto gde se svi bore za opstanak.

„Radikalizacija protesta nikom neće doneti dobro“, rekao je ministar Glamočić i dodao da će na gubitku biti svi a ponajviše naši građani ukoliko se protesti nastave.

U toku popodneva biće obavljene konsultacije između predstavnika prerađivača. Poljoprivrednici su najavili radikalizaciju protesa ali su spremni i da ponovo razgovaraju.

Sastanku su pored ministra Glamočića prisustvovali u ime poljoprivrednika, Miroslav Grubanov, Ivan Vučković, Mile Zarin, Jan Husarik, Miroslav Bojanić, Jovan Simeonović i Petar Matijević. Ispred prerađivača, u razgovorima su učestvovali Enisa Stanković, „Invej“, John Chetucuti, “Victoria Group”, Slavica Kešelj iz „Dijamanta Zrenjanin“ i Aleksa Janičić, “Banat” Nova Crnja.

Ministarstvo poljoprivrede

02.09.2013.

SR: Organska proizvodnja na napuštenom zemljištu

Novi Sad - Laboratorija za zemljište i agroekologiju novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, započela je realizaciju projekta ”Potencijali Republike Srbije u pogledu kvaliteta zemljišta za organsku poljoprivrednu proizvodnju“, zahvaljujući finansijskoj podršci Uprave za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede. Cilj projekta je ispitivanje kvaliteta zemljišta u organskoj proizvodnji u odnosu na konvencionalnu poljoprivrednu proizvodnju, kao i utvrđivanje mogućnosti direktnog uključivanja napuštenog poljoprivrednog zemljišta na teritoriji centralnog dela Srbije u organsku poljoprivrednu proizvodnju bez perioda konverzije.

Agronews

02.09.2013.

SR: Počinje prodaja regresiranog goriva

Beograd - Svi nosioci registrovanih komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava mogu od 1. septembra da kupe regresirano dizel gorivo za jesenje radove, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede. Gorivo se može kupiti na 206 benzinskih stanica ovlašćenog distributera - Naftne industrije Srbije (NIS) do 30. novembra. Važeća maloprodajna cena dizel goriva (gasno ulje 0,1 i evro dizel) koju plaća kupac, regresira se u visini od 50 dinara po litru goriva. Zahteve za ostvarivanje prava na regres za gorivo za jesenje radove, poljoprivrednici će moći da podnesu Upravi za trezor Ministarstva finansija najkasnije do 15. decembra ove godine.

Agronews

02.09.2013.

SR: Predlog da stranci do 2025. ne mogu kupovati zemljište

Beograd - Srbija planira da zatraži da se period tokom koga stranci ne mogu kupiti poljoprivredno zemljište produži na još osam godina, po isteku četiri godine primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, rečeno je u Ministarstvu poljoprivrede. U ministarstvu navode da se razmatraju mere ograničenja vlasništva poljoprivrednog zemljišta i da su u toku pripreme za razgovor s Briselom, kako bi se produžio rok tokom koga stranci ne mogu kupiti poljoprivredno zemljište. SSP-om je predviđeno da Srbija u roku od četiri godine od stupanja na snagu tog sporazuma omogući državljanima EU da stiču pravo svojine na nepokretnosti, uključujući poljoprivredno zemljište.

EurAktiv

02.09.2013.

SR: Vučić: Vlada ne može da se meša u cene berzanske robe

Beograd - Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je razgovarao sa banatskim paorima koji traže više otkupne cene suncokreta ali da Vlada ne može da se meša u cene berzanske robe. “Naš posao je da na najbolji način subvencionišemo poljoprivredu i pomognemo u primeni agrotehničkih mera, a ne da određujemo cene”, kazao je Vučić u Skupštini Srbije. On je istakao da je Vlada Srbije od početka godine isplatila 94% subvencija za poljoprivredu. “Vlada može da pomogne, ukaže preradjivačima na neke stvari, ali ne može da se meša u cene berzanske robe”, kazao je Vučić i zapitao da li je Vlada kriva što je Ukrajina imala rekordan rod i što je cena berzanske robe takva.

Agronews

02.09.2013.

SR: Paori nastavljaju borbu, a uljare odustaju od otkupa?

Beograd - Nezadovoljni poljoprivrednici iz južnog Banata nisu postigli dogovor o otkupnim cenama sa uljarama tokom razgovora u kojima je posredovao ministar trgovine Rasim Ljajić. Ljajić je prvo razgovarao s predstavnicima uljarske industrije, a potom i sa poljoprivrednicima, ali dogovor nije postignut. “Poljoprivrednici nisu zadovoljni rezultatima sastanka sa trgovine Rasimom Ljajićem”, izjavio je član UO asocijacije “Banatski paori” Miroslav Grubanov i najavio da će oni razmotriti načine na koji će protesti biti nastavljeni. Grubanov je novinarima, nakon završetka sastanka sa Ljajićem, rekao da je Ministarstvo trgovine u kontaktu sa uljarima i otkupljivačima došlo do saznanja da poljoprivrednicima za suncokret ne mogu ponuditi veću cenu od 24 din/kg. To je, kako je napomenuo, za više od 50% manje od prošlogodišnje otkupne cene. Protest paora na putu Pančevo–Beograd traje od srede, a kako nema dogovora, očekuje se da će nastaviti blokade puta traktorima u trajanju od dva sata, uz pauze od sat vremena, sve dok im se ne ispune zahtevi. Paori traže da se suzbije kartelsko ponašanje u industriji ulja i dogovaranju otkupne cene suncokreta. Traže i da otkupna cena suncokreta bude 45 din/kg, dodatni otkup za potrebe Robnih rezervi 200.000 tona pšenice ovogodišnjeg roda po ceni od 20 din/kg, kao i otkup 200.000 tona kukuruza po ceni od 18 din/kg. “Fabrike ulja trpe gubitke zbog blokade njihovih pogona i ne mogu da ispunjavaju ugovorne obaveze, niti da izvoze robu. Situacija na tržištu je teška i poljoprivredni proizvođači moraju da shvate da ove godine ne mogu da ostvare iste cene suncokreta kao prošle godine”, izjavila je direktorka doo “Industrijsko bilje” Olga Čurović, nakon sastanka uljara sa ministrom trgovine Rasimom Ljajićem. Prema njenim rečima, neke fabrike, kao što je “Dijamant”, rekle su da će se povući iz otkupa.

Dnevnik

02.09.2013.

SR: Irig dobija Vinsku ulicu

Irig - Pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin juče je u Irigu potpisao ugovor o sufinansiranju projekta izgradnje Vinske ulice u tom fruškogorskom mestu. Zahvaljujući finansijskoj pomoći pokrajine od šest miliona dinara, iriška opština će izgraditi Vinsku ulicu, odnosno ostvariti projekat pod nazivom “Ribarski trg u Vinskoj ulici - turistička luka na južnim padinama Fruške gore”. Vasin je istakao da su ta sredstva putem konkursa bila namenjena za podsticanje razvoja turističkih destinacija u Vojvodini. On je dodao da se tim i drugim projektima podiže nivo turističke ponude u lokalnim samoupravama u pokrajini.

RTV

28.08.2013.

Hrvatska: Prvo pare, pa med

Osijek - Pčelari u Hrvatskoj većim otkupljivačima med na veliko prodaju po ceni od 25 do 30 kuna (450 din) za kilogram. Zanimljivo je kako pčelari više nemaju problema s naplatom za isporučeni med, jer je pravilo jasno - med se isporučuje kada bude plaćen. Pčelari još uvek najviše vole prodaju na kućnom pragu, jer se tako najviše zaradi a je kupcima i najbolja je garancija za kvalitet proizvoda. Inače, u Hrvatskoj se godišnje proizvede 7.000 tona meda.

Davor Kibel, AgroKlub

28.08.2013.

SR: Sutra još 250 traktora u protestu

Pančevo - Sutra u 12:00 iz Bavanišat ka Beogradu kreću poljoprivrednici Gaja, Kovina, Deliblata, Skorenovca, Pločica… dok iz Crepaje takođe u 12:00 kreću poljoprivrednici Padine, Dobrice, Samoša… kako bi se priključili protestu poljoprivrednika koji je počeo danas oko 9:00 časova. Kako saznaje sajt Znanje na poklon, kao podrška i pojačanje krenuće preko 250 traktora. Očekuje se da paori, koji učestvuju u protestu, sutra odnesu i predaju svoje zahteve Ministarstvu poljoprivrede i Vladi Republike Srbije.

- Srpsku poljoprivredu može spasiti jedino paorska sloga i razumevanje države. Trenutno nema ni jednog ni drugog. Zato pozivam seljake da se ujedinimo i izborimo za opstanak, a državu da nam u tome pomogne. Nažalost, u Srbiji postoje tri vrste udruženja poljoprivrednika, naši, vaši i njihovi. Ne mogu ljudi koji sede kod kuće i smišljaju kako da se ubace u neki pregovarački tim, a osim toga i ne bave se poljoprivredom, da zastupaju srpskog seljaka, oni čak i ne učestvuju na protestima. – izjavio je za sajt Znanje na poklon Miroslav Grubanov, predsednik Udruženja poljoprivrednika Paori iz Crepaje.

Znanje na poklon

28.08.2013.

Crna Gora: Pljevaljski sir postaje prvi zaštićeni proizvod

Pljevlja - Čuveni pljevaljski sir mogao bi biti prvi zaštićeni crnogorski proizvod na nacionalnom nivou. Pljevaljska opština u saradnji sa proizvođačima odradila je zahtevan posao na pripremi dokumentacije koja treba da dokaže specifičnost tog proizvoda i kandiduje ga za dobijanje oznake porekla, piše Pobjeda.

Novoformirano Udruženje proizvođača pljevaljskog sira, koje okuplja 25 članova, predalo je u julu ove godine resornom ministarstvu Specifikaciju o zaštiti oznaka porekla, na dalju proceduru.

Sir koji sada prodaju nakupcima po ceni od samo tri evra, kako se nadaju, sa oznakom porekla mogli bi plasirati po znatno većoj ceni u renomiranim hotelima, restoranima i trgovinama.

Pobjeda

28.08.2013.

SR: Poljoprivrednici blokirali uljaru "Dijamant"

Zrenjanin, Pančevo - Kako saznaje Radio-televizije Vojvodine, poljoprivrednici iz svih opština srednjeg Banata blokirali su oko 10:30 ulaze u fabriku ulja "Dijamant" iz Zrenjanina, nezadovoljni ovogodišnjom cenom uljarica.

Poljoprivrednici kažu da ni posle više pokušaja dogovora i razgovora u Ministarstvu poljoprivrede, njihovi uslovi nisu ispunjeni.

Kako su najavili, traktori će ostati parkirani pored puta, a na kapijama fabrike ulja "Dijamant" nalaziće se isključivo ljudi.

U međuvremenu, zaposleni u uljari već su iznutra svojim kamionima blokirali ulaz u fabriku, plašeći se da poljoprivrednici ne uđu u krug fabrike.

Ono što se moglo čuti među nezadovoljnim poljoprivrednicima jeste da saobraćaj neće biti blokiran, da će regulisati policija, kao i da će kamioni koji se već nalaze u krugu fabrike, nakon istovara robe, moći da izađu.

RTV

27.08.2013.

SR: Protestna vožnja banatskih poljoprivrednika

Banat - Poljoprivredni proizvođači iz južnog Banata u sredu će organizovati protestnu vožnju do Beograda, nezadovoljni otkupnim cenama pšenice, suncokreta i kukuruza.

Miroslav Grubanov iz Udruženja poljoprivrednika "Paor" iz Crepaje rekao je da će proizvođači iz južnog Banata krenuti poljoprivrednim vozilima za Beograd, dok će poljoprivrednici iz srednjeg Banata blokirati uljare u Zrenjaninu i Novoj Crnji.

"Nezadovoljni smo otkupnim cenama žita, suncokreta i kukuruza i prinuđeni smo na ovakav vid protesta. Proteste smo dogovorili sinoć na sastanku banatskih paora u Pančevu", kazao je Grubanov.

RTV

22.08.2013.

SR: Golubović: Uskoro otkup još 100.000 tona pšenice

Beograd - Ministarstva poljoprivrede i trgovine pokrenuće inicijativu da se otkupi dodatnih 100.000 tona pšenice ovogodišnjeg roda pod istim uslovima pod kojima je otkupljeno prethodnih 60.000 tona, kada je kilogram žita za potrebe robnih rezervi otkupljivan za 20 dinara, najavilo je Ministarstvo poljoprivrede.

"Predlog o dodatnom otkupu pšenice biće predat novom ministru finansija na razmatranje", kazao je državni sekretar Danilo Golubović nakon održanog sastanka sa predstavnicima Udruženja poljoprivrednika "Banatski paori", navodi se u saopštenju.

Golubović je poljoprivrednike obavestio i da je juče isplaćeno 900 miliona dinara zaostalih subvencija. Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je i da je pokrenulo inicijativu da Srbija podnese zahtev da osam godina nakon ulaska u EU, stranci ne mogu da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji. Na sastanku je dogovoreno i da će Ministarstvo poljoprivrede objaviti spisak javnih skladišta gde poljoprivrednicima mogu da skladište svoju robu i na taj način poboljšaju plasman svojih proizvoda na tržištu. Golubović je naveo i da je u saradnji sa Ministarstvom trgovine urađeno više od 1.260 kontrola poštovanja Uredbe za proizvodnju hleba "Sava", i da je tom prilikom utvrđeno 74 nepravilnosti, da su podnete prijave i dat nalog da se nepravilnosti otklone. Zajedničkom akcijom ministarstava poljoprivrede i trgovine i Komisije za zaštitu konkurencije, ispitaće se postojanje monopola u prometu repromaterijala i kod otkupa sirovina. Sve što budemo uočili blagovremeno ćemo objaviti. Svi koji budu kršili zakon, biće sankcionisani", izjavio je Golubović.

RTV

22.08.2013.

SR: Izvoz junetine u EU - samo sto tona!

Beograd - Srbiji preti gašenje izvoza junećeg mesa u EU po preferencijalnim uslovima, jer je zbog smanjene proizvodnje ove godine neizvestan plasman i 100 tona, iako izvozna kvota iznosi 8.875 tona, upozorili su danas u Privrednoj komori Srbije (PKS). Predsednik Grupacije klanične industrije PKS Milomir Tošović kazao je na sednici tog udruženja da je izvoz junetine iz Srbija u EU u konstantnom padu, pa je tako 2006. izvezeno 2.860 tona, da bi prošle godine izvoz iznosio 439 tona.

"Ne znam da li će ove godine izvoz dostići i 100 tona, što je alarmantno", rekao je Tošović.

Kako su naveli u PKS, da bi se dostigao izvoz od 8.875 tona potreban je godišnji tov od oko 100.000 grla, a Srbija trenutno ima između 15.000 i 20.000.

Podsetili su i da je Srbija 1990. godine izvozila 30.000 tona junetine, dok je ukupan izvoz tadašnje Jugoslavije bio 50.000 tona.

U PKS su naveli da je pad proizvodnje goveđeg mesa u prvih šest meseci 2013. bio 35,7 odsto, ali i ocenili da ohrabruje porast izvoza, koji je tokom prve polovine godine dostigao vrednost od 128.060 dolara, što je skoro tri puta više nego u isto vreme lane, kao i nepromenjena vrednost uvoza od oko oko 440.000 dolara.

Direktor preduzeća Union MZ iz Požarevca Zvonko Milenković istakao je da se u Srbiju meso prekomerno uvozi zbog neorganizovanog tržišta i nepostojanja sistemske podrške države, iako je prema njegovom mišljenju uvozno meso lošijeg kvaliteta od onog iz domaće proizvodnje.

"Neke klanice nisu zaklale ni jednu svinju od početka godine, a rade samo zahvaljujući uvozu mesa", kazao je on dodavši i da se proizvođači mesa iz Srbija nisu dobro spremili za smanjenje carina za izvoz mesa na tržište EU, a prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.

Podaci PKS pokazuju i da je od januara do juna ove godine u Srbiju uvezeno svinjskog mesa u vrednosti od 14,6 miliona dolara, što je za 6,3 miliona dolara više nego u isto vreme lane.

Blagi porast postoji i kod izvoza svinjskog mesa iz Srbije, koji je od početka godine do kraja juna bio vredan 339.117 dolara, što je oko 30 odsto više nego u istom period 2012. kada je izvezena svinjetina vredna 254.353 dolara.

Predstavnik Instituta za prehrambenu tehnologiju iz Novog Sada Đorđe Okanović smatra da bi država mogla da pomogne klaničnu industriju, pre svega pooštravanjem inspekcijskog nadzora. Okanović je kazao da nije dobro ni što je za kontrolu 1.100 objekata klanične industrije zaduženo 57 inspektora. Prema njegovim rečima, domaća klanična industrija je loše organizovana, sa malim iskorišćenjem proizvodnih kapaciteta, često bez stručne radne snage, a veliki broj manjih klanica ne rade po propisanim standardima.

RTV

21.08.2013.

Velika Britanija: "Tesko" kažnjen zbog lažnog popusta

London - Britanska penzionerka Dafne Smolman podnela je 2011. godine žalbu protiv trgovinskog lanca “Tesko” zbog lažnih promotivnih cena jagoda na kojima je ova kompanija zaradila 2,32 miliona funti. Dve godine kasnije sud je presudio u korist potrošača i naložio trgovinskom lancu da plati odštetu od 300.000 funti.

Pronincljiva penzionerka, nažalost, nije dočekala kraj sudskog postupka. Smolman je u junu 2011. u "Teskovoj" prodavnici kupila 400 grama jagoda na akciji ("upola cene") za 1,9 funti. Kada je upitala osoblje da li su jagode ikada prodavane po cenama koje su precrtane (2,9£ i 3,9£), ostala je uskraćena za odgovor. Dve godine kasnije to ćutanje "Tesko" je skupo platio.

Sud je ocenio da je trgovinski lanac prekršio zakon o zaštiti potrošača, kojim se zabranjuje prodavcima da prodaju proizvod po promotivnim cenama duži vremenski period nego što je proizvod bio prodavan po regularnoj ceni. Veće je ustanovilo da je prodaja predstavljena tako da je mogla da zavede ili prevari prosečnog kupca da pomisli da je roba jako povoljna.

A šta je zapravo uradio "Tesko"? Tržni lanac je "naduvanu" cenu jagoda od 3,9 funti i potom od 2,9 funti držao prvih nedelju dana, da bi je potom snizili kako bi mogli da je kupcima predstave kao "promotivnu". Zapravo, tek je ta cena od 1,9 funti, koja je prestvljiena kao snižena, bila tržišna. Ovim trikom su proizvod 14 nedelja reklamirali kao povoljan i time prodali mnogo više voća obmanutim kupcima ( i ostvarili profit od 2,32 miliona funti).

Sudija Majkl Čembers na sudu je rekao da je slučaj “skanadalozan sam po sebi” jer kupci imaju visoki stepen poverenja u nacionalne maloprodajne trgovačke lance.

"Tesko" se izvinio sudu i obećao da će učiniti sve da se ovakav slučaj više ne ponovi. Složio se i da plati sudske troškove u iznosu od 65.000 funti.

Blic

20.08.2013.

SR: Hapšenja zbog zloupotrebe subvencija

Beograd - Policija je uhapsila osam fitosanitarnih inspektora koji su zloupotrebom službenog položaja oštetili Ministarstvo poljoprvrede za više od milion evra, saopštilo je to ministarstvo.

Na inicijativu Ministarstva poljoprivrede, Ministarstvo unutrašnjih poslova efikasnom i opsežnom istragom izvršilo je kontrolu predmeta iz 2008. godine na osnovu koje je zajedničkom akcijom suzbijanja zloupotrebe službenog položaja uhapšeno osam fitosanitarnih inspektora.

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva poljoprivrede osumnjičeni se terete da su pribavili protivpravnu imovinsku korist većem broju fizičkih i pravnih lica i na taj način oštetili Ministarstvo poljoprivrede u iznosu od preko milion evra.

U nastavku akcije na suzbijanju zloupotreba u raspolaganju sredstvima budžeta Republike Srbije policijski službenici UKP MUP-a Republike Srbije i PU u Sremskoj Mitrovici u saradnji sa Višim Javnim tužilaštvom u Sremskoj Mitrovici su danas lišili slobode osam lica, fitosanitarnih inspektora Ministarstva poljoprivrede, saopšteno je iz MUP-a.

Slobode su lišeni Marina Rankov (39) iz Boljevaca SO Surčin, Dragoslav Stevanović (64) iz Beograda, Dejan Vukićević (50) iz Beograda, Dijana Veselinov (60) iz Beograda, Slobodan Matorkić (51) iz mesta Kusadak, opština S. Palanka, Jasmina Ivanović (41) iz Smederevske Palanke, Marina Savić (49) iz Beograda i Nina Nikolić (45) iz Novog Sada, dok će krivičnom prijavom biti obuhvaćena i fitosanitarni inspektor Ministarstva poljoprivrede Biljana Lukić - Čupković (47) iz Beograda zbog osnovane sumnje da su izvršili više krivičnih dela zloupotreba službenog položaja iz čl. 359 KZ i falsifikovanje službene isprave iz čl. 357 KZ.

Osumnjičeni Marina Rankov i Dragoslav Stevanović su nakon donošenja Uredbe za dodelu podsticajnih sredstava za podizanje višegodišnjih proizvodnih zasada vinove loze i hmelja donete od strane Ministarstva poljoprivrede februara 2008. godine, postupajući po zahtevima fizičkih i pravnih lica za dodelu subvencija za zasade vinove loze na području opštine Erdevik u visini od oko 10.000 evra po hektaru, sačinili zapisnike sa neistinitom sadržinom u kojima su naveli da su zasadi formirani od strane podnosioca zahteva i da stiču pravo na dodelu bespovratnih sredstava - subvencija iako podnosioci zahteva nisu zasadili vinovu lozu tako da nisu stekli pravo na subvencije.

Ostali osumnjičeni fitosanitarni inspektori Ministarstva poljoprivrede, koji su bili zaduženi za kontrolu realizacije ugovora od strane korisnika subencije, a koja se odnosi na kontrolu sprovedenih mera nege i zaštite vinove loze u periodu od 2009. godine do kraja 2011. godine, nisu utvrdili činjenično stanje i nisu podneli zahtev za raskid ugovora već su sačinjavali zapisnike o kontroli izlaska na teren i identifikacije parcela, u kojima su navodili da je stanje zasada u dobrom stanju iako su isti bili zapušteni i zarasli u korov.

Na napred opisani način osumnjičeni su pribavili protivpravnu imovinsku korist većem broju fizičkih lica (koja su dana 15. jula 2013. godine lišena slobode i nalaze se u istražnom pritvoru Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici) i pravnih lica u ukupnom iznosu od 104.972.850,00 dinara (preko 1.000.000 evra), a sve na štetu budžeta Republike Sbije, odnosno, Ministarstva poljoprivrede, navedeno je u saopštenju.

Ministarstvo poljoprivrede

19.08.2013.

SR: Ukraden kukuruz u PIK Bečej

Bečej - Sa njiva PIK-a Bečej poslednjih dana lopovi su, pod okriljem noći, odneli više tona kukuruza šećerca. Materijalna šteta za Kombinat meri se stotinama hiljada dinara ali u PIK-u kažu da im to trenutno nije najveća briga.

"Radi se o većoj količini kradenog kukuruza koji je tretiran sa izuzetno dva jaka insekticida "Nurelom" i "Citrinom" i ne bi smeo da se konzumira u tom periodu pa i duže. Vrlo je rizičan i za odrasle a kamoli za decu", kaže Antonija Kovarik Kristić, zamenik tehonologa u PIK-u Bečej.

Po rečima Kovarik Kristić insekticidi su upotrebljeni zbog pojave kukuruzne sovice i plamenca. A koliko su insekticidi opasni svedoči i činjenica da zaposleni nakon svakog dodira sa ovim kukuruzom još na njivi primenjuju mere zaštite. Ujedno mole sve koji ovih dana budu kupovali šećerac da to ne čine od neproverenih trgovaca.

RTV

06.08.2013.

SR: Nestašica meda podiže cenu

Beograd - Prognoze proizvođača meda su da će cene meda biti znatno povećane. Zbog malih količina ove namirnice na tržištu, cene su već skočile za 50 do 100 dinara po kilogramu. Ipak, od visoke cene za potrošače je veći problem to što često ne znaju da li kupuju pravi med. ”Nekada je svaka peta tegla meda bila falsifikat - glukozno fruktozni sirup kome se dodaju enzimi i arome. Danas su u opticaju nešto manje količine falsifikovanog meda, ali ga i dalje ima. Ovakav med nije štetan po zdravlje, ali je njegova prodaja čista obmana potrošača koji nikako ne mogu da razaznaju pravi proizvod od falša”, objašnjava pčelar Miroslav Mitić.

Novosti

06.08.2013.

SR: Dnevno ilegalno uđe hrana vredna milion evra

Beograd - Dnevno se u Srbiju prošvercuje hrana vredna oko milion evra, a crno tržište zatvara više od 2.000 trgovinskih radnji godišnje. ”Najviše švercera ima u Vojvodini gde je situacija gotovo identična onoj iz devedesetih godina. Švercovana roba prodaje se na buvljacima, ali i po kućama u užem gradskom jezgru i na periferiji Subotice, Sombora, Kikinde, Apatina i Horgoša, gde postoji više stotina ilegalnih trgovinskih radnji prepunih robe iz Mađarske. Dok šverc cveta, legalne prodavnice propadaju jer im zbog svih obaveza prema državi ništa ne preostaje”, kaže Dragoljub Rajić, predsednik Unije poslodavaca Srbije.

Agronews

06.08.2013.

SR: Vučić se u četvrtak sastaje sa "Banatskim paorima"

Beograd - Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić u četvrtak će primiti predstavnike Asocijacije "Banatski paori", rečeno je u Vladi.

Ta asocijacija je danas protestovala ispred sedišta Vlade Srbije, gde je predala svoje zahteve i zatražila razgovor sa Vučićem. Članovi tog udruženja nezadovoljni su niskom otkupnom cenom pšenice od 16 dinara po kilogramu, s obzirom da je, prema njihovim rečima, cena proizvodnje 20 dinara, kao i kašnjenjem subvencija.

Paori traže da se odmah isplate subvencije za proizvodnju, kao i da "drugu turu" nafte, koju sada treba da kupe po ceni od 150 dinara po litru, plate odmah 100 dinara, a ne kao do sada da odmah plate 150 dinara, pa da im država vrati 50 dinara. Oni, takođe, traže da država reaguje na vreme da se suncokret, soja i ostale jesenje kulture ne bi otkupljivali "budzašto", odnosno ispod cene proizvodnje.

Dnevnik

05.08.2013.

SR: Paori prosipaju žito ispred Vlade Srbije

Beograd - Revoltirani kašnjenjem subvencija i niskom otkupnom cenom pšenice članovi asocijacije “Banatski paori” će danas, u 10 sati, prosuti žito pred zgradom Vlade Srbije, rekao je portparol asocijacije Miroslav Grubanov. “Ovim želimo da još jednom ukažemo na propadanje malih paora, a sve zbog monopolista i nebrige države”, rekao je Grubanov. On je upozorio da strpljenje poljoprivrednika ima kraj. “Ovim skrećemo pažnju da dolazi i žetva suncokreta, soje i ostalih jesenjih kultura, za koje se izgleda isto nudi mizerna otkupna cena. Ako se ovako nastavi u EU će ući samo srpski tajkuni, bez malih paora”, ocenio je Grubanov.

Agronews

31.07.2013.

SR: Valjevska kupina zamenila malinu

Valjevo - Po proizvodnji kupine, Srbija će i dalje zauzimati visoko, četvrto mesto u svetu, iza Amerike, Meksika i Kine. To potvrđuju izveštaji iz kupinjaka u valjevskom kraju čiji su se vlasnici minulog vikenda okupili na tradicionalnoj, šestoj privredno-turističkoj manifestaciji ”Dan kupine” u planinskom selu Stave. Kupina je rodila kao retko kada, a plodovi izvanrednog kvaliteta braće se narednih mesec dana. U našoj zemlji ovo voće se uzgaja na površini od oko 5.000 hektara od čega je znatan deo u valjevskom kraju i Kolubarskom okrugu. U selima podno planine Medvednik u čijem središtu je mesna zajednica Stave gotovo da nema domaćinstva koje nema kupinjak.

Politika

31.07.2013.

BiH: Rampa za hrvatske proizvode

Sarajevo - Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH objavilo je spisak od 45 hrvatskih kompanija kojima je zabranjen izvoz u BiH. Ministarstvo je odlučilo da na popis hrvatskih kompanija kojima je do daljeg zabranjen izvoz u BiH stavi i Koestlin, Sirelu, Meggle, Luru, SMS kao i PPK mesnu industriju. Kompanije će imati zabranu sve dok ne ispune standarde proizvodnje EU, što znači da građani BiH u narednom periodu neće imati mogućnost da kupuju proizvode 45 hrvatskih prehrambenih kompanija. Popis “otpisanih kompanija” sigurno će šokirati hrvatske kompanije, ali i vlast u Zagrebu, jer se na njemu nalazi nekoliko respektabilnih proizvodnih hrvatskih preduzeća.

Agronews

31.07.2013.

SR: PIK Zemun ponovo u problemima

Zemun - Radnici Poljoprivredno-industrijskog kombinata Zemun prošle nedelje započeli su štrajk, jer plate nisu primili već četiri meseca, a kod državnog lekara ne mogu jer im porezi, doprinosi i zdravstveno osiguranje nisu uplaćivani još od 2011. godine. Oko sto zaposlenih nekadašnjeg giganta za proizvodnju mleka poštuje minimum procesa rada, jer kako kažu, životinje ne smeju da ispaštaju, ali ukoliko se neko uskoro ne pozabavi njihovim problemom najavljuju i radiklanije mere. U Agenciji za privatizaciju, koja je nadležna za firme u restrukturiranju, kažu da država ima volju da se reši pitanje PIK Zemun, ali da se prvo moraju rešiti imovinsko-pravni odnosi u ovom kombinatu.

Novosti

31.07.2013.

SR: Saković: Vrtoglav pad cene pšenice i kukuruza u svetu

Beograd - Direktor udruženja “Žita Srbije” Vukosav Saković kaže da su na svetskom tržištu cene kukuruza kao i pšenice “u strahovitom padu”, i trenutno iznosi 115 do 120 evra po toni”. On očekuje izvoz kukuruza u ovoj ekonomskoj godini, koja se završava 30. septembra, oko 500.000 tona. Predhodnih godina smo izvozili i pet puta više.

Agronews

29.07.2013.

Hrvatska: Stranci kupuju slamu

Osijek - Slavonci i Baranjci počeli su naveliko prodavati i izvoziti svoju slamu. Kupuju je Mađari, Austrijanci, Slovenci. Oni slamu koriste kao pogonsko gorivo u svojim toplanama. Hrvatskim ratarima je to lepa prilika za dodatnu zaradu. Na primer, na hektaru pokošene pšenice mogu zaraditi dodatnih 100 evra. Slama od soje koja ima veću kalorijsku vrednost pe je još skuplja.

Nakon žetve pšenice sledi baliranje slame. Za ratare je to dodatni posao, ali i dodatni izvor zarade. “Dobijemo još dodatno po hektaru 100 eura plus PDV. To je lep prihod. Ko ima 50 do 100 hektara , to su lepi novci”, kaže poljoprivrednik Petar Pranjić. NJegova slama će u Pečuj. Mađari njome pokreću gradsku toplanu. “Oni se greju isključivo na slamu. To nije nikakav bauk. Sve je po dimenzijama rađeno za ložišta”, objašnjava Pranjić.

Inače, bio-energija je budućnost. No, to je i hrvatska obaveza. Za sedam godina 20 posto energije u toj zemlji mora biti iz obnovljivih izvora.

Anita Martinović, AgroKlub

27.07.2013.

SR: Tužba protiv Subotice zbog crkvene zemlje

Subotica - Javni pravobranilac najverovatnije će tužiti subotičku lokalnu samoupravu zbog toga što nije poništila spornu odluku iz 2007. godine po kojoj je crkvama, institucijama i verskim zajednicama ustupljeno na korišćenje 700 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta, izjavio član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu Šimon Ostrogonac. Prema njegovim rečima, tužba je najavljena zbog toga što lokalni parlament nije postupio po preporuci pravobranioca, u kojoj je navedeno da je ta odluka iz 2007. nezakonita i zatraženo da se ona poništi tamo gde je i doneta - preko veća, na Skupštini. Po njegovom mišljenju, u Subotici trenutno nema političke volje da se ovaj problem reši.

Agronews

27.07.2013.

Makedoniji: Pšenica iz srpskih robnih rezevi preplavila tržište

Skoplje - Najveći deo od 90.000 tona pšenice iz Robnih rezervi u Srbiji, koje su nestale pre nekoliko meseci, završio je kao brašno koje se prodaje po damping ceni u Makedoniji. Zvanični podaci Ministarstva poljoprivrede Makedonije ukazuju na to da je u poslednjih 18 meseci iz Srbije u Makedoniju ušlo preko 70.000 tona brašna po izuzetno niskim cenama. Brašno u Makedoniji košta 29 din/kg, a isto to brašno u Srbiji je za oko 50% skuplje. Ministar poljoprivrede Ljupčo Dimovski je pred poslanicima Komisije za poljoprivredu u makedonskom parlamentu pokazao fiskalne račune koji, kako tvrdi, potvrđuju zloupotrebu srpskih robnih rezervi, koja je napravila debalans na makedonskom tržištu.

Agronews

17.07.2013.

Italija: Zabrana gajenja GM kukuruza

Rim - Tri italijanska ministarstva potpisala su odluku o zabrani gajenja jedne vrste genetski modifikovanog kukuruza, u kojoj se pozivaju na brigu o životnoj sredini, saopštilo je juče italijansko Ministarstvo poljoprivrede. Uredba, koja tek treba da bude objavljena u službenom glasniku, cilja na Monsantov kukuruz MON810, jedan od dva GMO dozvoljena u Evropi i jedini koji se trenutno gaji komercijalno. Zabrana je takođe potpisana od strane Ministarstva zdravlja i ministarstva životne sredine, navodeći “negativan uticaj GM useva na biodiverzitet”. Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je već obavestio Evropsku komisiju i druge države u EU o zabrani.

Agronews

17.07.2013.

SR: Očistiti silos zbog aflatoksina

Novi Sad - Uslovima skladištenja kukuruza bavili su se stručnjaci, koji su došli do iznenađujućih rezultata. Direktor Departmana za fitomedicinu na NS Poljoprivrednom fakultetu Stevan Maširević izjavio je da su vršene analize organske prašine u silosima, te da je na zidovima silosa utvrđeno prisustvo spora one gljive koja je odgovorna za kontaminaciju kukuruza. ”Mi smo došli i do Ministarstva poljoprivrede i preporučili da se takvi proizvođači upozore i da izvrše generalno čišćenje. Ukoliko se radi u velikom silosu, onda je postupak malo komlikovaniji, ali postoje sada razne službe koje mogu da sastružu te spore i onda silos treba oprati i dezinfikovati”, ističe Maširević.

RTV

17.07.2013.

SR: Besparica prerađivača koči cenu pšenice

Novi Sad - Cenu pšenice, kao uostalom i svake druge robe, određuje ponuda i tražnja. Zato nisku cenu te strateške biljne kulture, uz veliku ponudu, dodatno ograničava i platežno nesposobna tražnja, odnosno besparica domaćih prerađivača. Tražnju za hlebnim zrnom formiraju izvoznici i prerađivači, kaže direktor novosadske Produktne berze Žarko Galetin. Međutim, nedostatak novca koči mlinare da više kupuju pšenicu, upozorava Galetin. Kada je reč o proizvođačima pšenice koji formiraju ponudu, oni uglavnom nisu zadovoljni cenom. Očekuju da država otkupi deo roda za robne rezerve i to po ceni iznad tržišne, pa da time omogući proizvođačima da pokriju troškove i bar malo zarade.

RTV

17.07.2013.

SR: U četvrtak traktori na putevima?!

Kovin - Unija poljoprivrednih proizvođača "Banatski paori" u četvrtak kreće sa traktorima put Beograda i minstarstva poljoprivrede ,šumarstva i vodoprivrede. Juče smo razgovarali sa Jovicom Jakšićem i Đukić Bogicom, a u isto vreme predstavnici ove asocijacije bili su na sastanku sa ministrom Kneževićem. Sastanak kod ministra nije urodio plodom, tako da u četvrtak od 10h iz Bavaništa kreću traktori za Beograd. Jakšić i Đukić, su ovu vožnju su prijavili kovinskoj PS, i zamolili građane za strpljenje i razumevanje. Preme Jakšićevim rečima vrlo je verovatno da će se čitava Vojvodina odazvati ovoj protesnoj vožnji a kao razloge naveo je cenu pšenice koja sada 18 dinara po kilogramu bez PDV-a, a njihov zahtev je da to bude 22 dinara sa PDV-om, još jedan od razloga za protest jeste scenario po kome jedno pravno lice može da podmiri sve potrebe robnih rezervi, a posle po nižim cenama otkupljuje pšenicu od proizvođača , i zato paori traže da pravna lica ne mogu da prodaju pšenicu robnim rezervama već mala i srednja poljoprivredna gazdinstva. Odnosno gazdinstvo koje ima maksimalno do 100 Ha. “Pošto oni prodaju hleb građanjima, gde je uračunata cena pšenica 32 dinara, ako će da plate manju cenu pšenice neka onda prepolove cenu hleba, i na to pristajemo.”

Đukić je istakao da žele da istakanu nepravilan i nekorketan rad minstarsva, problem sa cenom pšenice.Kao i Jakišć, predložio da ako je već cena žita tolika kolika je neka se smanji cena hleba.” Neka obore cenu hleba na paritet cene žita i bićemo zadovoljni, a ovako dokle god oni rade na svoju ruku nećemo biti zadovoljni”. Na pitanje da li misli da će stići do Beograda, Đukić je odgovrio da a se nada da će stići do Beograda, ”jer je ovo demokratija ,demokratska država, mi smo poljoprivrednici , a poljoprivrednici voze traktore “.

kovinonline.rs

17.07.2013.

SR: Nema pravog crnog hleba

Beograd - Brašno tipa 1100, od koga se isključivo pravi crni hleb, gotovo da se više ne melje. Većina pekara “izbegava” da pravi ovakve vekne, jer je zarada na njima minimalna. Umesto crnog, pod nazivom “specijalne vrste” potrošačima se nude hlebovi koji sadrže zrnevlje i razne dodatke i koštaju bar duplo više od najjeftinijeg belog hleba. Prodaju se kao zdraviji, a u osnovi često sadrže upravo belo brašno tip 500. Brašno tip 1100 nastaje mlevenjem celog zrna pšenice i njega mogu da proizvedu svi mlinovi u Srbiji. Ali, među pekarima tra žnje za ovim brašnom nema, kažu mlinari, iako je njegova proizvodnja najjednostavnija. I ovakvo brašno bi bilo najjeftinije.

Novosti

17.07.2013.

SR: Rod kupine čeka cenu

Krupanj - Dok u nekim krajevima Srbije najavljujuju bagatelnu cenu kupine, od 40 do 50 din/kg, u Rađevini i Podgorini ”hladnjačari“ smatraju da će cena tog jagodičastog voća, na startu berbe, biti bar stotinu dinara po kilogramu. Krupanjska ”Hladnjača“, u sastavu lozničke kompanije MN, koja je ovog leta otkupila 500 tona maline i 1.400 tona višnje, spremna je da otkupi 1.000 tona kupine. Inače, berba kupine u lozničkom, krupanjskom, ljubovijskom, malozvorničkom i osečinskom kraju počeće za najviše desetak dana, a veliki broj proizvođača sa nestrpljenjem očekuje rod novih sorti, koje imaju znatno više takozvane suve materije u odnosu na stare zasade.

Agronews

16.07.2013.

SR: AP: Visok prinos pšenice doneo finansijski gubitak

Novi Sad - Povodom kašnjenja subvencija i niske otkupne cene pšenici oglasili su se Asocijacija poljoprivrednika i Klub 100P plus. Saopštenje koje potpisuje predsednik Upravnog odbora Miroslav Kiš prenosimo u celini:

"Asocijacija poljoprivrednika i Klub 100P plus zahtevaju od Vlade R. Srbije, odnosno resornog Ministarstva poljoprivrede, hitnu isplatu subvencije 6000 dinara po hektaru, regres za kupljeno gorivo za prolecnu setvu i ostale neisplacene subvencije iz 2012. godine. Ne dozvoliti rebalansom budzeta umanjenje za agrar jer su investicije u poljoprivredi više nego neophodne. Proslogodišnja suša, nedostatak subvencionisanih kredita za prolećnu setvu, subvencije za investicije (mehanizacija, objekti, skladišta itd.) uzrok su besparice i navelo je poljoprivrednike da predaju pšenicu po sramotno niskoj ceni. U proteklih nekoliko godina imali smo trend smanjenja zasejanih površina pod pšenicom što će se pod ovakvim okolnostima sigurno i nastaviti. Apelujemo na poljoprivredne proizvođače da ne seju pšenicu ukoliko nemaju poznatog kupca i minimalnu ugovorenu otkupnu cenu. Prosečna tržišna cena proslogodišnje pšenice bila je iznad 25 dinara, a sada je nebrigom države i sistema svedena na cenu od oko 16 dinara. Pitamo se da li ce Vlada išta učiniti da proizvodi od brasna budu jeftiniji za 40%."

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

12.07.2013.

SR: Knežević: Uskoro počinje otkup pšenice

Beograd - Ministar poljoprivrede Goran Knežević rekao je danas da će Direkcija za robne rezerve uskoro početi otkup pšenice po ceni oko 20 dinara. "Dogovorena je cena oko 18,5 dinara, plus PDV, znači nešto više od 20 dinara za kilogram. To je cena po kojoj će država, odnosno Direkcija za robne rezerve otkupljivati određene količine pšenice," kazao je Knežević za televiziju "Pink". On je naveo i da je rod pšenice ove godine premašio sva očekivanja i da su prosečni prinosi oko pet tona po hektaru.

"Procenjuje se da će rod pšenice ove godine biti oko tri miliona tona. Za domaću potrošnju je dovoljno oko 1,5 miliona tona, što znači da ostalo ide na izvoz. To je veoma značajno za Srbiju, jer će osnažiti ekonomiju i omogućiti priliv deviza", rekao je ministar.

Prema njegovim rečima, ova godina bila je "izuzetna" i za suncokret, šećernu repu i soju, zbog čega se i tu očekuje rekordan rod. Knežević je istakao da će za par dana biti ukinuta "nesrećna" uredba koju je Makedonija uvela za uvoz pšenice i brašna iz Srbije.

"Za par dan krenuće nesmetan izvoz brašna i žita u Makedoniju, i nije reč o beznačajnim količinama, u pitanju je po 40.000 tona brašna i pšenice", kazao je on.

Knežević je najavio da će u septembru biti usvojen Zakon o bezbednosti hrane, kojim će se regulisati nivo aflatoksina u mleko i hranu za životinje.

U skladištima nedostaje oko 80.000 tona kukuruza i pšenice

On je dodao da se kontrolom skladišta, gde se drži roba iz robnih rezervi, došlo do podataka da nedostaje oko 80.000 tona, što kukuruza, što pšenice, odnosno izraženo u novcu, oko 20 miliona evra. Osim toga, u još 26 silosa mora se ponoviti kontrola, jer su se za vreme same kontrole, što je indikativno i čudno, "dugo događale transakcije sa robom", tako da će i to biti ispitano, rekao je Knežević. Odlučeno je da se sva dokumentacija preda nadležnim organima, pre svega MUP-u, koji na tome rade i svi koji su se ogrešili o zakon i o državu biće strogo sankcionisani, najavio je Knežević, ističući da je izvršena kontrola, koja inače, prethodno nije 10 godina obavljana.

Od fonda Abu Dabija 200 miliona dolara

Kneževićje kazao da očekuje od razvojnog fonda Abu Dabija uskoro 200 miliona dolara. Knežević je rekao da se očekuje potpisivanje ugovora u toj oblasti do kraja avgusta. Ta sredstva će biti upotrebljena za kupovinu zalivnih sistema, osnovnog stada, sadnica i mehanizacije, najavio je Knežević. Knežević je rekao da su njegovom ministarstvu rebalansom budžeta smanjena novčana sredstva i da u Ministarstvu nastojali da ostvare uštede, ali da će to biti nadoknađeno preko razvojnog fonda Abu Dabija.

Moja farma

05.07.2013.

SR: Ko će kositi 400 hektara žita?

Karađorđevo - Od prošle jeseni traje spor između ratara iz Obrovca, Mladenova i Bačke Palanke i Ministarstva odbrane, odnosno VU ”Morović“, u čijem sastavu posluje i pogon ”Karađorđevo“. Jesenas su paori sprečili vojnu mehanizaciju da poseje pšenicu, odnosno sami su uzorali više od 2.000 ha oranica, inače državnog poljoprivrednog zemljišta koje decenijama obrađuje Vojska. Prošle godine ratari su zasejali pšenicu na oko 400 ha, a ovih dana u nekoliko navrata pokušali su da kombajnima uđu u njive i skinu hlebno zrno, ali ih je u tome sprečila Vojna policija. Deo odbornika u bačkopalanačkom lokalnom parlamentu na sednici Skupštine tražio je da se na dnevni red stavi ”Istina o Karađorđevu“.

Moja farma

05.07.2013.

SR: Nestao uzorak krvi otrovanog berača višanja

Novi Sad - U toksikološku laboratoriju NS Instituta za sudsku medicinu stigao je na analizu uzorak krvi samo jedne radnice sa novocrvenačkog voćnjaka, ali ni ti rezultati nisu gotovi. Dok istraga pokušava da odgonetne uzroke smrti dvoje sezonaca sahranjenih bez obdukcije, sada je utvrđeno i da je nestao uzorak za analizu krvi Milivoja Sivčevića koji je zbog trovanja u vrbasku bolnicu primljen 27. juna. Njemu su lekari uzeli uzorak krvi kako bi ga poslat na toksikološku analizu. Gde je, međutim, nestao taj uzorak u Institutu nemaju odgovor. U Institutu je samo uzorak krvi radnice koja u voćnjaku bila grupovođa, pa je imala najmanje kontakta sa zasad neznanim izvorom trovanja.

Blic

05.07.2013.

SR: Subotički paori traže sastanak sa Kneževićem

Subotica - Subotička udruženja poljoprivrednika zahtevaju hitan prijem njihovih predstavnika kod ministra poljoprivrede Gorana Kneževića, jer kasni donošenje programa i izdavanje u zakup više 12.000 ha državnog zemljišta. U dopisu koji je upućen ministru navodi se da je sastanak neophodan, jer nije donet godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta sa područja grada Subotica i zbog nezakonite Odluke o ustupanju na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u verskim zajednicama 2007. godine. Prema izjavama nadležnih, državna zemlja koja je ustupljena crkvama predstavlja jednu od kočnica usvajanja ovogodišnjeg programa korišćenja poljoprivrednog zemljišta.

Moja farma

05.07.2013.

SR: Makedonija ograničila uvoz žita i brašna

Beograd - Komercijalni direktor “Žitovojvodine” Zdravko Šajatović izjavio je juče da je makedonska vlada donela odluku o ograničavanju uvoza pšenice i brašna, što će, kako je ocenio, negativno uticati na izvoz tih proizvoda iz Srbije. ”Makedonija je veliko tržište na koje Srbija godišnje izvozi 50.000 tona pšenice i 45.000 tona brašna i zbog toga ćemo zahtevati recipročne mere”, rekao je on na sednici Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije. On je naveo da se očekuje da odluka o ograničavanju uvoza bude objavljena u službenom glasniku, a prema informacijama koje poseduje, Vlada Makedonije odlučila je da uslovi uvoz.

Moja farma

05.07.2013.

SR: Katanić: Prinos pšenice 2,3 miliona tona

Beograd - Pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Katanić izjavio je da se očekuje da ove godine ukupan prinos pšenice bude oko 2,3 miliona tona. Katanić je rekao da bi to značilo da će, posle podmirivanja domaćeg tržišta, ostati oko milion tona pšenice za izvoz. “Zbog vremenskih neprilika, pre svega jakih vetrova, ponegde i grada, došlo je do kolebanja određenih površina pšenice i pojave određenih bolesti, ali bez obzira na to ova godina je dosta povoljna za pšenicu”, ukazao je Katanić. Govoreći o ceni, Katanić je naveo da u svakoj tržišnoj ekonomiji nju određuje ponuda i tražnja i da je za očekivati da cena po kilogramu ne bude kao onih godina kada je prinos bio značajno manji.

Moja farma

05.07.2013.

SR: Inspekcija: Višnje su ispravne

Beograd - U Upravi za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede kažu da su višnje u voćnjaku Interproma u Novoj Crvenki, gde su umrla dva sezonska radnika, ispravne. Naime, inspekcijskom kontrolom utvrđeno je prisustvo insekticida dva puta manje od dozvoljenog. U postupku kontrole utvrđeno je da je proizvođač zadnje tretiranje u zasadu višnje izvršio preparatom na bazi “deltametrina“ koji je registrovan za primenu u višegodišnjim zasadima višnje, a koji se primenjuje za suzbijanje insekata u fazi pre početka zrenja plodova. Laboratorijska analiza je pokazala da se na plodovima višnje nalazi pomenuti pesticid u količini od 0,1 mg/kg, što je dva puta manje od maksimalno dozvoljenog.

Moja farma

02.07.2013.

Poljska: Lider u proizvodnji maline u Evropi

Varšava - Poljska je postala najveći svetski proizvođač maline. U 2012. godini, ukupna proizvodnja malina u Poljskoj dostigla je 127.000 tona. Jedan od glavnih faktora rasta obima proizvodnje je uvođenje “Polana” sorte, koja daje plodove nekoliko meseci u godini. Zahvaljujući novoj sorti maline, Poljska je uspela da izbaci Srbiju sa liderske pozicije. U našoj zemlji se pre pet godina proizvodilo preko 85.000 tona maline,

a ove će rod biti oko 30.000 tona, procenjuju stručnjaci. Još jedan faktor rasta su subvencije Evropske unije za meko i voćarstvo koje je ta zemlja dobila 2007. godine. Zahvaljujući tome, površina pod malinjacima u Poljskoj povećala se na oko 28.000 hektara.

Moja farma

02.07.2013.

Makedonija: Harač u kafani

Skoplje - Iako se čini da je makedonskim seljacima svanulo otkad je premijer Nikoal Gruevski najavio uoči izbora da će mu prioritet biti poljoprivreda, ostali su mnogi problemi balkanske prirode. Nedavno su se makedonski paori požalili državi da muku muče sa poljoprivrednim inspektorima. ”Inspektori od kojih zavisi da li će nam biti date subvencije ucenjuju nas tražeći da im napunimo gepeke našim proizvodima i da ih čašćavamo po kafanama”, napisali su poljoprivrednici iz Bitolja, Strumice i Ohrida u pismu upućenom Komisiji za poljoprivredu Skupštine Makedonije. Oni tvrde da državni inspektorat za poljoprivredu uopšte ne funkcioniše i da su svi prikazani rezultati fingirani i neistiniti.

Moja farma

01.07.2013.

BiH: Cenu zabrane za mleko platiće krave

Bijeljina - Poljoprivrednici iz Bosne i Hercegovine ogorčeni su zato što mleko od 1. jula neće moći da uvoze u Hrvatsku i tvrde da će se to odraziti na smanjenje broja muznih grla u zemlji. Predsednik Udruženja poljoprivrednika iz Bijeljine Ostoja Nikolić smatra da bi i farmeri iz BiH trebalo da uzvrate “udarac” tako što će onemogućiti uvoz mleka iz Hrvatske na domaće tržište. Prema podacima Spoljnotrgovačke komore BiH, iz te zemlje je u Hrvatsku godišnje izvoženo mleka i mlečnih proizvoda u vrednosti između 40 i 50 miliona konvertibilnih maraka, što pokazuje u kakvoj su se nezahvalnoj situaciji poljoprivrednici našli.

Moja farma

01.07.2013.

SR: Trovanje berača višanja

Kula - Fitosanitarna inspekcija Ministarstva poljoprivrede narednih dana će utvrditi da li su u Novoj Crvenki kod Kule zbog trovanja preminula dvojica berača višanja. U međuvremenu, Hitnoj pomoći se javilo još troje radnika sa iste plantaže. Rezultati toksikoloških analiza očekuju se tek tokom nedelje. Od početka sezone branja višanja dva sezonska radnika su preminula, dok se još troje ljudi javilo hitnoj pomoći u Kuli sa simptomima koji podse ćaju na trovanje pesticidima. Svi berači višanja angažovani su u istom voćnjaku u Novoj Crvenki. Na branju višanja u voćnjaku čiji je vlasnik srpsko-francuska firma “Interprom”, radi oko 1.000 sezonskih radnika koji nisu prestajali sa berbom.

RTS

01.07.2013.

SR: Rebalansom pokrajinskog budžeta više novca za poljoprivredu

Novi Sad - U predstojećem rebalansu pokrajinskog budžeta predloženo je povećanje iznosa namenjenog poljoprivredi za 350 miliona dinara, saopšteno je u Novom Sadu, prilikom potpisivanja ugovora o dodeli podsticajnih sredstava poljoprivrednicima u pokrajini u vrednosti 47 miliona dinara. Predsednik pokrajinske vlade Bojan Pajtić je, posle potpisivanja ugovora sa korisnicima bespovratnih sredstava za navodnjavanje, istakao da poljoprivreda ostvaruje 40 odsto bruto društvenog proizvoda u pokrajini i oko 30 odsto izvoza, i treba je stalno podržavati, jer “bez razvoja agrara nema ni poboljšanja privrede i ukupnog stanja u našoj ekonomiji”.

Moja farma

01.07.2013.

SR: Golubović: 6.000/ha zavisi od realnog priliva novca u budžet

Mala Bosna - Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović je izjavio sa isplata subvencija od 6.000 dinara ta isplata zavisi od realnog priliva novca u budžet, za koji je ocenio da u poslednjih mesec dana “bio nešto slabiji”. On je takođe najavio da je u toku priprema Zakona o predžetvenom finansiranju, kao i to da će se u septembru pred poslanicima Skupštine Srbije naći i Zakon o robnim berzama, što bi do druge polovine 2014. otvorilo mogućnost za njihovo formiranje.

Dnevnik

01.07.2013.

SR: Ponovo ORA, rasađuje se kupus

Futog - Prva Futoška omladinska radna akcija održana je tokom vikenda u Futogu sa ciljem "da oživi duh kada su mladi kroz dobrovoljni rad doprinosili zajednici". Kako se navodi u saopštenju udruženja "Futoški kupus", mladi su imali priliku da učestvuju u sadnji kupusa, edukuju se o principima organske proizvodnje i upoznaju sa specifičnostima proizvodnje futoškog kupusa - jedinog po najvišim standardima zaštićenog brenda sa Oznakom geografskog porekla u Srbiji.

Nakon što se 100 mladih u izuzetno kratkom roku prijavilo na učešće u akciji putem društvene mreže Fejsbuk, vikend je bio predviđen za rad u polju. Nakon toga učestvovali su na prezentaciji o značaju organske proizvodnje i oznaci geografskog porekla.Na kraju dana proizvođači kupusa su im u futoškom ataru održali kratku demonstraciju o pravilnom sađenju rasada kupusa. Rad u polju završen je rekordno brzo uz dobro raspoložene akcijaše i izuzetno zadovoljne domaćine. Usledila je akcijaška večera uz obavezni slatki kupus pripremljen na futoški način i akorde ZZ Top-a, Leni Kravitza i dr. u izvođenju benda "Debelići", a već pomalo umorne omladince iz Futoga ispratila je muzika lokalnog benda "Laloši & Dobroši", naveodi se u saopštenju. Prvu Futošku omladinsku radnu akciju mladi su završili uspešno uz saznanje da će posađeni kupus u oktobru biti podeljen Domu za nezbrinutu decu u Veterniku, Dečjem selu, Gerontološkom centru u Novom Sadu, Kliničkom centru Vojvodine i Svratištu za decu ulice. Za trud i doprinos akcijaši su nagrađeni jednodnevnim kartama za EXIT festival.

Neizbežan zaključak ove inicijative je da su mladi željni ovakvih i sličnih iskustava, te da će sledeća radna akcija biti još bolja i da će uključiti još više zainteresovanih omladinaca, saopštilo je Udruženje "Futoški kupus".

021

30.06.2013.

Hrvatska: Cene gotovo kao u EU

Zagreb - U Hrvatskoj, koja 1. jula ulazi u EU, cene osnovnih prehrambenih proizvoda i pića samo su nešto niže od onih u Uniji. Pri tome potrošači u Hrvatskoj više plaćaju mleko i jaja nego oni u Poljskoj ili Nemačkoj ali pušači u Hrvatskoj uživaju u čak četiri puta nižim cenama nego u pojedinim članicama EU. Hrvatska je, pored toga što je sa cenama hrane i pića već gotovo na nivou EU, poprilično “skuplja” od zemalja u regionu. Cene hrane i napitaka u Hrvatskoj, prema novim podacima Evropske statističke službe, bile su u 2012. na nivou 92% prosečnih cena u EU. Najskuplji u Hrvatskoj bili su u 2012. mleko, sir i jaja čija je cena bila u visini 97% prosečne za EU.

EurAktiv

30.06.2013.

SR: Organski proizvodi iz Srbije od sada i na tržištu EU

Subotica - Domaća kontrolna organizacija Organik kontrol sistem (Organic Control System - OCS) iz Subotice zvanično je jedina domaća kontrolna organizacija u Srbiji, koja je od Evropske komisije dobila dozvolu za sertifikaciju organskih proizvoda za direktan izvoz iz Srbije na tržište EU. Nakon više od dve godine intenzivnih priprema i podrške Programa za razvoj privatnog sektora u Srbiji (ACCESS) Nemačke organizacije za me đunarodnu saradnju (GIZ), Evropska komisija je od 21. juna stavila OCS na listu koontrolnih tela, čije su aktivnosti u postupku kontrole i sertifikacije organske proizvodnje ekvivalentne propisima EU.

Moja farma

30.06.2013.

Rusija: Nagli pad proizvodnje votke

Moskva - Proizvodnja votke u Rusiji smanjena je u maju ove godine za 30 odsto u poređenju sa istim mesecom 2012. Proizvodnja votke dostigla je 580.000 hektolitara, objavio je dnevnik Komersant, pozivajući se na podatke agencije za statistiku Ros stat. Majski pad proizvodnje je najveći posle januara, kada je proizvodnja votke smanjena za 30,3 odsto. Od početka ove godine akciza za litar alkohola je povećana za 25 odsto, na 400 rubalja (9,3 evra) za litar. Očekujući rast akciza proizvođači alkohola su osetno povećali proizvodnju pića da bi stvorili zalihe. Kako navode novine, proizvođači alkohola su nagli pad proizvodnje votke u maju povezali sa povratkom falsifikata na tržište.

Moja farma

30.06.2013.

SR: Prekinuli štrajk da uberu višnju

Vučje - Više od 200 radnika Poljoprivrednog kombinata “Porečje” iz Vučja od Nove godine bilo je u štrajku. Prekinuli su ga da bi ubrali i preradili višnju sa svojih plantaža. Istovremeno ne odustaju od zahteva da se, uz pomoć države, nađe način da se isplate zaostale zarade, doprinosi, putni troškovi i ubrza privatizacija. I pored toga što je skoro dve godine Porečje radilo tek sa petinom kapaciteta radnici su uspeli da sačuvaju ono što su decenijama podizali. Pored svoje višnje na trakama ovih dana uslužno će preraditi još 1.000 tona višanja. Oni kažu da žele da rade, ali očekuju isplatu dvadeset zaostalih plata, neke čak i iz 2005. godine, kao i povezivanje staža.

Moja farma

24.06.2013.

Nemačka: Merkel: Imamo čvrst stav za GMO u razgovorima sa SAD

Berlin - U predstojećim razgovorima o novom trgovinskom sporazumu sa SAD, Evropa će ostati pri svom stavu o ograničenom uzgajanju GMO, kaže kancelarka Angela Merkel. Pregovori o najavljenom trgovinskom sporazumu trebalo bi da počnu u julu, a oni će se fokusirati na snižavanje carina i propise koji otežavaju trgovinu robama i uslugama, prenosi agencija AP. Ovaj sporazum se doživljava kao način za promovisanje novog ekonomskog rasta. Na pitanje da li postoji ideja o usklađivanju evropskih standarda o genetskom inžinjeringu sa SAD, kancelarka je tokom nedeljnog obraćanja javnosti rekla: “Ne. Pre svega, ne želimo da sada jednostavno minimiziramo standarde”.

Moja farma

24.06.2013.

SR: Aflatoksin preti iz neočišćenih skladišta

Novi Sad - Žetva ječma je odmakla, a pali su i prvi otkosi pšenice na vojvođanskim njivama, ranije nego što je očekivano. Kombajni su ušli u banatska polja hlebnog žita, u atare Bavaništa i drugih mesta, a ima ih i u okolini Futoga. Sve ukazuje na berićet, ali je sada najvažnije da ne uprskamo stvar, da nam se ni u najgorim snovima ne bi ponovio ”slučaj aflatoksin” i slične afere zbog kojih smo izgubili milione. Srbija je, poručuju stručnjaci, zbog lanjskog problema s povećanim sadržajem aflatoksina u kukuruzu pod određenom prismotrom i sada treba biti dodatno oprezan da bi se sačuvao kvalitet pšenice. Jer, možemo je izvesti samo ako je zdrava, a valjda i za nas treba da bude dobra.

Dnevnik

24.06.2013.

SR: Prostran: Realna cena za pšenicu - 20 din/kg

Beograd - Realna otkupna cena pšenice ovogodišnjeg roda iznosila bi oko 20 din/kg, bez PDV-a, kaže savetnik predsednika Privredne komore Srbije Milan Prostran. Ta cena je realna i prihvatljiva, i poljoprivrednici bi se zadovoljili tim ili većim iznosom, a sve što je ispod 20 din/kg, značilo bi gubitak za njih, naveo je Prostran. Cena pšenice roda 2012. iznosi 24,5 din/kg sa PDV-om, napomenuo je Prostran. On je ukazao da su cene pšenice u svetu počele da padaju u proteklih par meseci, i iznose oko 240 do 250 dolara po toni, odnosno oko 20 din/kg, dodajući da je i kod nas tržište reagovalo na ta kretanja, postoje najave da će se pšenica novog roda kupovati upravo po toj ceni.

Moja farma

21.06.2013.

SR: Proizvođači višanja traže zaštitu

Leskovac - Proizvođači višanja sa juga Srbije obrtili su se Internet magazinu Poljoprivreda.info otvorenim pismom. Oni traže zaštitu, od kako kažu monopola. NJihovo pismo prenosimo u celini:

"Javna tajna, u Leskovcu i okolini sve hladnjače zakupljene od strane istih ljudi koji ne dozvoljavaju ulazak bilo koje firme u pregovore oko cene višnje i gde su svi otkupljivači i hladnjačari sklopili dogovor oko obaranja cene, cena se drži na 50 dinara gde radnik uzima 15 dinara po kilogramu tako da vlasniku ne ostaje ništa,

jedva se pokriva ulozen novac u proizvodnju a izvozna cena višanja ide i do 5 evra po kilogramu. Ukoliko hoćete jaku državu morate da imate i jakog seljaka ali kod nas

se sve radi obrnuto, hladnjačari imaju ogromne zarade a seljak propada, dokle? Molim vas posto mi nismo u stanju da vi kontaktirate sve nadležne i upitate u vezi ovog problema, zbog čega je cena visanja ispod svakog nivoa i ko štiti seljaka? Minimalna cena ispod koje ne bi trebalo da se ide je 80 dinara po kilogramu. Takođe, niko ne vrši kontrolu odkupa a na 90% nije ni istaknuta cena sto je

protivzakonito. Hvala i molim vas jos jednom za uslugu.

Višnjari Leskovac"

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

20.06.2013.

Hrvatska: Ledo više neće otkupljivati mleko

Zagreb - Nadzorni odbor hrvatske kompanije Leda dao je saglasnost da kompanija prestane s obavljanjem delatnosti otkupa mleka. Kako se navodi u obrazloženju odluke, mleko od kooperanata ove kompanije ne koristi se u proizvodnji sladoleda od 2007. godine, te nije za očekivati da će se u tom smislu bilo što menjati, posebno nakon ulaska u EU, kada će nestati sve eventualne poteškoće vezane uz nabavu mlečnih sirovina, a koje se koriste u industrijskoj proizvodnji. Iz Leda tako naglašavaju da više nije potrebno osiguravati vlastito mleko kao rezervni izvor mlečnih sirovina. Ledo je bio peti po jačini otkupljivač mleka u 2010. godini.

Jutarnji list

20.06.2013.

SR: Stočari: Izmeniti pravilnik o korišćenju ”organskih” podsticaja

Beograd - Predstavnici stočara u organskoj proizvodnji predložili su što hitniju izmenu pravilnika o korišćenju podsticaja u toj oblasti, jer, kako su istakli, onemogućava najvećem broju gazdinstava da koristi sredstva. Oni tvrde da se nedavno usvojenim pravilnikom diskriminiše veliki broj stočara u korist industrijske organske proizvodnje, i da će samo pet odsto stočara koji se bave organskom proizvodnjom moći da ispuni propisane uslove. Osnovni problem je u tome što se podsticaji mogu dobiti samo za “pedigrirana” grla, odnosno kvalitetnu priplodnu stoku koja ima poznato poreklo dve ili više godina unazad izjavio je Sergej Ivanov iz Udruženja proizvođača organske hrane “Biobalkan”.

Moja farma

20.06.2013.

SR: Za opremanje i obnovu salaša 20 miliona dinara

Novi Sad - Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu raspisao je konkurs za podršku salašarskom turizmu, odnosno za podršku razvoju nepoljoprivrednih i pratećih poljoprivrednih aktivnosti na selu u Vojvodini, u 2013. godini. Sekretarijat će sufinansirati adaptaciju i restauraciju, kao i opremanje objekata, po ugledu na autentične salaše, uz očuvanje tradicionalne kulture i arhitekture sa prostora Vojvodine. Takođe, bespovratna sredstva se dodeljuju i za unapređenje ponude u salašarskom turizmu, kroz poboljšanje pratećih rekreativnih sadržaja i parterno uređenje dvorišta. Za realizaciju ovog konkursa Sekratarijat je opredelio 20 miliona dinara. Prijave se podnose do 31. jula.

Moja farma

20.06.2013.

SR: Žeteoci vagaju cenu pšenice

Sremska Mitrovica - Žetva pšenice na 55.000 ha u Sremu je na pragu, pa ratari prave računicu oko otkupne cene, vagajući između sopstvenih i želja otkupljivača. Sve ispod 20 dinara za kilogram ostavilo ih bi bez zarade, a s obzirom na bogatiji rod nego prošle godine, dva dinara više bila bi ”puna kapa“. - Ponavlja se godinama obećavano kako se stara praksa neće ponoviti - da žetva kreće, a otkupne cene nema. ”Probni baloni“ su opet u opticaju, kako bi se osetio puls proizvođača. Partnerski odnos proizvođača i otkupljivača još je ”u rukavicama“ - smatra Žarko Ninković, iz Rume. Trenutno se licitira o ceni od 17 do 19 dinara za kilogram pšenice ovogodišnjeg roda.

Novosti

20.06.2013.

SR: Malinari odustali od štrajka

Beograd - Malinari neće izaći na ulice, potvrđeno je nakon sastanka malinara sa prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem i ministrom Goranom Kneževićem. Na sastanku je dogovoreno da malinari ne plaćaju đubrivo iz robnih rezervi uzeto 2012. godine. Dogovoreno je i da se oformi tim koji bi ispitao rad hladnjačara, otkupljivača i izvoznika. Vučić je obaćao tročlanoj delegaciji malinara da će izaći i javno zatražiti da otkupljivači izađu u susret sa cenom. Preporuka je da cena kilograma malina bude 250 dinara. Takođe je dogovreno i da se povuče “sramna” uredba o oporezivanju malinara sa 46%. Procenjuje se da ovogodišnji rod malina u Srbiji neće preći 30.000 tona.

Moja farma

18.06.2013.

SR: Malinu plaćaju 160 din/kg

Loznica - U lozničkom kraju počela je berba malina za koju još nije utvrđena otkupna cena, saopšteno je iz Zavoda za poljoprivredu u Loznici. Lokalni otkupljivači nisu utvrdili otkupnu cenu malina, a proizvođači smatraju da im cena od 160 din/kg može pokriti najosnovnije troškove. Kvalitet roda zavisi od toga kako su malinjaci održavani i da li su pretprele štete od udara grada ili kiše. Zbog prošlogodišnje suše i ovogodišnjih dugih kišnih perioda, očekuje se umanjen rod maline od oko tri tone po hektaru, što je trećina od uobičajenog prinosa ranijih godina. Procenjuje se da su na ovom području do 20% smanjene površine pod malinjacima koja iznosi oko 1.500 hektara.

Moja farma

18.06.2013.

SR: Niska otkupna cena višnje

Niš - Proizvođači višanja iz niškog kraja najavljuju da će krenuti u proteste i blokadu puteva ukoliko Ministarstvo poljoprivrede ne pomogne da se promeni izuzetno niska otkupna cena višanja od 40 din/kg. Ukoliko se sadašnja otkupna cena uporedi sa prošlogodišnjom koja je iznosila 100 din/kg, onda je jasno koliko višnjari gube. ”Da bi imali ovako dobar i vredan rod mi smo u svako stablo morali da uložimo najmanje 1.000 dinara, gde pritom naš rad i ne računamo. Kada se to obračuna i angažovanje sezonskih radnika, nama ništa ne ostaje. Nikome nije drago da ide u proteste kada ima posla na imanju, ali priterani smo uz zid”, objašnjava voćar Radoslav Petrović.

Moja farma

18.06.2013.

SR: Krediti za kupovinu poljoprivrednog zemljišta

Novi Sad - Crédit Agricole banka Srbija i Garancijski Fond AP Vojvodine, potpisali su Sporazum o poslovnoj saradnji za odobravanje dugoročnih kredita namenjenih kupovini poljoprivrednog zemljišta. Krediti su namenjeni kupovini poljoprivrednog zemljišta sa ciljem ukrupnjavanja poseda. Za ove kredite mogu konkurisati fizička lica – nosioci registrovanih poljoprivrednih gazdinstava sa prebivalištem na teritoriji AP Vojvodine čiji će vlasnici na dan otplate poslednjeg anuiteta imati manje od 70 godina života i koji imaju manje od 50 hektara poljoprivrednog zemljišta u sopstvenom vlasništvu navodi se u saopštenju Crédit Agricole banke.

Moja farma

18.06.2013.

SR: Prvi put suficit u izvozu cveća

Beograd - Srbija je za prva tri meseca ove godine po prvi put zabeležila suficit u razmeni cveća i ukrasnog bilja sa svetom i to u vrednosti od 179.700 dolara, pokazali su podaci Privredne komore Srbije. U PKS ističu da je to značajno, jer smo prošle godine na tom planu imali deficit u razmeni u iznosu od 324.800 dolara. Vrednost ukupne spoljnotrgovinske razmene cveća i ukrasnog bilja od januara do marta bila je 6,9 miliona dolara. Od toga se na izvoz odnosi oko 3,5 miliona dolara, a na uvoz 3,4 miliona dolara. U strukturi ukupnog izvoza cveća i ukrasnog bilja, najznačajnije je učešće semena i sadnog materijala od 78%, živog cveća od 21% i ukrasnog bilja od jedan odsto.

Moja farma

13.06.2013.

SR: “Wind Vision” u Kikindi gradi elektranu na biomasu

Kikinda - Predsednik Opštine Kikinda Savo Dobranić i direktor belgijsko-holandske firme “Wind Vision” Jakob Jan Ferveda potpisali su Sporazum o saradnji. Na ovaj način stvoreni su uslovi za buduću saradnju u proizvodnji električne i toplotne energije iz biomase. Pregovori o realizaciji projekta započeli su pre godinu dana, a potpisivanjem sporazuma ozvaničava se početak investicije. ”Sporazum je značajan i za poljoprivrednike, jer će moći da ostvare dodatni prihod. Ostaci u polju koji su do sada paljeni, ili preoravani, prodavaće se novom preduzeću koje će biti formirano. Građanima naše opštine obezbedićemo sigurniju i jeftiniju energiju”, istakao je Dobranić.

Moja farma

13.06.2013.

SR: Knežević: Otkrivena pljačka u Robnim rezervama

Bezdan - Rezultati kontrole Robnih rezervi trebalo bi da budu gotovi do kraja nedelje, a kako je izjavio ministar poljoprivrede Goran Knežević, reč je o velikim zloupotrebama koje dugo traju. ”Insistiraću da se utvrdi odgovornost svih u tom lancu mahinacija”, poručio je Knežević dodajući da su “izgleda, u sve umešani i odgovorni iz republičke Direkcije za robne rezerve”. U želji da se ustanovi u kakvom su stanju preostale količine prošlogodišnjeg roda pšenice i kukuruza, utvrđene su velike mahinacije u skladištima, kazao je Knežević. Direktor Direkcije za robne rezerve Goran Tasić rekao je da prvi nalazi kontrole koje je u toku pokazuju da ima velikih propusta.

Moja farma

11.06.2013.

SR: Malinari prete protestima

Arilje - Berba malina je skoro na pragu, a proizvođači prete da će umesto u malinjake otići na ulice, jer nedavni sastanak nije doneo dogovor o ceni maline. “Naš zahtev je da početna otkupna cena bude dva evra, a svaki iznos preko pomenute neka reguliše tržište. Ukoliko nam u roku od sedam dana hladnjačari ne izađu u susret bićemo prinuđeni da izađemo na ulice”, kaže predsednik ivanjičkog udruženja malinara Vilamet”, Miodrag Bogdanović. Prema njegovim rečima, ako im se zahtevi po pitanju cene maline ne ispune, proizvođači će tražiti pomoć od premijera Ivice Dačića i prvog potpresednika Vlade RS Aleksandra Vučića. Bogdanović takođe ističe da je rod ovog voća desetkovan.

Moja farma

10.06.2013.

SR: Na krađi žitarica zaradili više od 50 miliona evra

Beograd - Trgovanjem državnim žitom „Robnih rezervi“ privatni skladištari mogli su da zarade više od 50 miliona evra! To su prve procene iz istrage, koja je pokazala da nedostaje nekoliko desetina hiljada tona kukuruza uskladištenog kod privatnika. Ministarstva poljoprivrede i trgovine nedavno su započela terensku kontrolu žita smeštenog u privatnim silosima, koja nije rađena decenijama. Svake godine „Robne rezerve“ na ovaj način čuvaju u proseku oko 300.000 tona kukuruza i pšenice. Računica govori da su spretni skladištari trgovanjem samo polovinom ove količine za pet godina mogli da zarade desetine miliona evra jer je moguće ostvariti razliku od oko pet dinara po kilogramu.

- Dosadašnje kontrole svodile su se na proveru papira, niko nije zavirivao u silose. Vlasnici skladišta manjak su pokušavali da prikriju tako što su skidali merdevine s silosa, nekima je iznenada pozlilo pa su tražili odlaganje, drugi su se stvarno razboljevali kada su uhvaćeni u prevari, a treći su posle malo vrdanja priznavali da nemaju ni kilogram državnog žita - navodi sagovornik Kurira upoznat sa slučajem. Model zarade je bio prost: skladištari su dobijali žito od države, zatim čekali najpovoljniju cenu, prodavali ga, a onda najnižu, kako bi obnovili zalihe.

Žarko Galetin, direktor Produktne berze, za Kurir navodi da dobar trgovac može da napravi strategiju i dobro zaradi jer raspon cena pšenice u toku godine može da bude i 60 odsto. Sposoban trgovac pšenicom može da zaradi šest-sedam dinara po kilogramu. Galetin ističe da kontrole moraju da se rade pred žetvu, kao sada, što nije bio slučaj jer onaj ko trguje obično čeka novi rod da obnovi to što je prodao.

Vukosav Saković, direktor udruženja Žita Srbije, kaže da se na prodaji državnog žita nekad zaradi lepo, a nekad se i izgubi. Raspon cena, dodaje, u poslednjih deset godina omogućavao je zaradu u šest, a u četiri nije.

Reč je o pljački ogromnih razmera, biće posla za policiju i za tužilaštvo, izjavio je za RTS Rasim Ljajić, ministar trgovine. On kaže su zatečeni ljudi koji su ugrađivali i dvostruko dno u silose. U komisiji za kontrolu su, kako je rekao za Kurir, i predstavnici udruženja za zaštitu potrošača, a angažovan je i „Jugoinspekt“, jedina laboratorija u Srbiji referentna za ove poslove.

Ministar poljoprivrede Goran Knežević potvrdio je za Kurir da je u određenim privatnim skladištima otkriven manjak državnog kukuruza.

- Posle predloga „Robnih rezervi“ da se otpišu velike količine kukuruza zbog aflatoksina, oko 60 odsto, pokrenuli smo inicijativu da se ispitaju količina i kvalitet kukuruza i pšenice u državnim zalihama. Osnovana je komisija, koja će uskoro podneti izveštaj, pa će se znati detalji - navodi on.

Kurir

08.06.2013.

SR: Najezda gubara kod Negotina

Negotin - Više od 20.000 hektara šuma u Negotinskoj krajini je pod nezapamćenom najezdom gubara. Ova štetočina iz porodice leptira uništila je svu hrastovu šumu, pa je prešla na uništavanje voćnjaka i kukuruza. Šteta će biti ogromna, a u Srbija šumama kažu da je ova katastrofa mogla biti samo delimično suzbijena uništavanjem gubara iz vazduha, za šta ove godine resorno ministarstvo nije imalo dovoljno novca.

Vlasnici šuma, voćnjaka i kao i ratari, potpuno su nemoćni i sa žaljenjem posmatraju kako im ovaj insekt iz dana u dan pravi sve veću štetu. U Srbija šumama kažu da je ovogodišnja najezda gubara do sada najveća i da je jedina mera koja je mogla biti preduzeta tretiranje iz vazduha. Do danas više od 20.000 ha privatnih i državnih šuma je opustošeno, a direktna šteta je već sada veća od pola miliona evra. Ono što još više zabrinjava je indirektna šteta, koja se ogleda u gubitku prirasta šuma, a čije će posledice biti nemerljive

B92

04.06.2013.

Japan: STOP za GM žito

Tokio - Japan je obustavio deo uvoza američke pšenice zbog toga što je na jednoj farmi u SAD nađena genetski modifikovana verzija žita. U SAD nije odobreno korišćenje gm pšenice, ali se ona ipak našla na jednoj tamošnjoj farmi, objavilo je američko ministarstvo poljoprivrede (USDA). Katsuhiro Saka, savetnik u Ambasadi Japana u Vašingtonu, izjavio je da je Japan otkazao porudžbine pšenice sa severozapada SAD i dodao da očekuju više informacija američke vlade. Zvaničnici USDA su rekli da je tu pšenicu pre deset godina legalno testirao gigant za proizvodnju semena “Monsanto”, ali ta sorta nije odobrena. Monsanto je prestao da testira seme u Oregonu i nekoliko drugih država još 2005.

Moja farma

04.06.2013.

GMO: Monsanto odustao od Evrope

Sent Luis - Čak su i duboki korporativni džepovi Monsanta i majstori u lobiranju omanuli u Evropi gde sve više zemalja zabranjuje upotrebu njegovog GM semena. Tako je portparol Monsanta izjavio da je kontraproduktivno da se bore protiv vetrenjača. Ova odluka je doneta posle protesta koji su počeli prošle subote sa Maršom protiv Monsanta, kada su se građani 400 gradova pobunili protiv Monsanta i njegovog uticaja na vlade. Protestanti su tražili da se proizvodi koji sadrže GMO jasno označe sa etiketom tako da građani sami mogu da odluče da li će ih kupovati ili ne. Najveća Monsantova konkurencija u Evropi - Bajer, BASF i Syngenta, već su odustali od GM semena.

Moja farma

04.06.2013.

SR: Loše vreme za trešnju

Beograd - Zbog hladnog vremena, trešnje su počele da sazrevaju desetak dana kasnije nego što je to uobičajeno, pa su lošijeg kvaliteta. Iako su plodovi ranih sorti bili nešto sitniji, iz Srbije je do sada izvezeno 450 tona ovog voća. Kiša će povećati veličinu ploda kasnijih sorti, ali zbog nje, zrele trešnje u pojedinim voćnjacima pucaju. Cena trešanja ove godine dva puta je niža od prošlogodišnjih, pa se najkvalitetniji plodovi plaćaju dva evra po kilogramu. U Srbiji se godišnje proizvede oko 26.500 tona trešnje. Čak 85 odsto proizvodnje izvozi se u Rusiju, a manje količine prodajemo u Crnoj Gori, BiH i Poljskoj. Prošle godine izvoz trešnje je bio oko pet miliona evra

RTS

01.06.2013.

EU: Ne daju ”prašku šunku” Češkoj

Brisel - Češka hoće da registruje brend ”praška šunka”, ali tome se protive Slovačka, Italija, Nemačka i Austrija. Ako bi Češka uspela da registruje zaštitni znak za mesni proizvod pod nazivom ”praška šunka”, slovački proizvođači mesa bi se našli u nepovoljnom položaju, jer i oni nude proizvode poznate kao praška šunka, ali ih proizvode drugačije. Ako bi EU registrovala naziv Češkoj, proizvođači u drugim zemljama bi svoje proizvode morali da preimenuju ili bi morali da proizvode prašku šunku prema tradicionalnoj češkoj recepturi. U Češkoj se ovaj naziv koristi za šunku proizvedenu od svinjskog buta, ovalnog oblika, a još jedna specifičnost je samo sečenje šunke, koje se naziva praški rez.

Moja farma

01.06.2013.

Ješić: Neophodna decentralizacija u poljoprivredi

Novi Sad - Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić rekao je da je za uspešan razvoj poljoprivrede u Srbiji neophodna decentralizacija poslova. U razgovoru sa ambasadorom SAD Majklom Kirbijem u Novom Sadu, Ješić je istakao da istovetno subvencionisanje poljorivrede ne daje dobre rezultate. ”S obzirom na to da se poljoprivrednici u različitim regionima u Srbiji bave različitim vrstama poljoprivredne proizvodnje, vođenje istovetne politike subvencionisanja u celoj zemlji ne daje dobre rezultate”, rekao je Ješić. On je obavestio američkog ambasadora o aktivnostima pokrajinske Vlade na unapređenju poljoprivrede, kao i o ulaganjima u tu najznačajniju izvoznu granu naše zemlje.

Moja farma

01.06.2013.

Japan: Par dinja prodat za 12.000 evra

Saporo - Par dinja sorte Jubari prodato je na aukciji u Japanu za 1,6 miliona jena (12.230 evra), što je jedna od najviših suma koja ikada data za ovu voćku. Dinje sočnog, narandžastog mesa, teške 3,7 kilograma, kupio je lokalni prodavac tokom prvog dana redovne godišnje licitacije u gradu Saporo, na ostrvu Hokaido, na severu Japana. Rekord, ipak, nije oboren. Drže ga dve dinje iste sorte za koje je 2008. anonimni kupac platio 2,5 miliona jena. U zemlji u kojoj jedna jabuka može da premaši cenu od pet dolara, a korpica sa 20 trešanja čak 100 dolara, kupci su naviknuti na visoke cene voća. Jubari dinje se smatraju statusnim simbolom u Japanu, poput dobrog vina.

Moja farma

01.06.2013.

SR: Čajevi, ipak, mogu u EU

Beograd - Ministarstvo poljoprivrede razjasnilo je da će proizvođači meda i čajeva bezbedno moći da izvoze svoje proizvode u EU. Panika koja se poslednjih nedelja širila u zemlji da je u EU već stupio propis koji mora da primeni i Srbija – da med i čajevi neće moći da se prodaju i izvoze bez specijalnih skupih sertifikata, kako se ispostavilo bila je neosnovana. ”Direktiva 2004/24/EC odnosi se na tradicionalne medicinske proizvode na bazi bilja, znači da se ovde ne radi na primer o čaju ili medu sa aspekta zahteva bezbednosti i/ili kvaliteta za ljudsku upotrebu, već se odnosi na tradicionalne lekove na bazi bilja”, navode u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede.

Moja farma

01.06.2013.

BiH: LJUDINA - deli besplatno voće i povrće !!!

Tešanj - Jusuf Solo (38), poljoprivrednik, iz Jelaha voće i povrće koje prodaje spreman je uvek da podeli besplatno onima koji nemaju novca da plate. Ovaj otac troje maloletne dece, o kome priča cela BiH, mnoge je oduševio svojim postupkom.

"Pitaju me zašto dajem besplatno. Stanu ljudi pored mog štanda, gledaju, ne veruju. A nema tu ništa čudno: onome ko daje od sebe, Alah će dati 10 ili 1.000 puta više. On najbolje zna", kaže Jusuf.

On kaže da uvek pita kupce da li imaju novac, kako žive, i da je spreman da voće i povrće besplatno da svakome kome treba, a ko ne može da plati.

"I meni su ljudi pomagali. Sa nepunih 17 godina sam otišao u Rusiju, tamo radio do 2005. godine. Uz Alahovu i pomoć dobrih ljudi snašao sam se, zaradio, dobro mi je… Red je da i ja nekome pomognem", kaže Solo, navodeći da mu je želja da otvori prodavnicu u kojoj bi se roba prodavala, ali i dielila džabe.

Kurir

01.06.2013.

SR: U Pančevu i okolini grad "obrao" useve

Pančevo - U atarima sela Omoljica i Ivanovo u opštini Pančevo grad je oštetio useve a šteta se još procenjuje. Šteta je različita. Od stoprocentne do mesta gde će kukuruz moći delimično da se oporavi. Pprotivgradna odbrana je dejstvovala svim raspoloživim raketama, ali efikasnost njene odbrane je delimična.

RTV

01.06.2013.

SR: Ministarstvo: Poništiti odluku o dodeli 700 hektara crkvama

Beograd, Subotica - Ministarstvo poljoprivrede traži od subotičke lokalne samouprave da poništi odluku kojom je crkvama i verskim zajednicama na teritoriji Subotice pre šest godina dodeljeno 700 hektara zemljišta na korišćenje.

Gradonačelnik Subotice Modest Dulić je, komentarišući ovaj zahtev, rekao da će se poništavanje sporne odluke iz 2007. godine naći na narednoj sednici Gradskog veća i da će nakon toga biti upućena Skupštini grada na donošenje.

Naime, Skupština opštine Subotica 2007. godine donela je odluku po kojoj je dala na korišćenje 700 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta crkvama i verskim zajednicama do donošenja konačne odluke o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama.

Prošle godine se usvaja Zakon o restituciji i Ministarstvo poljoprivrede nalaže da se to zemljište uvrsti u program izdavanja.

Crkve i verske zajednice, smatrajući da im se time oduzima zemljište, pokreću tužbu protiv grada, a nadležni sud stavlja zabranu gradu i državi na raspolaganje tim zemljištem, sve na osnovu odluke iz 2007, a spor još uvek nije završen.

Javno pravobranilaštvo u martu ove godine obaveštava Skupštinu grada da je odluka iz 2007. godine nezakonita i preporučuje da se ona poništi tamo gde je i doneta - preko veća, na Skupštini.

Kancelarija za poljoprivredno zemljište priprema takav dokument i dostavlja ga Gradskom veću na usvajanje i upućivanje Skupštini grada. U međuvremenu, predstavnici crkava i verskih zajednica upućuju saopštenje javnosti u kojem protestuju protiv ovakve odluke i pozivaju odbornike Skupštine da ne glasaju za ovu odluku.

Međutim, Gradsko veće, sa šest glasova za i tri protiv, izglasava skidanje ove tačke sa dnevnog reda sednice Skupštine grada i upućuje Ministarstvu poljoprivrede dopis u kojem zahtevaju od ministarstva, koje po zakonu upravlja i raspolaže poljoprivrednim zemljištem, mišljenje po pitanju sporne odluke iz 2007. godine.

Iz Uprave za poljoprivredno zemljište je odgovoreno da će Ministarstvo tražiti poništavanje sporne odluke.

"Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u pogledu odluke iz 2007. godine koju je donela Skupština opštine Subotica o ustupanju na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini institucijama, crkvama i verskim zajednicama, traži od lokalne samouprave da postupi u skladu sa preporukom Javnog pravobranilaštva iz marta 2013. godine i poništi spornu odluku", navodi se u odgovoru iz pres službe Ministarstva poljoprivrede.

RTV

30.05.2013.

SR: Produžen rok za kupovinu regresiranog goriva za prolećne radove

Beograd - Na predlog Ministarstva poljoprivrede izmenom Pravilnika o uslovima, načinu i obrascima zahteva za ostvarivanje prava na regres za gorivo, rok za kupovinu goriva za prolećne radove produžen je do 15. juna. Rok za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na regresirano gorivo za prolećne radove produžen je do 15. jula, kako bi svi registrovani komercijalni poljoprivredni proizvođači ostvarili svoje pravo i blagovremeno završili planirane prolećne radove u poljoprivredi.

Ministarstvo poljoprivrede

29.05.2013.

SR: Na Poljoprivrednom sajmu prodata 73.121 ulaznica

Novi Sad - Generalni direktor Novosadskog sajma Dragan Lukač zadovoljan je ovogodišnjim Poljoprivrednim sajmom. Na konferenciji za novinare, on je rekao, da su ove godine na otorenom prostoru izdali za 6% više prostora a za 10% je više prodatog prostora u halama. Organizator je prvi put izašao sa tačnim brojem predatih ulaznica, tačno 73.121 ulaznica. Lukač tvrdi da je i to povećanje od 11% u odnosu na lane. Najposećeniji dan je bila nedelja, a na tzv. "Porodični dan" sajam je posetilo više od 18.000 posetilaca.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

28.05.2013.

SR: Nema kupca - stao izvoz kukuruza

Novi Sad - Direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin smatra da je cena kukuruza u Srbiji od 180,18 evra po toni neočekivana i da je 21. maja bila i niža – 178 evra po toni.

- Ova aktuelna cena kukuruza je bila još 8. marta 2013. godine, a pre toga 5. jula 2012. godine. Ove pomenute cene su najniže i u regionu i na svetskim berzama. U Hrvatskoj je cena kukuruza 210 evra po toni. Imamo manju cenu za više od 10 odsto i u odnosu na berze u Čikagu i Budimpešti i znatno niže u odnosu na berzu u Parizu, kaže Galetin za „AgroServis”.

Po oceni ovog poznavaoca tržišta žitarica u svetu, kod nas je došlo do potpunog zastoja u izvozu, a u domaćem prometu se kukuruz kupuje uz dužu proceduru provere kvaliteta i na manje količine.

- Čim nema izvoza iz Srbije, nema kupaca. Da li će ova cena nešto pomeriti na tržištu, znaće se za par dana – kaže Galetin.

Prognoza da će cena kukuruza u avgustu porasti, niko ne može sa sigurnošću potvrditi, iako je prošlogodišnji rod bio mali, ali pojedini analitičari kažu da našu poljoprivredu prati nelikvidnost, što se naročito vidi u potražnji mnogih inputa i da pouzdane prognoze nisu moguće.

Agrosevis

28.05.2013.

SR: "Bikara" za primer

Vrbas - Oko 300 farmera s područja Bačke i Banata, okupljenih u Udruženju odgajivača ovaca i koza ”Bikara”, tržištu će isporučiti ove godine 15.000 jagnjadi i jaradi, pola miliona litara mleka, više od 50 tona raznih mlečnih proizvoda i prerađevina od mesa. Njihov proizvodni učinak, kažu, mogao bi da bude veći kada bi država sistemskim rešenjima obezbedila stalni podsticaj razvoja ovčarstva i kozarstva. Ipak, Vladimir Kankaraš, predsednik udruženja, kaže da ove dve grane stočarstva poslednjih godina beleže zavidan uspon. Tako je u protekle tri godine na području koje pokriva udruženje ”Bikara” podignuto tridesetak savremenih farmi ovaca i koza sa stadima od 50 do 100 i više grla.

Politika

28.05.2013.

SR: Golubović: Paori zadovoljni subvencijama

Novi Sad - U izjavi za Tanjug, državni sekretar Danilo Golubović je rekao da smatr da su poljoprivrednici u Srbiji zadovoljni subvencijama.“Ja sam skoro 30 godina u poljoprivredi i činjenica je da naši farmeri uvek kukaju, oni su dovoljno pametni da ne žele da kažu da je nešto dovoljno dobro jer se plaše da bi subvencije mogle da se smanje. U nekim internim razgovorima zaključio sam da su oni zadovoljni, da vide da se ide napred, da se politika sve više eliminiše iz agrara i da sve veću ulogu ima struka”, istakao je Golubović. Kako je ukazao, poljoprivrednici su prepoznali iskren stav ministarstva i mere koje su donete u razgovorima s njima, što, smatra on, dokazuje i izrada strategije poljoprivrede od 2014. do 2024., u kojoj je angažovano više od 200 ljudi od poljoprivrednih proizvođača do stručnjaka sa fakulteta.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

21.05.2013.

SR: Kostić predlaže stvaranje srpsko-hrvatskog giganta

Novi Sad - Miodrag Kostić, vlasnik MK grupe, smatra da je nužno udruživanje kompanija u regionu. On je predstavio svoju sliku zajedničke kompanije Agrokora, MK grupe, Atlantica, Nektara i Podravke koja bi se zvala AMANP. Za zajedničku kompaniju, koja bi imala oko sedam milijardi evra prihoda i imala jednu upravu, vladao bi, tvrdi Kostić, neviđen interes, a to ne bi bio samo zbir jednostavnih brojeva, nego multiplikator. ”Ako se na vreme ne opametimo, bićemo samo gledaoci na velikoj evropskoj utakmici”, poručio je Kostić. Inače Kostić je rekao i da je njegova kompanija spremna da privatizuje hrvatske hotele čim se ukaže prilika i dodao da isto važi i za hrvatske šećerane.

Moja farma

21.05.2013.

SNS: Tornado Ješić tera investitore

Beograd - Srpska napredna stranka kritikovala je juče vojvođanskog sekretara za poljoprivredu Gorana Ješića ocenivši da svojim izjavama otežava dolazak stranih investitora. “Ovaj dokazani rasturač srpske poljoprivrede latio se novog posla i ulaže maksimalne napore, ovog puta da državu zaštiti od stranih investicija. Jer, ko bi to bolje znao od DS i Gorana Ješića”, navodi se u saopštenju SNS povodom njegove izjave da će učiniti sve da država ne otuđi državno poljoprivredno zemljište. SNS je navela da je Ješić “izgleda zaboravio da je prošlo vreme Demokratske stranke, kada je jedan čovek donosio sve odluke u državi, i to samo u svoju korist, i u korist svoje stranke”.

Moja farma

21.05.2013.

Ješić: Mali farmeri pre Al Dahre

Novi Sad - Vojvođanski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić izjavio je da će učiniti sve da država ne otuđi državno poljoprivredno zemljište. On je na skupu posvećenom finansiranju projekata u agrobiznisu rekao da je državno zemljište trenutno najveći razvojni resurs Srbije. “Mi više verujemo u male farmere nego u Al Dahru, PIK Bečej ili PKB”, rekao je Ješić i ocenio da će, ako država bude otuđila državno poljoprivredno zemljište, doći do ukrupnjavanja poseda od strane pojedinaca. Prema njegovim rečima, država bi trebala da kroz bespovratna sredstva omogući malim farmerima da postanu srednji, a srednjima da postanu veliki proizvodjači.

Moja farma

21.05.2013.

SR: Protiv štetočina SMS alarmom

Novi Sad - Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić predstavio je novi servis u okviru Prognozno-izveštajne službe, namenjen poljoprivrednicima. Sekretarijat je u taj projekat do sada uložio približno 330 miliona dinara budžetskih sredstava. ”U ovom trenutku imamo 2.000 korisnika softvera, a vrlo brzo će to, nakon sajma, biti već nekoliko desetina hiljada, kada potencijalni korisnici prođu potrebnu proceduru za korišćenje novouspostavljenog SMS servisa. SMS komunikacija je inače najbolji vid komunikacije ranog upozoravanja, koji ova služba radi. S opštinama koje nemaju razvijenu bazu svojih poljoprivrednih proizvođača, pokušavamo i dalje da radimo na tom pitanju”, rekao je Ješić.

Moja farma

21.05.2013.

SR: Ministarstvo: Srpske jabuke ne sadrže višak pesticida

Beograd - Ni jedna pošiljka svežeg voća i povrća, pa ni jabuka, nije vraćena Srbiji u 2013., kažu u Ministarstvu poljoprivrede povodom navoda da su u srpskim jabukama izvezenim u Rusiju nađene povećane količine pesticida. Fitosanitarna inspekcija je ove godine uzorkovala konzumne jabuke različitih sorti u hladnjačama kod skladištara i proizvođača na prisustvo ostataka sredstava za zaštitu bilja. Dobijeni rezultati analiza pokazali su da je sadržaj ostataka pesticida u skladu sa važećim pravilnikom. Na osnovu podataka granične fitosanitarne inspekcije i fitosanitarne inspekcije za bezbednost hrane, nijedna pošiljka svežih proizvoda nije vraćena u našu zemlju, ponovili su u ministrastvu.

Moja farma

21.05.2013.

EU: Bolja kontrola hrane od njive do trpeze

Brisel - Evropska komisija usvojila je paket mera čiji je cilj da se unaprede zdravstveni i bezbednosni standardi u poljoprivredno-prehrambenom lancu, odnosno “od njive do trpeze”. Predložene su nenajavljene inspekcije u prehrambenim kompanijama i oštrije kazne za one koji na etiketi proizvoda napišu jedno a u hranu stave drugo. Bezbednost hrane ključna je za poverenje potrošača i održivost proizvodnje. Cilj predloženog paketa zakona je i da se spreči širenje zaraznih bolesti životinja i štetočina na evropskim kulturama a njime se “odgovara” i na pozive za jednostavnijom i “pametnijom” regulativom sa manje administrativnih prepreka.

EurActiv

21.05.2013.

SR: Čačak stimuliše proizvođače krompira

Čačak - Čačanska Fabrika čipsa obnovila je proizvodnju što će pomoći i proizvođačima krompira sa padina Kablara da prodaju svoj proizvod. Posle obnavljanja proizvodnje u čačanskoj

Fabrici čipsa, povećana je ponuda krompira za preradu poljoprivrednika sa padina Kablara, iz sela Rošci, Vrnčani i Jančići. I lokalna samouprava stimuliše proizvođače da ugovore isporuku krompira sa Fabrikom čipsa. Grad Čačak odlučio je da proizvođačima krompira za Fabriku čipsa, pomogne na taj način što će sa tri miliona dinara finansirati nabavku semenskog materijala. Kooperanti ZZ “Kablar”, koja bez prekida radi više od 100 godina, ranije su prosečno godišnje čačanskoj Čipsari isporučivali 400 vagona krompira.

Moja farma

16.05.2013.

SAD: Umesto mira, krče put za GMO

Vašington - Američke diplomate agresivno su lobirale za GM hranu kako bi otvorile prostor za nju širom sveta, pokazuje analiza “procurelih” depeša. Grupa Food and Water Watch analizirala je oko 900 diplomatskih dokumenata koje je pre dve godine objavio Vikiliks i ustanovila “brižljivo uokvirenu kampanju za razbijanje otpora prema GM proizvodima u Evropi”, čime se, na kraju, pre svega pomagalo velikim američkim kompanijama i poljoprivrednom biznisu u SAD. Od 900 pregledanih dokumenata u 7% se spominju određene kompanije, a u čak 6% direktno Monsanto. Ističe se i podatak da je ova vrsta “korporativne diplomatije” bila dvostruko učestalija od diplomatskih napora za pomoć u hrani.

B92

16.05.2013.

BiH: Najezda gubara u RS

Banja Luka - Na području Republike Srpske oko 80.000 ha šuma nalazi se pod napadom insekta gubara, od čega je oko 21.000 ha pod veoma jakom najezdom ove štetočine. Kada je reč o najavljenom aviotretiranju šumskih površina napadnutih gubarima na području opština Banjaluka, Čelinac, Laktaši i Gradiška, šef Koordinacionog tima za suzbijanje gubara Ministarstva poljoprivrede RS Zoran Stanivuković potvrdio je da ono zvanično počelo juče na ovom prostoru, prvi put nakon 1967. kada je bila velika gradacija gubara na nekoliko miliona hektara na području bivše Jugoslavije. Ministarstvo je, u skladu sa raspoloživim finansijskim sredstvima, odlučilo da se aviotretiranje vrši na oko 6.000 ha šume.

Moja farma

16.05.2013.

SR: Žilogriz pustoši voćnjake na jugu Srbije

Prokuplje - Iako je voće u topličkom kraju ovog proleća dobro ponelo, voćari strepe zbog larvi insekata koje suše zdrava stabla višanja i šljiva, pustošeći voćnjake, koji su do prošle godine obilno rađali. Voćari iz podjastrebačkog sela Bajčinca, u opštini Prokuplje, kažu da su ovog proleća brojni zasadi višanja u njihovom kraju stradali. Takav problem voćari do sada nisu imali, a stručnjaci kažu da je uzročnik štetočina pod imenom žilogriz, čije širenje ove godine, na jugu Srbije, poprima epidemijske razmere. Ako izostane hitno i sveobuhvatno delovanje protiv žilogriza, stručnjaci strahuju da bi se o Srbiji veoma brzo moglo govoriti kao o zemlji, gde je nekada uspevalo voće.

RTS

15.05.2013.

SR: Sačekati sa odlukom o presejavanju soje

Novi Sad - Ratari sa proizvodnjom soje ove godine baš nemaju sreće. Kada su imali nameru da seju ovu uljaricu na tržištu nije bilo dovoljno kvalitetnog semena, pa je posejano manje od 100.000 hektara. Međutim, deo posejane soje je oštećen od grada 11. maja. Šta će biti sa oštećenim poljima soje znaće se za par dana. Iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada savetuju ratare da ne žure sa presejavanjem. U toj poruci se još kaže:

„Rana pojava grada oštetila je i soju, koja je trenutno u fazi prvog troperog lista. Soja ima veliku moć regeneracije, tako da treba biti veoma oprezan prilikom donošenja odluke o prejesavanju. Preporuka je da se u narednih nekoliko dana obiđu parcele i da se prati proces regeneracije biljaka.

Regeneracija počinje na nodoijama ispod mehaničkog oštećenja, gde se mogu uočiti počeci formiranja bočnih grana. Do regeneracije neće doći ako su biljke oštećene ispod kotiledona. Na parcelama gde se usev neće presejavati potrebno je obaviti međurednu kultivaciju kako bi se izbalasirao vodno-vazdušni režim u zemljištu, čim to vremenski uslovi dozvole. U slučaju da je potrebno obaviti presejavanje, Institut za ratarstvo i povrtarstvo raspoloaže dovoljnim količinama semena ranih sorti soje koje su pogodne za kasnije rokove setve. Još uvek se mogu sejati sorte Valjevka i Galina iz nulte grupe zrenja, kao i vrlo rane sorte Fortuna, Merkur, Tajfun i Virtus.”

Površina pod sojom 2010. godine je bilo 170.255 hektara, 2011. godine je bilo 165.253 hektara, a prošle godine 162.714 hektara. Ostvareni prinos se kretao od 1.725 kg/ha (2012. godine) do 3.177 kg/ha (2010. godine).

Agrosevis

13.05.2013.

SR: Grad naneo ogromne štete usevima u Južnobačkom okrugu

Ruski Krstur - U jakom nevremenu, praćenom gradom, u Južnobačkom okrugu najviše je stradalo Despotovo, ali su posledice leda vidljive i u Bačkoj Palanci i okolnim mestima, a grad je ojadio Kulu, Ruski Krstur i naselje Kulpin kod Novog Sada.

Procena ukupne pričinjene štete očekuje se u narednim danima, a kako prenosi RTV Vojvodine, prema nezvaničnim informacijama timovi protivgradne odbrane dejstvovali su u celom okrugu, ali je, kako se navodi, zbog nedovoljnog broja ispaljenih raketa na nekim mestima efekat izostao. Na teritoriji Bačke Palanke pod vodom je ostao veliki deo njiva, u Kulpinu je grad dostizao veličinu golubijeg jajeta, dok je u nekim delovima atara bio i znatno krupniji, a vetar je lomio grane i čupao drveće, dok je u Kuli grad padao u dva dva talasa, nanoseći ogromne štene usevima.

Nevreme nije zaobišlo ni Ruski Krstur gde je grad na usevima načinio veću štetu i od one koja je naneta njivama u kulskom ataru, tako da je sa izuzetkom Vrbasa skoro ceo Južnobački okrug bio na meti nevremena koje paori odavno ne pamte.

Dnevnik

13.05.2013.

SR: Saveti SMS porukama

Prijepolje - U Prijepolju je promovisan projekat ”Prognozno izveštajni sistem u poljoprivredi prekograničnog regiona“ koji se finansira iz sredstava Evropske unije, a koji realizuje Federalni

zavod za poljoprivredu iz Sarajeva i Poljoprivredna i savetodavna stručna služba iz Užica, uz partnersku podršku Regionalne razvojne agencije ”Zlatibor“ u okviru saradnje između Srbije i Bosne i Hercegovine. Cilj projekta je uspostavljanje inovativnog koncepta integrisane poljoprivredne proizvodnje zasnovane na prenosu znanja i iskustva u korišćenju informativnih tehnologija za prognoziranje i izveštavanje poljoprivrednih proizvođača o meteorološkim uslovima u lokalnoj oblasti.

Moja farma

09.05.2013.

Kina: Otkriveno 20.000 tona lažno deklarisanog mesa

Peking - Više od 900 osoba uhapšeno je u Kini zbog prodaje lažno deklarisanog ili zaraženog mesa u poslednja tri meseca, saopštili su državni mediji. Otkriveno je čak 400 slučajeva prevare sa mesom, a zaplenjeno je više od 20.000 tona lažno deklarisanog mesa. Izveštaj objavljen u petak poslednji je u nizu vesti o kršenju standarda bezbednosti hrane u Kini. Među primerima kršenja standarda navedeno je i korišćenje hidrogena u obradi kokošjih kandži i ubrizgavanje vode u meso kako bi se povećala njegova težina. Državna agencija Xinhua izvestila je da su hapšenja deo nacionalne akcije koja će se sada fokusirati na mlečne proizvode.

Moja farma

09.05.2013.

Hrvatska: Uzbuna u prehrambenoj industriji

Zagreb - Ukidanjem carina na hranu iz EU od 10 do 40%, trgovci će police napuniti jeftinijom uvoznom robom. S druge strane hrvatska prehrambena industrija nema prostora za spuštanje cena da bi zadržali tržište. Trgovački lanci u vlasništvu kompanija iz EU ušli su u oštru kampanju za privlačenje kupaca jeftinijom uvoznom robom pa poznavaoci prilika očekuju pomor hrvatskih kompanija u poljoprivredno prehrambenoj industriji, pogotovu u proizvodnji mesa, mesnih prerađevina, brašna, ulja, vina, šećera. U trgovini igru zasad vode nemački i austrijski lanci Lidl, Kaufland i Interspar, dok se domaći lanci Konzum, Plodine i NTL još ne istrčavaju i “protivnapad” čuvaju za leto i jesen.

Večernji list

09.05.2013.

SR: PKB gradi još jednu farmu

Beograd - Poljoprivredna korporacija Beograd vrlo brzo će započeti izgradnju još jedne nove, savremene farme muznih krava u Padinskoj skeli. U nju će biti uloženo oko 10 miliona evra, izjavila je potparol PKB Vesna Gajić. PKB je krajem prošle godine na gazdinstvu Partizanski prelaz otvorio jednu od najsavremenijih farmi u Evropi, a vrednost te investicije takođe je iznosila 10 miliona evra. Gajić je istakla da će ovom dinamikom biti ispunjen zacrtani cilj da PKB do 2015. godine ima četiri nove moderne farme. Broj grla na farmi na gazdinstvu Partizanski prelaz iznosi oko 800 i svakodnevno se uvećava, a planirano je da u ukupno četiri farme bude smešteno 2.400 grla.

Moja farma

09.05.2013.

SR: Mahunarke sve interesanije

Novi Sad - Sve veći zahtevi prehrambene industrije za sojom, pasuljem i graškom, kao i stočarstva za lucerkom tim kulturama daje novu perspektivu. Unapređenje njihove proizvodnje u naredna dva dana biće tema razgovora u Novosadskom Hotelu "Park" na Prvoj konferenciji Međunarodnog društva za mahunarke. O značaju skupa govori i činjenica da će više od 200 učesnika iz 40 zemalja predstaviti najznačajnija saznanja o unapređenju proizvodnje tih useva.

Đorđe Simović, RTV

09.05.2013.

SR: Srbija treba da zadrži imidž zemlje bez GMO

Beograd - Srbija treba da zadrži sadašnje propise i imidž zemlje bez genetski modifikovanih organizama, što će nam omogućiti i bolju poziciju na izvoznim tržištima. “Treba prepustiti velikima (EU i SAD) da se dogovore oko ”svih tih novih tehnologija”, a mi ne treba da žurimo”, izjavio je sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Milan Prostran. On smatra da po tom pitanju moramo više da konsultujemo pre svega naše naučnike koji se bave genetskim inženjeringom i molekularnom biologijom. Prostran je primetio da se “tek po neko od njih oglasio u našoj javnosti u poslednjih par meseci, ali u svakom slučaju, treba i njihov stav saslušati”.

Moja farma

25.04.2013.

Hrvatska: Odbrana terana pred sudom EU

Zagreb - Spor Hrvatske i Slovenije oko terana možda će na kraju rešavati evropski sud: tu opciju u hrvatskom Ministarstvu poljoprivrede još uvek ne žele službeno potvrditi, ali sagovornici iz privrednih krugova ne isključuju mogućnost da će se oko terana voditi i sudska bitka. ”Ministarstvo poljoprivrede razmotriće sve mogućnosti koje su na raspolaganju i preduzeće sve što je potrebno da bi se zaštitila proizvodnja vina”, odgovorili su juče iz Ministarstva poljoprivrede. Evropski sud je već odlučivao o vinskim sporovima između Mađarske i Italije oko vina pod nazivom tokaj, presudivši u tom slučaju u korist Mađarske, koja je dobila pravo da jedina koristi taj naziv za svoje vino.

Moja farma

22.04.2013.

Hrvatska: Kako su podsticaji uništili seljake

Zagreb - Glavna preokupacija hrvatskog seljaka u poslednje vreme je traženje odgovora na pitanja: Kad će ti podsticaj i subvencije? Koji su uslovi za dobijanje potsticaja? Kako popuniti komplikovanu dokumentaciju za podsticaje? Što ne valja u toj slici? Zaista je zabrinjavajuće da seljaci u Hrvatskoj danas više vremena provode po agencijama, ministarstvima i forumima tražeći upute kako doći do novca iz budžeta, ali i blokirajući ulice na naznake da će podsticaji biti smanjeni, umesto da razmišljaju kako da ga zarade prodajom vlastitog proizvoda i vreme utroše na traženje odgovora na pitanja: šta se isplati proizvoditi?

Jutarnji list

22.04.2013.

SR: Analize hrane: Novac nema ko da vrati

Beograd - Zakon o bezbednosti hrane propisuje da država refundira troškove analiza i superanaliza hrane, ukoliko su uzorci ispravni. U praksi, tvrde privrednici, povraćaj novca niko ne traži. Od Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede, saznajemo da je od 2009. godine do danas podnet samo jedan takav zahtev, a i on je - odbijen. U Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj NALED, smatraju da su uvoznici hrane i sirovina u prehrambenoj industriji tako suočeni sa skrivenim parafiskalnim nametom na granici. U Uniji poslodavaca objašnjavaju da se sa istom situacijom susreću i trgovci. I njima bi, ukoliko su uzorci analiza ispravni, država trebalo da nadoknadi trošak.

Novosti

22.04.2013.

Rusija: Velike investicije u ribarstvo

Moskva - Rusija će u razvoj ribarstva do 2020. godine uložiti 1,4 milijarde dolara, najavljeno je na sajtu ruske vlade. Novac će biti uložen kroz povoljne pozajmice i subvencije proizvođačima, sa ciljem da se proizvodnja ribe udvostruči u narednih sedam godina. Proizvodnja ribe u Rusiji beleži značajan rast sa 134.000 tona u 2011. na projektovanih 200.000 tona u ovoj godini. Stručnjaci procenjuju da bi proizvodnja ribe u do 2020. mogla da dostigne i više od 400.000 tona. Vlada se sprema da u maju promeni Zakon o ribarstvu koji bi trebalo da znatno pomogne ispunjenju zacrtanog cilja.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

22.04.2013.

SR: Država tuži PKB

Zrenjanin - Republičko javno pravobranilaštvo, Odelenje u Zrenjaninu dostavilo je Privrednom sudu u Zrenjaninu tužbu protiv Poljoprivredne Korporacije Beograd AD,Padinska skela – u restruktuiranju, radi predaje poseda i naknade štete.

Kako se u tužbi navodi, ni nakon prestanka prava korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, kao ni nakon opomene pred tužbom, PKB nije predala poljoprivredno zemljište Ministarstvu poljoprivrede koje je po Zakonu ovlašćeno i zaduženo za zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta kao dobra od opšteg interesa. Republičko javno pravobarnilaštvo predložilo je Privrednom sudu u Zrenjaninu da donese privremenu meru zabrane ulaska PKB-a na parcele poljoprivrednog zemljišta, svojim ili angažovanim radnicima i poljoprivrednom mehanizacijom, obrađivanja i korišćenja zemlje na bilo koji način, do okončanja parnice.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

18.04.2013.

EU: Tvorci ovce Doli napravili gm prase

Edinburg - “Prase 26”, koje je pre četiri meseca ugledalo svetlo dana na Institutu “Roslin” u Edinburgu (gde je rođena i ovca “Doli”), prva je životinja nastala metodom “korigovanja gena”. “Korigovanje gena” je jednostavan i precizan proces, u okviru koga se “iseca” deo DNK životinje, a zatim u njega ubacuje novi genetski materijal, čime se zapravo menja jedno od tri milijarde “slova” koja čine genom. Proces toliko liči na prirodnu genetsku mutaciju da bi na osnovu analize DNK životinje bilo nemoguće utvrditi da li je veštački modifikovan. “Prase 26” je stvoreno sa genom koji ga čini otpornim na afričku svinjsku groznicu, virus koji ubija evropske svinje 24 sata nakon infekcije.

Blic

18.04.2013.

EU: Tovno govedarstvo u velikoj krizi

Brisel - Katastrofalna situacija u sektoru govedine u EU Asocijacije evropskih farmera (Copa) i zadruga (Cogeca) upozoravaju da je situacija u sektoru goveđeg mesa u EU katastrofalna i pozivaju na akciju. Generalni sekretar Copa-Cogeca, Pekka Pesonen ističe da proizvodnja goveđeg mesa u EU više nije profitabilna. Slabi prihodi sa tržišta produbljuju krizu.”Od vitalne je važnosti da se donesu političke odluke koje će zaštititi proizvodnju i sačuvati budućnost sektora”, navodi Pesonen. Piere Chevalier, predsednik radne grupe EU za goveđe meso, rekao je u Briselu da je situacija u sektoru veoma teška zbog loših vremenskih uslova - kasne zime, velikih kiša - u nekoliko zemalja članica, što otežava snabdevanje stočnom hranom.

Agrarije

18.04.2013.

SR: Inspekcija povukla 155 tona namirnica

Beograd - Većina građana Srbije skoro polovinu mesečnih prihoda troši na hranu, ali uprkos tome u smeću završe tone namirnica. U poslednjih godinu dana, Veterinarska i Poljoprivredna inspekcija je sa rafova povukla više od 155 tona namirnica, zbog raznih nepravilnosti. Zato što nisu bezbedne za ljudsku ishranu, veterinarski inspektori su za 12 meseci iz prodaje povukli više od 35 tona svežeg mesa i mesnih prerađevina. Sumnjivo je bilo i oko pet tona mleka, a naročito mlečnih proizvoda. Zbog velikog rizika, uklonjeno je i oko osam tona ribe i ribljih proizvoda, raznih konzervi, 90.000 komada jaja, 60 kg meda i oko četiri tone ostalih prehrambenih proizvoda.

Moja farma

18.04.2013.

SR: Kako registrovati prskalice i tanjirače

Beograd - Poslanik Saveza vojvođanskih Mađara Arpad Fremond zatražio je da se nađe rešenje za problem poljoprivrednih proizvođača koji, kako je rekao, često moraju da plaćaju kazne, jer njihove motorne priključne mašine za poljoprivrednu proizvodnju nisu registrovane. Saobraćajni policajci, kako je rekao Fremond na sednici Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije, neretko pišu kazne poljoprivrednicima, beleže kaznene poene, pa i oduzimaju dozvole na tri meseca, jer njihove priključne mašine nisu registrovane pre svega zato što ne mogu da prođu tehnički pregled, zbog čega je zatražio da se razmotri Pravilnik o registraciji tih mašina.

Moja farma

18.04.2013.

SR: Opet sezonu dočekujemo sa malo raketa

Beograd - Srbija nije u potpunosti spremna za protivgradnu sezonu jer trenutno raspolaže sa tri rakete po protivgradnom mestu, što je četiri puta manje od optimalnog broja, izavio je načelnik Sektora MUP-a Srbije za vanredne situacije Predrag Marić. “Glavni razlog malog broja raketa je nedostatak novca, ali u toku je nabavka jedne količine raketa u vrednosti od 120 miliona dinara, kako bi na svaki od 3.000 strelaca raspolagao sa po šest raketa”, kazao je Marić povodom početka sezone protivgradne zaštite koja traje do 15. oktobra. On je dodao da će, nakon te nabavke, “biti dovoljno raketa za prvi talas nepogoda i gradonosnih oblaka, ali ne i za duži vremenski period”.

Moja farma

18.04.2013.

SR: ”Al Dahri” 4.200 hektara vojnih njiva

Bačka Palanka - Od iduće godine kompanija ”Al Dahra“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, a na osnovu potpisanog Međudržavnog sporazuma o privrednoj saradnji Srbije i Emirata, između ostalog, i u Bačkopalanačkoj opštini pokrenuće biznis. Ova kompanija treba da preuzme oranice Vojne ustanove ”Morović“ - pogon ”Karađorđevo“ i akcionarskog društva ”Jadran“ iz Nove Gajdobre. Aleksandar Đedovac, predsednik opštine Bačka Palanka medijima je saopštio da su nadležni radili svoj deo posla, odnosno da je izvršeno razgraničenje oranica sa susednim njivama Zemljoradničke zadruge ”Lovrenac“ iz Mladenova i Zadruge ”Ogledna stanica“ u Obrovcu. Na taj način ”Al Dahra“ treba da zasnuje intenzivnu proizvodnju na 3.660 hektara vojnih oranica i 550 hektara AD ”Jadran“. Ovde je najavljeno da će u prvoj fazi biti izgrađeni sistemi za navodnjavanje, a u drugoj fazi u Bačkoj Palanci trebala bi da bude izgrađena fabrika za preradu lucerke. Takođe, najavljuje se da kompanija iz Emirata ima nameru da ulaže i u druge programe, pa i u turizam i to u opštinama Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac. Ovde korist od nadolazećeg investitora vide u otvaranju nekoliko stotina novih radnih mesta, a procenjuje se da će korist imati i oko 5.000 poljoprivrednih gazdinstava sa kojima će ”Al Dahra“, kako se planira, uspostaviti kooperativne odnose. Saopšteno je, da će poljoprivrednicima biti dostupni povoljni krediti za proizvodnju, ali i kupovinu sistema za navodnjavanje i mehanizaciju i, kako se tvrdi, sa kamatom od 1,5 odsto. Za sada Sporazum sa partnerom iz Emirata predviđa preuzimanje oranica što znači da lovište, šume i poznata Ergela ostaju u sastavu Vojne ustanove ”Morović“.

Dnevnik

15.04.2013.

SR: Požeška zadruga primer za izvoz

Požega - Zemljoradnička zadruga “Blagaja” iz Požege obezbedila je plasman organske paprike i paradajiza na evropsko tržište. Direktor zemljoradničke zadruge “Blagaja” Željko Adžić, koji je na njenom čelu manje od godinu dana, kaže da je ključno bilo prepoznavanje činjenice da je proizvodnja organske hrane budućnost poljoprivrede u Srbiji. “Na Sajmu u Ninbergu u februaru potpisali smo ugovor sa Nemačkom, uz prisustvo naseg Ministarstva poljoprivrede, o izvozu po 500 tona paprike i paradajza. Međutim ove sezone nećemo moći da isporučimo sve količine, već samo 300 tona paradajiza i 100 tona paprike, jer nije lako naći proizvođače”, kaže Adžić.

Moja farma

15.04.2013.

SR: Traktori iz Novog Sada idu za Evropu

Novi Sad - Traktori iz Srbije, napravljeni u saradnji s najvećim kineskim proizvođačem YTO, spremni su za Evropu. Krenuće iz pogona novosadske kompanije ”Agrovojvodina-mehanizacija”, gde se uveliko proizvode, a prvi ugovor sa kupcima iz zemalja EU trebalo bi da bude sklopljen na jesen. Očekuje se da će iz pogona u Novom Sadu na tržište EU godišnje ići oko 500 traktora. Naime, ”Agrovojvodina-mehanizacija” dobila je od evropskih setrifikacionih kuća zeleno svetlo za izvoz, što znači da je uspela da za svoje proizvode – traktore YTO, dobije sve potrebne sertifikate, odnosno potvrdu da te mašine zadovoljavaju uslove najzahtevnijeg svetskog tržišta.

Dnevnik

15.04.2013.

SR: Setva skuplja, para nema, a milion hektara čeka

Novi Sad - Poljoprivrednici su ugrabili prve sunčane dane i konačno, doduše kako ko i kako gde, počeli setvu. To zaparavo i nije sam start velikog prolećnog posla s obzirom na to da je nešto semena šećerne repe već bačeno u njive, ali je ratare nakon nekoliko desetina hektara omelo ružno vreme te su s nestrljenjem čekali da se zemlja prosuši. Sudeći po vremenskoj prognozi, ove nedelje bi setva trebalo da se intenzivira, a bila brza ili ne, koštaće papreno: svi inputi za setvu jarih useva ovog proleća skuplji su nego lane. Po podacima Zadružnog saveza Vojvodine, seme kukuruza ovog proleća košta od 8.151 dinar do 14.696 po setvenoj jedinici, što je 20 do 25% više nego prošle godine.

Dnevnik

13.04.2013.

SR: PKB-u upućena opomena pred tužbu

Beograd - Republičko javno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zrenjaninu, uputilo je Poljoprivrednoj korporaciji Beograd opomenu pred tužbu, jer ni nakon prestanka prava korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini do danas, nije predala poljoprivredno zemljište Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koje je po Zakonu ovlašćeno i zaduženo za zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta kao dobra od opšteg interesa.

Kako se u opomeni navodi, PKB-u preti i podnošenje niza tužbi za naknadu štete zbog izgubljene dobiti.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

11.04.2013.

Makedonija: Ne ograničavamo uvoz srpske pšenice i brašna

Skoplje - Uvoz brašna i pšenice iz Srbije u Makedoniju nije ograničen i realizuje se svakog dana, a kontrola uvezene robe je u saglasnosti sa primenom evropskih standarda, saopštilo je juče makedonsko Ministarstvo poljoprivrede. Reakcija je usledila nakon optužbe koje su se pojavile u beogradskim medijima od strane pojedinih srpskih kompanija i ministra trgovine Rasima Ljajića da makedonske vlasti naknadno

uvode različite propise kojima ne dozvoljavaju uvoz brašna i pšenice iz Srbije, kršeči CEFTA sporazum. “Da bi se osigurali da se poštuju standardi radi se kontrola podataka koji su dati u dokumentu koji prati proizvod. Ovo je uobičajena praksa”, naglašavaju u makedonskom ministarstvu.

Moja farma

11.04.2013.

SR: Dnavnik: Francuzi kupuju u Žablju i Crvenki, a ne Kostić

Novi Sad - Dnevnik piše da će šećerane u Žablju i Crvenki biti prodate francuskoj kompaniji Kristal union. MK grupa Miodraga Kostića je dosad važila za najozbiljnijeg takmaca u igri za te fabrike. Kostić je, podsetimo, namerio da kupi celu grčku industriju šećera Helenik šugar, u čijem su sastavu i šećerane Šajkaška u Žablju i Crvenka, ali nije prošao na tenderu. Bolja ponuda, naime, stigla je od Francuza, pa i od takmaca iz Poljske Krajonja Spolka cukronja. Ugovor sa Kristal unionom Grci već vide kao gotovu stvar, na koju tačka treba da se stavi krajem aprila, međutim, upućeni kažu da ipak nije sve završeno i da će pregovora o ceni i svemu ostalom još biti.

Dnevnik

11.04.2013.

Francuska: Košnice na vrhu parlamenta

Pariz - Sa krova francuske skupštine uskoro će se čuti zujanje pčela iz tri velike košnice koje su tu postavljene ove nedelje, u okviru kampanje za promociju meda bez pesticida. Pčele, koje će se u njih useliti čim vreme otopli, trebalo bi da proizvedu oko 150 kg meda godišnje i pomognu u oprašivanju biljaka oko zgrade parlamenta. Reč je o projektu koji je deo novog evropskog trenda smeštanja kolonija pčela u krovove zgrada, koristeći činjenicu da se ovi vredni insekti lako prilagođavaju životu u urbanim sredinama. “Smatramo da je to lep način da se narod edukuje, kako građani tako i političari, o važnoj ulozi pčela”, rekao je Tjeri Dirosel, predsednik Društva francuskih pčelara.

Moja farma

09.04.2013.

Belgija: U lazanjama od losa - svinjetina

Brisel - Ikea je povukla 17.000 porcija lazanja s mesom losa iz svojih prodavnica u Evropi, pošto je u uzorcima testiranim u Belgiji u njima pronađena svinjetina. Portparolka te kompanije Tina Kardum, navela je da su lazanje bile u prodaji mesec dana, kada su povučene sa polica 22. marta. Ikea nije objavila povlačenje lazanja, sve dok o tome nisu pisale švedske novine Svenska Dagbladet. Kardum je navela da je kompanija u petak saznala da su testovi u Belgiji potvrdili da je u lazanjama s losom bilo 1,6 odsto svinjetine. “Sada imamo više informacija. Zato smo odlučili da sada o tome obavestimo javnost”, rekla je portparolka Ikee.

Moja farma

09.04.2013.

SR: Jagoda postala hit u Pocerini

Šabac - Površine zasađene jagodom, prema podacima šabačke Direkcije za poljoprivredu, na teritoriji tog grada tokom protekle tri godine povećane su sa 150 na 600 hektara. Jagoda se u tom regionu gaji na 450 hektara sa folijom, a 150 hektara je zasađeno bez zaštitne folije. Direktor te direkcije Predrag Srdanović objasnio je da je jagoda postala hit, nakon odluke grada da sufinansira izgradnju bunara za navodnjavanje parcela. “Za protekle tri godine u pocerskim selima je u 174 bunara uloženo 201.000 evra i taj projekat se nastavlja i ove godine. Voda je uslov za intenzivnu proizvodnju jagode, a mi imamo parcele od 20 ari do tri hektara”, rekao je Srdanović.

Moja farma

09.04.2013.

SR: Srbija “na dijeti”: Sve manja potrošnja hrane

Beograd - Potrošnja hrane u Srbiji je u padu, rekao je stručnjak u PKS Vojislav Stanković i izneo podatak da je prošle godine u zemlji potrošeno 2,4% hleba i peciva manje nego 2011. godine, kao i 6,5% mesa, 4,7% mleka i 4,5% šećera, a smanjena je i potrošnja voća i povrća. Po potrošnji hrane, značajno zaostajemo za razvijenim zemljama Evrope, dok nizak životni standard doprinosi smanjenom obimu prometa i potrošnje poljoprivrednoprehrambenih proizvoda, istakao je on. Stanković je objasnio da je ukupna potrošnja hleba i peciva 2011. bila 107,3 kilograma po članu domaćinstva, prošle godine 104,7 kg, dok je ukupna potrošnja svih vrsta svežeg mesa 2012. iznosila 41,9 kg.

Moja farma

09.04.2013.

SR: Ljajić: Problem sa izvozom brašna u Makedoniju

Beograd - Ministar trgovine Rasim Ljajić izjavio je da proizvođači brašna iz Srbije imaju problem sa izvozom u Makedoniju, jer ta zemlja uvodi necarinske barijere koje nisu u skladu sa principima CEFTE i tržišnog poslovanja. “Makedonske vlasti ne žele da prihvate sertifikate naših laboratorija i ne puštaju kamione sa brašnom iz Srbije dok oni ne sprovedu sve neophodne kontrole i analize”, rekao je Ljajić. On je dodao da je uputio dopis makedonskom ministarstvu i nadležnim institucijama i da je tražio bilateralni sastanak pre nego što se obrate CEFTI. “Nisu doneli uredbu, ali na svaki način opstruiraju slobodan protok robe iz Srbije”, rekao je Ljajić.

Moja farma

01.04.2013.

SR: Farmeri sa Ministarstvom postigli sporazum

Beograd - ‚Kako je za Poljoprivredu.info izjavila predsednica Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine Sanja Bugarski, farmeri su sa Ministarstvom poljoprivrede postigli sporazum. "Protesti se otkazuju. U utorak u 9h u Ministarstvu potpisujemo dogovor," prokomentarisala je kratko Bugarski.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

01.04.2013.

SR: Miladinović novi v.d. direktora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo

Novi Sad - Nakon burnih dešavanja i previranja na NS Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, ova naučna kuća i semenska kompanija dobila je novog direktora. Prvi čovek Instituta sada je dr Jegor Miladinović, naučni savetnik u toj kući, inače stručnjak za soju. Na mestu vršioca dužnosti direktora zamenio je profesora dr Miroslava Maleševića, eksperta za strna žita, koji je na toj funkciji bio od decembra prošle godine. Direktora Instituta imenuje i razrešava Upravni odbor na osnovu sprovedenog konkursa uz prethodno pribavljenu saglasnost Ministarstva nauke. Miladinović će biti na ”vd poziciji” do završetka konkursa, a to će se, očekuje UO, rešiti za nekoliko meseci.

Moja farma

01.04.2013.

SR: Protest proizvođača mleka

Novi Sad - Centralna asocijacija proizvođača mleka Vojvodine pozvala je sve proizvođače mleka sa teritorije cele Srbije da se odazovu u utorak, 02.04.2013. u 12h ispred Vlade Republike Srbije i iskažu svoju ogorčenost načinom rada Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koje kako kažu, godinama pomaže uništavanju stočarstva. Farmeri nisu zadovoljni ni radom aktuelnog saziva ministarstva.

"Farmeri su prevareni, nasamareni, osramoćeni i revoltirani ovakvim amaterskim radom, te žele da se sve nepravilnosti pod hitno isprave," stoji u saopštenju koje je potpisala predsednica Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine Sanja Bugarski.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

30.03.2013.

Francuska: Odriču se vina u korist antidepresiva

Pariz - Dok potrošnja vina u Francuskoj neprestano pada, broj konzumenata antipresiva raste. Kako je prokomentarisao londonski Bi-Bi-Si, Francuzi se odriču vina u korist antipredisiva.

Vino je poznati antipresiv, a Francuzi bi sa 200 miliona prodatih kutija godišnje lekova za suzbijanje depresije mogli postati njihovi najveći konzumenti u svetu.

Nije li to posledica smanjene potrošnje vina u ovoj zemlji, pitaju se britanski analitičari, iznoseći činenicu da je 1980. 81 odsto francuske populacije pilo vino, a da je 2010. taj procenat smanjen na 62 odsto.

Pre 30 godina, 51 odsto Francuza svakodnevno je pilo vina, a sada samo 17 odsto.

Vino se posle vode najviše pilo u Francuskoj, a sada su njegovo mesto preuzeli voćni sok i gazirana voda.

Gubitak kupaca na domaćem tržištu zabrinjava francuske proizvođače vina, koji su 2012. smanjili proizvodnju za 17 odsto.

Trend smanjene potrošnje vina zastupljen je i u drugim zemljama, najvećim svetskim proizvođačima vina - Italji i Španiji - što se može tumačiti kao znak izumiranja tradicionalne kulture.

S druge strane, potrošnja i proizvodnja vina neprestano raste u Kini, gde upotreba ove vrste alkoholnog pića nije deo tradicije.

Međutim, potrošnja alkohola po stanovniku u Francuskoj nije u padu. Centar za lečenje alkohilizma u Francuskoj upozorava na alarmatno povećanje od 30 odsto broja hospitalizovanih zbog preterane upotrebe alkohola u periodu od 2009. i 2010. godine.

RTV

29.03.2013.

Madagaskar: Najezda milijardi skakavaca

Antananarivo - Milijarde skakavaca koji proždiru sve pred sobom, svuda gde se pruža pogled - to je surova stvarnost koja je pogodila praktično polovinu ostrva Madagaskar. Ove napasti kreću se u rojevima dugim i po nekoliko kilometara. Aleksandar Hujn, iz Organizacije za hranu i poljoprivredu UN-a, kaže da su to prizori kao iz horor filmova. Na meti skakavaca nisu ljudi, ali životi mnogih stanovnika Madagaskara pogođeni su ovom pošasti, jer insekti uništavaju ogromne količine useva i pašnjaka. Ukoliko se ne preduzmu neophodne mere, ova neobična nepogoda mogla bi da dovede do katastrofalnih humanitarnih posledica u ovoj zemlji.

Blic

29.03.2013.

SR: Uprava za agrarna plaćanja seli se u Beograd

Beograd - Uprava za agrarna plaćanja, centralna institucija za isplate svih subvencija poljoprivrednicima i preko koje će biti dostupna sredstva za agrar iz fondova EU, premešta se iz Šapca u Beograd. Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Danilo Golubović kazao je da je premeštaj nužan kako bi se poboljšao rad Uprave, koja će na kraju imati 300 do 400 zaposlenih.

Direktorka Uprave za agrarna plaćanja Lucija Stojić rekla je da je promena lokacije bila nužna kako bi se omogućila bolja komunikacija unutar institucija odgovornih za korišćenje sredstava iz EU fondova i omogućilo potencijalno preuzimanje novih zaduženja Uprave koji proizilaze iz procesa pregovora sa EU.

Moja farma

29.03.2013.

SR: Dinkić iz UAE nosi 800 miliona dolara

Abu Dabi - Ministar finansija Mlađan Dinkić potpisao je Ugovor o zajedničkom ulaganju u srpsku poljoprivredu sa vodećom svetskom agro-industrijskom kompanijom Al Dahra vredan 400 miliona dolara. Trećina investicije odnosi se na kupovinu imovine osam propalih poljoprivrednih kombinata. Ostatak novca biće investiran u sisteme za navodnjavanje, kupovinu savremene opreme i obrtnih sredstava koja su potrebna za proizvodnju i izgradnju najmanje pet fabrika za proizvodnju stočne hrane. ”Sa 400 miliona dolara od Razvojnog fonda Abu Dabija i 400 miliona dolara investicije od Al Dahre, obezbedili smo ukupno 800 miliona dolara investicija u srpsku poljoprivredu”, kazao je Dinkić.

Moja farma

28.03.2013.

SR: Radnici PKB protestovali protiv izdavanja zemlje u zakup

Beograd - Više od 200 radnika Poljoprivredne korporacije “Beograd” (PKB) protestovalo je ispred Vlade Srbije protiv izdavanja zemljišta ove kompanije u zakup poljoprivrednicima u Čenti. Radnici su tražili da ih primi ministar poljoprivrede Goran Knežević, premijer Ivica Dačić ili prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, sa zahtevom da se poništi “nelegalno licitiranje zemljišta” PKB. Prema rečima predsednika Samostalnog sindikata PKB Milisava Đorđevića, lokalna vlast u Zrenjaninu “nelegalno je izlicitirala zemljište” poljoprivrednog gazdinstva “Čenta”, koje posluje u sastavu PKB, i sada “na nasilan i nelegalan način pokušava da uvede seljake u posed”.

Moja farma

28.03.2013.

SR: Očekuje se manji rod maline

Arilje - Rod malina u Srbiji će ove godine biti 30 odsto manji nego prošle godine, izjavio je predsednik Udruženja proizvođača maline Vilamet Miodrag Bogdanović. ”U Srbiji se sada proizvodi svega 30.000 tona maline u odnosu na nekadašnjih 85.000 tona”, navodi Bogdanović i upozorava da su proizvođači u veoma kritičnoj situaciji, ”jer ni sami ne mogu da odrede kojom cenom bi bili zadovoljni“. U 2013. godini će biti više otkupljivača nego proizvođača i berača, jer svi hoće, kako je naveo, ”nešto da ućare“. Bogdanović smatra da poljoprivredni proizvođači treba da se okrenu i drugim kulturama, poput kupine i borovnice, koje bi se dobro plasirale na ino tržište.

Moja farma

28.03.2013.

Subotica: Masovni razvodi zbog zemlje

Subotica - U Subotici je zabeleženo 46 ”paorskih” razvoda zbog novog pravilnika po kome bračni drugovi mogu registrovati samo jedno poljoprivredno gazdinstvo da bi se onemogućilo da domaćinstvo dobije podsticaje za više od zakonom limitiranih 100 ha. U Udruženju poljoprivrednika Subotice kažu da je bilo barem dvadeset razumnijih načina od donošenja pravilnika koji tera bračne drugove da se razvedu. Paor Pavle Kujundžić naglašava da je to dovelo do velikih problema. “Oba gazdinstva, i ono registrovano na supruga i ono čiji je nosilac bila supruga, bila su u sistemu PDV. Ako je ostvaren povrat tog poreza, da li će se, u slučaju ugašenog gazdinstva, tražiti da se to plati”, pita on.

Dnevnik

28.03.2013.

Kina: Zarada na preprodaji zemljišta

Peking - Kineske vlasti zaradile su gotovo pet milijardi dolara prodajom zemlje koju su kupile od poljoprivrednika, navode vodeći kineski ekonomisti. U vreme kada Kina prolazi kroz veliki proces urbanizacije, konfiskacija ruralnog zemljišta izavala je brojne proteste izazivajući zabrinutost vladajuće Komunističke partije, koja korupciju i socijalne nemire smatra najvećim pretnjama. Prema kineskim zakonima, država može da plati kompenzaciju u vrednosti i do 30 puta većoj od vrednosti zemljišta koje kupuje, ali u praksi vlasti isplaćuju znatno manje sume, ili ih ne isplaćuju uopšte, da bi potom zemlju prodavale graditeljima po mnogo višim cenama.

Moja farma

28.03.2013.

Bugarska: Bivši ministar poljoprivrede optužen za korupciju

Sofija - Bivši bugarski ministar poljoprivrede Miroslav Nejdenov optužen je za korupciju i mito u vezi s raspodelom sredstava iz poljoprivrednog fonda Evropske unije u toj zemlji. Nejdenov je pušten da se brani sa slobode uz kauciju od 5.000 evra. On je optužen da je pokušao da podmiti zvaničnike koji su bili povezani sa novcem iz EU, da potpišu dokumenta za povraćaj novca od poreza određenim proizvođačima hrane, kao i da je pomagao jednoj kompaniji da pobedi na tenderu. Nejdenov je negirao krivicu. On je bio ministar u vladi desnog centra premijera Bojka Borisova koji je došao na vlast 2009. na obećanjima da će iskoreniti korupciju.

Moja farma

28.03.2013.

Francuska: Pesticidi i lekovi u vodi

Pariz - U 10 procenata flaširane vode u Francuskoj pronađeni su tragovi pesticida i lekova, koji se pre svega koriste za lečenje raka dojke, pokazali su rezultatati studije i Udruženja slobodnih potrošača Francuske. U pojedinim flaširanim vodama, kao što je Vitel, Volvik, Kora i Kristalin, pronadjeni su tragovi Atrazina i Hidrokiatrizina, pesticida za uništavanje korova, čija upotreba je zabranjena još 2001. Prisustvo navedenih pesticida u vodi objašnjava se njihovom visokom rezistentnošću. Analiza ne dovodi u sumnju rad fabrika za flaširanje voda niti ispravnost ambalaže, već ukazuje na zagađenost životne okoline pod uticajem ljudskog faktora, prenosi francuski list Eko.

Moja farma

28.03.2013.

Ljajić: Članstvo u STO ne znači uvođenje GMO

Beograd - Članstvo Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji ne znači automatski i uvođenje genetski modifikovanih organizama u zemlju, već šalje pozitivan signal investitorima, garantuje stabilnost i omogućava pristup tržištima 159 zemalja članica, izjavio je ministar spoljne i unutrašnje trgovine Rasim Ljajić. “Kad neko kod nas pomene članstvo Srbije u STO uvek u medijima neko uperi prstom i kaže - on je za GMO. Sve što se traži od nas je da nema restrikcije u pogledu prometa, a nama ostaje da odredimo način kontrole, možemo da donesemo interna pravila koja su u našem interesu”, rekao je Ljajić u PKS na konferenciji o razmeni iskustava u procesu pristupanja STO.

Moja farma

28.03.2013.

Hrvatska: “Prošek” zabranjen do daljeg

Zagreb - Dalmatinsko desertno vino - prošek, od 1. jula se više neće tako zvati, saopštilo je hrvatsko Ministarstvo poljoprivrede. Naziv “prošek” se zabranjuje jer fonetski podseća na “proseko”, italijansko penušavo vino. Evropska komisija je ocenila da izraz “prošek” može da zbuni potrošače. Zagreb je tokom pregovora sa EU isticao da se na hrvatskom jeziku naziv “prošek” različito piše u odnosu na italijanski “proseko” (prosecco) i da je to drugačiji proizvod, ali je Evropska komisija zatražila povlačenje tog zahteva. Zato se od ulaska Hrvatske u EU, odnosno od 1. jula, naziv “prošek” više neće moći koristiti, pa čak ni dok se ne potroše zalihe.

Jutarnji list

28.03.2013.

SR: Preplitanje nadležnosti inspekcija

Beograd - Da li zaista znamo šta jedemo, pitanje je koje sve češće postavljaju potrošači. Dobrim delom strahovanja zbog bezbednosti hrane podupire i konfuzija u nadležnosti inspekcijskih službi. Njihove podele kod pregleda namirnica, zavisno da li su biljnog ili životinjskog porekla, ponekad naprave ozbiljnu zabunu. Kako ne postoji objedinjena institucija da koordinira rad sanitarne, fitosanitarne, veterinarske, poljoprivredne i tržišne inspekcije, nadležnosti su izmešane. S druge strane, brojne namirnice nisu ničija briga. Goran Papović, iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže da je svaki od resornih ministara najavljivao reorganizaciju inspekcije, ali da niko to nije uspeo da napravi.

- Velika je konfuzija u javnosti, više ne znate kome da se obratite za koju vrstu namirnica - tvrdi Papović. - Mnogo toga prepliće se u praksi, više se pozudano ne zna šta je nadležnost sanitarne, fitosanitarne, veterinarske, a šta poljoprivredne, tržišne inspekcije. Svako od nadležnih “drži” čvrsto svoju stranu bez namere da o tome raspravlja, iako je neophodno da se što pre poradi na institucionalizaciji inspekcijske kontrole. Stručnjaci ukazuju da prilikom kontrole i uzorkovanja hrane ima dosta propusta, naročito kod uvoza. Inspektori iz prvog šlepera najčešće uzmimaju uzorke koji su im najbliži, a nepoznato im je u kakvom je stanju roba u pozadini kamiona. Na primer, od 100.000 komada jaja pregleda se samo nekoliko. Na farmama se proveri samo nekoliko komada jaja, koje nadležni institut kontroliše. Sa tom potvrdom o ispravnosti kasnije farme prodaju sveža jaja konditorskim kućama, bez detaljnijih analiza. A veterinarska inspekcija u fabrici slatkiša, pregleda uslove skladištenja jaja i prateću dokumentaciju.

Moja farma

28.03.2013.

Hrvatska: Uvezen GMO pirinač

Zagreb - Hrvatsko Ministarstvo poljoprivrede obavestilo je javnost preko svoje web stranice kako je Uprava za sanitarnu inspekciju Ministarstva zdravlja pronašla neautorizovan genetski modifikovan pirinač u nekoliko proizvoda koji su se prodavali u Hrvatskoj. Reč je o testenini od pirinča čiji je proizvođač austrijska kompanija, bezglutenskoj testenini od pirinčanog brašna talijanskog proizvođača i rezancima čiji je proizvođač jedna holandska kompanija. Ministarstvo poljoprivrede navodi kako su uvoznici tih proizvoda u Hrvatsku “preduzeli dobrovoljne mere povlačenja proizvoda sa tržišta i opoziva od strane potrošača”.

Biznis & Finansije

28.03.2013.

SR: Farme na korak do propasti

Novi Sad - Vojvođanski proizvođači mleka zahtevaju da im se isplate sva dugovanja iz prošle godine, te da se ukinu postojeće i ne smišljaju nove urdebe skrojene tako da na kraju farmeri ostaju dužni državi, a ne ona njima. U suprotnom, organizovaće proteste, i to 1. aprila. ”To neće biti prvoaprilska šala. Nažalost, situacija nije smešna, već katastrofalna. Ministarstvo ne poštuje obaveze koje ima prema poljoprivrednicima”, kaže predsednica Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine Sanja Bugarski. Ova asocijacija je održala vanrednu skupštinu povodom nagomilanih problema u govedartstvu koje, ocenjeno je, Ministarstvo poljoprivrede ne rešava već devet meseci.

Dnevnik

25.03.2013.

SR: Prodaja goriva za setvu od 1. aprila

Beograd - Ministarstvo poljoprivrede potvrdilo je da će prodaja goriva za prolećnu setvu početi 1. aprila, po regresiranim cenama nižim za 50 din/l od tržišnih. Za prolećne radove poljoprivrednicima sleduje 60 l/ha obradivog zemljišta, koje su upisali u Registar poljoprivrednih gazdinstava. U toku je tender za izbor najpovoljnijeg isporučioca dizela. Međutim, privatni naftaši protestuju zbog datih uslova jer, kažu, njih ne može da ispuni 80% pumpi. Pored najniže cene, učesnik na tenderu mora da ima najmanje 200 pumpi, rezerve dizela i da garantuje isporuke za prolećnu setvu od 105 miliona litara goriva: 80% dizela D2 i 20% evrodizela. Privatni naftaši kažu da to može samo NIS.

Moja farma

22.03.2013.

SR: LJajić: Izvoz jabuka u Rusiju - bez problema

Moskva - Ministar trgovine Rasim Ljajić izjavio je juče u Moskvi da očekuje da će se izvoz jabuka iz Srbije u Rusiju i dalje odvijati bez ikakvih problema i da postoji prostor za značajno povećanje tog izvoza. Ljajić je sa ruskim ministrom poljoprivrede Nikolajem Fjodorovim razgovarao o povećanoj koncentraciji pesticida koji je pronađen u jabukama iz Srbije na ruskom tržištu, a kako je izjavio Ljajić, još uvek nema nikakvih zvaničnih laboratorijskih rezultata o tome. On je naveo da je dogovoreno da ruske fitosanitarne službe posete Beograd kako bi obučile srpske inspekcijske službe o načinima kontrole tih proizvoda i pružili im stručnu pomoć, kako bi se poboljšao kvalitet izvoza.

Moja farma

22.03.2013.

SR: Država će subvencije isplatiti posle setve

Novi Sad - Dok poljoprivrednici traže hitnu isplatu subvencija za prolećnu setvu jer, kako kažu, nakon velikih šteta koje je suša nanela proljoprivredi protekle godine, niskih prinosa i drastično smanjenih prihoda, nemaju novca za kupovinu goriva i semena za novi rod, iz resornog ministarstva poručuju da je sada na redu registracija gazdinstava, a da podsticaju idu posle toga. ”Subvencije za ovu godinu su definisane zakonom i pravilnicima koji su u proceduri donošenja. Trenutno je u toku proces obnove registracije koji traje do kraja marta. Tek nakon završetka obnove registracije gazdinstva i donošenjem pravilnika stvoriće se potrebni preduslovi za podnošenje zahteva za ovogodišnje podsticaje”, rečeno je u Ministarstvu poljoprivrede. ”Rokovi za podnošenje zahteva biće definisani u pravilnicima. Za osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju i za regresirano gorivo taj rok će biti od 1. maja. O isplati možemo govoriti tek kada se završi podnošenje zahteva po pojedinim merama”, poručuje Ministarstvo poljoprivrede. Ono je, podsetimo, najavilo da će inspektori pratiti pojavu rasparčavanja poljoprivrednih gazdinstava na veći broj korisnika zarad dobijanja subvencija. Kako nam je rečeno, Ministarstvo i Uprava za trezor za sada prate proces obnove registracije, koji će trajati još 10 dana. Prave kontrole sa ciljem da se uoče i sankcionišu moguće nepravilnosti u vezi sa dobijanjem subvencija će početi tek kada se završi proces obnove registracije. Osvrćući se na konkretan primer - kako se mogu sprečiti zloupotrebe ako jedan nosilac gazdinstva ima 150 ha i da poljoprivredniku iz susednog sela 50 ha u arendu, nadležni su naglasili da po osnovu odredbi Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, sva gazdinstva imaju pravo na osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju do 100 ha po gazdinstvu.

Dnevnik

21.03.2013.

SR: Ministarstvo optužuje predhodnike

Beograd - Medijima u Srbiji dostavljeno je nepotpisano saopštenje iz Ministarstva poljoprivrede u kom sadašnja garniture teško optužuju svoje predhodnike. U saopštenju doslovce stoji:

“Posledice lošeg vođenja agrarne politike i neodgovornog ponašanja prethodne Vlade Republike Srbije su dugoročne. U danima kada je u Srbiji najaktuelnija tema bezbednost hrane treba naglasiti da je u vreme Vlade Mirka Cvetkovića (DS) i ministra poljoprivrede Saše Dragina (DS) izvršena nakaradna organizaciona racionalizacija Ministarstva poljoprivrede koja je proizvela otpuštanje 70 inspektora u periodu od 2010. do 2011. godine. Sistem službenih kontrola koju sprovode inspekcijske službe Ministarstva poljoprivrede danas je značajno otežan zbog izvršenog umanjenja broja inspektora. Na osnovu Uredbe Vlade Republike Srbije iz 2008. godine o isplati sredstava nekomercijalnim gazdinstvima, Ministarstvo poljoprivrede je bilo u obavezi da isplati po 40.000 dinara poljoprivrednicima, ali se po nalogu ministra Saše Dragina (DS) isplaćivalo duplo manje. Iz tog razloga se i danas od Ministarstva prinudno naplaćuju nagomilani dugovi, uvećani za kamate, sudske troškove i advokatske usluge po donetim sudskim presudama. Tokom 2012. godine od Ministarstva je prinudno naplaćeno blizu 1.5 milijardi dinara, dok je u prethodna dva dana naplaćeno dodatnih 170 miliona dinara. U situaciji stalnih, iznenadnih prinudnih naplata u milionskim iznosima, Ministarstvo otežano planira svoje aktivnosti i sa zakašnjenjem izvršava svoje tekuće finansijske obaveze.”

Po tonu saopštenja čini se da su, definitivno, u rukavice skinute. Ostaje nada da nije reč o traženju alibija za kašnjenje subvencija.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

20.03.2013.

SR: Setva čeka sunce

Novi Sad - Seme šećerne repe, industrijske biljke koja ”otvara“ i ”zatvara“ sezonu radova u polju, ove godine će, kako najavljjuju stručnjaci, zbog niskih temperatura i snega koji je pao usred optimalnog roka za setvu, kasniti nekih desetak dana. Sa setvom treba krenuti tek kada temperatura zemljišta, na dubini od pet centimetara, bude viša od pet stepeni, i kada se zemljište dovoljno prosuši da se može kvalitetno pripremiti za setvu. Najveće površine, u ovogodišnjoj prolećnoj setvi, trebalo da zauzme kukuruz, koji će, kako navodi dr Goran Bekavac iz Odeljenja za kukuruz NS Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, i pored problema sa aflatoksinima, zauzeti oko 1,2 miliona hektara.

Moja farma

20.03.2013.

SR: U Timočkoj Krajini 150 plantaža sa tartufima

Negotin - Umesto tradicionalnih ratarskih kultura, mnogi poljoprivrednici u Negotinskoj i Timočkoj Krajini ovog proleća odlučili su se za gajenje tartufa na leski. Najskuplja gljiva na svetu, čija cena po kilogramu dostiže i hiljadu evra, mnogi kažu da je i moćan afrodizijak, našle su u lešniku idealnog partnera, a u istočnoj Srbiji, po mišljenju stručnjaka londonskog investicionog fonda “Grin laboratoris”, idealne uslove. Reč je o pilot-projektu koji se sprovodi od prošle godine. U jesenjoj kampanji na teritoriji Srbije podignuto je 150 plantaža na ukupnoj površini od 33 ha. Engleska kompanija sa proizvođačem deli dobit tako što farmerima daje 70% prihoda, a zadržava 30%.

Moja farma

20.03.2013.

SR: Pirot zaštitio kačkavalj

Pirot - Opština Pirot zaštitila je geografsko poreklo pirotskog kačkavalja, jednog od najvećih brendova ovog kraja. Kačkavalj sa etiketom “pirotski” više neće moći da se proizvodi bilo gde već jedino u pirotskom kraju pod tačno propisanim uslovima. Predsednik opštine Pirot, Vladan Vasić, izjavio je da je procedura zaštite pirotskog kačkavalja u Zavodu za intelektualnu svojinu trajala dve i po godine. “Proteklih godina bilo je dosta zloupotreba u smislu da proizvođači širom Srbije na svoje kačkavalje stavljaju etiketu koja ih je povezivala sa pirotskim krajem kako bi pospešili prodaju, ali to više neće biti moguće, jer, osim u zemlji, ova zaštita važi i za 25 zemalja EU”, kazao je Vasić.

B92

20.03.2013.

SR: Uvoz svinjetine povećan četiri puta

Beograd - U Srbiju je 2012. godine uvezeno 11.000 tona svinjskog mesa, što je skoro četiri puta više nego prethodne godine, izjavio je juče savetnik u Privrednoj komori Srbije Nenad Budimović. Taj parametar govori da dosta uvezene robe odlazi u preradu, odnosno u klanične proizvode, rekao je Budimović, napomenuvši da je vrednost lanjskog uvoza svinjetine bila30 miliona dolara. “Devedeset i više odsto mesa uvozi se iz EU - Austrije, Nemačke, Španije, Francuske, Poljske, Mađarske” kazao je on i dodao da je uvoz živinskog i goveđeg mesa u Srbiji bio značajno manji od uvoza svinjskog mesa. On je objasnio da je uvoz mesa povećan zato što imamo trend pada broja grla u stočarstvu.

Moja farma

14.03.2013.

SR: Ljajić: Šteta veća od 100 miliona evra

Beograd - Dosadašnja šteta zbog afere sa aflatoksinom u mleku je oko 120 miliona evra, a prodaja mleka je opala za pet do 27 odsto, izjavio je potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnje i spoljne trgovine Rasim Ljajić.

Ljajić je kazao da su pojedine mlekare obustavile izvoz, a neke ga smanjile za čak 37 odsto i dodao da smanjenje izvoza nije samo posledica afere.

"Mi smo analizirali prodaju u šest najvećih trgovinskih lanaca, neću reći kojih. Ta analiza je pokazala da je prodaja mleka opala od pet do 27 odsto", kazao je Ljajić.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

14.03.2013.

SR: Knežević: Ostaje nivo aflatoksina 0,5 mikrograma po litru

Beograd - Skupština Srbije završila je večeras četvoročasovnu sednicu o bezbednosti hrane i zdravlju građana na kojoj je ministar poljoprivrede Srbije Goran Knežević rekao da će dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku ostati na nivou 0,5 mikrograma u litru dok se ne steknu uslovi da se promeni.

Na sednici Skupštine Srbije o bezbednosti hrane i zdravlju građana, čije održavanje je inicirala LDP, Knežević je naveo da Srbija ima problema u sistemu bezbednosti hrane i da snosi deo odgovornosti, pošto je slučaj sa aflatoksinom u mleku "zatekao" ministarstvo.

Knežević je najavio da će nacionalna referentna laboratorija za proveru kvaliteta hrane početi da radi u prvom kvartalu 2014. godine i to u Beogradu, a kasnije i u Novom Sadu i Nišu.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

13.03.2013.

EU: COPA-COGECA poziva na brzu i pozitivnu odluku o budućnosti CAP-a

Strazbur - Asocijacije evropskih farmera, Copa, i zadruga, Cogeca pozvale su juče, na konferenciji za novinare u Strazburu, parlamentarce EU da donesu brzu i pozitivnu odluku o budućoj Zajedničkoj poljoprivrednoj politici i na taj način okončaju neizvesnost sa kojom se suočavaju farmeri i poljoprivredne zadruge. “Mi hoćemo mere koje su praktične i fer i koje će omogućiti poljoprivrednicima da održe njihovu konkurentnost uprkos otvaranju EU tržišta za uvoz poljoprivrednih proizvoda. Veoma je važno da imamo pozitivnu odluku ove sedmice kako bi se omogućilo da konačni politički dogovor biti postignut do kraja juna,” rekao je predsednik Copa Gerd Sonnleitner.

Moja farma

13.03.2013.

SR: Super kompost - inovativna upotreba otpada

Čelarevo - Kompanija “Carlsberg Srbija” prva je u Srbiji dobila dozvolu za distribuciju i prodaju su per komposta oplemenjivača zemljišta koji nastaje kao nus proizvod stanice za preraduotpadnih voda pivare u Čalarevu. Registracija mulja iz sistema za preradu otpadnih vodakao oplemenjivača zemljišta nastala je kao izraz težnji kompanije da se smanji količina otpada koji se odvozi na deponiju i na taj način postigne visok stepen zaštite životne sredine. Registraciji su prethodile detaljne analize ove vrste otpada i Institut za zemljište dao jepreporuku da mulj može da se koristi kao organski oplemenjivač zemljišta, odnosno organsko đubrivo za ratarske kulture, povrće voće i vinovu lozu.

Moja farma

13.03.2013.

SR: Mlekari ne žele vraćanje nivoa aflatoksina na 0,05

Beograd - Nacionalna asocijacija prerađivača mleka Srbije (SEDA) saopštila je da prerađivači mleka u Srbiji smatraju da se nisu stvorili realni uslovi za vraćanje nivoa aflatoksina u mleku sa 0,5 na 0,05 mikrograma po kilogramu. “Uslovi se neće stvoriti sve dok se ne preduzmu svi potrebni koraci za formiranje Nacionalne referentne laboratorije”, navedeno je u saopštenju. Istaknuto je da u Srbiji trenutno ne postoji pouzdan način merenja kvaliteta mleka, “jer su odstupanja prema različitim metodama merenja istog uzorka čak i do sto odsto”, što je, kako se dodaje, stvorilo prostora za različite manipulacije i otvorilo mogućnost da se ispolitizuje afera “mleko”.

Moja farma

13.03.2013.

Kina: Uvesti trajne štapiće za jelo

Peking - Delegat kineskog parlamenta pozvao da Kina više čuva svoje šume tako što će smanjiti broj od 80 milijardi štapića za jelo koji se posle upotrebe bace godišnje. “Moramo promeniti naše potrošačke navike i podsticati ljude da koriste trajne pribore za jelo i escajg”, rekao je kolegama na zasedanju Svekineskog narodnog kongresa Bo Guangsin, direktor jedne grupacije za šumarsku industriju iz provincije Đilin. Proizvodnja drvenih štapića odnosi godišnje 20 miliona stabala starih 20 godina, što bi bilo dovoljno da se napuni centralni pekinški trg Tjenanmen sa 360 slojeva štapića za jednokratnu upotrebu, rekao je Bo, a prenela agencija Sinhua.

Moja farma

13.03.2013.

EU: Italija i Francuska lideri u prodaji hrane sa geografskim poreklom

Pariz - Italija i Francuska su apsolutni lideri u industriji proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom u EU budući da učestvuju sa čak 60% u ukupnom prometu, a imaju i najviše registrovanih proizvoda. Najviše se proda na tržištima članica, dok se iz Unije izveze skoro petina ukupne proizvodnje proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom pri čemu su najveći kupac SAD, pokazala je najnovija studija Evropske komisije o vrednosti proizvodnje proizvoda sa geografskim poreklom u prehrambenoj industriji i poljoprivredi. U Zavodu za intelektualnu svojinu Srbije registrovano je 45 domaćih proizvoda koji su dobili oznaku geografskog porekla.

EurAktiv

11.03.2013.

Rusija: Srpske jabuke sa povećanim nivoom pesticida

Moskva - U Rusiji je otkriveno da oko 60 tona jabuka iz Srbije sadrži previsok novo pesticida. To je utvrđeno proverom tri uvozna kontingenta od početka ove godine, rečeno je danas agenciji Beta u službi za kontrolu poljoprivrednih proizvoda Roseljhoznadzor.

Premijer Rusije Dmitrij Medvedev je prošle nedelje na jednom savetovanju o ruskoj poljoprivredi izjavio da uvoz poljoprivrednih proizvoda nije uvek prihvatljiv ni po ceni, ni po kvalitetu, i kao primer naveo i Srbiju.

"Neke isporuke su jednostavno opasne po zdravlje, zbog visoke količine pesticida i nitrata. Poslednji primer su bile jabuke iz Poljske i Srbije", rekao je Medvedev, a prenele su ruske državne televizije.

Kako je saopštila Uprava Roseljhoznadzora za Kalušku oblast, u februaru je otkriveno 311 tona jabuka sa visokim nivoom pesticida, najveći deo iz Poljske i Srbije.

U saopstenju na sajtu te uprave, navodi se da su preduzete organizacione mere kako se ne bi dozvolio uvoz opasnih proizvoda na teritoriju Rusije.

U Agenciji za kontrolu poljoprivrednih prozivoda su naveli da je 2009. godine potpisan memorandum o bezbednosti prozivoda koji se uvoze iz Srbije u Rusiju.

U okviru te saradnje, kako se navodi, te 2009. godine je tokom provere otkriveno devet pošiljki uvezenih jabuka, ukupne količine 145 tona, sa nedozvoljenom količinom pesticida.

Tokom 2010. godine je metodom slučajnog uzorka otkriveno 107 pošiljki sa oko dve tone opasnih jabuka, a 2011. godine četiri pošiljke od ukupno 77 tona.

Tokom prošle godine dogodio se "skok", rekli su u Agenciji i naveli da je otkriveno 19 pošiljki od oko 400 tona štetnih jabuka. U Agenciji su, medjutim naveli da je tokom prošle godine u Rusiju stiglo oko 14.000 tona jabuka sa visokim sadržajem pesticida, te da tih 400 tona "nije tako strašna cifra".

Roseljhoznadzor je naveo da je njegov zadatak samo fitosanitarna kontrola proizvoda koji stižu u Rusiju, a da odluku o tome šta će dalje biti sa tim proizvodima donosi Agencija za epidemiološko-sanitarnu kontrolu, Rosepidemnadzor.

B92

08.03.2013.

SR: Nedostaje semenska soja?!

Novi Sad - Semenska soja sa klijavošću većom od 75% gotovo da više i nema u slobodnoj prodaji u Vojvodini, pa je i setva na očekivanih 170.000 hektara neizvesna.

Proizvođači semenske soje zbog moguće nestašice ove uljarice uputili su zahtev Ministarstvu poljoprivrede (Upravi za bilje) da dozvoli prodaju sojinog zrna sa klijavošću od 70%. Na ovaj način na tržištu bi se našlo još oko 3.500 tona semenske robe, najviše u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Ova semenska kuća već nekoliko godina unazad većinu zrna soje prodaje prerađivačima, koji potom sklapaju aranžmane sa ratarima, pa se tako stvara i odgovarajući monopol, koji počinje od semenske robe. U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo već nekoliko dana pokušavamo saznati ko je kupio kvalitetno zrno semenske soje i šta se događa sa ovim semenom, jer državna administracija ima podatke prema kojima je isključena nestašica za setvu.

Iz Uprave za bilje dobili smo podatak da se na tržištu nalazi oko 17,2 miliona kilograma, a da je za setvu neophodno oko 15,3 miliona kilograma. Međutim, u tom izveštaju nije naveden kvalitet zrna.

S obzirom da je Institut za ratarstvo iz Novog Sada prihvatio inicijativu Ministarstva poljoprivrede o većoj proizvodnji soje u Srbiji, u okviru međunarodnog dunavskog projekta, ova vest o nestašici kvalitetnog zrna je loš uvod u ovu priču.

„AgroServis” je pokušao i danas da dobije potpunu informaciju o semenskoj soji, ali za nas v.d. direktor Miroslav Malešević nije bio dostupan, dok nam je predsednik Upravnog odbora ove semenske kuće dr Jan Turan rekao da se Upravni odbor juče nije bavio ovim pitanjima i da on nije upoznat sa nestašicom zrna soje.

Inače, u Srbiji se godišnje semenska soja proizvodi na površini od 8.000 – 9.000 hektara, a prinos se kreće 17-24 miliona kilograma.

Kilogram semenske soje košta 115 dinara sa PDV-om, ako se u promet pusti zrno sa slabijom klijavosti ratari očekuju nižu cenu.

Agroservis.rs

07.03.2013.

SR: BASF predstavio "AgCelence" - Lek protiv stresa kod biljaka

Novi Sad - Stručnjaci BASF-a, pred 400 domaćih poljoprivrednika, predstavili su srpskoj javnosti inovativni koncept "AgCelence", koji omogućava smanjenje proizvodnje etilena u biljkama pod stresom (suša, led, previše kiše..) i proizvodnju veće količine biomase. Za našu zemlju kao najvažniji, objašnjen je "AgCelence" efekat na kukuruz, koji proizvodimo na više od milion hektara. Zahvaljujući strobilurinu "Piraklostrobin", koji su naučnici BASF-a sintetisali iz prirode, a koji se nalazi u proizvodu pod nazivom "Opera", kukuruz daje veću biomasu i veći prinos s jedne, kao i smanjenje sadržaja mikotoksina i mnogo brži oporavak od stresne situacije s druge strane.

"Biljke na stres reaguju povećanom proizvodnjom gasa etilena, koji ubrzava proces starenja jer biljka pod stresom želi da što pre stvori potomstvo, seme, koje će njenoj vrsti obezbediti opstanak. Ali ubrzano starenje, odnosno sazrevanje, kod biljaka smanjuje prinos biomase. Kompanija BASF prva je u svetu upotrebila osobinu strobilurina na biljke da smanje proizvodnju etilena, odnosno povećaju otpornost biljaka na stres", rekao je Siniša Ilinčić, stručnjak iz BASF-a. Naučnici BASF-a su strobilurine sintetisali iz gljiva. Kompanija danas u svetu ima najviše otkrivenih i patentiranih strobilurina, od kojih je posebno važan piraklostrobin. Piraklostrobin je verovatno najaktivniji "AgCelence" molekul od svih poznatih strobilurina. On je uz još neke strobilurine nosilac "AgCelence" efekta kod većine biljaka kod kojih se primenjuje. Povećava biomasu, smanjuje sadržaj mikotoksina, povećava sadržaj suve materije i produžava život biljkama.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

06.03.2013.

SR: Rezultati iz Holandije: Svi uzorci bezbedni po srpskim standardima, a 15 od 48 po EU merilima

Beograd - U 33 od 48 uzoraka mleka koji su poslati u Holandsku laboratoriju RIKILT Wageningen na analizu pronađen je aflatoskin M1 u vrednosti većoj od dozvoljene u EU, dok ni jedan uzorak mleka ne sadrži aflatoksin M1 u vrednosti većoj od dozvoljene u Srbiji, stoji u izveštaju te holandske laboratorije. “Proizvodne serije mleka za koje je ovom analizom utvrđeno da odgovaraju standardima EU biće vraćene u prodaju dok će ostale biti uništene u skladu sa zakonom”, navedeno je u saopštenju objavljenom na web stranici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Prema standardima EU, koji su do nedavno važili i u Srbiji, dozvoljena granica ove supstance je 0,05 mikrograma po kilogramu. Vlada Srbije izmenila je nedavno granicu dozvoljenog prisustva aflatoksina u mleku i vratila je na raniji nivo od 0,5 mikrograma po kilogramu.

Novi magazin

06.03.2013.

SR: Ministri regiona za jaču kontrolu hrane

Beograd - Ministri poljoprivrede Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije saopštili su da je mleko u regionu jedno od najboljih u Evropi i da građani ne trebaju brinuti za njegov kvalitet. Kako bi se izbjegle situacije sa povišenim nivoom aflatoksina u mleku, ministri su se dogovorili da nadležne institucije pojačaju kontrolu namirnica, ali i proces proizvodnje hrane. Ministri iz četiri države sastali su se juče u Beogradu kako bi raspravljali o problemima kontrole hrane i umrežavanju institucija, kako se situacija sa povišenim nivoom aflatoksina, zbog, kako tvrde, meteoroloških uslova, ne bi ponovila. ”Mi ćemo imati ogromnih problema u budućnosti i upravo zato dolazi do ove saradnje između ministara gde želimo da predupredimo stvari i preventivno delujemo i da utičemo na to da naši građani piju zdravo i kvalitetno mleko kako su ga pili i do sada“, rekao je ministar poljoprivrede Srbije Goran Knežević. Ministri su zaključili da svaka država treba pojačati kontrolu stočne hrane, kao i način na koji se skladište proizvodi. Iako je bilo najava da bi mogao biti postignut dogovor oko otvaranja zajedničke laboratorije za ispitivanje kvaliteta hrane, ministri su odlučili da svaka država koristi svoje kapacitete, dok je Hrvatska ponudila svoje institucije za pojedine superanalize. ”Svaka zemlja za sebe će raditi kontrole u svojim institucijama koje ima plus samokontrole. Ukoliko je nešto što treba referentno proveriti ili dodatno, tu je Zavod za javno zdravstvo Andrija Štampar. To je laboratorija koja će, u puno kraćem vremenu i jeftinije nego labratorije u koje smo inače slali, kvalitetno uraditi taj posao“, izjavio je Tihomir Jakovina, hrvatski ministar poljoprivrede. Inače, regionalni ministri dogovorili su se da se ponovo sastanu za mesec dana u Sarajevu.

Moja farma

06.03.2013.

SR: Stranci nezainteresovani za naš kukuruz

Novi Sad - Zbog afere sa aflatoksinom zainteresovanost stranaca za kukuruz iz Srbije, naš najveći izvozni adut, potpuno je nestala, kaže za Radio Novi Sad direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin. On procenjuje i da je cena te žitarice pala na najnižu vrednost i da se neće više smanjivati. "Okololnost na zaraženost kukuruza je bukvalno stopirala sve izvozne aranžmane. Kada je reč o ceni, ona trenutno kotira na granici 20 dinara po kologramu bez PDV-a. Međutim, s obzirom na to da je cena proteklih nedelja beležila svakodnevni pad, nekako se stiče utisak da je dostignuta donja granica ispod koje cena kukuruza neće padati", objasnio je Žarko Galetin.

RTV

06.03.2013.

SR: Tasić: Trećina kukuruza zaražena

Beograd - Direktor Robnih rezervi Goran Tasić izjavio je za Blic da su rezultati poslednje analize kukuruza pokazale da je 31 odsto količina koje je država otkupila zaraženo, jer sadrži povećan nivo aflatoksina. Zaraženi kukuruz je lociran i tretiraće se na odgovarajući način da bi i on bio spreman za upotrebu, rekao je Tasić. On je najavio da će Robne rezerve odmah krenuti sa isporukama zdravog kukuruza farmama sa kojih je zabranjen promet mleka zbog povišenog prisustva aflatoksina.

Blic

05.03.2013.

Nemačka: Zaražen kukuruz iz Rumunije

Berlin - Posle uzbune u Nemačkoj zbog srpskog kukuruza kontaminiranog aflatoksinom otkriva se da kukuruz uvezen iz Rumunije ima mnogo višu koncentraciju otrova. Kao što se u ”srpskom slučaju” čekalo duže od nedelju dana na konačne analize, tako se i zalihe rumunskog kukuruza detaljno ispituju. O ozbiljnosti situacije, međutim, svedoči činjenica da je Nemačka posredstvom Evropskog sistema za brzo obaveštavanje obavestila zemlje potpisnice odgovarajućeg sporazuma o alarmantnom nalazu. Nemačka udruženja potrošača će narednih dana pokrenuti pitanje odgovornosti nadležnih u ministarstvima zdravlja i poljoprivrede u svih 16 nemačkih pokrajina – zbog zakasnele kontrole.

Politika

05.03.2013.

SR: Gazdinstva u registar do 31. marta

Beograd - Poljoprivredna gazdinstva mogu da se registruju ili obnove registraciju do 31. marta kako bi ostvarili prava na podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Upis novih gazdinstava počeo je 25. februara, a s obzirom da je 31. mart definisan Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju kao krajnji rok, neće biti moguće pomeranje roka za obnovu registracije, istakli su u Ministarstvu poljoprivrede. Zemljoradnici nova gazdinstva mogu upisati u Registar na šalterima Uprave za trezor, prema mestu prebivališta (za fizička lica), odnosno u sedišta (za pravna lica i preduzetnike) poljoprivrednog gazdinstva, a obnova registracije prema mestu upisa gazdinstva.

Moja farma

05.03.2013.

SR: Uredba o raspodeli podsticaja

Beograd - Vlada Republike Srbije je, na predlog Ministarstva poljoprivrede, donela Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2013. godini u skladu sa Zakonom o podsticajima. Sredstva će se raspoređivati za direktna plaćanja, za podsticajne mere ruralnog razvoja i za posebne podsticaje, navodi se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede. Usvajanje Uredbe omogućava početak isplate svih subvencija i premija u poljoprivredi i ruralnom razvoju tokom ove godine. Kako se ističe u saopštenju, uredbom se stvaraju uslovi za povećanje proizvodnje i konkurentnosti i razvijaju se potencijali plasmana poljoprivrednih proizvoda na domaćem i na stranim tržištima. Tekst cele Uredbe možete pročitati na sledećem linku.

Moja farma

04.03.2013.

SR: Ješić: Analiza mleka alarmantna

Novi Sad - Najnovije analize mleka iz Srbije pokazale su da u pojedinim uzorcima sadržaj opasnog aflatoksina prelazi i 0,5 mikrograma po kilogramu, izjavio je večeras vojvođanski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić.

Ješić je za televiziju B92 rekao da su analize iz laboratorije iz Nemačke pokazali da pojedini uzorci imaju 0,86, 0,87, pa čak i 1,2 mikrograma aflatoksina po litru.

"Rezultati su užasavajući", rekao je Ješić i podsetio da je Vlada Srbije nedavno podigla dozvoljeni nivo aflatoksina sa 0,05 na 0,5 mikrograma po kilogramu mleka.

Dodao je da je najnovija analiza urađena po narudžbini Vlade Vojvodine.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović rekao je da pokrajinske vlasti "nisu nadležne" da kontrolišu mleko.

On je Ješića optužio za "politizaciju" celog slučaja.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić kazao je večeras da će biti smenjena najmanje četiri službenika zbog afere s mlekom i da će uskoro dozvoljeni nivo aflatoksina biti vraćen na 0,05 mikrograma.

Novi magazin

04.03.2013.

SR: Četiri smene zbog afere "Mleko"

Beograd - Potpredsednik Vlade Srbije i predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić najavio je da će zbog propusta u aferi "mleko" biti smenjeni direktori Uprave za zaštitu bilja i Uprave za veterinu, kao i načelnici Odseka za zdravlje i biljni karantin i Odeljenja fitosanitarne inspekcije.

"Ministar Goran Knežević je ponudio ostavku, ali mislio sam da nije fer da je prihvatimo pre nego što razmotrimo rad i svih ostalih ministara, pa i moj", rekao Vučić.

Najavio je da će najkasnije za 15 dana granica za dozvoljenu količinu aflatoksina biti vraćena na 0,05 mikrograma po kilogramu i napomenuo da je ljudima iz Ministarstva poljoprivrede zamerio što je ta granica pomerana na 0,5.

Tvrdi da je mleko koje je trenutno u prodaji potpuno bezbedno. "Sve što ljudi kupe i mogu da kupe je sasvim sigurno zdravo mleko", kaže Vučić.

RTS

28.02.2013.

SR: 0,05x10=0,5

Beograd - Vlada Srbije je presekla gordijev čvor! Odobrila je koncentraciju aflatoksina u mleku od 0,5 mikrograma po kilogramu. To je bilo i pre dve godine, umesto 0,05 kako je bilo do sada. Ministar poljoprivrede Goran Knežević je na konferenciji za novinare rekao da je mišljenje svih nadležnih zdravstvenih ustanova da promena pravilnika o dozvoljenoj koncentraciji aflatoksina u mleku neće ugroziti zdravlje građana. Inače, posle provere 1.189 uzoraka stočne hrane proizvodnja sirovog mleka zabranjena je na 73 farme u Srbiji, a 48 proizvodnih serija mleka je stavljeno van prometa.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

28.02.2013.

SR: AP: Sprovesti mere Vlade za poboljšanje kvaliteta mleka

Novi Sad - Asocijacija poljoprivrednika apeluje na nadležne institucije da po hitnom postupku donesu i realizuju mere kojima će se prevazići šteta koju poljoprivredni proizvođači trpe usled pojave aflatoksina u mleku.

U Asocijaciji smatraju da država mora preduzeti sve da spasu male i srednje

proizvođače. Oni insistiraju da:mlekare nastave kontinuirano preuzimanje mleka sa farmi bez obzira na njegov kvalitet, kako mleko ne bi propadalo na štetu farmera i kako bi proizvođači ostvarili pravo na premiju po predatoj litri mleka, koja im pripada po Zakonu; da se svim farmama koje proizvode mleko podeli kukuruz iz robnih rezervi i to 300 kg po grlu muzne krave i odgovarajuća količina zeolita; Pored ovih mera predlažemo da se pristupi usaglašavanju Pravilnika o prisustvu; aflatoksina u stočnoj hrani i Pravilnika o nivou aflatoksina u mleku, jer je prema trenutno važećim dokumentima; dozvoljeni nivo aflatoksina u hranivu direktno proizvodi koncentraciju aflatoksina u mleku određenoj prema pravilniku koji je na snazi od 2010. godine.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

28.02.2013.

EU: EK traži pare nazad

Brisel - Evropska komisija zatražila je od zemalja članica da vrate oko 400 miliona evra sredstava namenjenih poljoprivredi, zbog nepoštovanja propisa EU. Komisija očekuje da će biti vraćeno 393 miliona evra, dok bi najveću sumu od 117 miliona evra trebalo da vrati Britanija. Komisija je ukazala da će povraćaj novca zatražiti od 22 članice, kao i da je najveći deo prekršaja tehničke i birokratske prirode. Pre povraćaja novca će biti sprovedena kontrola, kako bi se utvrdilo na koji način su sredstva Zajedničke poljoprivredne politike potrošena. Posle Britanije, najveći dužnici su Italija (48,2 miliona evra), Španija (40,6 miliona) i Poljska (34,4 miliona evra).

Moja farma

28.02.2013.

SR: Živkov: Šteta od aflatoksina stotine miliona evra

Novi Sad - Problem prisustva aflatoksina u mleku koštaće nas stotine miliona evra, jer država nije reagovala na vreme, izjavio je juče bivši ministar poljoprivrede Goran Živkov. “Ministarstvo sada radi sve što treba da radi, ali je pitanje zašto to nije ranije radilo. Da se na vreme reagovalo, šteta bi bila mnogo manja, pa bi u septembru iznosila milion evra, a u decembru 10 miliona evra”, istakao je Živkov na forumu o mogućnostima i ograničenjima poljoprivrede Srbije, koji su organizovali Fondacija Konrad Adenauer i Business Info Group. Prema njegovim rečima, pojedini poljoprivrednici su “pokazali više znanja nego država”, jer su odvajali zdrav od zaraženog kukuruza.

Moja farma

28.02.2013.

SR: Ješić: Zadruge i savezi - neefikasni

Novi Sad - Goran Ješić, podpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, odgovarajući na pitanje u listu „Sremska poljoprivreda” da li su kooperative ili zadruge spas za poljoprivredu je rekao:

- Svuda u svetu je tako, ali ne ove, ovakve zadruge i ovakav zadružni savez. Te zadruge, a sada ne pričam o novim zadrugama poput „Slankamenke”, „Voćara” i sličnim, država treba da uzme u svoje ruke, da ljude raspusti kući i da sa 55.000 hektara zemljišta koje se kontinuirano uzima, cepka svaki dan, uradi nešto korisno, s nekim planom, da ubaci u zadružni fond i podstiče razvoj novih zadruga. Ovo su sada fiktivni zadrugari naše imovine. Ljudi upravljaju kooperacijama i ozbiljnim kombinatima koje nisu oni napravili, nisu udružili sredstva. Znači, to sve privatizovati, ubaciti u jedan fond i odatle podsticati zadrugarstvo. Kada se, na primer, u Miškovcima pojave seljaci koji hoće da rade, pomogneš im da naprave zadrugu. Ovo sada nema veze sa zadrugarstvom. Prave zadruge su ove nove što se pojavljuje u Jasku, zadruga u Slankamenu gde su ljudi izvadili pare iz svog džepa da prave hladnjaču i čitav niz sličnih primera po Vojvodini – kaže Ješić u listu „Sremska poljoprivreda”.

Agroservis

28.02.2013.

Nemačka: Lažna organska jaja

Berlin - Posle skandala sa konjskim mesom u Evropi, u Nemačkoj na pomolu je skandal sa lažnim organskim jajima. Na sastanku u Briselu, ministri poljoprivrede poručuju da zdravlje ljudi nije ugroženo, ali zahtevaju bolju kontrolu i obeležavanje hrane na tržištu. Da je put, kojim prehrambeni proizvodi idu od proizvođača do potrošača zamršen potvrđuje i novi skandal sa jajima u Nemačkoj. Predstavnici vlasti te zemlje pokrenuli su istragu protiv poljoprivrednika, osumnjičenih da su prodavali jaja pod oznakom “organski proizvod”, iako nisu ispunili te kriterijume. Oni smatraju da bi trebalo uvesti oštrije kazne za farmere, koji to rade, kako bi potrošači bili sigurni da nisu prevareni.

Moja farma

28.02.2013.

BIH-RS: Uvozili svinje, sad imaju višak

Banja Luka - Za samo dva meseca cene tovnih svinja u Republici Srpskoj pale su za 30, a prasića za 25%. Farmeri tvrde da na tržištu postoji višak od čak 5.000 svinja, koje niko neće da kupuje. Cene svinja drastično su opale, a glavni uzrok je prekomeran uvoz jeftinih svinja iz Hrvatske, tvrdi predsednik Udruženja uzgajivača svinja u RS, Mišo Maljčić. On je naveo da je cena svinja iz Hrvatske 2,7 KM po kilogramu žive vage, što je ispod svih redovnih cena. “Njima se isplati da prodaju kod nas po tako niskoj ceni, jer imaju subvencije od svoje države za izvoz, tako da su uvek u plusu, ali to obara cene domaćih svinja ispod svakog isplativog nivoa”, naglašava Maljčić.

Moja farma

28.02.2013.

SR: Beograd pomogao navodnjavanje u Grockoj

Grocka - Prva faza izgradnje modernog sistema za navodnjavanje, koji gradi grad Beograd u Grockoj, privodi se kraju. Završeno je 90% radova, a 1. aprila biće obavljena tehnička proba sistema dugog više od 7.000 metara koji će navodnjavati 240 ha zemljišta. Novi sistem voćarima iz Grocke predstavio je gradski sekretar za poljoprivredu Aleksandar Janković. ”Do sada je prijavljeno 32 prozvođača sa oko 92 ha površine, ali to je tek inicijalan broj za koji očekujemo da će biti značajno veći. Priključivanje na sistem neće biti skupo, plaćaće se mesečno, a obzirom na posledice suše koja je prošle godine desetkovala rod, interesovanje će sigurno biti veliko”, rekao je Janković.

Studio B

26.02.2013.

SR: Ministarstvo ućutkivalo inspektora

Beograd - Ministarstvo poljoprivrede je godinama ućutkivalo i smenilo inspektora koji je prijavljivao nepravilnosti na štetu ishrane građana, utvrdio zaštitnik građana. Zaštitnik građana je saopštio da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede godinama ignorisalo, ućutkivalo i nezakonito smenilo veterinarskog inspektora koji je službeno prijavljivao organizovane nezakonitosti i nepravilnosti na štetu srpskih stočara, bezbednosti ishrane građana, budžeta Republike Srbije i samostalnosti inspekcijske službe.

Radeći kao šef odseka republičke veterinarske inspekcije, M.C. je otkrio i dokumentovao nelegalnu klanicu kroz koju je prošlo hiljade pilića bez uverenja o zdravstvenom stanju, bez dokaza o vakcinisanju i bez pregleda mesa i organa nakon klanja.

Uprkos tome što je meso proglasio neispravnim za ljudsku upotrebu, ono se ipak našlo u prodaji. M. C. je podneo krivične prijave protiv svojih kolega i šefova u ministarstvu, ali i protiv prerađivača i trgovaca u čijim radnjama je meso završilo.

Savesni inspektor je ustanovio i nezakonitu naplatu takse za uverenja o zdravstvenom stanju životinja, otkrio duple račune i prisvajanje novca u veterinarskim stanicama. Stočarima su naplaćivane takse i do osam puta veće od propisanih.

Od resornog ministra je M.C. u dva navrata, tokom 2011. godine, u skladu sa zakonom tražio da spreči nezakonit uticaj na njegov rad i zaštiti samostalnost inspekcijske funkcije, ali zaštitu nije dobio, već je dva puta nezakonito razrešen sa mesta šefa odseka republičke veterinarske inspekcije.

Nezakonitost oba rešenja o smeni oba puta je utvrdila Žalbena komisija Vlade. Ipak, M.C. ni posle više od godine od poslednje odluke te komisije nije vraćen na svoje radno mesto, iako mu je u međuvremenu i Agencija za borbu protiv korupcije dala status zaštićenog uzbunjivača.

Zaštitnik građana je, nakon što je utvrdio nezakonitosti i propuste u radu nadležnog ministarstva, zatražio da M.C. bude, u skladu sa zakonom, vraćen na prethodno, ili više rukovodeće radno mesto, da ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede utvrdi odgovornost u ministarstvu, posebno u Upravi za veterinu i Republičkoj veterinarskoj inspekciji, i da protiv odgovornih preduzme najoštrije mere.

Republički ombudsman je, smatrajući ovaj slučaj teškim i ilustrativnim za probleme u radu inspekcijskih službi, o njemu obavestio i resorni odbor Narodne skupštine i Vladu.

Dokumente iz kojih proizlazi sumnja o izvršenju krivičnih dela zaštitnik građana prosledio je Policiji na dalje postupanje, navedeno je u saopštenju zaštitnika građana.

B92

26.02.2013.

SR: Ministarstvo poljoprivrede: Stroga kontrola plaćanja po hektaru

Beograd - Ministarstvo poljoprivrede je upozorilo poljoprivrednike da će kontrolisati plaćanja po hektaru strogo kažnjavati one koji budu rasparčavali parcele radi dobijanja imovinske koristi. U saopštenju Ministarstva se navodi: “U toku pripreme za prolećne radove, primećena je pojava rasparčavanja poljoprivrednih gazdinstava na veći broj korisnika u cilju ostvarivanja prava na plaćanja po hektaru. Naime, krupna poljoprivredna gazdinstva koja svojom površinom prevazilaze gornji limit predviđen Zakonom o podsticajima formalno ustupaju po 100 hektara zemljišta svojim zaposlenima ili licima sa kojima imaju dogovor da se u njihovo ime pojave kao podnosioci zahteva pred Ministarstvom poljoprivrede. Namera učesnika je korišćenje državnih podsticaja u meri koja prevazilazi zakonski maksimum. Poljoprivredna inspekcija i policija prate ovu pojavu. Navedena radnja će kao posledicu za počinioce imati novčane kazne i uskraćivanje prava na podsticaje iz agrarnog budžeta Republike Srbije u sledećih pet godina.”

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

25.02.2013.

SR: Zabranjeno mleko na 12 farmi!

Beograd - Veterinarska inspekcija zabranila je proizvodnju mleka na 12 farmi zbog povišenog nivoa aflatoksina u mleku, je danas načelnica Veterinarske inspekcije Sanja Čelebićanin. Ona je Televiziji Pink rekla da očekuje da će za nekoliko dana "blokirane" farme imati "čistu situaciju" - mleko neće morati da se uništi, već će ići do mlekara.

Sanja Čelebićanin je juče navela da je, pored ostalih, blokiran rad i farme u Novoj Pazovi i Kragujevcu. Po njenim rečima, danas se očekuju rezultati za 24 farme.

Čelebićanin je kazala da mleko mora da se uništi na neškodljiv način i to na malim farmama bacanjem na đubrište, a mleko sa velikih farmi se u kafilerijama pretvara u mleko u prahu i spaljuje.

Beta

25.02.2013.

SAD: Rekordan izvoz vina

San Francisko - Izvoz vina iz SAD porastao je 2012. treću godinu zaredom, donevši rekordne prihode od 1,43 milijarde dolara, saopštio je Institut za vino sa sedištem u San Francisku. Institut navodi da 90 odsto vina za izvoz dolazi iz Kalifornije. Evropska unija i dalje je glavno tržište za vina iz Kalifornije, budući da na tu grupu zemalja otpada oko 34 odsto ukupne prodaje datih vina. Rast prodaje kalifornijskih vina takođe je zabeležen u Kanadi i Aziji. Prodaja u Kini dostigla je 74 miliona dolara u 2012, što je za 18 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Prodaja u Južnoj Koreji skočila je za 26 odsto na 16 miliona dolara. U Kanadi, drugom po veličini tržištu za vina iz Kaliornije, prodaja je uvećana za 14 odsto na 434 miliona dolara.

Tanjug

25.02.2013.

SR: Ješić: Nudili su mi da ćutim o mleku

Novi Sad - Vojvođanski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić otkriio je da je dobio dobru ponudu da ne izađe u javnost sa podacima o toksinima u mleku, a da su, kada je to ipak uradio, počele da mu stižu pretnje.

"O tome da li danas ima korupcije, koliko i kakva je, mogu samo reći da sam pre pretnji koje su usledile pošto sam obelodanio stanje na tržištu mleka, dobio i dobru ponudu da o tome ćutim", rekao je Ješić.

On je dodao da ne sme da kaže ko mu je pretio, da je "obe stvari prijavio policiji i ne sme da govori o tome, a na institucijama je da pronađu i sankcionišu te ljude".

"Kada je u pitanju situacija sa mlekom, lično sam insistirao kod predsednika DS Đilasa i stranačkih organa da se ta tema ne sme i ne može ispolitizovati, jer je reč o bezbednosti svih građana, a ne o nekom dnevno političkom pitanju", rekao je Ješić za Presonlajn.

"Gotovo sto procenata uvozne hrane se kontroliše, ali je činjenica da naši građani konzumiraju 95 odsto proizvoda koji su nastali u Srbiji, a tu je kontrola daleko slabija i neredovnija. Za takve slučajeve planirano je da bude oformljena nacionalna laboratorija u Batajnici, ali ona nikada nije počela da funkcioniše onako kako je to predviđeno i da radi ono što treba. U sređenim društvima postoje dijagnoza problema i dugoročna strategija - u Nemačkoj, na primer, laboratorijama upravljaju sami stočari. Recimo, za problem sa prisustvom aflatoksina u mleku znalo se još u septembru, tada se nešto i moglo uraditi, ali su i republičke instance i veliki proizvođači odlučili da urade jedno veliko ništa", izjavio je Ješić.

On kaže da je zbog toga je neophodno insisirati i na krivičnoj odgovornosti i to na republičkom nivou.

021

25.02.2013.

Hrvatska: Počinje otkup mleka s povišenim aflatoksinima

Zagreb - Ministarstvo poljoprivrede Hrvatske najavilo da će od danas od stočara otkupljivati mleko koje mlečna industrija ne želi zbog povišenog nivoa aflatoksina. To mleko će se, prenosi HRT, koristiti za biopostrojenja, za proizvodnju energije. Seljaci će zaraženu stočnu hranu moći da po povoljnim uslovima zamene za ispravnu, iz robnih rezervi.

Kompanije "Dukat" i "Megle" objavili su u petak da zbog povećane koncentracije aflatoksina u mleku privremeno obustavljaju otkup svežeg sirovog mleka sa 180 farmi u istočnoj Hrvatskoj i to na osnovu svoje kontrole nivoa aflatoksina. Najavili su da će otkup nastaviti čim farme budu mogle da isporučuju zdravstveno ispravno mleko.

Farmerima su, kako je saopštio "Dukat", osigurali dostupnost "mikofiksatora" preparata koji bi trebalo da u stočnoj hrani smanji nivo aflatoksina ispod dopuštenog nivoa.

I iz varaždinske Vindije takođe su saopštili da, po nalogu veteranske inspekcije, obustavljaju otkup mleka s pet rizičnih farmi. Zbog toga su poljoprivrednici u subotu protestovali u Brodsko-posavskoj županiji i zapretili masovnim demonstracijama od 4. marta, ako se ne zaustavi "uništavanje domaće proizvodnje".

Obustavljanje otkupa je osudilo i Ministarstvo poljoprivrede Hrvatske, a ministar Tihomir Jakovina istakao je da ga mlekarska industrija nije ni obavestila o odlukama i rezulatima svojih analiza. Ministar je rekao za HRT da Hrvatska ima najsigurnije i najkvalitetnije mleko u regionu, a podaci o šteti zbog afere s aflatoksinom u mleku će biti poznati početkom iduće sedmice.

AgroKlub

23.02.2013.

SR: Kostić: Ako kupimo Helenik šugar prodaćemo Šajkašku

Novi Sad - Vlasnik MK grupe Miodrag Kostić izjavio je da će ta kompanija, ukoliko pobedi na tenderu za kupovinu grčkog Helenik šugara, prodati šećeranu “Šajkaška” u Žablju. Prema rešenju Komisije za zaštitu konkurencije, prodaja “Šajkaške” je uslov da bi šećerana “Sunoko”, u vlašništvu MK grupe, dobila odobrenje za preuzimanje Helenik šugara. ”Za nas je prihvatljivo uslovno odobrenje srpske antimonopolske komisije za prezuimanje Helenik šugara. Nadamo se da ćemo pobediti na tenderu i u svemu ćemo postupiti u skladu s odlukom Komisije“, rekao je Kostić. On je naveo da još tri velike šećerane učestvuju na tenderu za prezimanje Helenik Šugara, iz Bugarske, Poljske i Francuske.

Moja farma

23.02.2013.

Ješić: Nove analize pokazuju još alarmantnije podatke

Novi Sad - Analiza prisustva aflatoksina u mleku koju je uradio NS Institut za prehrambene tehnologije pokazao je znatno veće prisustvo te otrovne materije nego što je utvrđeno dosadašnjim analizama, izjavio je juče vojvođanski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić. On je rekao da su preliminarni rezultati koje je dobio od FINS potvrdili pretpostavke stručnjaka da će svaka naredna analiza mleka pokazati veće prisustvo aflatoksina. Ješić je pozvao Ministarstvo poljoprivrede da kroz rebalans budžeta i uredbom o mleku koju će morati da donese, interventno pomogne seljacima da kupe novu hranu i da utvrdi koja stočna hrana nije kontaminirana, što bi moglo dovesti do brzog rešenja problema.

RTS

23.02.2013.

SR: Knežević: Sklonili smo svo mleko sa aflatoksinom

Beograd - Ministar poljoprivrede Goran Knežević izjavio je da su svo mleko i mlečne prerađevine koji mogu da se kupe u prodavnicama dobri i bezbedni za upotrebu u ljudskoj ishrani. “Uradili smo kontrolu određenog broja uzoraka i nije se pokazao povišeni nivo aflatoksina, tako da građani mogu da koriste i prerađevine od mleka”, rekao je Knežević. Upitan zašto je dozvoljeno da aflatoksin preko kukuruza dospe u mleko, ako je još jesenas bilo poznato da je kukuruz zaražen njim, Knežević je odgovorio da je za četiri miliona tona skladištenog kukuruza obavljeno 500 kontrola koje su pokazale da je u svega četiri slučaja zabeležena pojava aflatoksina.

RTS

20.02.2013.

SR: Afera sa zemljištem u Novom Sadu teška 500 miliona evra

Novi Sad - U pljačku više od 300 ha zemljišta u novosadskoj industrijskoj zoni umešan je i bivši ministar poljoprivrede Saša Dragin, ali i još neki visoki funkcioneri bivše i sadašnje pokrajinske vlasti. Uprava kriminalističke policije krenula je juče u privođenje desetak osoba osumnjičenih da su učestvovali u nezakonitom prisvajanju 327 ha zemljišta u državnoj svojini, vrednog čak 320 miliona evra. Kako je saopšteno policija traga za vlasnikom i predsednikom UO firme “Sloga Kać” Slobodanom Šćekićem. Sumnja se da je on nezakonito postao vlasnik spornog zemljišta, a da su mu u tome pomogli ostali osumnjičeni. Kao jedan od organizarora pljačke sumnjiči se bivši ministar Dragin.

Moja farma

19.02.2013.

SR: Ministarstvo poljoprivrede: Bezbednost mleka u Srbiji je pod kontrolom, zdravlje stanovništva nije ugroženo

Beograd - Povodom situacije s kontaminiranim mlekom saopštenje je izdalo i Ministarstvo poljoprivrede koje prenosimo u celini.

Dodatna ispitivanja koje je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede izvršilo nakon sumnje u prisustvo aflatoksina u pojedinim uzorcima mleka, uzetih u okviru vanredne kontrole koja je sprovođena od početka ferbruara ove godine, potvrdila su i mogućnost prisustva aflatoksina M1 iznad dozvoljenih vrednosti.

Zbog različitih rezultata ispitanih uzoraka unutar istog mleka, Ministarstvo poljoprivrede će po preporuci Referentne laboratorije Evropske unije poslati sporne uzorke na superanalizu u Holandiju, u laboratoriju koja može sa preciznošću da utvrdi stvarni nivo aflatoksina M1 u mleku.

Veterinarska inspekcija naložila je povlačenje iz prometa mleko čiji uzorci pokazuju mogućnost nedozvoljene količine aflatoksina M1, dok ne stignu rezultati superanalize iz Holandije.

Inspekcije Ministarstva poljoprivrede utvrdiće s kojih farmi muznih krava potiče mleko čiji uzorci su pokazali povišen nivo aflatoksina i daće nalog za obustavu isporuke mleka s tih farmi.

Ministarstvo uvodi i pojačanu kontrolu uvoznog mleka jer se radi o regionalnom problemu. Poljoprivredna i veterinarska inspekcija započele su novu vanrednu kontrolu stočne hrane koja je uzročnik pojave aflatoksina u mleku. Od tri do sedam dana nakon što se prekine ishrana muznih krava kontaminiranom hranom, aflatoksini isčezavaju iz mleka. Industrijama mleka data je instrukcija o obaveznoj dnevnoj samokontroli sirovog mleka i gotovih proizvoda.

Zdravlje ljudi u Srbiji nije ugroženo konzumiranjem mleka koji je u rafovima prodavnica jer je nivo aflatoksina, iako u nekim uzorcima iznad dozvoljenih granica, daleko ispod koncentracija koje mogu izazvati bilo kakve zdravstvene probleme.

U Srbiji je do 2010. godine dozvoljeno prisustvo aflatoksina u mleku bilo deset puta veće nego danas (0,5 umesto sadašnjih 0,05 mikrograma po kilogramu), što je standard koji u ovom trenutku važi u velikom broju država, uključujući i Sjedinjene Američke Države. Ministarstvo upozorava na sve češće pokušaje da se senzacionalističkim pristupom vrlo ozbiljnim i značajnim temama ugrožavaju ekonomski interesi Srbije, u ovom slučaju njenih proizvođača i prerađivača mleka, kao i da se unosi bespotrebna panika među stanovništvom.

Ministarstvo poljoprivrede

19.02.2013.

Meksiko: Pola miliona pilića na klanju zbog ptičjeg gripa

Gvanahvato - U Meksiku će biti zaklano 486.000 pilića posle izbijanja ptičjeg gripa u centralnoj meksičkoj državi Gvanahvato, saopštili su zvaničnici. Proizvođač piletine “Baćoko” prijavio je mogući slučaj gripa tipa H7N3 na pet farmi, što su zvaničnici ministarstva poljoprivrede u petak potvrdili. Vlasti su zato preduzele preventivne mere i testiraju obližnje farme kako bi proverili da li se grip proširio, prenosi AFP. Zbog epidemije ptičjeg gripa u zapadnoj meksičkoj državi Halisko prošle godine je zaklano 22 miliona kokoški, što je izazvalo nestašicu jaja u Meksiku koji je najveći potrošač ove namirnice po glavi stanovnika u svetu.

Moja farma

19.02.2013.

EU: Zbog skandala sa konjetinom traži DNK testiranja mesa

Brisel - Evropska Komisija je predložila češća DNK testiranja proizvoda od mesa kako bi se utvrdile prave razmere skandala koji je izbio kada je otkriveno da je umesto goveđeg prodavano konjsko meso. “Radiće se DNK testovi mesnih proizvoda u svim članicama EU”, najavio je evropski komesar za zdravlje Tonio Borg. Planom početnih testiranja u trajanju od mesec dana predviđena je i provera konjetine kako bi se utvrdilo da li su u hranu dospeli potencijalno opasni ostaci veterinarskih lekova, kazao je Borg dodajući da se prvi rezultati očekuju sredinom aprila. Na insistiranje ministara poljoprivrede Borg je rekao da će Komisija ubrzati rad na eventualnim izmenama propisa o označavanju hrane u EU.

Moja farma

19.02.2013.

SR: Smenjen direktor "Voda Vojvodine"

Novi Sad - Vlada Vojvodine izabrala je danas na telefonskoj sednici za novog direktora Javnog vodoprivrednog preduzeća Vode Vojvodine izabrala Mirka Adžića, umesto Atile Salvaija, a pokrajinski sekretar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Goran Ješić oštro je kritikovao tu odluku i glasao protiv nje.

Atila Salvai je profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i stručnjak je za hidrauliku voda, dok Mirko Adžić ima diplomu Fakulteta za uslužni biznis i prethodno je bio direktor banje "Termal" u mestu Vrdnik.

Goran Ješić je agenciji Beta rekao da je glasao protiv takve odluke i dodao da je Vlada Vojvodine imenovanjem Adžića prekršila Zakon o javnim preduzećima, pošto je reč o osobi koja nije kvalifikovana za taj posao.

"Iako je vodoprivreda u mom resoru, niko me uopšte nije konsultovao o imenovanju novog direktora. Sramota je da Vlada Vojvodine krši zakon i imenuje osobu koja nije kvalifikovana za taj posao na mesto direktora osetljivog vodoprivrednog preduzeća To tim pre što nas ove godine očekuje 100 miliona evra investicija u vodoprivredi, koje podrazumevaju stručan i obrazovan kadar koji može da vodi taj investicioni ciklus", kazao je Ješić.

Telefonsku sednicu Vlade Vojvodine vodio je njen potpredsednik Dragoslav Petrović, pošto je pokrajinski premijer Bojan Pajtić na putu, u Briselu.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

19.02.2013.

SR: Ješić: Deca ne smeju piti mleko sa aflatoksinima

Novi Sad - Vojvodjanski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić izjavio je da država ne sme da problem sa opasnim aflatoksinima gura pod tepih, već mora da preduzme mere koje su joj na raspolaganju.

"Ako mene pitate da li sada treba kupuvati mleko - odgovor je ne. Ali, eto postoje stručnjaci koji tvrde suprotno. Vaša stvar je da li ćete kupovati ili nećete mleko", rekao je Ješić na konferenciji za novinare u Novom Sadu.

Na pitanje šta treba država da uradi, Ješić je odgovorio: "Šta se dešava kad imate pokvaren proizvod na polici?"

"Pre svega sam otac dvoje dece i to je razlog što sam objavio rezultate, i uvek ću ih objaviti. Ne vidim zašto ih je država skrivala. Država je kriva za ovo. Ovo nije političko pitanje, već pre svega bezbednosno pitanje", rekao je Ješić i dodao da su vrednosti aflatoksina u mleku prekoračene od 10 do 200 odsto.

Beta

19.02.2013.

SR: Ješić: Povući mleko iz prodaje

Novi Sad - Sekretar za poljoprivredu Vlade Vojvodine Goran Ješić izjavio da je predsedniku Vlade i ministru poljoprivrede poslao rezultate istraživanja na prisustvo aflatoksina u mleku.

"Ukoliko ne dobijemo odgovor sutra podaci koje imamo biće objavljeni", rekao je Ješić i dodao da od premijera i ministra poljoprivrede očekuje konkretne mere. Ješić se založio za povlačenje mleka iz prodaje i naveo da su rezultati prvih analiza alarmantni.

Ministarstvo poljoprivrede i Nacionalna organizacija potrošača tvrde da gornja granica dopuštene koncentracije nije probijena. Prema rečima stručnjaka prisustvo aflatoksina na domaćim njivama nije zabeleženo godinama ali nije ni neuobičajno.

Prošlogodišnja suša pogodovala je nastanku tog oboljenja te zarazila kukuruz ne samo u Srbiji već čitavom regionu.

RTV

18.02.2013.

Hrvatska: Od 15 uzoraka mleka 11 pozitivno na aflatoksin

Zagreb - Rezultati analize hrvatskog mleka, sprovedene u Beču, pokazali su da je od 15 poslatih uzoraka 11 pozitivno na aflatoksin, rekao je ministar poljoprivrede Hrvatske Tihomir Jakovina. Resorni ministar je naglasio da nalazi jesu pozitivnii, ali da je u mleku otkriveno tek neznatno povećanje aflatoksina od 0,05 mikrograma po litri. Od 11 uvoznih pošiljki, samo je jedna pozitivna, dadao je Jakovina i precizirao

da se radi o pošiljci mleka iz BiH, iz Kozarske Dubice - mlekare “Mlekoprodukt”. Ministar je poručio da razloga za paniku nema i pohvalio sistem koji je za samo sedam dana maksimalno obavio posao za koji je susednoj Sloveniji trebalo mesec i više dana.

Moja farma

18.02.2013.

SR: Žalba mlekara

Novi Sad - “Denjub fuds grupa” podnela je žalbu na presudu Upravnog suda Srbije, koji je potvrdio rešenje Komisije za zaštitu konkurencije da su kompanije “Imlek” i “Subotička mlekara” zloupotrebile dominantan položaj. - Vrhovni kasacioni sud i Upravni sud poništili su rešenje o kažnjavanju, doneto upravo povodom odluke Komisije o zloupotrebi, tako da je vođenje postupka o samoj zloupotrebi necelishodno i besmisleno - kaže Svetlana Glumac, kor direktorka “Denjub fuds grupe”. - Takva odluka kompaniju dovodi u “začarani” krug poništenja presuda. Za to više nema osnova, posebno za dalje kažnjavanje kompanija koje su platile kaznu.

Moja farma

18.02.2013.

SR: AP: Da i lokalne samouprave pomognu poljoprivredu

Novi Sad - Udruzenja clanice Asocijacije poljoprivrednika apeluju na lokalne samouprave da u

cilju podsticanja poljoprivredne proizvodnje i ruralnog razvoja lokala hitno sacine programe mera podrske za sprovodenje poljoprivredne politike koji se odnose na direktna placanja i zapocnu subvencionisanje odredenih segmenata poljoprivredne proizvodnje iz sopstvenog budzeta, sto im je omoguceno nedavno usvojenim Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. S obzirom da je poljoprivreda jedna od osnovnih delatnosti vecina opstina i gradova od izuzetnog je znacaja da lokalane samouprave izrade programe podrske poljoprivredi i porodicnim poljoprivrednim gazdinstvima, na taj nacin poticuci razvoj seoskih sredina lokala.

Ovim Zakonom se jedinicama lokalne samouprave ostavlja mogucnost da daju sredstva za premiju za osiguranja, regrese za skladistenje, regrese za reproduktivni materijal, sufmansiranje kamata za poljoprivredne kredite, repromaterijala, kupovine poljoprivredne mehanizacije, masina u stocarstvu,

vocarstvu i povrtarstvu, kupovinu stoke, veterinarskih troskova.

Subvencionisanjem predhodno navedenih stavki ce se pomoc pruziti pre svega najmanjim proizvodacima. Zakonom se predvida mogucnost forimiranje pravnih lica od strane lokalnih samouprava koji ce se baviti sprovodenjem ovih mera.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

17.02.2013.

SR: Kruškina buva počela da polaže jaja

Novi Sad - Kruškina buva je počela da polaže jaja i dalja aktivnost ove štetočine zavisiće od vremenskih prilika. Prema rečima Milene Budić iz Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja AP Vojvodine to je utvrđeno na lokalitetima Čerević i Neštin. Prisutan je imago i pojedinačna jaja.

Dalje aktivnosti u cilju suzbijanja ove štetočine zavisiće od vremenskih prilika. Najavljeno zahlađenje za sada odlaže primenu hemijskih mera zaštite. Porastom i stabilizacijom temperatura, očekuje se nastavak polaganja jaja, što bi trebalo sprečiti primenom insekticida na bazi piretroida u kombinaciji sa mineralnim uljima.

Budićeva podseća da se zbog blage zime očekuje ranija i povećana aktivnost drugih štetočina u voćarstvu a pre svih jabukinog i kruškinog smotavca. Da podsetimo da je lane, zbog sušnog leta velike štete u jabučnjacima napravio crveni pauk.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

14.02.2013.

Nemačka: "Afera meso" se proširuje

Berlin - Nemački zvaničnici prijavili su prvi sumnjiv slučaj pogrešno označenih mesnih proizvoda u toj zemlji. Ovo je još jedan slučaj u uslovima kada je skandal oko konjskog mesa, prodavanog kao govedina, uzdrmao čitavu Evropu. Nemačka je juče, putem evropskog sistema brzog upozorenja, obaveštena da postoje sumnje da su pogrešno označene smrznute lazanje unete u tu zemlju. Takve lazanje su isporučene makar jednom trgovcu u državi Severna Rajna-Vestfalija, na zapadu zemlje. Zvaničnici u Severnoj Rajni-Vestfaliji ukazali su da je kontrolom dokumenata utvrđeno da su proizvodi došli od distributera iz Luksemburga, “koji je osumnjičen za kršenje propisa u obeležavanju konjskog mesa”.

Moja farma

14.02.2013.

SR: Spor oko vlasništva nad 12 poljoprivrednih stanica

Novi Sad - Odluku Ministarstva poljoprivrede da pod svoju nadležnost uzme 12 poljoprivrednih stručnih službi u Vojvodini i enološku stanicu, u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu ocenjuju kao kršenje Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine. Međutim, u Ministarstvu tvrde da je Pokrajinski sekretarijat na nezakonit način, jednostranom odlukom Pokrajinske vlade, pokušalo preuzimanje poljoprivrednih stručnih službi. Vlada Srbije je 7. febrauara, donela odluku o imenovanju članova upravnih odbora svih poljoprivrednih stanica u Srbiji, pa i u Vojvodini. U Pokrajini kažu da tom odlukom, ne samo da je prekršen zakon već je Vojvodina ostala bez para.

Dnevnik

14.02.2013.

SAD: Da Rusija dozvoli uvoz mesa

Vašington - Sjedinjene Američke Države pozvale su ruske vlasti da hitno ukinu zabranu na uvoz američkog mesa u skladu sa obavezama koje je Rusija preuzela prilikom ulaska u Svetsku trgovinsku organizaciju, preneo je Rojters. SAD su krajnje razočarane odlukom Rusije da uvede zabranu uvoza mesa iz Amerike, koje odgovara najvišim bezbednosnim standardima u svetu, navedeno je u zajedničkom saopštenju trgovinskog predstavnika SAD Rona Kirka i ministra za poljoprivredu Toma Vilsaka. Ruska federalna služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor uvela je u ponedeljak praktično potpunu zabranu uvoza mesa i mesnih proizvoda iz SAD zbog hormona rasta - raktopamina.

Moja farma

14.02.2013.

SR: Parazitom zaražen ceo tok Dunava?

Beograd - Iako su u Srbiji nepoznatog parazita koji napada rečne ribe grabljivice pre nekoliko meseci otkrili naučnici sa Departmana za veterinarsku medicinu NS Poljoprivrednog fakulteta u Dunavu i Nišavi, ribolovci tvrde da se ”ovaj crv u ribama“ pojavio bar tri godine ranije, a da se tek sad razmnožio. Ribolovac iz Beograda Đorđe Ilijević, kaže da u proteklih osam meseci nije ulovio nijednu ribu koja nije crvljiva. ”Parazit se strahovito razmnožio u celom toku Dunavu, čak i kod Đerdapske klisure, koja je važila za najčistiji deo Duna va” tvrdi Ilijević. Ovaj parazit nije opasan ukoliko se dobro termički obradi, a ubija ga i niska temperatura.

Novosti

14.02.2013.

Velika Britanija: Skandal zbog konjskog mesa

London - Veliku Britaniju danima potresa skandal oko kvaliteta i kontrole hrane. Ispitivanja pokazuju da veliki lanci prodavnica Britancima, umesto proizvoda sa junetinom, prodaju konjsko meso koje se, inače, ne jede u Velikoj Britaniji. Istraga se proširuje i na druge zemlje. Kontrola lazanja francuskog proizvođača Findus otkrila je da su punjene ne reklamiranom junetinom, već konjskim mesom koje je u Velikoj Britaniji društveni tabu, gotovo kao svinjetina među muslimanima. Veliki britanski lanac samoposluga povukao je sve proizvode Findusa, ne otkrivaju koliki je gubitak, a pravdaju se objašnjavajući koliko je zamršen proces nabavke hrane u današnjoj otvorenoj Evropi.

Moja farma

14.02.2013.

SR: Naš izum: Univerzalna poljoprivredna mašina za višestruku obradu zemljišta

Sivac - Inovator iz Sivca Stanko Mandić predstavio je novu univerzalnu poljoprivrednu mašinu za višestruku obradu zemljišta. Reč je o mašini koja u jednom prolazu obavlja oranje, sitnjenje, ravnanje i sabijanje humusnog sloja, a istovremeno može i da rastura mineralno đubrivo i, kačenjem dodataka, da obavi setvu žitarica. Uštede su višestruke zbog manjeg broja prolaza, skraćivanja vremena za predsetvenu pripremu zemljišta i zatvaranja brazde u jednom hodu. Samo na gorivu, ušteda po jednom hektaru je oko stotinu evra. Pošto su za Mandićevu inovaciju zainteresovani u Belorusiji i Holandiji, u planu je da se u Sivcu otvori pogon ili fabrika za proizvodnju ove izuzetne mašine.

Novosti

10.02.2013.

SR: Ševarlić: Arapi privilegovani u zakupu

Beograd - “Poljoprivrednici iz Surčina i Obrenovca dovedeni su u neravnopravan položaj u pogledu zakupa zemljišta koji predviđa predugovor sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima”, smatra predsednik Društva agroekonomista Srbije Miladin Ševarlić. On kaže da je farma “Dragan Marković” u Obrenovcu zbog uzgoja svinja imala pravo prečeg zakupa, ali ne veruje da će Arapi nastaviti tu proizvodnju pa bi i poljoprivrednicima trebalo da se omoćući da pod ravnopravnim uslovima učestvuju u licitaciji državnog zemljišta.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

10.02.2013.

SR: Vlažnost zemljišta presudna za gustinu setve kukuruza

Novi Sad - Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Branko Marinković kaže da pre setve kukuruza treba izmeriti obezbeđenost zemljišta vodom. Tek tada, prema njegovim rečima, možemo se opredeliti za odgovarajući hibrid, gustinu setve i izračunati optimalnu azotnu prihranu.

O ovim i drugim ratarskim temama u susret predstojećoj setvi govoriće se na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu na savetovanju koje će se održati u sredu sa početkom u 9 časova.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

09.02.2013.

Hrvatska: Pad prodaje traktora

Osijek - U Hrvatskoj su u celoj 2012. godini poljoprivredni proizvođači kupili samo 577 novih traktora za sada kažu neslužbeni, ali po našoj proceni pouzdani izvori. Dakako sada govorimo o svim vrstama traktora uključujući i malo veće motokultivatore i one istočne proizvodnje. U Sloveniji je u istom periodu prodano 1.585 traktora proizvedenih u Zapadnoj Evropi. Ukupan broj novih traktora, kada im se priključe i oni proizvedeni na istoku Evrope, koji su kupili slovenački poljoprivrednici, svakako je znatno veći. Koliko je pad veliki govore i činjenice da je 2009. godine prodano je ukupno 1.502 traktora svih vrsta i svih proizvođača uključujući i one istočne. Pre toga, 2008. godine to iznosilo 2.120, a 2007. tek 1672 traktora. Godinu dana pre, 2006. Prodano je 1586, a 2005. 1278 traktora.

Damir Rukovanjski

09.02.2013.

SR: Knežević:"U Srbiji nema mleka sa toksinima"

Beograd - Ministar poljoprivrede Goran Knežević izjavio je, povodom sumnje da je u nekim pakovanjima hrvatskog mleka "Dukat" i "Vindija" povećana koncentracija kancerogenog sastojka aflatoksina M1, da u Srbiju nije uvezeno mleko iz Hrvatske.

"Manja količina mleka uvezena je iz Bosne i Hercegovine i u njoj nije bilo aflatoksina", rekao je Knežević za B92.

U Ministarstvu poljoprivrede narednu isporuku mlekare Dukat iz BiH očekuju u utorak i najavljuju da će biti redovno uzorkovana i ispitana na mikrotoksine. Dodaju da se domaće mleko redovno kontroliše i da je potpuno ispravno, kao i da je pre mesec dana rađena i vanredna inspekcijska analiza.

Hrvatsko ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da će sa tržišta biti povučena pojedina pakovanja trajnog mleka "Dukat" i "Vindija" zbog sumnje na povećanu koncentraciju kancerogenog sastojka. Uzorci mleka su poslati u specijalizovanu laboratoriju u Beču radi dodatne potvrde nalaza. Rezultati tih nalaza biće poznati sredinom februara.

Aflatoksini se ubrajaju u grupu najkancerogenijih poznatih supstanci, a inače su prirodni mikotoksini koje proizvode mnoge vrste gljiva Aspergillus.

021

09.02.2013.

SR: Vojvodina interesantna holandskim investitorima

Novi Sad - Potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić primio je juče savetnika za poljoprivredu Ambasade Kraljevine Holandije za zapadni Balkan

Adri de Roa. Ješić je istakao da je sa svojim gostom razgovarao o saradnji Vojvodine i Holandije od važnosti za poljoprivredni sektor, posebno u prerađivačkoj industriji. “Dogovorili smo se da u narednom periodu, a to je već za nekoliko nedelja, zajedno sa Fondom za podršku investicija u Vojvodini, pripremimo predloge za investitore u Holandiji o interesantnim prilikama pre svega u sektoru prerade voća i povrća”, izjavio je Ješić. Adri de Ro je izneo uverenje da će u budućnosti doći do još bolje saradnje.

Moja farma

09.02.2013.

Grčka: Tuča za povrće

Atina - Nekoliko stotina Grka otimalo se juče u Atini za besplatno povrće koje su delili poljoprivrednici, pri čemu je jedan čovek izgažen i povređen. Farmeri su za manje od dva sata podelili 50 tona proizvoda ispred zgrade Ministarstva poljoprivrede, u znak protesta zbog visokih troškova proizvodnje. Na snimcima prikazanim na grčkoj televiziji, snimljeni su ljudi koji se otimaju za vreće paradajza i praziluka koje su bacane sa kamiona. U metežu je povređen jedan čovek koji je izgažen kada je pao a fotoreporter Rojtersa je pogođen karfiolom u glavu. Životni standard građana u Grčkoj je opao dok se zemlja suočava sa recesijom šestu godinu što je dovelo do rekordne nezaposlenosti.

Moja farma

09.02.2013.

SR: Šta sve mora da piše na flaši vina?

Beograd - Domaća vina iz berbe 2012. moraju biti deklarisana u skladu sa novim pravilnikom čija je primena počela 1. januara, kaže savetnik u Ministarstvu poljoprivrede Darko Jakšić. Novi Pravilnik o deklarisanju vina usklađen je sa regulativom EU, a svako novodeklarisano vino dobiće kontrolni broj. To znači da Ministarstvo poljoprivrede proverava sve navedene podatke kroz posebnu proceduru i odobrava koje podatke proizvođači vina mogu da stave na deklaraciju. Pravilnik se odnosi na sva vina osim aromatizovanih - bermeta, vina za destilaciju - sirće, vina za sopstvene potrebe i namenjena izvozu, i to ukoliko ispunjavanju posebne uslove i uz odobrenje Ministarstva poljoprivrede.

Moja farma

09.02.2013.

EU: EK dozvolila uvoz govedine i svinja iz SAD

Brisel - Evropska komisija dozvolila je korišćenje mlečne kiseline za dekontaminaciju govedine kao i uvoz živih svinja iz SAD. Te mere se tumače kao gest dobre volje pre eventualnog otvaranja pregovora o sporazumu o slobodnoj trgovini između EU i SAD. Pitanje tretiranja govedine mlečnom kiselinom bilo je kamen spoticanja u odnosima SAD i EU koja je branila uvoz takvog mesa. Od sada ta praksa, čiji je cilj da se unište migroorganizmi, biće dozvoljena i u EU ali EK upozorava da se ne sme shvatiti kao zamena za dobre prakse uzgoja i higijene. Ministri poljoprivrede EU nisu uspeli da se dogovore o tom pitanju u novembru 2012. i Komisiji je prepušteno da donese odluku.

EurActiv

09.02.2013.

Makedonija: Nema zabrane za srpsko brašno

Skoplje - Vlada Makedonije neće donositi nikakve uredbe kojima bi bio zabranjivan i ograničavan uvoz brašna iz Srbije. Makedonski ministar poljoprivrede Ljupčo Dimovski je to rekao u razgovoru sa ministrom trgovine Rasimom Ljajićem, koji je i otvorio temu u vezi sa ranijim merama makedonske vlade kojima je ograničavan uvoz pšeničnog brašna iz Srbije i drugih zemalja. Makedonski ministar Dimovski je istakao da su takve mere uvođene isključivo radi zaštite domaćih proizvođača. Ističe se da su dva ministara izrazila spremnost da se u slučajevima eventualnog poremećaja u snabdevanju tržišta Srbije i Makedonije konsultuju pre nego što pristupe donošenju bilo kakvih restriktivnih mera.

Moja farma

09.02.2013.

SR: Imlek plasirao organsko mleko na tržište

Čurug - Komapanija Imlek plasirala je juče na tržište proizvode od organskog mleka, koji su jedinstveni, ne samo u Srbiji, nego i u regionu. Na rafovima prodavnica širom zemlje, pod zajedničkim imenom “bello organic”, mogu se naći organsko mleko, jogurt, pavlaka i sir, a cene tih proizvoda biće za 20 do 30 odsto više od klasičnih mlečnih proizvoda. Generalni direktor Imleka, Slobodan Petrović, istakao je da nije reč ni o kakvoj prevari, nego o stvarnosti u Srbiji i podvukao da je reč o proizvodima od organskog mlaka sa organske Velvet farme u Čurugu. “Mi u ovom trenutku sa farme dobijamo 17.000 litara organskog melka dnevno i sve ćemo preraditi u organske proizvode”, rekao je Petrović.

Moja farma

09.02.2013.

EU: Zaštitićemo pčele

Brisel - Evropska unija sprema se da uvede dvogodišnju zabranu korišćenja pesticida neonikotinoida koji, kako je upozorila Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA), predstavlja veliki rizik za pčele. Između 1985. i 2005. godine Evropa je izgubila 16% kolonija pčela a najveći gubici ubeleženi su u Engleskoj, Češkoj, Nemačkoj i Švedskoj, pokazao je projekat “Status i trendovi evropskih pčelinjih kolonija” koji je finansirala EU. Evropska komisija traži od članica EU da na dve godine zabrane upotrebu tri neonikotinoida kod kultura koje privlače pčele - suncokreta, kukuruza, repice i pamuka, istakao je portparol evropskog komesara za zdravlje Frederic Vincent.

Moja farma

09.02.2013.

Grčka: Traktorima blokirali puteve

Atina - Hiljade poljoprivrednika juče su širom Grčke traktorima na desetak mesta blokirali glavne puteve u znak protesta zbog teškoća prilikom otplate kredita. Traktori su strateški raspoređeni na raskrsnicama drugih puteva severne i srednje Grčke, koji vode ka Atini i dalje ka jugu, i poljoprivrednici u proglasu prete da će ih zatvoriti u znak protesta “zbog državnog terora”, prenose atinski mediji. “Problemi poljoprivrede su od najvišeg značaja za društvo, za privredu i zemlju. Njeno jačanje je osnova ozdravljenja privrede” rekao je grčkim medijima sekretar udruženja poljoprivrednika (PAAE) Janis Panagis.

021

09.02.2013.

SR: Golubović: Strategija do septembra

Zlatibor - Državni sekretar Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović izjavio je da će nacionalna strategija za poljoprivredu biti završena do septembra ove godine. On je naglasio da će strategija biti dokument koji će sadržati više od 1.000 stranica i koji će u potpunosti definisati poljoprivredu u budućnosti. “Na izradi strategije biće angažovane domaće stručne institucije, a angažovali smo i dvojicu stručnjaka iz inostrastva koji su učestvovali u donošenju poljoprivrednih strategija svih zemalja u regionu pa su sveži u toj oblasti”, rekao je Golubović. On je dodao da se strategija donosi po strogo utvrđenim pravilima i biće podložna kontroli stručnjaka iz Evrope. Prema njegovim rečima, donošenje strategije u poljoprivredi radiće se paralelno sa nacionalnim programom za poljoprivredupa će Srbija, kako je kazao, napokon dobiti zaokruženu i kompletnu priču o poljoprivredi.

Moja farma

09.02.2013.

SR: Ješić: Pitajte Petrovića šta radi radna grupa

Novi Sad - Na osnovu odluke Vlade Vojvodine, formirana je pre dvadesetak dana radna grupa eksperata koja ima zadatak da razmotri sve elemente predugovora između Vlade Srbije i „Al Dahre”.

Pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Gorana Ješića pitali smo da li je radna grupa analizirala ugovor i za koga će zaključci biti obavezujući?

On je na pitanja odgovorio: “Ne znam šta radi radna grupa. Pitajte Dragoslava Petrovića. Sramota je da im treba više od tri nedelje da donesu odluku,” rekao je Ješić.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

09.02.2013.

SR: Subvencije do 100ha

Novi Sad - Ministarstvo poljoprivrede razjasnilo je dilemu poljoprivrednika oko isplate subvencija po hektaru po novom Zakonu o podsticajima. Kako je rečeno „Dnevniku”, subvencije će biti davane za površine do 100 hektara ukupno, a ne za 100 hektara po kulturi, kako su neka poljoprivredna udruženja sumnjala, jer je, kako kažu, Zakon u tom delu dvosmislen i nedorečen.

- Registrovano poljoprivredno gazdinstvo može da ostvari pravo na osnovne podsticaje po površini biljne proizvodnje u minimalnom iznosu od 6.000 dinara po hektaru prijavljenih površina, a najviše za površinu do 100 hektara i to za sve vrste zasejanih, to jest zasađenih kultura zajedno. Sistem subvencionisanja sa ograničenjem ukupnih površina, sa gornjom granicom od 100 ha, za koje se mogu ostvariti prava na sredstva koja daje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je isti kao i u prethodnim godinama - nagalasili su u Ministarstvu.

Dnevnik

04.02.2013.

SR: Počelo 47. savetovanje agronoma

Zlatibor - Sinoć je na Zlatiboru otvoreno tradicionalno 47. savetovanje agronoma. Ovaj stručni skup privukao je čak 1200 agronoma, poljoprivrednih proizvođača, predstavnika republičke i pokrajinske vlasti.

Predavanja na 47.-om savetovanju agronoma i 39.-om simpozijumu poljoprivredna tehnika počinju u 9 časova u Kongresnom centru Srbija na Zlatiboru. Savetovanje traje do petka 8. februara.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

01.02.2013.

Nemačka: Građani Berlina sami gaje organsko povrće

Berlin - U Berlinu će ovog proleća više od 1.000 građana početi treću sezonu uzgoja organskog povrća u nekadašnjim parkovima na obodu grada, koji se u okviru projekta “Zeleni Berlin”, realizuje pod nazivom “Seoska bašta”. Agronom i preduzetnik Maks fon Grafenštajn odlučio je 2010. da građanima Berlina, koji nisu imali imanje u blizini grada, ali ni iskustva sa poljoprivredom, ponudi mogućnost da sami uzgajaju organsko povrće. Grafenštajn je došao na ideju da neiskorišćene i zapuštene javne površine iskoristi za realizaciju projekta koji bi, osim praktične koristi za njegove učesnike, povećao i svest građana o značaju organskog načina uzgoja biljaka.

Moja farma

01.02.2013.

SR: Peglane kobasice promocija varoši

Pirot - Cilj promocije specijaliteta peglane kobasice promocija je Pirota, kao grada sa najviše istorijskih i geografskih brendova u Srbiji, izjavio je Momčilo Đurđić, autor projekta kojim se kroz razne manifestacije popularizuje pirotska peglana kobasica. “Desetine, a možda već i stotine porodica onih koji su ostali bez posla, polako počinju da organizuju svoju egistenciju oko proizvodnje peglane kobasice. Dugoročno, ako država i grad strateški podrže ovu porodičnu industriju, ima nade i da se Stara planina opet zabeli i prošara stadima koza, ovaca, goveda, pa i magaraca”, kaže Đurdđić, uoči februarske godišnje promocije pirotskog specijaliteta.

Moja farma

01.02.2013.

EU: Svinje dalje u zabranjenim boksovima

Brisel - Protiv nekih od najvećih evropskih proizvođača svinja, uključujući Nemačku, Francusku i Španiju, mogle bi da budu preduzete zakonom predviđene mere jer su propustili da do 1. januara primene nove propise Evropske unije o dobrobiti životinja. Uzgajivači svinja tvrde da kavezi smanjuju posledice agresije među krmačama ali borci za dobrobit životinja insistiraju da zatvaranje krmača u boksove u kojima ne mogu da se okrenu loše deluje na psihu životinja. Međutim, četvrtina od 12 miliona krmača u EU i dalje je na farmama zatvoreno u pojedinačnim boksovima, iako je njihova upotreba zabranjena.

EurActiv

01.02.2013.

SR: Čačak prvi zabranio GMO

Čačak - Odbornici Skupštine grada Čačka usvojili su jednoglasno deklaraciju protiv prometa i upotrebe gmo na području koje pripada gradu. Deklaracijom “Mi ne želimo GMO na našoj teritoriji” Grad Čačak se obavezuje da će poštovati zakon o GMO i da u okviru svojih zakonskih mogućnosti neće dozvoliti njihovo uzgajanje i širenje. Grad se obavezuje i na preduzimanje odgovarajućih mera, poput predavanja i drugih programa obrazovanja, kako se učesnici poljoprivredne proizvodnje ne bi opredelili za nelegalno uzgajanje i promet GMO i proizvoda od njih. Deklaracija je usvojena na predlog prof. dr Miladina Ševarlića i na inicijativu odborničke grupe Dveri u Skupštini grada Čačka.

Moja farma

01.02.2013.

SR: Usvojen Zakon o podsticajima u poljoprivredi

Beograd - Skupština Srbije usvojila je Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji bi prvi put trebalo da svim oblicima agrarne proizvodnje obezbedi dugoročan, transparentan i održiv način podsticaja, ali i umanji ulogu vlade u toj oblasti. Za zakon su glasala 133 poslanika vladajuće koalicije, protiv je bio 21 poslanik opozicije, dok 11 poslanika nije glasalo. Novi zakon trebalo bi da pruži priliku poljoprivrednicima da planiraju ulaganja i na najbolji način raspolažu novcem, a obim sredstava za podsticaj ne može biti manji od pet odsto republičkog budžeta. Predviđene su tri vrste podsticaja i to direktna plaćanja, mere za razvoj sela i posebni podsticaji.

Moja farma

01.02.2013.

SR: Država slepa na dugove kombinata

Sombor - Poljoprivredni proizvođači u Somboru i okolini ogorčeni su na ovdašnje lokalne vlasti koje su pre nekoliko dana objavile javni poziv za zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u 2013. ”Lokalna samouprava mora do 31. marta da donese plan korišćenja za sledeću proizvodnu godinu, da nakon toga dobije saglasnost nadležnog ministarstva, da bi u junu počele licitacije. Mi u Somboru s tom procedurom kasnimo gotovo celu godinu”, kažu paori i dodaju da je Ministarstvo poljoprivrede na predlog Grada zbog dva propala poljo-kombinata, ”Graničar“ u Gakovu i ”Aleksa Šantić“, iz licitacije izuzelo više od 7.000 ha plodne bačke zemlje.

Dnevnik

01.02.2013.

SR: Zeleni Srbije: Zaštitimo domaće seme

Beograd - Zeleni Srbije predložili su juče odlaganje donošenja Zakona o potvrđivanju međunarodnog ugovora o biljnim i genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu na tri godine, kako bismo se zaštitili od mogućih zloupotreba. Odlaganje je neophodno da bi se doneli i primenili propisi o osnivanju Nacionalne ‘banke’ genetskih resursa. Zeleni Srbije su istakli da bi odlaganje bilo još jedna prilika da odgajivači domaćih sorti semena registruju, zaštite i patentiraju svoje seme uz pomoć Vlade. “Time bi se obezbedilo pravo na dalju zaštitu u okviru eventualne razmene kao i podela koristi u slučaju komercijalizacije od strane učesnika u razmeni resursa”, zaključeno je u saopštenju.

Moja farma

29.01.2013.

SR: Neophodne laboraatorije da bi se mleko premiralo po kvalitetu

Beograd - Ministar poljoprivrede Goran Knežević rekao je da će uslovi za dobijanje premija za mleko po kvalitetu biti propisani kada budu ustanovljene referentne laboratorije za proveru kvaliteta mleka. Odgovarajući u Skupštini Srbije na kritike opozicije o diskrecionom pravu ministra da odlučuje o premijama, Knežević je kazao da je namera da se mleko, umesto kao do sada po količini, premira po kvalitetu. “Da bi se mleko premiralo po kvalitetu moramo imati laboratorije koje to mogu da prate. Kada budemo imali laboratorije koje sad nemamo, a vi se zapitajte zašto, jer su sredstva uzeta i od evropskih fondova, moraće da se propišu uslovi za premiranje mleka”, kazao je Knežević.

Moja farma

29.01.2013.

SR: Sve manje ilegalnog klanja stoke

Beograd - U Srbiji je prošle godine zaklano oko 368.000 goveda i 5,8 miliona svinja, što je otprilike isti broj grla stoke koja je zaklana prethodne godine. “To je oko 80.000 tona goveđeg mesa, 260.000 tona svinjskog mesa, kao i 100.000 tona svih vrsta mesnih prerađevina - trajnih, polutrajnih, dimljenih i konzervisanih proizvoda”, rekao je samostalni savetnik u Udruženju za poljoprivredu Privredne komore Srbije Nenad Budimović. Odnos stoke koja je zaklana u klanicama i van klanica se postepeno smanjuje i dobro je da polako ulazimo u kolosek zakonske regulative, istakao je sada je 1:2.

Moja farma

29.01.2013.

SR: Knežević: Pajtić zvuči kao Tači

Beograd - ”Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić sve više zvuči kao premijer Kosova Hašim Tači”, izjavio je ministar poljoprivrede Goran Knežević. “Pajtić sve više zvuči kao Tači. Republička vlada jednako brine o svim svojim građanima i ukupnim ekonomskim interesima države, a time i Vojvodine. Problem je u tome što pokrajinska vlada Vojvodinu očigledno ne doživljava kao deo Srbije”, rekao je Knežević za novosadski Dnevnik. On je dodao da s njegove strane nema ličnog sukoba sa Bojanom Pajtićem. “Ugovor s investitorom Al Dahrom će biti potpisan na osnovu Zakona o međudržavnom sporazumu Srbije i UAE pa je besmisleno govoriti o njegovoj protivzakonitosti”, poručio je Knežević.

Moja farma

29.01.2013.

SR: Opozicija: Zakon o podsticajima - neprecizan

Beograd - Skupština Srbije nastaviće danas sednicu raspravom o amandmanima na Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Poslanici opozicije su u načelnoj raspravi kritikovali predloženi zakon i ocenili da je neprecizan, da ne stimuliše obradu zemljišta i da treba povećati neke premije poput onih za mleko ekstra kvaliteta. Oni su tada najavili da će odlučiti da li će glasati za zakon u zavisnosti od prihvatanja njihovih amandmana. Odbor Skupštine Srbije za poljoprivredu je u petak razmotrio u pojedinostima predlog zakona, na koji su poslanici podneli 126 amandmana, od kojih je Vlada Srbije usvojila 13, a taj odbor 14 amandmana.

Moja farma

27.01.2013.

SR: Proizvodnja duvana pala za petinu

Beograd - U Srbiji je prošle godine proizvedno oko 7.960 tona duvana, što je za 20% manje nego u 2011. godini, saopšteno je na sednici Grupacije proizvođača i prerađivača duvana Privredne komore Srbije. Predsednik Grupacije Đorđo Radojičić izjavio je na sastanaku te grupacije da razlog smanjenja prozivodnje nije samo suša, nego i način privređivanja i ukidanje premije za proizvodnju duvana.

- U 2013. godini u planu je neznatno povećanje proizvodnje u odnosu na prethodnu godinu - rekao je Radojičić i dodao da je to pre svega zbog dobre volje proizvođača i prerađivača i želje da se ova grana ne ugasi. On je ocenio da su uslovi za privređivanje u 2012. bili veoma teški i da za sada nema uslova da se oni poprave u ovoj godini, jer država nema sluha za potrebe duvanske industrije. Kako je rekao, veliki problem je i razvoj sivog tržišta i procena je da je prošle godine na taj način prodato oko 1.000 tona duvana.

- Apelujemo da država spreči šverc duvana - rekao je Radojičić. On je najavio i da će predstavnici duvanske industrije zatražiti prijem u ministarstvima poljoprivrede, trgovine i finansija kako bi razgovarali o pomoći toj grani. Grupacija proizvođača i prerađivača duvana izrazila je nezadovoljstvo radom Ministarstva poljoprivrede, jer ne pruža podršku duvanskoj industriji. Kako je rečeno, najveći problemi u tom sektoru su nelojalna konkurencija, jer duvanska industrija u svim zemljama u okruženju ima podršku države, zatim povećanje troškova energije, kao i šverc duvana.

Moja farma

27.01.2013.

Švedska: Za manju potrošnju mesa

Stokholm - Švedska Uprava za poljoprivredu preporučila je uvođenje poreza na meso kako bi se smanjila potrošnja a time i ekološke posledice proizvodnje mesa. U Upravi smatraju da bi takva dažbina trebalo da se uvede širom Evropske unije. Svaki Šveđanin pojede u proseku gotovo 90 kilograma mesa godišnje, pri čemu su najpopularnije teletina i govedina. Pre 20 godina prosečno se u Švedskoj trošilo pedesetak kilograma mesa godišnje. Potrošnja mesa u EU je oko nivoa koji se beleži u Švedskoj. U Srbiji, prema podacima Privredne komore Srbije, godišnje se troši prosečno oko 55 kilograma mesa po stanovniku, što je desetak kilograma manje nego pre 20 godina.

Moja farma

27.01.2013.

SR: Malinari traže red na tržištu

Gornji Milanovac - Malinari Srbije ne žele da se ponove slike iz ranijih godina kad su, usred sezone berbe, bili primorani da svoje nezadovoljstvo ispoljavaju blokadom puteva. Članovi Saveza udruženja “Srpska malina”, u gradu pod Rudnikom, usaglasili su zahtev vladi i Ministarstvu poljoprivrede. “Zahtevamo da se spreči mešetarenje i da se uvede red u partnerstvu države, proizvođača i hladnjačara. Jedinstvena cena po kilogramu na celoj teritoriji Srbije. Obezbeđenje državne subvencije po predatom kilogramu. Đubrivo iz Robnih rezervi za malinare. Pomoć u kopanju arterskih bunara na zasadima radi zalivanja u sušnim periodima”, kaže predsednik “Srpske maline” Radoslav Drašković.

Moja farma

27.01.2013.

SR: Banatski paori: Ne štitimo tajkune

Crepaja - Asocijacija “Banatski paori” demantovala je juče da radi u korist domaćih tajkuna. “Mi ne želimo da štitimo domaće šeike od stranih šeika”, navodi se u saopštenju te asocijacije. “Banatski paori” sa zalažu za interese malih i srednjih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava jer oni mogu da pokrenu privredni razvoj Srbije. Asocijacija traži od države da sve oranice koje želi da proda ponudi isključivo porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima po 20 ha. Potpredsednik vlade Aleksandar Vučić izjavio je ranije da trojica srpskih biznismena, koje nije želeo da imenuje, vode ”hajku” protiv dolaska kompanije iz UAE u Srbiju i njenog ulaganja u sedam propalih poljoprivrednih kombinata.

Moja farma

24.01.2013.

Nemačka: Besplatna podela viška hrane

Berlin - Gomile životnih namirnica svakodnevno završavaju u smeću. Internet platforma foodsharing.de korisnicima nudi da poklone svoj višak onome kome to treba. Svi, bilo da je reč o osobama ili preduzećima, mogu jednostavno da se prijave na ovaj portal i predstave “korpu za jelo” gde će opisati proizvode koje besplatno nude drugima. Šta i u kojem gradu je spremno za preuzimanje može se saznati zahvaljujući interaktivnoj karti. Stranica je otvorena pre četiri nedelje, a već sad broji više od 5.000 članova. Zašto ne deliti i hranu? Jer svi imamo dovoljno - kupujemo previše, kuvamo u prevelikim količinama, ostatke ne iskorišćavamo, kažu osnivači portala foodsharing.de.

Danas.hr)

24.01.2013.

SR: Amižić: Nađeno rešenje za Agroživ

Žitište - Prehrambena kompanija Agroživ nesmetano će nastaviti proizvodnju, pošto je dogovoreno da se ne prodaju povezane firme u stečaju do pronalaženja strateških partnera, izjavio je juče direktor kompanije Predrag Amižić. On je u izjavi novinarima u Zrenjaninu podsetio da je Agroživu pretila opasnost od urušavanja sistema poslovanja zbog najavljene prodaje dela imovine koja se nalazi u stečaju. Kako je dodao Amižić, najavljenom prodajom Živinoplusa, u čijem sastavu je više farmi, inkubator i reprocentar, Agroživ bi ostao bez najvažnije karike u proizvodnom procesu, čime bi u pitanje bio doveden opstanak firme.

Moja farma

24.01.2013.

SR: U brdsko-planinskim krajevima smanjen uslov za subvencije

Beograd - Poljoprivrednici u brdsko-planinskim krajevima moći će, usvajanjem zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, da ostvare pravo na subvenciju za manje količine predatog mleka nego što je to slučaj u ravničarskim krajevima. Do sada je uslov za subvenciju za mleko bio isti, 3.000 litara po kvartalu, a usvajanjem zakona uslov će biti 1.500 litara mleka u brdsko-planinskim predelima, rekao je pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović. Zakon predviđa da agrarni budžet bude najmanje 5% nacionalnog budžeta, rekao je Milovanović i naveo da taj propis omogućava dodatne podsticaje poljoprivrednicima u područjima sa otežanim uslovima za bavljenje poljoprivredom.

Moja farma

24.01.2013.

SR: Hleb od isceđenih semenki tikve

Novi Sad - Zelene je boje, ima nutritivne karakteristike mesa, koristi se kao dodatak za hleb i peciva, a nastalo je od tikve. Stručnjaci NS Instituta za prehrambene tehnologije, u saradnji sa stručnjacima kompanije “Pan union oil”, prvi u svetu uspeli su da naprave brašno od tikve, odnosno, od ostatka tikvinog semena koji se dobija posle ceđenja ulja. Branislav Panić, vlasnik “Pan union oila”, priča da je sve počelo kada je probao “pogaču”, odnosno nusproizvod kod ceđenja ulja semena tikve “golice”, koja se koristila kao stočna hrana. Pomislio je da bi “pogača” mogla da se koristi i u druge svrhe. Onda su počela istraživanja na Institutu za prehrambene tehnologije u Novom Sadu.

Novosti

24.01.2013.

Hrvatska: Skoro 3.000 poljoprivrednih gazdinstava ugašeno

Rijeka - Skoro 3.000 hrvatskih poljoprivrednih gаzdinstаvа stаvilo je prošle godine ključ u brаvu. Podаci Ministаrstvа poljoprivrede pokаzuju dа je tokom 2012. zаtvoreno 2.917 porodičnih gаzdinstаvа i devet zаdrugа. Premа podаcimа ministаrstvа, u prvih deset meseci prošle godine porodičnim gаzdinstvimа isplаćeno je 1.674.000.000 kunа držаvnih podsticaja u poljoprivredi. Poljoprivrednа delаtnost može da se finаnsirа i iz fondovа EU, nekаd SAPARD-а, а dаnаs fondа IPARD. U ministarstvu, međutim, upozorаvаju dа su mnogi poljoprivrednici dosаd imаli problemа sa kаndidovаnjem zа evropski novаc “jer nisu imаli sređenu dokumentаciju, nаročito imovinsko prаvne odnose”.

Glas Istre

24.01.2013.

SR: Zašto (samo) ovde raste cena hrane

Beograd - U Srbiji hrana, za razliku od ”ostatka“ sveta, stalno poskupljuje uprkos sve praznijim džepovima građana. Dok u svetu cene hrane padaju, u Srbiji su mimo svake logike gotovo duplo veće. Prema podacima UN-ove organizacije za hranu FAO, namirnice su na svetskom tržištu tokom protekle godine pojeftinile za sedam odsto, dok su kod nas povećane za 15,4%. Poskupljenjima u Srbiji najviše su, inače, doprineli novi, ”teži“ cenovnici akcizne robe, duvana i alkoholnih pića, kao i namirnica čije su cene povećane zbog slabog poljoprivrednog roda, ali i kartelskih struktura. Cene su kod nas rasle mimo svake logike, a najviše kod proizvoda koji se svakodnevno nalaze u korpi potrošača.

Moja farma

24.01.2013.

SR: Usvajanje Zakona o podsticajima u agraru do kraja januara

Beograd - Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju već je u skupštinskoj proceduri i očekuje se da će biti usvojen do kraja januara, izjavio je pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović. “Odmah nakon usvajanja ovog zakona, vlada će na predlog Ministarstva poljoprivrede usvojiti uredbu o raspodeli sredstava kojom ćemo bliže definisati po pojedinim merama koje se već nalaze u zakonu, koliko ćemo potrošiti u 2013”, kazao je Milovanović. Nakon toga, ministar će usvojiti pravilnike za svaku od pojedinačnih mera, čime će one praktično zaživeti i počinje prijem i obrada zahteva poljoprivrednika, a kasnije i isplata subvencija, dodao je Milovanović.

Moja farma

24.01.2013.

SR: Samoorgazovanje nezaposlenih agronoma

Beograd - U Srbiji ima preko 2000 nezaposlenih agronoma sa diplomom inženjera, magistara i doktora nauka. Savez poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije (SPITS) pokrenuo je formiranje podružnica nezaposlenih agronoma po opštinama, okruzima i u Srbiji. Prva osnivačka skupština Podružnice nezaposlenih agronoma Beograda (za 17 opština) održaće se u četvrtak, 24. Januara sa početkom u 17 h, u sedištu SPITS (Beograd, Kneza Miloša 7 A, sala na III spratu), a osnivačka skupština Podružnice nezaposlenih agronoma sa područja drugih opština centralne Srbije u subotu, 26. januara sa početkom u 11 h u Kraljevu (Sala Skupštine grada, Trg Jovana Sarića 1). Osnivačka skupština Podružnice nezaposlenih agronoma za područje AP Vojvodine biće naknadno zakazana, posle formiranja opštinskih podružnica i izbora njihovog rukovodstva. Pored stalnog obrazovanja i uključivanja u aktivnosti SPITS, cilj osnivanja Podružnice nezaposlenih agronoma je formiranje zadruge ili agencije radi obezbeđenja samozapošljavanja agronoma realizacijom domaćih i inostranih projekata i pružanjem drugih stručnih usluga u oblasti agroprivrede. Podružnica nezaposlenih agronoma u sastavu SPITS očekuje sve vidove podrška resornih ministarstava, Nacionalne službe za zapošljavanje i njenih filijala, lokalnih samouprava i zainteresovanih korisnika usluge.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

21.01.2013.

SR: Srbija potpisala Deklaraciju o novoj politici uzgoja GMO free soje

Berlin - U Berlinu na sajmu“ Zelena nedelja“državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović potpisao je Deklaraciju o novoj politici uzgoja GMO free soje. Cilj deklaracije je uspostavljanje nove politike u oblasti gajenja soje koja će omogućiti bolje korišćenje domaćih resursa i umanjiti prekomernu zavisnost od uvoza soje koja se koristi za proizvodnju hrane a posebna pažnja biće posvećena uzgoju, preradi i korišćenju GMO free soje. Uz Srbiju ugovor su potpisale su Austrija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Bavarska, Mađarska, Slovenija i Švajcarska. Postoje više različitih uzroka niskog prinosa soje kao što su opšti ekonomski razlozi, visoke cene i klimatske promene. Takođe, razlozi za lošije rezultate proizvodnje mogu se naći i u organizaciji proizvodnog sektora. Za srpsku poljoprivredu i Srbiju kao zemlju dunavskog sliva, potpisivanje Dunav deklaracije je od velikog značaja jer se se na taj način jača regionalna saradnja, povećava vrednost domaćih proizvoda i utiče na širenje tržišta GMO free hrane.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

18.01.2013.

SR: Šurlan-Momirović: “Nisam pobornik gajenja GMO kod nas”

Beograd - Zbog velikog interesovanja koje je u utorak izazvao razgovor o genetski modifikovanim organizmima na Prvom programu Radio Beograda u kojoj su učestvovali profesori na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu Miladin Ševarlić i Gordana Šurlan Momirović, razgovor je nastavljen u četvrtak u novoj emisiji “Talasanje”. Gošća je ponovo bila profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr. Gordana Šurlan Momirović, šef katedre za genetiku, oplemenjivanje biljaka i semenarstvo i predsednik udruženja “Biodinamika” Zoran Petrov. Gosti su nastavili sa sučeljavanjem stavova o GMO, ali i o istinama i zabludama o organskoj hrani. Iako je sve vreme iznosila argument za GMO profesor Šurlan-Momirović je pred kraj emisije izjavila: “Ni ja nisam pobornik da se kod nas koriste genetički modifikovane biljke”. Diskusije na ovu temu će se svakako nastaviti pošto se u javnosti spekuliše da bi ove godine zarad članstva u STO naš restriktivan Zakon o bezbednosti hrane koji zabranjuje komercijalno gajenje GMO mogao uskoro biti izmenjen.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

18.01.2013.

Hrvatska: Državno zemljište samo u zakup

Zagreb - Državno poljoprivredno zemljište više se neće prodavati nego će se davati u zakup na period od 50 godina, piše Jutarnji list. Novi Vladin model upravljanja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta koje se nalazi u državnom vlasništvu ima za cilj da ukrupnjava poljoprivredne parcele, kako bi hrvatski agrar bio u stanju da funkcioniše na jedinstevnom tržištu EU. U Hrvatskoj će se, dakle, moći prodavati samo privatno poljoprivredno zemljište, ali ni ono strancima u sledećih sedam godina, jer je tako ispregovarano sa EU. U državnim je rukama 890.000 hektara, od čega se trenutno koristi tek nešto više od 332.000 hektara.

Jutarnji list

17.01.2013.

SR: Izašli da pokažu traktore

Pančevo - Ratari iz Starčeva, Omoljice, Ivanova, Dolova, Banatskog Novog Sela i još nekoliko mesta u okolini Pančeva okupili su se u 12 časova pored puta Starčevo -Omoljica kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog najavljene prodaje zemljišta arapskoj kompaniji.

Ratari su u blizini benzinske pumpe parkirali oko 70 traktora. Oni ističu da u pitanju nije protest nego okupljanje koje će trajati koliko i današnji razgovori u vladi. Cilj im je bio da pokažu da imaju kvalitetnu mehanizaciju kojom mogu da obrađuju njive. Kažu da očekuju razumevanje Vlade i žele da se njima ponudi državna zemlja na prodaju.

RTV

17.01.2013.

Kina: "Bum" u proizvodnji vina

Peking - Kina će do 2016. postati šesti najveći proizvođač, treći najveći uvoznik i drugi potrošač vina u svetu, navodi Međunarodna agencija za alkoholna pića IWSR. Druga ekonomija sveta će za pet godina prosečno godišnje proizvoditi dve milijarde boca vina, što je za polovinu više nego što je to bio slučaj u proteklih pet godina. Kina je sa potrošnjom od 1,9milijardi boca vina 2011. bila peti najveći svetski potrošač ovog alkoholnog pića, što je 2,7 puta više nego 2007. Kako se navodi u studiji, kineska potrošnja vina će do 2016. biti povećana za 40 odsto. Kinesko tržiste vina će postatati drugo po veličini u svetu sa potrošnjim od oko 17 milijardi dolara godišnje.

Moja farma

17.01.2013.

EU: Izjašnjavanje o GMO

Brisel - Evropski komesar za poljoprivredu Dačijan Čolos počeo je napad na genetski modifikovanu hranu. On je juče otvorio konsultacije čiji je cilj da se stanovnici Evropske unije izjasne o tome da li žele razvoj organske poljoprivrede. Ukupno 500 miliona potrošača u Evropskoj uniji pozvano je da se izjasni kroz upitnik objavljen na sajtu http://ec.europa.eu. Konsultacije su otvorene do 10. aprila i anonimne su, preneli su francuski mediji. Čolosova služba bi, takođe, trebalo da pokrene debatu o dozvolama vezanim za gajenje gm kultura u EU koje su u nadležnosti komesara zadruženog za zdravstvo i potrošača.

Moja farma

17.01.2013.

SR: Sa ukrajinske barže ukrali 17 tona đubriva

Smederevo - Policija u Smederevu identifikovala je počinioce teške krađe, koji su specijalno napravljenim čamcem, u više navrata sa ukrajinske barže ukotvljene na Dunavu kod Smedereva, ukrali 17 tona đubriva. Posada ukrajinskog broda “Farkom” prijavila je 11. januara Policijskoj upravi u Smederevu da je jedna od barži usidrenih na Dunavu kod smederevske tvrđave obijena i da je sa nje ukradena veća količina veštačkog đubriva, u džakovima od po 50 kg, vlasništvo ruske firme “Kujbišev azot”. Deo ukradene robe počinioci su sakrili na smederevskoj adi, a pet tona đubriva su utovarili u kamion i za 250.000 dinara prodali vlasniku jedne poljoprivredne apoteke u okolini Smederevske Palanke.

Moja farma

17.01.2013.

SR: Paori: S kojim pravom prodajete našu dedovinu?

Novi Sad - Klub ”100P plus” i Asocijacija ”Vojvodina agrar” u otvorenom pismu pitaju predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića, premijera Ivicu Dačića, predsednika Vlade Vojvodine Bojana Pajtića i njegovog potpredsednika Gorana Ješića od kakvog je nacionalnog interesa prodaja poljoprivrednog zemljišta. ”Predsednik je obećao da će biti predsednik svih građana ove zemlje. Ako se ne oglasite po ovom pitanju, shvatićemo to kao znak da mi nismo ravnopravni građani ove zemlje“, kažu vojvođanska poljoprivredna udruženja koja su krajem prošle godine, a i početkom ove, ustala protiv prodaje kombinata šeiku Muhamedu bin Zajedu al Nahjanu.

Moja farma

17.01.2013.

Irska: Poljoprivrednici profitirali od EU fondova

Dablin - Dok Srbija prodaje zemlju arapskim šeicima, neko je sa dobrim planom, članstvom u EU i dobrim korišćenjem evropskih fondova postao jedan od lidera u izvozu hrane u Evropi. Irska poljoprivreda jedno je od područja koje je najviše profitiralo od članstva zemlje u EU. Irski ministar poljoprivrede Sajmon Koveni izneo je podatke da je irski sektor hrane i pića prošle godine ostvario izvoz od preko devet milijardi evra, što je 28% više nego 2009. “Cilj nam je do kraja ove decenije povećamo proizvodnju i izvoz za preko 40%”, rekao je ministar ističući pri tome i da je nivo ugljen dioksida koji emituju irski proizvođači mesa i mleka među najnižima u EU.

Moja farma

17.01.2013.

SR: Agrium novi vlasnik “Banat semena”

Zrenjanin - Odbor poverilaca “Banat semena” prihvatio je ponudu sremskomitrovačkog Agriuma od 155 miliona dinara za prodaju imovine zrenjaninske kompanije u stečaju. Agrium je bio jedini zainteresovani kupac imovine stečajnog dužnika Banat semena, koja je procenjena na 533 miliona dinara, potvrdio je stečajni upravnik Dragan Božić. Na ponovljeni oglas za prodaju u Privrednom sudu u Zrenjaninu, 20. decembra prošle godine, Agrium je ponudio tek trećinu od procenjene vrednosti, tako da je ostalo da se o ponudi, shodno zakonu, izjasni Odbor poverilaca. Posle odluke odbora, čeka se saglasnost Komisije za zaštitu konkurencije, pa zaključivanje kupoprodajnog ugovora.

Moja farma

16.01.2013.

Crna Gora: Evropljаnimа crnogorski pršut preslаn

Podgorica - Crnogorski pršut jedаn je od trаdicionаlnih proizvodа koji bi mogаo nаći put do zаhtevnog zаpаdnoevropskog potrošаčа i tržištа. Međutim, Evropljаni mu zаmerаju dа je preslаn. Procenаt soli do pre pаr godinа, priznаju crnogorski proizvođаči bio je visok i do devet procenаtа. “Mi sаdа proizvodimo pršut sа novom tehnologijom kojа predviđа kontrolu soli, аli je nаše tržište itekаko nаviklo nа pršut koji morа dа imа slаnitetа. Ali u svаkom slučаju, kаdа bi se sutrа pojаvili kupci i аko bi se otvorilo tržište EU, mi možemo dа usmerimo slаnitet kа tim kupcimа. Čаk možemo dа idemo ispod četiri odsto”, objаsnio je Mаrko Mаrtinović proizvođаč i izvoznik pršute.

Moja farma

16.01.2013.

SR: Rubin: Izvoz vina u Kinu od 500.000 evra

Kruševac - Vinarija Rubin iz Kruševca izvezla je u Kinu, krajem 2012. godine, prve količine vina premium kvaliteta u vrednosti 80.000 evra, a ove godine očekuje nastavak izvoza vredan pola miliona evra. Generalni direktor Rubina Zoran Bekrić kaže da su u Kinu plasirana najskuplja vina i da očekuje da će ugovor sa kineskom kompanijom o izvozu biti potpisan na pet do sedam godina. “U Kinu je otišla serija Barik vina koja koštaju oko 10 evra po boci, kao i mala serija kasne berbe, čija boca od pola litra košta 23 evra”, precizirao je Bekrić. On je istakao da je reč o vinima iz najvišeg cenovnog segmenta, koja mogu da podnesu troškove transporta.

Moja farma

12.01.2013.

SR: "Paor": Hoćemo sastanak sa Dačićem zbog šeika

Novi Sad - Predsednik Udruženja poljoprivrednika "Paor" iz Crepaje Miroslav Grubanov zatražio je sastanak sa predsednikom Vlade Srbije Ivicom Dačićem povodom najave da će kompanija šeika Ujedinjenih arapskih emirata kupiti nekoliko poljoprivrednih preduzeća u Vojvodini.

"Paori traže hitan sastanak sa Dačićem zbog prodaje zemlje arapskom šeiku", rekao je Grubanov i dodao da je ogorčen zbog takve odluke, jer time šeik u posed dobija i oko 16.500 hektara najkavlitetnijeg državnog zemljišta, po ceni od 250 evra po hektaru.

Novosadski Dnevnik je objavio da će šeik i njegova kompanija Al Dahra postati većinski vlasnik vojvođanskih preduzeća Jadran, Mladi borac, 7. juli, Omoljica, Dolovo, Vojvodina u Starčevu, kao i preduzeća Dragan Marković u Obrenovcu.

Kako navodi list, Srbija prodaje zemlju tih kombinata, koja se vodi kao društveno vlasništvo, što je "samo po sebi diskutabilna imovinska kategorija".

Ta preduzeća imaju u proseku po 500 hektara zemlje, koju Srbija šeiku planira da proda po 10.000 evra, a pripada im i 16.500 hektara državnog zemljišta.

List navodi da će nezakonitost, poput davanja državnih njiva u zakup bez tendera, biti prevaziđena tako što će biti potpisan međunarodni ugovor od državnog značaja i time će i formalno i pravno posao biti zvanično sklopljen.

Grubanov tvrdi da su poljoprivrednici ogorčeni zbog toga što nije njima ponuđeno da tu zemlju uzmu u zakup po tako povoljnim uslovima, jer su hektar na licitacijama plaćali i po 800 i 900 evra za hektar.

"Sve su to kvarne igre, ako se ovako nastavi, zaista ćemo svi pod jednu šljivu. Bunili smo se nakon prve Dinkićeve i Vučićeve posete Abu Dabiju i nakon prvog dogovora, a sada nam kažu da to nije prodaja već zajedničko ulaganje. Nije šija nego vrat", rekao je Grubanov.

Poljoprivrednik iz Kaća Vojislav Malešev, član Udruženja Klub 100P plus, tvrdi da je to samo dokaz koliko vlast poštuje narod i koliko poštuje zakon.

"Ne brani naš zakon samo prodaju državne zemlje, već uopšte prodaju zemljišta strancima. Ministar poljoprivrede, s jedne strane, obećava da će pomeriti granicu, to jest rokove koje smo ispregovrali s EU kada je reč o prodaji njiva strancima, a s druge strane, ministar privrede već prodaje zemlju", rekao je Malešev.

RTV

09.01.2013.

SR: Spojiti IMR i IMT

Beograd - Ministar finansija Mlađan Dinkić najavio je mogućnost da Srbija gradi novu fabriku poljoprivrednih mašina, u kojoj bi bili zaposleni radnici IMR-a i IMT-a. Sa ovom idejom složili su se i direktori IMR-a i IMT-a. U novu fabriku trebalo bi da, osim radnika, bude prebačena oprema koja je još upotrebljiva, ali bi takođe bila nabavljena savremena oprema, što bi omogućilo da nova fabrika proizvodi modele traktora koji bi imali plasman u Srbiji i regionu, ali i u svetu. Direktor IMR-a Zoran Radosavljević kaže da ova fabrika, koja je u restrukturiranju od 2005., podiže prihode i iz godine u godinu, povećava realizaciju za 20 do 30%, jer na tržištu postoji potreba za traktorima.

Moja farma

09.01.2013.

SR: Zadrugari vratili privatizovane njive

Srpski Miletić - Dugogodišnja nastojanja malih akcionara i radnika zemljoradničkih zadruga iz Srpskog Miletića i Bačkog Brestovca da vrate u vlasništvo zadružnu imovinu koja je prodata privatizacijama te dve zadruge dobila su epilog. Prvostepeni organ je doneo rešenje da im se vrati zadružna imovina. Međutim, predstavnici zadrugara napominju da, osim 850 hektara koji su predmet povraćaja, potražuju još 500 hektara zadružnog zemljišta. Pretpostavlja se da će vlasnici privatizovanih zadruga u Srpskom Miletiću i Bačkom Brestovcu uložiti žalbu na ovo rešenje, ali među zadrugarima sad vlada optimizam u doslednu primenu zakonskih rešenja.

Dnevnik

08.01.2013.

Brazil: Najveća suša u 50 godina

Bahija - Na severoistoku Brazila vlada najveća suša u poslednjih 50 godina, čije posledice mogu da se uporede sa posledicama veoma jakog zemljotresa, izjavio je sekretar za poljoprivredu u državi Bahija Eduardo Sales. U pojedinim oblastima kiša nije pala već dve godine, a zbog nedostatka vode stoka umire od gladi na suvim pašnjacima. Ministarstvo poljoprivrede Bahija saopštilo je da pokušava da ublaži ekonomski uticaj suše na severoistoku zemlje tako što će dati dodatne kredite za poljoprivrednike, a agencija za snabdevanje kukuruzom Konab poslaće zalihe kako bi se spasle životinje.

Moja farma

08.01.2013.

SR: Država da spreči čerupanje Agroživa

Žitište - Nerešeno pravno pitanje moglo bi preko noći uništiti žitištanski Agroživ, koji upošljava 1.328 radnika, zaključeno je na sastanku članova radnog tela, formiranog sa zadatkom da spreči dalje otuđivanje imovine te kompanije u vlasništvu JP Srbijagas. Agroživu, naime, preti dezintegracija sistema zbog najavljene prodaje dela imovine. Suština problema je u tome što je oko 70 do 80% proizvodnih kapaciteta u vlasništvu privrednih društava u stečaju. ”U nagoveštaju je prodaja Živinoplus-a, što bi značilo gubitak celog sistema. Ako bi se krajem februara desila prodaja tog privrednog društva, Agroživ više ne bi postojao”, ocenio je generalni direktor Agroživa Predrag Amižić.

Dnevnik

08.01.2013.

SR: Do juna zakon o GMO u parlamentu?

Beograd - Srbija će morati da dozvoli promet genetski modifikovanih namirnica. Bez toga, naša zemlja ne može da računa na članstvo u STO, ali ni EU, jer je upravo promet GMO jedna od uslova u tim pregovorima. “Izmene i dopune Zakona o GMO razmotriće parlament do juna ove godine. Podzakonskim aktima bi se preciznije utvrdila procedura izdavanja licenci koje bi omogućile određenim firmama promet genetski modifikovanim proizvodima. Prema iskustvima drugih država, taj proces pripreme dokumentacije koja prethodi odobravanju prometa GMO traje od godinu, pa čak do tri godine”, tvrde izvori Novosti bliski Timu za pregovore o priključivanju naše zemlje STO-u.

Novosti

08.01.2013.

SR: Zbog poljoprivrede revizija Prelazni trgovinski sporazum

Beograd - Ministarstvo poljoprivrede Srbije će do kraja januara sastaviti listu poljoprivrednih proizvoda za koje će od EU zatražiti produžavanje carinske zaštite nakon 2014., rekao je državni sekretar u ministarstvu Danilo Golubović. Reč je pre svega o proizvodima iz oblasti voćarstva i klanične industrije, a odgovor Evropske komisije da li je moguće prihvatiti taj zahtev očekuje se krajem januara. Usvajanje srpskog zahteva će, međutim, biti vrlo teško budući da to nije pitanje pregovora u oblasti poljoprivrede već revizije celokupnog Prelaznog trgovinskog sporazuma i ponovnih pregovora sa svim članicama.

Moja farma

03.01.2013.

SR: Strategija poljoprivrede - u septembru

Novi Sad - Srbija će dogodine dobiti novu strategiju poljoprivrede, koja će važiti deset godina. Naime, u Ministarstvu poljoprivrede osnovan je tim eksperata koji će raditi na tom strateškom dokumentu, a nova strategija neće imati nikave veze s verzijom koja je ovih dana izašla u javnost, a koju je izradio Nacionalni savet za poljoprivredu, tačnije novinar Zaharije Trnavčević, kao prvi čovek saveta. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović izjavio je da će biti napravljena nova strategija poljoprivrede, u skladu sa procedurom EU i sa našom agrarnom politikom i potrebama srpske poljoprivrede. Ako sve bude išlo po planu, strategija poljoprivrede Srbije biće završena do septembra 2013., a biće pisana na period od deset godina, naglasio je Golubović.

Dnevnik

30.12.2012.

SVET: Na svetsku berzu stiže i voda?

Vašington - Kako piše Yahoo Finance, voda bi mogla da bude nova roba koja će se naći na berzi. Kako broj stanovništva raste potražnja za pitkom vodom postaje sve veća. Iako 70% zemlje čini voda samo jedan procenat je upotrebljiv za piće. Ovi podaci pokazuju da resursi pitke vode značajno opadaju. Kada se na ove činjenice doda podatak sve veće potražnje npr. Kine za pitkom vodom, procenjuje se da će u naredne dve decenije biti manjak od oko 200 milijardi kubnih metara vode. Analitičari Citygroupa očekuju globalno integrisano tržište vode za nekih 25 do 30 godina. Sve ovo ukazuje na to da ćemo ubrzo imati i vodu kao robu koja će biti cenjena kao sada nafta.

Moja farma

30.12.2012.

Hrvatska: Ulazak u EU donosi 1.000 otkaza u prehrambenom sektoru

Osijek - Čelnici hrvatskog Sindikata poljoprivrede ocenili su juče u Osijeku kako će ulazak Hrvatske u Evropsku uniju rezultirati kulminacijom erozije hrvatskog gospodarstva, što će se posebno odraziti u prehrambenom sektoru zbog problema u plasmanu na tržišta zemalja CEFTA-e. Potpredsednica Sindikata Marica Vidaković kazala je na konferenciji za novinare kako će uspostavljanjem novih trgovinskih odnosa, nakon ulaska u EU, plasman prehrambenih proizvoda na tržišta u regionu, posebno u zemljama CEFTA-e, poskupeti od 10 do čak 100 posto, zbog čega bi u prehrambenom sektoru do kraja iduće godine moglo biti izgubljeno od 1.000 do 2.000 radnih mesta.

Moja farma

30.12.2012.

SR: Popović zainteresovan za ”Vršačke vinograde”

Vršac - ”Sigurno je da sam veliki lokal patriota i zato imam u planu da kupim “Vršačke vinograde”. Kada se pogleda Vršac sa brda, sa kule, vide se samo vinogradi koji ga okružuju, i ja hoću da kroz tu kupovinu pomognem svom rodnom gradu, da oporavim vinograde i da im vratim stari sjaj”, kaže u intervjuu za B92 vlasnik “Amalco group” Milan Popović. ”Nedavno sam poslao pismo o namerama Agenciji

za privatizaciju i nadam se da bi posao oko kupovine “Vršačkih vinograda” mogao da se realizuje sledeće godine. Cilj mi je da to preduzeće nastavi da se uspešno bavi vinogradarstvom i proizvodnjom vina”, objašnjava Popović.

B92

30.12.2012.

SR: Dug pančevačke “Azotare” pretvoriti u vlasništvo pokrajine

Novi Sad - Vlada Vojvodine predložila je da se dug pančevačke “Azotare” prema pokrajini konvertuje u kapital Vojvodine u tom preduzeću, saopštio je Biro za odnose s javnošću. - Na taj način biće omogućeno da se nastavi program restrukturiranja Azotare, jednog od veoma značajnih preduzeća u Vojvodini, a s druge strane da se zaštiti interes Vojvodine, odnosno Fonda za vode, iz kojeg se finansiraju poslovi u vodoprivredi - navodi se u saopštenju. Reč je o dugu koji “Azotara” ima prema Pokrajinskom sekretarijatu za vodoprivredu, po osnovu obaveze plaćanja naknade za vodu. U saopštenju se ne precizira o kolikom je dugu reč.

Moja farma

30.12.2012.

SR: Papović: Proveriti ribu koju uvozimo

Beograd - U Srbiju se uvozi riba puna opasne žive, a to niko ne kontroliše, kaže Goran Papović iz Udruženja potrošača. On dodaje da je pre tri godine donet Zakon o bezbednosti hrane, koji se ne primenjuje, tako da u našu zemlju i dalje uvozi ko šta stigne. Papović je reagovao na vest da je Evropska uprava za bezbednost namirnica donela nove pravilnike kojima se definišu dozvoljene doze unosa toksičnih elemenata - metil-žive i neorganske žive u hrani. Ovaj metal najviše je prisutan u ribi. “EU vodi računa o bezbednosti hrane, a kod nas u Srbiji može da se uvozi i otpad. Mi smo pokušavali da regulišemo ovu situaciju, ali pošto niko nije nadležan, u tome nismo uspeli”, kaže Papović.

Moja farma

30.12.2012.

Rusija: Veći uvoz posle ulaska u STO

Moskva - Rusija je posle ulaska u STO u avgustu ove godine povećala uvoz goveđeg i svinjskog mesa, mleka i mlečnih proizvoda za 10-33,5%. “Prilagođeno sezonskim faktorima, obim uvoza kiselog mleka i pavlake je udvostručen. Povećan je takođe uvoz svinjskog mesa, kao rezultat sniženja carine nauvoz iznad kvote na 65 odsto, sa 75 odsto”, navedeno je u saopštenju pres službe ruskog Ministarstva poljoprivrede. Ruski ministar poljoprivrede Nikolaj Fjodorov je na jučerašnjem sastanku vladine komisije za poljoprivredu rekao da u slučaju zadržavanja tendencije rasta uvoza prehrambenih proizvoda postoje mogućnosti i instrumenti za zaštitu ruskih proizvodjača i unutrašnjeg tržišta.

Moja farma

30.12.2012.

SAD: Istorijska cena zemljišta

Vašington - Uprkos strahu od “fiskalne provalije”, odnosno automatskog povećanja poreza za sve Amerikance, cena obradivog zemljišta u nekim delovima SAD dostigle je istorijske maksimume. Indeks cena poljoprivrednog zemljišta koje izrađuje Univerzitet Creighton, a po kojem sve iznad 50 poena znači rast, iznosi 82,5, što ukazuje na “veoma energičan rast”. Indeksi su posebno visoki u saveznim državama orjentisanim na poljoprivredu - Ilinoisu, Ajovi, Nebraski i Kanzasu, gde cene rastu 35 meseci za redom. Rekordna cena zabeležena je prošlog meseca u Ajovi, od 21.900 dolara po jutru. Uprkos smanjenju stočnog fonda, cene zemljišta su porasle i u državama orjentisanim na stočarstvo.

Moja farma

30.12.2012.

Rusija: Jeftino poljoprivredno zemljište

Moskva - U odnosu na glavne poljoprivredne nacije u svetu, obradive površine su najjeftinije u Rusiji, gde najskuplje zemljište košta manje od jedne petine vrednosti agrarnih površina u Nemačkoj ili Francuskoj, pokazuju istraživanja ruske kompanije SovEcon. Najveće cene poljoprivrednog zemljišta u Rusiji, oko 2.100 dolara/ha, su u južnom delu regiona Krasnodara, gde blizina Crnog mora privlači kupce. U Saratovu, u dolini Volge poljoprivredno zemljište u proseku košta331 dolar/ha. Poređenja radi, prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u istočnom delu EU iznosi 4.500 dolara/ha, dok je na zapadu EU, Francuska i Nemačka, cena 11.250 dolara/ha.

Moja farma

30.12.2012.

SR: Posebne uvozne dažbine radi zaštite domaćeg agrara

Beograd - Vlada Srbije odredila je proizvode na koje će se plaćati posebna uvozna dažbina radi zaštite domaćeg agrara. Odlukom su obuhvaćene 453 tarifne linije među kojima su razni proizvodi, među kojima su sve vrste mesa, kobasice, mleko, jogurt, maslac, margarin, sve vrste sireva, živinska jaja i krompir. Na spisku tih proizvoda su, takođe, razne vrste svežeg i smrznutog povrća, zatim grožđe, jabuke, kajsije, šljive i drugo voće, pripremljeni i konzervisani proizvodi od mesa, šećera, supe, čorbe, rakija, alkoholna pića, duvan. Posebna dažbina zavisi od vrste proizvoda - na primer najniži iznos je dinar po komadu za sveža jaja, a najviši je 80 dinara po kilogramu za sve vrste sireva.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

26.12.2012.

SR: Popisano 630.000 poljoprivrednih gazdinstava

Beograd - U Srbiji je do sada popisano oko 630.000 poljoprivrednih gazdinstava, pokazuju prvi podaci popisa poljoprivrede, koji sprovodi Republički zavod za statistiku. Direktor RZS Dragan Vukmirović rekao je na konferenciji za novinare da je do sada uspešno završen terenski deo popisa poljoprivrede u Srbiji, kao i da je u Vojvodini bio najbolji odziv.

"Odziv u Vojvodini je bio odličan, ali bilo je i nerazumevanja i nedoumica kod građana", kazao je Vukmirović.

On je rekao da su prvi rezultati koje ima RZS o stoci dobri i da ima više stoke nego što je to prethodno bilo očekivano.

Popisivači su obišli oko 938.000 domaćinstava i kontaktirano je oko 4.200 pravnih lica, rečeno je na konfernciji u RZS.

Prve rezultata popisa poljoprivrede Republički zavod za statistiku objaviće do kraja januara 2012. godine.

Novi magazin

24.12.2012.

Češka: I dalje strah od rakije

Prag - Zbog afere sa otrovnim metanolom u domaćim žestokim pićima, od kog je ove jeseni od trovanja preminulo 38 ljudi, svaki četvrti Čeh se za praznike odriče pića. Anketa potvrđuje da će Česi predstojeće praznike nazdraviti više nego ikada tradicionalnim i bezbednim pivom. Česi su iskoristili i mogućnost koju su im ponudile vlasti u nastojanju da veća potrošnja alkohola tokom Božića i Nove godine ne donese i nova trovanja - da besplatno na testiranje donesu piće. “Žestoka pića nepoznatog porekla koja imate kod kuće radije bacite ili iskoristite mogućnost testiranja. Ministarstvo je za testove izdvojilo 400.000 evra”, kazao je ministar zdravlja Leoš Heger.

Moja farma

24.12.2012.

Mađarska: STOP za prodaju zemlje strancima

Budimpešta - Mađarski parlament usvojio je amandman na Ustav koji zabranjuje strancima da kupuju poljoprivredno zemljište u Mađarskoj. Za zabranu je glasala ogromna većina poslanika u parlamentu. Mađarsko Ministarstvo poljoprivrede je ovu odluku okarakterisao kao istorijsku i “početak nove ere poljoprivrede” zemlje. Da bi se sprečilo povećanje prilično niske cene zemljišta u Mađarskoj i kupovina obradivih površina radi špekulacija, u zemlji je, od 2004 do 2011, na snazi moratorijum na kupovinu zemljišta od strane stranaca. EU je produžila moratorijum do aprila 2014., a najnovija odluka parlamenta bi mogla izazvati “ozbiljne nezadovoljstvo” u EU.

Moja farma

24.12.2012.

SR: Viktorija grupa preuzela Vetzavod

Beograd - Akcionari subotičkog Veterinarskog zavoda, putem ponude za preuzimanje koja je okončana 19. decembra, prodali su 8,6 odsto akcija po ceni od 550 dinara. Kako je prenela Sinteza invest grupa, ponudu za preuzimanje uputio je većinski vlasnik Zavoda, Viktorija grupa, pošto je nedavno bila najveći kupac akcija u sprovedenoj dokapitalizaciji po ceni od 410 dinara. Posle isteka ponude za preuzimanje, većinski vlasnik subotičke kompanije sa povezanim licima poseduje nepunih 87% akcija preduzeća koje je specijalizovano za proizvodnju hrane za životinje i farmaceutskih preparata. Na ceni od 550 dinara tržišna kapitalizacija Veterinarskog zavoda iznosi 2,34 milijarde dinara.

Moja farma

21.12.2012.

SR: “Kupusijada” je Miloradova

Čačak - Viši sud u Čačku presudio je da je Milorad Jevđović iz sela Mrčajevci kod Čačka autor takmičenja u kuvanju svadbarskog kupusa “Kupusijada”, koje se svake godine održava u tom selu. Jevđovića je tužila Mesna zajednica Mrčajevci koja je tražila da mu se oduzme “Kupusijada”, ali je sud odbio tužbu jer je utvrdio da je on 2008. kod Zavoda za intelektualnu svojinu zaštitio manifestaciju kao svoje autorsko delo. Prema presudi, Jevđović je od danas jedini autor “Kupusijade” i ubuduće će odlučivati o načinu njenog održavanja. On kaže da je njegova želja da “Kupusijada” ponovo bude manifestacija “u duhu narodnog, izvornog stvaralaštva” kako je na početku i zamišljena.

Moja farma

20.12.2012.

SR: Arenda u Zmajevu 94.000 dinara

Zmajevo - Na nedavno održanoj licitaciji državne zemlje za 313 hektara oranica koje nisu izdate u prethodnim nadmetanjima, cena hektara zemlje u zmajevačkom ataru dostigla je neverovatnih 94.000 dinara. Naime, paori iz ovog sela vrbaske opštine su time dostigli cenu koja se smatra za najskuplju u Bačkoj. Zainteresovanim zemljoradnicima ponuđeno je oko 167 hektara državne zemlje u Zmajevu po prosečnoj ceni od 30.000 dinara za jednogodišnji zakup. Na licitaciji, hektar u zmajevačkom ataru dostigao je prosečnu cenu od preko 88.000 dinara. Sa druge strane, oko 90 hektara u ataru Kucure izdato je pod zakup po početnoj ceni od 30.000 dinara.

Moja farma

20.12.2012.

Crna Gora: Uvoz jaja ruši domaću proizvodnju

Podgorica - Crnogorski živinari traže podršku ili će, kako kažu, proizvodnja jaja kojih ima dovoljno za domaće tržište nestati zbog prekomernog uvoza. Premijer Milo Đukanović saopštio je da će Vlada napraviti “korekciju” u odnosu prema domaćoj

proizvodnji, uključujući poljoprivrednu, pa će imati prilike da to ubrzo pokaže. Prema podacima Monstata, od januara do oktobra ove godine uvezeno je svežih jaja u vrednosti od 1,65 miliona evra, što je 20% više nego u prethodnoj godini. Ubedljivo najviše jaja se uveze iz BiH, čiji udeo u uvozu za ovu godinu čini čak 75%, ili 1,24 miliona eura. Ostatak se odnosi na Hrvatsku (187.102 evra), Srbiju (132.336 evra) i Makedoniju (88.021 evro).

Moja farma

20.12.2012.

SR: Afera smanjila izvoz kukuruza

Beograd - Izvoz kukuruza iz Srbije, u prvih deset dana decembra, manji je u odnosu na novembar - za čak četiri puta. Izvoznici i proizvođači skloni su da ovaj pad povežu sa senzacionalistički predstavljenim rezultatima analiza koje su pokazale da je čak 70% domaćeg kukuruza kontaminirano aflatoksinima. ”Od 350.000 tona kukuruza, koliko ga je do sada izvezeno, vraćeno je 4.000 tona, odnosno manje od jedan odsto”, navodi Vukosav Saković, direktor “Žita Srbije”. On napominje kako je izvoz smanjen i zbog daleko manjeg roda kukuruza u Srbiji, ali i to da je aflatoksin, iako jako opasan otrov u većim koncentracijama, uvek prisutan u kukuruzu, u određenom procentu.

Novosti

18.12.2012.

Hrvatska: Jaja poskupela za polovinu

Zagreb - Na hrvatskom tržištu u poslednjih nedelju dana jaja su po skupela i do 50 odsto. Da li će se novi talas skoka cena proširiti i na Srbiju gde je poslednje poskupljenje zabeleženo prenešto manje od godinu dana. Mirsad Kolašinac, član Zajednice živinara, ističe da bi zbog poskupljenja sirovina i hrane za živinu realno bilo da se cene podignu i za 40% ali da se, bar za sada, zbog niske kupovne moći građana to nećedogoditi. ”U Hrvatskoj su živinari pretrpeli ogroman udarac zbog poskupljenja kukuruza i soje, a isto se dogodilo i kod nas. U Srbiji je međutim veća ponuda od tražnje, ima više proizvođača tako da su kupci u boljoj poziciji”, ističe Kolašinac.

Politika

18.12.2012.

SR: Somborske oranice nikad skuplje

Sombor - Poljoprivredno zemljište je u pojedinim delovima Vojvodine skuplje nego u Mađarskoj ili Hrvatskoj. Hektar zemlje na atraktivnim lokacijama dostiže i 10.000 evra, ali i pored visoke cene - kupaca ima jer je poljoprivreda postala interesantna za ulaganja. ”Mislim da je jedan od razloga rasta cene preveliko očekivanje da će ulaskom naše zemlje u EU zemlja biti znatno skuplja. Zato imamo situaciju da oranice u opštini Bač koštaju od 8.000 do 10.000 evra po hektaru, dok je preko Dunava isto tako kvalitetno zemljište u Hrvatskoj oko 5.000 evra. I u Mađarskoj je zemlja jeftinija nego u okolini Sombora”, objašnjava Aleksandar Bošnjak, direktor ZZ „Ravangrad“ iz Sombora.

Blic

18.12.2012.

SR: Laboratorija za kontrolu hrane do aprila

Beograd - Iako je još pre desetak godina Evropska unija novčano pomogla nadležno Ministarstvo da opremi nacionalnu laboratoriju za kontrolu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, ona i dalje ne radi. Da radi nacionalna laboratorija i uz dodatne analize, nedavno bismo na vreme imali pravu informaciju da je samo sedam odsto, a ne dve trećine kukuruza ovogodišnjeg roda zaraženo opasnim plesnima. Međutim, tek od oktobra se intenzivnije instalira oprema. Državni sekretar iz Minstarstva poljoprivrede Danilo Golubović kaže da od 2003. godine nije mnogo učinjeno. “Potrošeno je preko 15 miliona evra, a laboratorija nije stavljena u funkciju”, kaže Golubović. Stručnjaci očekuju da će laboratorija omogućiti postavljanje sistema provere kvaliteta i zdravstvene ispravnosti hrane. Od te institucije očekuje se da sarađuje sa akreditovanim laboratorijama u zemlji i po potrebi kontroliše njihov rad. Kada se kompletira oprema u laboratoriji će se ispitivati organsko hemijski sastav hrane na prisustvo veterinarskih lekova, pesticida i teških metala. Opremu instaliraju italijanski stručnjaci, jer je i najveći broj instrumenata proizveden u toj zemlji. Golubović kaže da je potpuno izmenjen plan organizovanja funkcionisanja nacionalne laboratorije i da je u toku implementacija plana. “On se svodi na to da ćemo uvući u sistem akreditovane laboratorije. Jedan deo će biti glavna laboratorija, a drugi će biti dnevno protočne laboratorije”, objašnjava Golubović. U resornom Ministarstvu očekuju da deo laboratorije proradi do aprila sledeće godine, a početak rada ostalih odeljenja će zavisiti od tempa zapošljavanja stručnjaka i opremanja specijalizovanih laboratorija.

Moja farma

18.12.2012.

SR: Promene u Asocijaciji poljoprivrednika

Novi Sad - Skupština Asocijacije poljoprivrednika izabrala je novo rukovodstvo. Umesto Miroslava Ivkovića, za predsednika Skupštine je izabran Slobodan Ilić iz Šabačkog udruženja odgajivača goveda, dok su za potpredsednike Skupštine izabrani Tot Ervin iz Udruženja poljoprivrednika Senta i Branislav Prelević iz Udruženja poljoprivrednika Opštine Vrbas, umesto Marijane Pejak.

Skupština Asocijacije je jednoglasno donela odluku da će Asocijacija o okviru svojih daljih aktivnosti poseban akcenat staviti na izmene Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i na najavljene promene u Zakonu o zemljištu. Kao najbitnije, donešena je odluka da će se Skupština i Upravni odbor zalagati za zabranu prodaje zemljišta strancima u periodu od 15 godina od ulaska Srbije u Evropsku Uniju.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

17.12.2012.

Velika Britanija: Pakleni hamburger samo na potpis

Bristol - Atomski hamburger (Atomic Fallout burger) samo izgleda kao običan hamburger, ali je toliko začinjen da svi koji žele da ga probaju najpre moraju da potpišu izjavu kojom potvrđuju da neće tužiti restoran u slučaju zdravstvenih tegoba, piše “Dejli mejl”. Hamburger sadrži čitav niz veoma ljutih začina, poput dve najljuće vrste papričica na svetu - skoč bonet i naga džolokija but (duh čilija) zbog kojih se sladokuscima koji se usude da naruče ovaj specijalitet savetuje da pre jela stave zaštitne rukavice. Pakleni hamburger, za koji treba uz dobru dozu hrabrosti izdvojiti i 25 funti, smislili su vlasnici restorana “Atomic burger” koji se nalazi u Bristolu.

Moja farma

17.12.2012.

SR: Sve više izvozimo vina

Beograd - Proizvodnja grožđa u ovoj godini niža je za 13% u odnosu na 2011. ali ohrabruje podatak da je izvoz vina u ekspanziji, posebno na tržište EU. Preciznije rečeno, u prethodnoj godini proizvedeno je nešto više od 330.000 tona grožđa, dok je proizvodnja vina premašila 135,3 miliona litara. Procenjuje se da je ove godine ubrano oko 287.000 tona grožđa.

Darko Jakšić, savetnik za vinogradarstvo i vinarstvo u Ministarstvu poljoprivrede kaže da je prošlogodišnji izvoz vina premašio 15,4 miliona litara, čime je izvozni rezultat iz 2010. nadmašen za 38%. ”Najbolji izvozni rezultat ostvaren je na tržištu EU gde je prošle godine završilo oko 5,6 miliona litara”, ističe Jakšić.

Moja farma

17.12.2012.

SR: PKB-a u Surčinu kupuje “Al Dahra” iz Emirata

Beograd - Odbornici Skupštine grada Beograda saglasili su se sa zaključenjem sporazuma između Ministarstva finansija i grada Beograda o prodaji i davanja u zakup poljoprivrednog zemljištva Gazdinstva “7. juli” u Surčinu, koje je u sastavu PKB-a, kompaniji “Al Dahra” iz UAE. Potpisnici sporazuma su saglasni da zajednički učestvuju u osnivanju novog preduzeća “Al Dahra Srbija” u kome će Srbija i grad Beograd zajednički imati 20%, a kompanija “Al Dahra” iz Abu Dabija 80% učešća u kapitalu. Potpisnici su saglasni i sa ponuđenom cenom “Al Dahre” u visini od 12.000 evra/ha poljoprivrednog zemljišta. Prodajom 2.329 ha zemljišta PKB bi ostvario prihod od 27,9 miliona evra.

Moja farma

17.12.2012.

SR: Uvodi se registar podsticaja

Beograd - Uvođenje registra podsticaja, odnosno baze podataka o tome ko je dobio subvencije, u kom iznosu i za koje namene, jedna je od novina Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je u četvrtak usvojila Vlada Srbije. Ovaj zakon upućen je Narodnoj skupštini na usvajanje po hitnom postupku. Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Goran Knežević smatra da je veoma važno da imamo predvidljivost u poljoprivrednoj proizvodnji što bi ovaj zakon trebalo da donese. Prema njegovim rečima, Zakonom će se uvesti minimalni garantovani iznosi podsticaja i njihovo povećanje u skladu sa povećanjem agrarnog budžeta.

Moja farma

14.12.2012.

Francuska: Veće subvencije stočarstvu

Pariz - Francuska planira da deo poljoprivrednih subvencija prebaci sa ratarskog na stočarski sektor. Na taj način žele da smanje jaz u prihodu i produktivnosti između njih, saopštilo je juče ministarstvo poljoprivrede te zemlje. Sprečavanje opadanja malih stočarskih farmi je trenutno prioritet ovog ministarstva, ističe resorni ministar Stefan Le Fol. Prema nekim proračunima, manje stočarske farme bi, zahvaljujući najavljenoj promeni politike, mogle da računaju na nekoliko stotina miliona evra subvencija više nego dosad. Rast cena poljoprivrednih proizvoda je u 2012. treću povećao prosečan prihod francuskih poljoporivrednika, s tim što u tome ima velikih dispariteta.

Moja farma

14.12.2012.

SR: Sneg zaštitio ozime strnine

Novi Sad - Obilne snežne padavine dobrodošle su pšenici i ostalim jesenjim strnim žitima jer će ih dobro zaštititi od niskih temperatura. Kad se sneg bude topio obezbediće i neophodne zimske zalihe vlage u zemljištu, izjavio je stručnjak u Poljoprivrednoj stanici Novi Sad Tatomir Srđanov. Oko 40 centimetara snega, koliko je sad na njivama u južnoj Bačkoj, dosta je dobar “pokrivač” za pšenicu koja je na tom području, na površinama većim od 50. 000ha, posejana uglavnom u optimalnom roku i u zimski period “ušla” izbokorena i u vrlo dobrom stanju, rekao je Srđanov. Ove jeseni je pšenicom u Srbiji posejano od 550. 000 do 570. 000 ha, što je za oko 100. 000 ha više nego prošle godine.

Moja farma

14.12.2012.

SR: Usvojen Nacrt zakona za podsticaj u agraru

Beograd - Vlada Srbije usvojila je Nacrt zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i uputila ga Narodnoj skupštini na usvajanje po hitnom postupku.

Ministar Goran Knežević ranije je izjavio da je reč o "sistemskom i jednom od najvažnijih zakona, koji će u velikoj meri doprineti stabilnoj i predvidivoj poljoprivrednoj proizvodnji u narednom periodu".

„Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju stvorićemo stabilnu, dugoročnu i predvidivu poljoprivrednu politiku koja se neće menjati dva puta godišnje``, objasnio je ministar na jednoj od javnih rasprava koje su bile organizovane povodom tog pravnog akta.

Prema Kneževiću, biće omogućene srednjoročne i dugoročne investicije u agraru, unapređena konkurentnost i uvedena jedinstvena evidenciju o podsticajima uz bolje planiranje budžetskih sredstava i viši nivo usaglašenosti sa propisima Evropske unije.

On je ukazao i na to da Zakon o podsticajima ima tačno utvrdjenu dinamiku isplate subvencija i istakao da će one biti isplaćivane u rokovima, koji su optimalni da bi se ostvarili najveći mogući prinosi.

Moja farma

07.12.2012.

BiH: Protest poljoprivrednika

Sarajevo - Savez poljoprivrednih udruženja FBiH počeće sa protestom danas ispred zgrade Vlade u Sarajevu, ukoliko federalna Vlada ne isplati obećanih 10 miliona KM, saopšteno je iz ovog saveza. Iz saveza upozoravaju da će u tom slučaju biti primorani da preduzmu drastičnije mere, te da pred zgradom Vlade, gde će postaviti i šatorsko naselje, nameravaju ostati do ispunjenja svih zahteva. Predstavnici poljoprivrednika navode da se Vlada FBiH u potpunosti oglušila na potrebe poljoprivrednika. Oni su na ranijim mirnim protestima 22. novembra ispred zgrade Vlade Federacije BiH tražili veći iznos sredstava za podsticaj razvoja u poljoprivredi u budžetu za 2013.

Moja farma

07.12.2012.

SR: I piletina postala luksuz

Beograd - U odnosu na ranije, piletina danas, za srpskog potrošača, važi za luksuznu robu. Tako je, pre tačno tri godine, kilogram pilećeg filea prodavan za manje od 400 dinara, dok se sada nudi i za 750 din/kg. Tako veliki skok nemaju svinjsko ili juneće meso. Ove vrste mesa su se, posle septembarskog skoka, vratile na nivo s početka godine. U “Rodi” svinjski but košta 489, juneći 645, dok je pileće meso u proseku 366, a pileći file 738 dinara. U “Maksiju” i “Tempu” za juneći but treba izdvojiti po 619, svinjski but 459, pileći file 673, a pileće meso 334 din/kg. Potrošači u “Idei” juneći but plaćaju 629, svinjski 459, , dok je piletina 329, a pileći file 669 din/kg.

Novosti

07.12.2012.

SR: Kostić: Mogu da se širim gde hoću

Beograd - Predsednik MK Grupe Miodrag Kostić rekao je da ima bolje uslove za ulaganje u Ukrajini nego u Srbiji i da tamo ima 55.000 ha, a u Srbiji tek 18.000. “Bolje nam je tamo nego u Srbiji jer ovde svi kažu da smo oteli, a ne kupili”, rekao je Kostić gostujući u emisiji “Kažiprst” na B92. “Imam pravo da se širim gde god hoću, mi treba da napravimo uspešne firme, a ne da pravimo negativnu kampanju prema privatnicima”. Kostić je dodao da mu je posebno zasmetalo to što je gradonačelnik Beograda Dragan Đilas naglašavao da je podigao cenu šećerne repe MK grupi. “Ja se time ne bih hvalio, jer on nije podigao cenu MK grupi, već je poskupeo šećer u Srbiji”, istakao je Kostić.

B92

07.12.2012.

SR: Opet bez subvencija za ribarstvo

Ečka - U Ribarskom gazdinstvu “Ečka” iz Lukinog Sela pitaju se zašto je u akteulnom nacrtu zakona o subvencijama u poljoprivredi i stočarstvu pokriveno gotovo sve - od krava do pčela, ali nema živine i ribe. ”Kad je reč o ribi, Srednjobanatski okrug nosi 70% srpske proizvodnje. Pri tom bi trebalo znati da u poljoprivredi nema proizvodnje komplikovanije od ribarstva, gde je reč o trogodišnjim proizvodnim ciklusima. Proizvesti konzumnog šarana od tri i po ili četiri kile podrazumeva velike troškove”, izjavio je direktor ribnjaka “Ečka” Nenad Radulović. Cena šarana u maloprodaji iznosi oko 380 din/kg, a Asocijacija proizvođača ribe traži subvencije od 50 din/kg.

Moja farma

07.12.2012.

SR: Umesto u Hrvatskoj repa sa 11.000 ha ostala u Srbiji

Senta - ”Fabrika šećera TE-TO iz Sente uspešno je završila ovogodišnju kampanju preradom 620.000 tona šećerne repe i proizvodnjom oko 87.000 tona šećera, što je znatno iznad očekivanja na početku kampanje, kada je zbog suše i umanjenja prinosa prognoziran podbačaj od oko 30%”, kaže generalna direktorka Teodora Deak. ”Ispostavilo se da je prvobitno pominjana površina od 5.000 ha pod šećernom repom mnogo veća i da je u pitanju bilo oko 11.000 ha, s kojih je rod bio namenjen hrvatskom tržištu. Taj rod je ostao u Srbiji, tako da su sve šećerane mogle koristiti svoje kapacitete u potpunosti te je u srpskim šećeranama proizvedeno više od 380.000 tona šećera”, izjavila je Deak

Moja farma

04.12.2012.

Belorusija: Stranci će kupovati zemlju

Minsk - Stranci bi već od 2013. mogli da kupuju zemljišne parcele u Belorusiji, izjavio je ministar ekonomije te zemlje Nikolaj Snopkov. Ministar Snopkov je objasnio da je to povezano sa pomanjkanjem investicione aktivnosti u zemlji, pooštravanjem monetarno-kreditne politike i smanjenjem vladinih programa i kreditiranja. Tu informaciju je potvrdio i premijer Belorusije Mihail Mjasnikovič, preciziravši da će uslov za dobijanje prava vlasništva nad zemljištem biti visoka efikasnost realizacije investicionih projekata. Strani investitori do sada nisu mogli da budu vlasnici zemljišta u Belorusiji i umesto toga im je nuđeno dugoročno iznajmjivanje, najduže na 99 godina.

Moja farma

04.12.2012.

SR: Nema novca za subvencionisanje kupovine poljomehanizacije

Beograd - Program subvencionisanja poljoprivredne mehanizacije prekinut je jer nema finansijskih sredstava, izjavio je državni sekretar Ministarstva finansija Aleksandar Ljubić. On je u osvrtu na navode predstavnika Industrije motora Rakovica (IMR) i Industrije mašina i traktora (IMT) da će se ukidanje podsticaja negativno odraziti na njihovo poslovanje, rekao da se očekuje da ta preduzeća tokom 2013. budu privatizovana. “IMT i IMR su u postupku restrukturiranuja. Očekujemo da za njih bude nađen partner, za kompletnu imovinu ili njen deo i da na taj način okončaju svoj postupak privatizacije, jer u obliku u kom danas funkcionišu, ona nisu održiva”, naveo je Ljubić.

Moja farma

04.12.2012.

SR: Golubović: Pšenica na 600.000 hektara, očekuje se dobar rod

Beograd - Pšenica je ove jeseni u Srbiji zasejana na 550.000 do 600.000 ha, 80% površina je zasejano u optimalnim rokovima, tako da se, ukoliko ne bude nekih značajnih klimatskih oscilacija, očekuje dobar rod, izjavio je državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Danilo Golubović. Pšenica je u dobroj kondiciji u ovom momentu, a ozbiljnije procene roda moći će da budu date tek posle prezimljavanja, kazao je Golubović. “Što se tiče setve, sve ozime kulture su imale sreću, vremenske okolnosti su bile povoljne, a poljoprivrednici su bili podstaknuti da u daleko većoj meri i većem procentu seju pšenicu, nego što je to bilo prošle godine”, ukazao je Golubović.

Moja farma

04.12.2012.

SR: Kukuruz, ipak, ispravniji

Novi Sad - Stručnjaci Naučnog instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu saopštili su da među uzorcima kukuruza, koji je donet na pregled zbog aflatoksina, 60% odstupa od dozvoljenih kriterijuma, od čega u 30% je sadržaj aflatoksina veći nego što je dozvoljen, kako za hranu za ljude, tako i za hranu za životinje i ta količina bi trebalo nekako da se razblaži mešanjem ili nekim drugim tretmanima.

Uzorke, uglavnom, donose trgovačke kuće, ali i poljoprivrednici. Ohrabruje to, kako kažu stručnjaci, što fabrike stočne hrane redovno kontrolišu kvalitet kukuruza.

Institut za prehrambene tehnologije zainteresovanima daje uputstvo za uzimanje uzoraka, a analiza košta 2.000 dinara. Do danas je ova laboratorija pregledala oko 130 uzoraka i nisu došli do rezultata koji nisu uobičajeni za sušnu godinu i razlikuju se od prvih koje su saopštile pojedine laboratorije.

Inače, kukuruz je naša najznačajnija žitarica koja u ukupnoj agrarnoj produkciji (bez mlinske industrije) učestvuje sa 54,1%. Od toga samo u svinjskom mesu 11,3%, kravljem mleku 7,7%, goveđem mesu 5,7% i živinskom mesu 3%.

Agrosevis

04.12.2012.

SR: AP: Subvencije moraju biti veće

Subotica - Asocijacija poljoprivrednika (AP) traži da subvencije u 2013. godine iznose minimum 17.000 dinara po hektaru.

Kako je izjavio predsedavajući Upravnog odbora AP Miroslav Kiš, poljoprivrednici ne traže “ništa što je nerealno, već da se u svakoj oblasti zadrži i poboljša višegodišnji kontinuitet”.

“Tražimo 17.000 dinara po hektaru registrovanog porodičnog gazdinstva, a ne kako je predloženo 6.000 za određene kulture uz 6.000 dinara za regres. Tražimo da nam se dopusti da na tržištu mi kupujemo one inpute koji nama odgovaraju, u periodu u kojem mi želimo, kao i to da bar deo subvencije dobijemo polovinom godine, jer će poljoprivrednik te pare uložiti u proizvodnju”, rekao je on.

Prema njegovim rečima, predloženi tekst Zakona o subvencijama i ruralnom razvoju, koji bi uskoro trebalo da se nadje u skupštinskoj proceduri, “većini poljoprivrednih proizvodjača ne donosi dobro”. On smatra da mere propisane zakonom uopšte neće biti predvidive, jer se mnogo toga “prepušta ministru da bliže reguliše”.

Kiš je takodje kazao da je Asocijacija uputila primedbe na 15 članova zakona, prosleđene su i na adrese svih 12 poslaničkih grupa, predsednika Srbije i međunarodnih organizacija, a da im je iz ministarstva odgovoreno da će “neke od njihovih sugestija” biti uvažene, ali bez preciziranja koje.

“Asocijacija nema ništa protiv da se subvencionišu i pravna lica, ali to znači da ćemo onda svi zajedno deliti istu ili malo veću količinu novca u agrarnom budžetu za narednu godinu, pa stoga tražimo da se akcenat i dalje stavlja na registrovana poljoprivredna gazdinstva, gde bi se za površine do 100 hektara dobijalo 17.000 dinara po hektaru”, smatra predsedavajući Upravnog odbora AP.

B92

04.12.2012.

SR: Godišnje nagrade AGRPRESS-a i za Poljoprivredu.info

Beograd - Povodom obeležavanja osam godina od osnivanja Udruženja novinara za poljoprivredu "Agropres" to udruženje je dodelilo i prestižne nagrade. Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin dobio je godišnju nagradu Udruženja "Agropres", za doprinos razvoju poljoprivrede i agrarnog novinarstva u Srbiji.

Nagrade su dobili i novinarka emisije RTS-a "Znanje imanje" Marija Miladinović - Lisov, kao i novinari Radija Novi Sad Stevan Davidović i Ðorđe Simović koji je ujedno i urednik Internet portala www.poljoprivreda.info.

Priznanja su dobili i PR "Japan tobako internešenela" Ana Veljković i predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić.

Predsednik Upravnog odbora "Agropresa" Goran Ðaković podsetio je da je to Udruženje za osam godina postojanja sa različitim priznanjima nagradilo više od 21 novinara, koji izveštavaju o dešavanjima u poljooprivredi

Tanjug

03.12.2012.

SR: Vojska da da državno zemljište

Karađorđevo - U ime opštine Bačka Palanka ovdašnje Javno pravobranilaštvo krajem oktobra ove godine uputilo je inicijativu Vladi Republike Srbije, odnosno Upravi za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede vezanu za “(ne)sporne“ državne oranice koje decenijama koristi Vojska, odnosno nekadašnja VU ”Karađorđevo“ koja je sada pogon Vojne ustanove ”Morović“. Poljoprivrednici iz okolnih sela, ali i lokalna samouprava, smatraju da nekoliko hiljada hektara državnih oranica moraju biti predmet zakupa, odnosno licitacije, posebno što je Vojska davala državne njive u podzakup kroz vid poslovno-tehničke saradnje, što zakonom, kažu u Bačkoj Palanci, nije dozvoljeno.

Moja farma

01.12.2012.

SR: Ministarstvo: Kontrolišemo kukuruz iz uvoza

Beograd - Povodom afere sa zaraženim kukuruzom oglasilo se i Ministarstvo poljoprivrede saopštenjem koje u celosti prenosimo:

"Povodom informacija u medijima koje se tiču kontaminacije ovogodišnjeg roda kukuruza u Srbiji, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede obaveštava javnost da nadležni granični fitosanitarni inspektori kontrolišu sve pošiljke kukuruza iz inostranstva na prisustvo mikotoksina i da tokom ove godine nije bilo pošiljaka zaraženih aflatoksinom.

Naglašavamo da je na osnovu Zakona o bezbednosti hrane odgovornost za bezbednost kukuruza proizvedenog u Srbiji prvenstveno na proizvođačima. Propisi nalažu da svaki subjekt u poslovanju sa hranom, koji koristi biljna hraniva među kojima je i kukuruz, mora da ima uspostavljen sistem samokontrole na prisutvo određenih parametara među kojima je i aflatoksin.

Zbog nepovoljnih klimatskih uslova ove godine – suše, koja može za posledicu imati i uvećanu kontaminaciju aflatoksinom, Ministarstvo pojačano radi na utvrđivanju konkretnih i preciznih podataka o stanju ovogodišnjeg roda kukuruza, o čemu će javnost blagovremeno obavestiti. Ministarstvo poziva medije da neproverene i činjenično eutemeljene izjave, koje dovode do uznemirenja javnosti i značajnog ugrožavanja ekonomskih interesa Srbije kao velikog izvoznika kukuruza, ne plasiraju na senzacionalistički način," stoji u saopštenju Ministarstva poljoprivrede.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

29.11.2012.

SAD: Za što veću potrošnju maline

Vašington - Komora industrijskih proizvođača i prerađivača maline u Sjedinjenim Američkim Državama uvela je doprinos namenjen podsticanju potrošnje ovog voća. Od svake funte maline (454 grama) uzima se po jedan dolarski cent, bez obzira da li je roba domaća ili uvozna. ”Proizvodnja je u svetu porasla sa 350.000 tona u 2008. godini na 430.000 tona u prošloj, ali je za sve to vreme potrošnja ostala nepromenjena. Zato su ozbiljne tržišne kompanije pristupile podsticanju potrošača da kupuju ovo voće, naglašenim porukama o pozitivnom delovanju na zdravlje ljudi”, kaže mr Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo.

Moja farma

29.11.2012.

Francuska: Sve manja potrošnja vina

Pariz - Potrošnja vina u Francuskoj opala je do novih najnižih vrednosti - odrasli stanovnik te zemlje danas u proseku jedva popije jednu čašu vina dnevno, podaci su najnovije studije o potrošnji ovog nacionalnog pića, koju francusko ministarstvo poljoprivrede naručuje svakih pet godina. Gaziranapića i sokovi postepeno potiskuju vino s francuskih trpezapa tako vino danas svakodnevno pije svega 17% Francuza,

prema 21% pre pet godina. Uzrok smanjenja potrošnje vina su kako preporuke zdravstvenih stručnjaka, tako i ekonomska kriza, ali donekle i promena ukusa. Dok se 1980. vino u Francuskoj u proseku služilo uz svaki drugi obrok, danas se služi uz svaki četvrti.

Moja farma

29.11.2012.

Hrvatska: Bojkot Todorićevog Konzuma

Zagreb - Nakon što je 7. novembra održan “Dan bojkotiranja svih Konzuma u Hrvatskoj”, pokrenuta je nova akcija “Badnjak bez Konzuma”. “Pozivamo sve građane Republike Hrvatske na bojkot Todorićevog Konzuma koji će se održati 24. decembra, na Badnjak”, poručuju organizatori akcije. “Ukratko, Ivica Todorić je monopolista koji drži sve ključne industrijske grane ionako krhke hrvatske privrede. On je na nelegalan način stekao svoje poslovno carstvo u sumnjivoj privatizaciji i širio se bez imalo smetnji jer je, nažalost, Hrvatska visoko korumpirana država. Zato se vi dragi građani Hrvatske odazovite novom bojkotu”, navode organizatori akcije.

Index

28.11.2012.

SR: Protest protiv širenja Monsanta u Srbiji

Beograd - Grupa "STOP GMO u Srbiji" je pozvala građane u protest protiv odluke Evropske banke za obnovu i razvoj da sa 40 miliona dolara podrži širenje kompanije Monsanto u Srbiji i zemljama regiona. Protest će se održati u četvrtak 29. novembra u 16 časova na Novom Beogradu ispred Evropske banke za obnovu i razvoj u ulici Bulevar Zorana Đinđića 64a.

Kroz ovaj projekat koji Evropska banka za obnovu i razvoj namerava da odobri i finansira, Monsantu se omogućava da proširi poslovanje kroz davanje kredita seljacima, što omogućava da veći broj seljaka koristi sve Monsantove proizvode. U saopštenju se između ostalog navodi i sledeće: "Pozivaju se svi savesni građani u odbranu naših poljoprivrednih proizvođača kojima projekat nudi zajam i dužničko ropstvo za kupovinu Monsanto semena obmane.

Savesni građani Srbije ne žele da kompanija Monsanto na ovaj način ostvari nametanje svojih proizvoda srpskom seljaku. Uloga EBDR nije da podržava finansijski moćnu kompaniju koja već dominira semenima u svetu i agrohemijskim tržištem. Evropska banka za obnovu i razvoj navela je kao svoj cilj da promoviše privatni sektor u zemljama u razvoju. Kako se onda davanje novca jednoj od najbogatijih korporacija na svetu uklapa u cilj poslovanja ove banke? Ono što nas brine je da EBDR tvrdi da kroz svoju podršku Monsantu, povećava bezbednost hrane. Međutim, istina je to da je model obrade zemlje koji Monsanto promoviše zasnovan na hemikalijama, monokulturama, genetski modifikovanim organizmima i stvara marginalizaciju malih porodičnih gazdinstava što ima za rezultat upravo suprotno: smanjenje bezbednosti hrane. Nevladinie organizacije, njih 157 iz celog sveta ove nedelje šalju pismo menadžmentu EBDR u kojem navode da su protiv odobrenja finansijske pomoći za Monsanto i pozivaju banku da umesto što promoviše industrijsku proizvodnju, podrži male samoodržive farme koje čuvaju biodiverzitet. Evropska banka za obnovu i razvoj, pod ruku sa Monsantom su Danajci koji našem seljaku nude kredite za sve Monsanto proizvode. Šta je mogući scenario? Kada poljoprivredni proizvođač uzme kredit moraće da kolateralizuje zemlju. U slučaju da nešto pođe po zlu i seljak ne bude mogao da plati dug, zemlja ide pravo u ruke Monsantu. Protest se organizuje sa svim savesnim građanima bez obzira na političku opredeljenost.

Organizujmo potrošačke zadruge! Vreme je da se mi, mali potrošači organizujemo i kupujemo direktno od malih proizvođača i time finansiramo mala porodična gazdinjstva u našoj zemlji!" navodi se u saopštenju grupe "STOP GMO u Srbiji" koji je potpisala osnivač Irena Baret.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

27.11.2012.

EU: Brisel pod opsadom

Brisel - Stotine proizvođača mleka iz nekoliko zemalja EU juče su traktorima blokirali Šumanov trg u Briselu, kako bi protestovali protiv niske cene mlečnih proizvoda. Proizvođači mleka iz Belgije, Holandije, Nemačke i Francuske su u okviru akcije “1000 traktora” zatvorili prilaz evropskim institucijama. Briselske gradske vlasti juče su upozorile građane da ne koriste automobile, jer će saobraćaj biti teško poremećen zbog protesta. Proizvođači mleka zahtevaju veće cene mleka koje se često prodaje ispod proizvodnih troškova i traže cene koje će ih učiniti manje zavisnim od nepredvidivog tržišta. Oni traže povećanje otkupne cene mleka za 25 odsto.

Moja farma

27.11.2012.

SR: Neizvesna sudbina PIK Bečej

Novi Sad - Kada je proglašen stečaj PIK “Bečej”, radnici u tom kombinatu ponadali su se da će planom reorganizacije stvari krenuti na bolje. Predsednik Sindikata “Nezavisnost” PIK ”Bečej“ Aleksandar Pešić kaže da je neizvesnost o sudbini preduzeća velika, posebno kada se zna da je za sredinu decembra zakazano ročište na kojoj treba da bude doneta odluka o konačnoj sudbini kombinata. Pešić navodi da se radnici plaše najgore situacije po njih, proglašenja bankrota preduzeća. Vojvođanski sekretar za privredu Miroslav Vasin pozvao je Vladu Srbije da se što pre izjasni o problemima PIK ”Bečej” i o onome što namerava da učini po tom pitanju.

RTV

27.11.2012.

SR: Visoka cena krompira

Beograd - Prema podacima Asocijacije “Plodovi Srbije”, ovogodišnji rod krompira u našoj državi podbacio je za više od 60 odsto, pa će za potrebe ishrane stanovništva i preradu ukupno nedostajati oko 200.000 tona. Jer, umesto očekivanih 750.000, krompirišta u Srbiji dala su tek 300.000 tona. Drastičan pad roda, međutim, ne beleži se samo u Srbiji, već i na celom Balkanu, pa i u Evropi, Africi. To je uticalo da u Srbiji kilogram krtole u veleprodaji košta 40 dinara, i po ceni smo nadmašili Evropu. Kilogram krompira u Holandiji ili Nemačkoj staje od 25 do 30 centi, što je ogroman skok cene. Prošle godine u ovo vreme kilogram krompira u Evropi prodavan je za samo pet ili šest centi.

Novosti

27.11.2012.

SR: Istraga malverzacija sa pšenicom

Beograd - Posle hapšenja zbog zloupotreba u pančevačkoj Azotari, na red dolazi istraga o malverzacijama u trgovini sa pšenicom, najavio je Aleksandar Vučić. Govoreći o spekulacijama da bi se i vlasnik “Delte” Miroslav Mišković mogao naći pod istragom, Vučić je rekao da u borbi protiv korupcije ne sme biti nedodirljivih, kao i da Miškovića ne bi gonio zbog političkih razloga. Upitan da li su Predrag Ranković Peconi i Ilija Babović sledeći na listi za hapšenje, kako navode pojedini mediji, on je rekao da neće da odgovori na to pitanje do kraja, bar ne poimenično. Vučić je istakao da pritisaka na njega i njegov tim ima mnogo, ali da zbog toga niko neće biti pošteđen.

B92

27.11.2012.

SR: Draginu pritvor do 30 dana

Beograd - Sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu odredio je pritvor do 30 dana Saši Draginu, Zvonimiru Nikeziću i za još četiri lica, kazao za B92 tužilac Miljko Radisavljević. “U istrazi koju je u subotu pokrenulo Tužilaštvo za organizovani kriminal zbog zloupotreba prilikom korišćenja sredstava namenjenih za regresiranje mineralnih đubriva proizvedenih u HIP Azotari u Pančevu, sudija je odredio pritvor Saši Draginu, Radosavu Vujačiću, Zvonimiru Nikeziću, Mihailu Grujiću, Dragi Lazareviću i Borislavu Stojkoviću”, rekao je Radisavljević. Dvoje osumnjičenih - bivši direktor PKB-a Miljan Veljović i bivša direktorka firme “Invej” Verica Spasić, braniće se sa slobode.

B92

26.11.2012.

SR: Pčelari tuže državu

Novi Sad - Pčelari iz Inđije tužiće državu zbog toga što su im tokom aprila ove godine, neselektivnim prskanjem herbicidima i insekticidima, bez odgovarajućeg stručnog nadzora, u ataru Novog Slankamena potpuno uništeni pčelinjaci, saopšteno je iz advokatske kancelarije koja ih zastupa. “Posledica neselektivnim prskanjem herbicidima i insekticidima, bez odgovarajućeg stručnog nadzora, nanela je je štetu od preko 12 miliona dinara”, kaže se u saopštenju i dodaje da se šteta sastoji u masovnom pomoru pčela. Tim povodom će danas, ispred zgrade suda u Novom Sadu, biti organizovana konferencija za novinare, nakon koje će pomenuta tužba biti predate sudu.

Moja farma

26.11.2012.

SR: Revizija sporazuma sa EU zarad očuvanja agrara?!

Bjelovar - Ministarstvo trgovine ove nedelje završiće analizu mogućih štetnih uticaja ukidanja carina za proizovde iz EU na domaće tržište. Na osnovu toga, biće doneta odluka o mogućoj reviziji sporazuma i o pregovorima sa Briselom o zadržavanju carina na određene proizvode. Postepeno smanjenje carina na proizvode uvezene iz EU i njihovo potpuno ukidanje 2014. godine ozbiljno će ugroziti domaće proizvođače, pre svega hrane. Stručnjaci upozoravaju da će uvozna hrana biti jeftinija od domaće i da srpski poljoprivrednici neće moći da izdrže takvu konkurenciju. U zapadnim zemljama proizvode se veće količine hrane, a njihovi farmeri dobijaju daleko veću pomoć od svojih država.

B92

26.11.2012.

SR: Nakon akcije "Đubrivo" počinje akcija "Žito"

Beograd - Tužilaštvo za organizovani kriminal i Radna grupa Uprave kriminalističke policije MUP-a nastavljaju istragu kriminalnih radnji u “Azotari”. Narednih dana očekuju se privođenja u akciji “Žito” u kojoj se pojavljuju gotovo isti osumnjičeni kao i u akciji “Đubrivo”, tvrde “Novosti”. List piše da je reč je o sumnjama da je 2010., na osnovu ugovora o pozajmljivanju žita, “Azotara” oštećena za više od 18 miliona evra, koliko su zaradile firme “Invej” Predraga Rankovića Peconija i “Ju point” Zorana Drakulića. List “Blic” piše da su bivši ministar poljoprivrede Saša Dragin, specijalni konsultant“Azotare” u Pančevu Zvonimir Nikezić i bivši predsednik UO HIP Azotare Radoslav Vujačić, koji su u subotu privedeni, osumnjičeni da su osmislili sistem krađe s regresiranim đubrivom, koje je bilo namenjeno poljoprivrednicima, a završilo je kod privatnika. “Istraga ispituje poslovanje Predraga Rankovića Peconija, jer su dva preduzeća pod njegovom kontrolom, “Invej” i ”Sunce” umešana u malverzacije sa đubrivom”. I list “Kurir” piše da protiv Rankovića, Drakulića i Vujačića, tužilaštvo i policija vode istragu zbog sumnje da su na preprodaji pozajmljene pšenice oštetili HIP “Azotaru” iz Pančeva za 18 miliona evra. Kako tvrdi taj list, krajem februara 2010. HIP “Azotara” je s Direkcijom za robne rezerve zaključila ugovor o zajmu 50.000 tona merkantilne pšenice s rokom vraćanja do početka februara 2011., a da je u ime “Azotare” ugovor je potpisao Vujačić. Cena pšenice koja je utvrđena na NS Produktnoj berzi bila je 12,15 din/kg, a tu pšenicu je “Azotara” sredinom marta 2010. po ceni od 11 din/kg prodala firmi “Invej”, čiji je vlasnik Ranković. Početkom aprila 2010. “Azotara” zaključuje ugovor o zajmu 75.000 tona merkantilne pšenice roda 2009. s firmom “Viktorija logistik grup” iz Novog Sada, čiji je vlasnik konzorcijum fizičkih lica, a jedno od njih je Milija Babović.

RTV

26.11.2012.

SR: Pritvor Saši Draginu

Beograd - Osumnjičeni za malverzacije s regresiranim mineralnim đubrivom su saslušani i predloženo je da im se odredi pritvor, rekao je jutros tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević. "Sudiji za prethodni postupak smo predložili da se odredi pritvor Saši Draginu, Radoslavu Vujačiću, Mihailu Grujiću, Zvonimiru Nikeziću, Arseniju Kataniću, Dragi Lazareviću, Borislavu Stojkoviću", rekao je Radisavljević RTS-u.

Pročitajte OPŠIRNIJE

Novi magazin

26.11.2012.

Hrvatska: Mlinarić: U EU ulazimo kao socijalni slučajevi!

Bjelovar - Poljoprivrednici su jedni od najvećih ovogodišnjih proračunskih gubitnika. To je na konferenciji za novinare u Bjelovaru rekao predsednik Nezavisnih hrvatskih seljaka Mato Mlinarić. Nakon prošlogodišnje 3 milijarde i 200 miliona kuna (48 milijardi dinara) za direktna plaćanja u poljoprivredi, ove je godine taj iznos smanjen za 45%. To, kako je rekao Mlinarić, nije u skladu s potpisanim dogovorom s Europskom unijom, pa se, kaže, postavlja pitanje hoće li domaći proizvođači u Uniju ući kao stvarni poljoprivrednici ili kao socijalni slučajevi. "Mi mislimo da je to više nesnošljivo, jer ova vlada i ovaj ministar, kao što sam prije napomenuo, on je uštedio na hrvatskoj poljoprivredi - on je unazadio hrvatsku poljoprivredu i ovo je uništavanje hrvatskog sela", poručio je Mlinarić.

Vedran Morin, Politika.hr

24.11.2012.

SR: U toku privođenje Dragina i još sedam osoba

Novi Sad - U toku je privođenje bivšeg ministra poljoprivrede Saše Dragina, vlasnika konsultantske kuće "Ces Mekon" Zvonimira Nikezića i još šest osoba, a akciju sprovodi Radna grupa Uprave kriminalističke policije, javio je RTS.

Ove osobe sumnjiče se da su zloupotrebom službenog položaja i nezakonitom prodajom regresiranog mineralnog đubriva oštetili budžet Srbije za vise od 4,5 miliona evra, navodi RTS.

Provide se bivši predsednik Upravnog odbora HIP Azotare Pančevo Radoslav Vujačić, bivši zamenik direktora Azotare Mihajlo Grujić, bivši direktor PKB-a Milan Veljović, bivši direktor poljoprivrednog dobra "Aleksa Šantić" kod Sombora Arsenije Katanić, bivši direktor kruševačkog Instituta za krmno bilje Dragi Lazarević i bivša direktorka firme "Invej" Verica Spasić.

Saša Dragin je od 2004. do 2007. godine obavljao je poslove zamenika sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine, da bi u maju 2007. godine postao ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije. Od jula 2008. do marta 2011. godine bio je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Zvonimir Nikezić, javnosti poznat kao vlasnik konsultantske kuće "Ces Mekon", u upravnom odboru "Agrobanke" bio je predstavnik državnog udela.

Nikezićev "Ces Mekon" radio je i na brojnim privatizacijama firmi kao što su "Knjaz Miloš", "Frikom", "Mlekara Šabac", "Trajal", "Beograd film", "Seme", "Veterinarski zavod Zemun", koje je Savet za borbu protiv korupcije ocenio kao sumnjive. Dugogodišnji je saradnik bivšeg premijera Mirka Cvetkovića.

RTS

23.11.2012.

SR: Prodao državno zemljište

Odžaci - Biznismen iz Odžaka Borisav Lilić prodao je poljoprivredno dobro “Ratkovo“ u Odžacima sa 2.000 ha zemljišta, na koje je imao samo pravo korišćenja, hrvatskom ”Žito Osijeku“ za 13 miliona evra. To je 26 puta viša cena od one koju je platio Lilić. Jelisaveta Vasilić, član Saveta za borbu protiv korupcije, objašnjava da je glavni propust napravila Agencija za privatizaciju, na čijem čelu se tada nalazio bivši premijer Mirko Cvetković, koja prilikom prodaje poljoprivrednog dobra ”Ratkovo“ nije razdvojila državno i društveno zemljište. Na taj način je kupac upisao pravo privatne svojine na državnoj svojini i nakon togaprodao firmu dalje strancima, što je protiv Ustava.

Blic

23.11.2012.

SR: Popisom nećemo dobiti pravu sliku agrara

Subotica - Do sada je popisom poljoprivrede koji je počeo 1. oktobra popisano 80% gazdinstava i već sada se može zaključiti da će prikupljeni podatci biti daleko od realnosti Evo samo jednog primera koji prenosimo sa portala B92.

U Subotici su već primetili da se prikupljeni podaci ne slažu sa procenjenim poljoprivrednim površinama, kaže načelnica gradske uprave u Subotici Marija Ušumović Davčik. “Naša je pretpostavka da je možda do tog neslaganja došlo iz razloga što kod popisanih lica po stoji određena vrsta opreza, gde su možda u nekom tom oprezu prija vili manje površine od onih kojima raspolažu, odnosno koje obrađuju. Dodatno otežavajuću okolnost u prikupljanju podataka predstavlja i to što je velika površina zemljišta data u zakup, gde ustvari očekuje mo od vlasnika da je dao precizan podatak o tome kome je zemljište izdato, a isto tako od zakupca zemljišta da to prijavi kao obradivo poljoprivredno zemljište, što je očito da se u praksi nije desilo u svakom od ovih slučajeva”, kaže Ušumović.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

22.11.2012.

SR: Grad Šabac obezbedio 70.000 sadnica trešnje

Šabac - Kreditiranje podizanja zasada trešnje jedna je od mera kojom Grad Šabac podstiče poljoprivrednu proizvodnju. U 2012. biće podeljeno 70.000 sadnica, a planirana površina zasada je 86,4 ha. Poslom će se baviti 176 proizvođača u 47 sela, navedeno je na zvaničnom gradskom sajtu. ”Proizvodnja i prodaja trešnje trenutno je najrentabilnija u voćarstvu. Cena ovog voća na berzi nije bila ispod 1,5 evra za kilogram. Smatramo da ova proizvodnja može da poboljša finansijske prilike na seoskom području i zato je grad Šabac osmislio projekat sa ciljem da se u roku od tri godine podigne zasad trešnje na oko 300 ha”, objasnio je gradonačelnik Šapca Miloš Milošević.

Moja farma

22.11.2012.

SR: Retki se vraćaju opanku

Beograd - Cipele svake godine zameni opancima do hiljadu žitelja velikih gradova, koji za buduće adrese biraju - selo. Najčešće u selidbi u ruralna područja su mladi penzioneri, ali sve češće i radnici koji ostaju bez posla i spas vide u komadu zemlje koja im je ostala u nasledstvo. Migracije iz grada u 4.600 sela, međutim, neuporedivo su manje od selidbi u suprotnom smeru, jer se na asfaltu godišnje naseli i do 250.000 ljudi. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku objavljenom u poslednjem Migracionom profilu Srbije, koji se odnosi na 2010., čak trećina svih migracija u državi dogodi se u selima. Na nivou Republike Srbije broj unutrašnjih migranata je 258.664.

Moja farma

22.11.2012.

SR: Opština se bori za državne oranice

Bačka Palanka - Mesecima traje nesporazum poljoprivrednika u bačkopalanačkoj opštini, odnosno Obrovcu, Mladenovu i selima u čijim se atarima nalazi više od 4.000 ha državne zemlje koju decenijama koristi Vojska. Lokalna samouprava stala je na stranu poljoprivrednika i pokrenula razgovore u Ministarstvu poljoprivrede. ”Želimo da pomognemo našim ljudima koji su u vremenu tranzicije ostali bez posla i prihoda pa sada moraju da uzimaju u zakup državno zemljište. U opštini je oko 8.000 nezaposlenih pa smo čak razmišljali o tome da i mi, poput Beograda, formiramo poljoprivredni kombinat. Ako može glavni grad, zašto ne bi i naša opština”, kaže predsednik bačkopalanačke opštine Bojan Radman.

Dnevnik

21.11.2012.

SR: Dan Poljoprivrednog fakulteta – unaprediti međunarodnu saradnju

Novi Sad - Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu je danas obeležio 58-mu godišnjicu od osnivanja. Sumirajući urađeno, dekan fakulteta prof. dr Milan Petrović je najavio da će u narednom periodu insistirati na tešnjoj saradnji sa privredom, skraćenju vremena studiranja kao i povećanju učešća u međunarodnim projektima. Rektor Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Miroslav Vesković je pozdravljajući prisutne rekao da je Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu prepoznat kao važan činilac naučnog rada u Evropi i svetu.

Đorđe Simović, Poljopivreda.info

20.11.2012.

Švedska: Prvi paradajz u polarnom krugu

Nibin - U Nibinu, malom švedskom selu sa 245 stanovnika, od nedavno se nalazi prvi zasad paradajza u polarnom krugu koji

će tokom cele godine donositi plodove zahvaljujući staklenoj bašti. U planu je da se godišnje proizvede 1.000 tona paradajza. “Počeli smo da sadimo 19. oktobra a prvi paradajz očekujemo kroz dve nedelje”, rekao je za agenciju Frans

pres vlasnik zasada Roger Nilsson. “Sa velikom pažnjom se

očekuje ovaj paradajz. Mi ćemo prvi imati proizvodnju tokom cele godine i postoji velika potražnja u regionu”, dodao je on. Paradajz koji je zasađen u staklenoj bašti u polarnom krugu pripada vrsti koja odlično podnosi svetlost kojoj je izložen 16 sati dnevno.

Moja farma

20.11.2012.

SR: Rok za kupovinu goriva produžen do kraja novembra

Beograd - Vlada Srbije usvojila je predlog Ministarstva poljoprivrede da bude produženo važenje Uredbe po kojoj je poljoprivrednicima omogućena kupovina regresiranog dizel goriva za 15 dana, odnosno do 30. novembra, rečeno je juče u tom ministarstvu. Poljoprivrednicima je na raspolaganju 40 litara goriva po hektaru prijavljenog obradivog poljopri vrednog zemljišta, i ta količina goriva se kupuje po važećim maloprodajnim cenama na pumpama Naftne industrije Srbije i kasnije se regresira. Spisak maloprodajnih objekata ovlašćenog distributera nalazi se na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede www.mpt.gov.rs, kao i na sajtu NIS Petrola www.nispetrol.rs.

Moja farma

19.11.2012.

Danska: Ukida se porez na hranu koja goji

Kopenhagen - Danska je odlučila da od 1. januara ukine porez na hranu bogatu zasićenim mastima posle jedva godinu dana primene jer je naneo mnogo štete biznisu. Ta zemlja je istovremeno odustala od predloženog poreza na šećer koji je trebalo da se primenjuje od iduće godine. U oktobru prošle godine Danska je prva u svetu u borbi protiv loših navika u ishrani i nezdravog načina života uvela porez na meso, mlečne pro izvode i jestivo ulje koji sadrže više od 2,3% zasićenih masti i to u visini od 16 kruna (2,14 evra) po kilogramu. U borbi protiv nezdrave hrane Danska je u tekućoj godini uvela i više poreze za pivo, vino, čokoladu, slatkiše, sladoled, gazirana pića.

EurActiv

19.11.2012.

Ješić: Vojvodina netolerantan region za GMO

Novi Sad - Vojvođanski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić izjavio je da će Vojvodina, kada Srbija pristupi STO-u, biti proglašena za netolerantan region za genetski modifikovane proizvode. “U momentu kada Srbija pristupi STO, jer će tada morati da izbriše sva tri člana koja ograničavaju bilo kakav vid trgovine, predložio sam da, u skladu sa evropskim direktivama, proglasimo Vojvodinu za netolerantan region za GMO”, rekao je Ješić. Prema njegovim rečima, u prilog najavljene odluke Vlade Vojvodine idu iskustva zemalja iz okruženja, koje prilikom pristupanja STO ništa nije sprečilo da proceduru oko uvođenja GMO dove du na takav nivo da je nemoguće gajiti takve organizme.

Moja farma

19.11.2012.

SR: Poljoprivrednici kriju podatke o zemljištu

Beograd - Državi preti opasnost da na papiru izgubi gotovo trećinu svog poljoprivrednog zemljišta, od kojeg je većina u Vojvodini i najboljeg je kvaliteta. To će se dogoditi ako zakupci, ali i vlasnici državnih i privatnih parcela nastave da odbijaju da daju podatke anketarima Republičkog zavoda za statistiku koji već mesec i po dana sprovode popis poljoprivrede. Uz hronični strah i nepoverenje poljoprivrednika, koji prikrivaju ili lažiraju informacije, ovo je najveći problem državne akcije tokom koje je popisano 470.872 seoska domaćinstva. Deo seljaka vrda zbog nerazumevanja smisla popisa, ali i zbog zloupotreba prilikom davanja državne zemlje u arendu.

Novosti

16.11.2012.

SR: Pšenica posejana na oko 25 odsto više površina nego 2011.

Beograd - Jesenja setva pšenice u Srbiji je završena, a obavljena je na oko 600.000 hektara, odnosno na oko 25% više površina nego prošle godine, izjavio je juče savetnik za poljoprivredu u

PKS Vojislav Stanković. On je dodao da je setva pšenice obavljena prema planu, a procenjuje se da će rod biti oko četiri tone po hektaru, odnosno oko 2,2 do 2,4 miliona tona. Prema rečima Stankovića, oko 1,3 miliona tona pšenice koristiće se za ishranu stanovništva, dok će ostatak od oko milion tona ostati za izvoz i delimično, ali nešto više nego prethodnih godina, za stočnu ishranu. On je naglasio da je ove godine najviše površina pod pšenicom zasejano u optimalnom agrotehničkom roku.

Moja farma

16.11.2012.

SR: 100P+: Povući Zakon o podsticajima

Novi Sad - Udruženje poljoprivrednika “Klub 100P plus” ocenio je juče da bi Nacrt zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju trebalo povući iz javne rasprave, “jer je nedorečen,

neprecizan, nedosledan i slobodnotumačeći”. Kao osnovni razlog za takvo tumačenje zakona, “Klub 100P plus” je u saopštenju za javnost naveo da bi za obezbeđenje predvidlji-

vosti agrarni budžet morao iznositi najmanje pet odsto nacionalnog budžeta, bez učešćasopstvenih prihoda. Precizira se i da ministar ne bi smeo da dodatno propisuje pravilni-

kom uslove korišćenja podsticaja, jer se do sada agrarna politika definisala uredbama, koje je donosila Vlada Srbije na predlog Ministarstva poljoprivrede.

Moja farma

16.11.2012.

SR: Od pijaca živi 80.000 ljudi

Beograd - Oko 80.000 ljudi u Srbiji živi od pijačne delatnosti, a oko trećine ukupnog robnog prometa u zemlji se obavlja preko pijaca. Predsednik Upravnog odbora Poslovnog udruženja

“Pijace Srbije” Bela Bodrogi, ističe da je to razlog da se ova delatnost uredi kroz poseban zakonski akt. Bodrogi je napomenuo da se usvajanjem novog Zakona o trgovini, u članovima od 21. do 28. “napokon pojavljuje i pijačna delatnost, ali da već dve godine nedostaje njihovo pojašnjenje kroz podzakonske akte”. Prema njegovim rečima, od zakonodavca se traži da se decidnije regulišu pomenuti članovi zakona, odnosno izradi tačno uputstvo

šta se tačno odnosi na pijačnu delatnost.

Moja farma

16.11.2012.

SR: Pešter: Traže kukuruz na zajam

Tutin - Pešterski farmeri očekuju prijem u Ministarstvu poljoprivrede. ”Samo država može da nam pomogne i spase naš stočni fond od pokolja, a nas stočare i farmere od potpune propasti. Posle letošnje nezapamćene suše, pomoć nam nikad nije bila potrebnija. Sad je najvažnije da preživimo do proleća. Nadamo se da će nas Ministarstvo poljoprivrede razumeti i pružiti nam ruku spasa, jer je naš opstanak u interesu ovog kraja i cele države. Tražićemo da nam država pozajmi kukuruz do proleća, koji ćemo vratiti u mesu, mleku ili novcu. Još više bi nam značila i neka bespovratna sredstva za preživljavanje”, ističe pred sednik Udruženja farmera na Donjem Pešteru Fehim Kurtović.

Novosti

16.11.2012.

SR: Mera dobra, rok kratak

Beograd - Sva poljoprivredna gazdinstva stavljena u pasivan status zbog neizmirenih kredita koje su koristili po uredbama o subvencijama i podsticajima, biće vraćena u aktivan status do 1.decembra, kako bi mogli da koriste subvencije. Međutim, ukoliko nakon 1. decembra gazdinstva ne otplate dospele kredite ili ako im reprogram ne bude odobren, biće vraćena u

pasivan status. Agroekonomista Miladin Ševarlić ističe da je mera koja je doneta dobra, ali da je poljoprivrednicima dat suviše kratak vremenski rok za izmirenje obaveza. ”Kredite

će moći da otplate samo oni poljoprivrednici koji imaju zalihe u skladištima. Oni će moći da ih prodaju i izmire svoje obaveze“, naglašava Ševarlić.

Moja farma

15.11.2012.

SR: STO - GMO nije uslov

Beograd - Sve glasnije priče u javnosti da bez dozvole uvoza GMO proizvoda za Srbiju nema članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji nisu istinite, otkriva Kurir. Naime, na sajtu STO piše da oni nemaju ”odnos prema GMO i da se time nisu bavili“. Oni navode da njihove članice ne mogu primenjivati zabrane uvoza ili izvoza bilo kog proizvoda, ali da zemlje imaju pravo donošenja zaštitne klauzule kojom mogu privremeno ograničiti i zabraniti korišćenje i prodaju genetski modi kovanih proizvoda na svojoj teritoriji. Austrija, Francuska, Grčka, Mađarska, Nemačka i Luksemburg su zemlje članice EU koje su stavile rampu za GMO

upravo pomoću te klauzule.

Kurir

14.11.2012.

EU: Završen “rat bananama”

Brisel - EU i deset zemalja Latinske Amerike potpisale su sporazum koji označav kraj tzv “rata bananama”. To je bio međunarodi spor koji se odnosio na tarife za trgovanje tim južnim voćem. Nakon što je dokument potpisan u četvrtak u sedištu Svetske trgovinske organizacije u Ženevi, direktor STO Paskal Lami pozdravio je taj sporazum, do koga je došlo “posle višegodišnjih teških političkih rasprava”, i nazvao taj događaj “istorijskim momentom”. “Rat bananama” je počeo 1991., kada su predstavnici Kostarike optužili Evropu da proizvođačima banana iz svojih bivših kolonija u Africi i na Karibima omogućavaju da izvoze u EU pod povoljnijim uslovima, na štetu latinoameričkih zemalja.

Moja farma

14.11.2012.

EU, SR: Dogodine meso postaje luksuz

Brisel, Beograd - Čitava Evropa strepi od novih, većih cena mesa koje će, kako analitičari prognoziraju, sredinom naredne godine dostići rekordne nivoe. Kod svinjskog mesa moguće su i nestašice, a junetina će i u razvijenijim zemljama biti luksuz, jer se procenjuje da je papreno skupa, pišu Novosti. Ni Srbiju ovakva situacija, kako tvrde domaći stručnjaci, sigurno neće zaobići. Kako povećane troškove ne mogu da prenesu na potrošače, stočari se najčešće odlučuju da smanje proizvodnju. Srbija je nekad pokrivala i do 50 odsto potreba za mesom cele Jugoslavije. Sada nema tržišta, ne može da izvozi, a tamo gde su nam „otvorena vrata“ ne možemo da iskoristimo priliku.

Moja farma

14.11.2012.

SR: Đilas: Moguć sukob sa Vladom Srbije

Beograd - Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas kaže da se grad protivi prodaji PKB-a i da bi to pitanje moglo da preraste u sukob sa republičkom vlašću. Đilas je rekao da gradska vlast procenjuje da PKB vredi skoro milijardu evra i da je stoga zatražila procenu revizorske kuće KPMG. “Predstavili smo to državi koja mora da donese stratešku odluku da li da se preduzeće proda ili ne. Beograd mora da poštuje odluke države, a bilo bi dobro da do tih odluka dođemo konsenzusom”, rekao je Đilas. On je dodao da gradske vlasti žele da od PKB Beograd “naprave neki novi Frikom ili Imlek”, ali da ostaje da se vidi da li će to učiniti sami ili sa nekim strateškim partnerom.

Moja farma

13.11.2012.

SR: Subvencije za pasivna gazdinstva

Beograd - Ministarstvo poljoprivrede donelo je odluku da se sva poljoprivredna gazdinstva stavljena u pasivan status zbog dospelih a neizmirenih kredita na osnovu Uredbi Podsticanje poljoprivredne proizvodnje putem kreditne podrške kroz subvencionisanje dela kamate iz 2011. i 2012. godine, budu vraćena u aktivan status do 1. decembra 2012. godine.

Na osnovu ove odluke poljoprivrednici koji su bili u pasivnom statusu dobiće mogućnost da podnesu zahteve za subvencije.

Nakon 1. decembra 2012. godine poljoprivredna gazdinstva koja ne otplate dospele kredite ili kojima reprogram ne bude odobren, biće vraćena u pasivan status.

Đorđe Simović, Poljopivreda.info

13.11.2012.

SAD: Poražen Zakon o obeležavanju GMO

Kalifornija - Monsanto kompanija i GMO biznis vredan milijarde dolara pobedili su u Kaliforniji, gde su mere koje su zahtevale označavanje proizvoda koji sadrže GMO izgubile prilikom glasanja. Predlog 37, inicijativa rasprostranjena širom države ciljala je na povećanje potrošačke svesti o korišćenju GM sastojaka koju primjenjuje industrija hrane, odbijen je sa 47%. Da je Predlog 37 prošao, hrana koja sadrži GMO bi morala biti označena jasno na etiketi proizvoda. Monsanto ogranak iz Missourija, uložio je milione dolara u kampanju koja se protivi merama označavanja, manevar za koji mnogi kažu da je odgovoran za negativne glasove o Predlogu 37.

Rusija danas

13.11.2012.

SR: U pakovanju sve manje hrane

Beograd - Kesica supe više nije dovoljna da napuni četiri tanjira, a pakovanja čipsa su pet grama lakša. Smrznuto povrće i kese sa testeninom nemaju pola kilograma. Čokolada je sa uobičajenih 100 grama “oslabila” za 20 grama. Ni kilogram hleba nije toliko težak - odavno se prepolovio. Pakovanja su sve lakša, ali ne i jeftinija. Potrošačima se sve češće nude proizvodi s gramažom manjom od one na koju smo već navikli. S druge strane, kod cena nije bilo promena. “Sečom” težine, proizvođači pokušavaju da zadrže kupce, jer i tako lakša pakovanja ne samo da liče, već imaju i iste cene kao i njihovi teži “originali”

Novosti

08.11.2012.

Sr: Banatski paori: Zakon o podsticaju ne donosi stabilnost

Crepaja - Banatska asocijacija poljoprivrednika “Banatski paori” ocenila je da predloženi zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju “ne donosi stabilnost i predvidivost u poljoprivredi”. Portparol asocijacije Miroslav Grubanov rekao je da iz predloga zakona treba brisati član koji omogućava dodelu podsticaja i za parcele veće od 100 hektara, jer poljoprivrednici smatraju da treba podsticati samo manje parcele. “Mišljenja smo da ukupne subvencije treba da iznose minimum 200 evra u dinarskoj protivvrednosti, odnosno da pravna lica i preduzetnici ne mogu biti korisnici podsticaja, subvencija i regresa”, kazao je Grubanov.

Moja farma

08.11.2012.

SR: Skup o GMO u Skupštini Srbije

Beograd - Javno slušanje o uticaju genetski modifikovanih organizama na životnu sredinu i zdravlje biće organizovano 13. novembra u Skupštini Srbije, najavila je stranka Zeleni Srbije. Javno slušanje biće prilika da se iznesu sva saznanja, mišljenja i stavovi o proizvodnji, prometu i upotrebi GMO u Srbiji, naveli su Zeleni Srbije i pozvali sve zainteresovane da učestvuju na skupu. Najnovija istraživanja podstakla su EU da inicira pooštravanje zakonskih propisa kada su u pitanju transgeni, dok na drugoj strani sve više interesnih grupa otvoreno promovišu GMO u Srbiji, dodaje se u saopštenju. Za Zelene Srbije raspava je početni korak u nastojanju da Srbija bude država bez GMO.

Moja farma

08.11.2012.

FAO: Severu Afrike prete ogromni rojevi skakavaca

Nju Jork - Veliki rojevi skakavaca oformljuju se u regionu Sahela i verovatno će krenuti na sever - u Alžir, Libiju, Maroko i Mauritaniju, upozorava Organizacija UN za hranu i oljoprivredu (FAO). Procenjuje se da je trenutna masovnost ovih insekata posledica činjenice da su ih pre godinu dana kiše otarale u tada konfliktnu zonu u Libiji, gde nisu mogli da budu suzbijani, prenosi “Njujork tajms”. U Libiji su se tako skakavci dvostruko više namnožili nego što bi inače, a potom su se povukli južnije, gde su položili jaja. FAO upozorava da je ovo najozbiljnija situacija od velike najzede skakavaca između2003. i 2005. godine u Zapadnoj Africi.

Moja farma

08.11.2012.

Sr: LJajić: Na korak od STO, samo da izmenimo Zakon o GMO

Beograd - Ministar za spoljnu i unutrašnju trgovinu Rasim Ljajić izjavio je da je Srbija u završnoj fazi pregovora o pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji. On je na konferenciji “Kako da Srbija poveća izvoz hrane” kazao da je potrebno da se reše bilateralni problemi trgovine poljoprivrednim proizvodima sa Panamom, Brazilom, SAD i Ukrajinom, kao i pitanja Zakona o genetski modifikovanim proizvodima. “Od Srbije se ne traži ništa što druge zemlje članice STO nisu morale da ispune. Ne traži se da omogućimo proizvodnju GM hrane, već samo da izmenimo zakone o prometu tih proizvoda, a dozvoljeno nam je da sami uredimo način kontrole uvoza”, kazao je Ljajić.

Moja farma

04.11.2012.

SR: Osnovan "SPAS" za poljoprivredu i selo

Kraljevo - Uz pozdravni govor predsednika Skupštine grada Kraljevo Sretena Jovanovića, 2. novembra 2012. godine održana je Osnivačka skupština Saveza proizvođača agroprivrede Srbije – SPAS za spas poljoprivrede i sela u Srbiji.

Osnovni ciljevi Saveza su oživljavanje, zaštita i razvoj poljoprivrede i sela Srbije samoorganizovanjem članstva, kao i zajednički reprezentativni nastup organizacija poljoprivrednika i udruženja u selima pred državnim organima Srbije.

Savezu je na osnivačkoj skupštini pristupilo preko 50 osnivača, sa preko 20.000 članova, poljoprivrednika i žitelja sela u Srbiji, a među njima i Savez pčelarskih organizacija Srbije sa 203 udruženja i 8.500 registrovanih pčelara, kao i Unija proizvođača maline sa 11 udruženja i nekoliko hiljada malinara. U okviru SPAS-a formirano je 11 odbora za sve grane poljoprivrede i ruralni razvoj od čijih pripadnika je izabran po jedan predstavnik za člana Upravnog odbora.

Za predsednika SPAS-a izabran je dr Miladin Ševarlić, redovni profesor agroekonomije na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Za predsednika Upravnog odbora izabran je Zoran Sefkerinac iz Banatskog Novog Sela (ratarstvo), a tri poptpredsednika su dr Rodoljub Živadinović iz Žitkovca (pčelarstvo), Dragan Bogdanović iz Arilja (voćarstvo i vinogradarstvo) i Zoran Milićević iz Žiče (stočarstvo). Ostali članovi Upravnog odbora SPAS-a su: Zoran Radovanović iz Ivanjice (hortikultura), Žika Ostojić iz Vršca (zadruge i poljoprivredna preduzeća), Milan Jovičić iz Ribnice (prerada i promet poljoprivredno-prehrambenih proizvoda), Aca Cojić iz Aleksinca (povrtarstvo), Dejan Vukomanović iz Kraljeva (obrazovanje, savetodavne službe, nauka i informisanje), Jelena Vuković iz Kragujevca (ekologija i organska poljoprivreda) i Zlatana Petrović iz Gornjeg Milanovca (ruralni razvoj).

Na skupu u Kraljevu načelno je razmatran i Nacrt zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju koji je ocenjen kao poželjan ali je istaknuto da je vreme za javnu raspravu od svega 20 dana neprimereno kratko s obzirom na značaj i očekivano višegodišnju važnost tog zakona. Takođe je istaknuto da se u Nacrtu zakona u čak 11 članova ili svakom petom članu predlaže da ministar poljoprivrede određuje bliže uslove, načine i postupak ostvarivanja pojedinih subvencija, čak i da propisuje uslove za ostvarivanje većeg broja prava i određuje vrstu i visinu kreditne podrške, vrste mera ruralnog razvoja i slično, što će ministrima omogućiti da značajan deo podsticaja i dalje regulišu uredbama.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

01.11.2012.

EU: Svinjama bolje ali meso poskupljuje

Brisel - Od sledeće godine će svinje na evropskim farmama biti zadovoljnije, ali će potrošači svinjetine plaćati veću cenu. Neki stočari će čak bankrotirati usled rasta troškova izazvanih novim propisima za gajenje svinja i poskupljenjem žitarica za prehranu životinja. Od 1. januara u 27 članica Evropske unije na snagu stupa zabrana upotrebe metalnih obora za prasne krmače, 11 godina pošto su evropski parlamentarci izglasali taj zakon. Dok neki pozdravljaju zabranu upotrebe metalnih obora, drugi upozoravaju da će visoki troškovi primene tog zakona dovesti do bankrota nekih uzgajivača.

29.10.2012.

Hrvatska-Srbija: Nastavak spora oko repe

Beograd - Srbija ostaje pri odluci da zabrani izvoz soje, suncokreta i šećerne repe do kraja godine. Ovo je odgovor Ministarstva trgovine, povodom zahteva Hrvatske da srpska vlada ukine Uredbe o zabrani izvoza tih ratarskih kultura. Savetnica u Ministarstvu trgovine i telekomunikacija Jadranka Zenić Zeljković kaže da je ta odluka u skladu sa CEFTA sporazumom i takođe u skladu sa članom 11. statuta STO koji se tiče uvođenja kvantitativnih ograničenja. Na tom sastanku predstavnici Hrvatske su najavili da će koristiti ostale mogućnosti u okviru CEFTA sporazuma, a Zeljković je objasnila da je prema odredbama CEFTA sporazuma predviđeno nekoliko etapa za rešavanje sporova.

Moja farma

29.10.2012.

SR: I.D. Marković: Agrarni budžet u stvari smanjen

Beograd - Bivša ministarka poljoprivrede Ivana Dulić-Marković izjavila je da je agrarni budžet “realno” tri odsto ukupnog budžeta, a ne četiri, kako tvrde predstavnici vlade. “Realno, taj budžet je tri odsto, jer je moja pretpostavka da će 10 milijardi biti prihodi ministarstva. Ako oni istraju na tvrdnjama da je agrarni budžet četiri odsto, onda ih treba podsetiti da je prošle godine po toj računici budžet bio pet odsto”, kazala je ona. Prema njenim rečima, onda bi trebalo navesti da je agrarni budžet smanjen za jedan odsto. Ministar finansija Mlađan Dinkić nedavno je izjavio da budžet Ministarstva poljoprivrede neće biti smanjen i da će sredstva biti na nivou iz ove godine.

Moja farma

29.10.2012.

SR: Javna rasprava o podsticajima u poljoprivredi

Beograd - Ministarstvo poljoprivrede pozvalo je predstavnike stručne javnosti, organa i organizacija, poslovnih udruženja, privrednih subjekata, međunarodnih organizacija i sve druge zainteresovane da učestvuju u Javnoj raspravi o Nacrtu zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Radna grupa za izradu Nacrta zakona završila je rad na izradi radnog teksta najavljivanog zakona koji treba da omogući svim poljoprivrednicima da dugoročno planiraju svoj posao i da znaju kakav ih nivo i vrsta podsticaja očekuje na duži vremenski period, saopštilo je ministarstvo. Primedbe, predlozi i sugestije potrebno je dostaviti do 16. novembra 2012. godine, putem obrasca koji se preuzima sa sajta ministarstva www.minpolj.gov.rs, i šalje na e-mail: zakoni.rasprava@minpolj.gov.rs ili poštom na adresu: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Nemanjina 22-26, 11000 Beograd. Program Javne rasprave, Nacrt zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju kao i obrazac za komentare mogu se preuzeti sa zvaničnog sajta Ministarstva poljoprivrede.

Moja farma

29.10.2012.

Meksiko: Biogorivo od tekile

Meksiko siti - Tekila je jedan od zaštitnih znakova Meksika. Njome se do sada obično nazdravljalo, ali u budućnosti bi mogla da se koristi i kao pogonsko gorivo, koje bi se sipalo u vozila umesto dizela. To je projekat koji je počeo tako što se primetilo da je industrija tekile u 2011. godini bacila gotovo 323 miliona kilograma otpada od agave, koji se mogao koristiti kao bio gorivo. “Otpad od agave je dostupna biomasa koja može biti od koristi za industriju tekile. Otpad svakako mora da se propisno odlaže, ne može samo da se baci u prirodu, tako da je to vrlo dobra poslovna prilika”, kaže Martin Munoz, direktor referentnog centra agave i tekile.

Moja farma

29.10.2012.

Hrvatska: Mlekari se još cenjkaju

Zagreb - Pregovori između hrvatskog ministarstva poljoprivrede, mlekara i proizvođača mleka su propali jer je odbijen osnovni zahtev mlekara da se poveća otkupna cena mleka. Zbog toga je deo mlekara koji insistira na povećanju najavio nove mere, pored ostalog moguće blokiranje granica radi sprečavanja uvoza. Maratonska sednica Saveta za mleko koja je trajala više od 10 sati završila je bez dogovora. Iako su ranije traženu otkupnu cenu mleka od 0,54 evra po litru proizvođači spustili na 0,46 evra, mlekare to nisu prihvatile, nudeći cenu od 0,32 evra po litru uz premije kao i do sada. Deo proizvođača se složio i već ranije napustio sednicu, ostatak je ostao pri ranijim zahtevima.

Moja farma

29.10.2012.

SR: Bojkot - hoće li biti odziva?

Beograd - Nacionalna organizacija potrošača poziva građane na prvi veliki organizovan protest protiv neosnovanog poskupljenja osnovnih životnih namirnica. Uzdržavanjem od kupovine na jedan dan potrošači treba da bojkotuju u utorak, 30. oktobra, prodavnice Maxi i Tempo, u sredu, 31. oktobra prodavnice Idea, a u četvrtak, 1. novembra, kupovine u Merkatoru i Merkator Rodi. Kako je obrazloženo u saopštenju, bojkot je organizovan zbog gramzivog i neosnovano velikog poskupljenja osnovnih životnih namirnica i zbog sumnje na zloupotrebu povlašćenog položaja velikih trgovinskih lanaca koja je demonstrirana poslednjim poskupljenjima.

B92

29.10.2012.

SR: Vlada najavljuje veći agrarni budžet

Beograd - Agrarni budžet u 2013. godini iznosiće četiri odsto republičkog budžeta, a po prvi put posle šest godina biće uvedena i bespovratna sredstva za investicije u poljoprivredi, izjavio je ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić. Ministarstvo poljoprivrede je jedno od retkih gde nije smanjen budžet i sredstva će biti na nivou iz ove godine, kada su bila za 60 odsto veća nego 2011. godine, rekao je Dinkić na konferenciji za novinare posle sednice Vlade. Predlogom budžeta za 2013. godinu predviđeno je povećanje subvencija u poljoprivredi za oko šest milijardi dinara. Dinkić je podvukao i da će Ministarstvo poljoprivrede u narednoj godini imati mnogo veći manevarski prostor, jer je kompletan iznos budžeta sada namenjen samo za programe u 2013., s obzirom da neće biti prenetih dugovanja poljoprivrednim proizvođačima iz ove godine. Ministar je precizirao da će država naredne godine registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima koja žele da kupe nove hladnjače i opremu i izgrade sušare, davati od 30 do 40 odsto bespovratnih sredstava za investicije u zavisnosti od regiona. „Što je manje razvijeno područje, to će iznos bespovratnih sredstava biti veći“, objasnio je Dinkić. On je ukazao da država želi da podigne

konkurentnost poljoprivredne proizvodnje, jer Srbija trenutno izvozi čak tri puta manje po jednom hektaru nego Hrvatska, a čak 35 puta manje nego Holandija, istakavši da su investicije jedini način da se poveća izvoz. Dinkić je ukazao i da je dogovor Ministarstva finansija i Ministarstva poljoprivrede da u 2014. godini, za poljoprivredu bude izdvojeno pet odsto republičkog budžeta, što je ostvarenje predizbornih obećanja.

Moja farma

24.10.2012.

SR: Protest poljoprivrednika u okolini Bačke Palanke

Karađorđevo - Dve nedelje ratari i stočari iz opštine Bačka Palanka ne dozvoljavaju obradu oranica bivše Vojne ustanove „Karađorđevo”, na izlazu iz istoimenog sela, na putu za Mladenovo, u koje želi da uđe poljoprivredna mehanizacija Vojske Srbije.

Poljoprivrednici ovim činom, kako kažu, podržavaju lokalnu samoupravu u Bačkoj Palanci u zahtevu da im se oko 2.740 hektara državne zemlje stavi na raspolaganje putem Ministarstva poljoprivrede. Te njive u državnoj svojini bi se nakon toga uvrstile u zakonsku proceduru izdavanja zemljišta u zakup, koje vodi lokalna administracija.

Poljoprivrednici su juče pre podne sa stotinak traktora onemogućili mehanizaciji Vojske da obavi setvu. Niko od prisutnih uniformisanih lica na njivama nije želeo da okupljenim seljacima kaže ko je naredio sejačima da uđu u sporne oranice, ko im je kupio seme i dao modernu sejačicu? Prisutni ratari su nam rekli da sumnjaju da je u upotrebi poljoprivredna mehanizacija vlasništvo Vojske Srbije. Oni predlažu državnim organima da se proveri poslovanje bivše Vojne ustanove „Karađorđevo” u poslednijih deset godina i da je to pravi posao za Vučićev tim protiv korupcije, jer je nekada ogledno imanje potpuno poharano.

Rukovodilac biljne proizvodnje u Karađorđevu Ružica Hajduk je odbila da komentariše proteste svojih komšija.

- Zovite Ministarstvo odbrane, oni sve znaju. Ja vam ne mogu ništa reći – bila je jasna Hajduk.

Sima Bošnjak, direktor zadruge „Lovrenac” iz Mladenova, tvrdi da je ceo slučaj nezakonitog korišćenja zemlje u Vojnoj ustanovi otkriven još pre sedam godina, a da to i ne znaju u Ministarstvu odbrane, jer je posao vodila grupa oficira, a svu zemlju obrađivalo nekoliko kompanija i 3-4 farmera, bez valjano sprovedene licitacije.

Bošnjak kaže da Ministarstvo poljoprivrede podržava zahtev iz opštine Bačka Palanka o povraćaju oranica koje su bile zadružne i da će ceo slučaj biti rešen već ove nedelje. U suprotnom, seljaci su spremni da čuvaju ove državne njive „ako bude potrebno i celu zimu” – poruka je sa protesta.

U Bačkoj Palanci su izračunali da su zbog nezakonitog korišćenja oranica od strane Vojske Srbije i drugih kompanija godišnje gubili oko 100 miliona dinara, jer je od prodaje putem zakupa na njenom terenu bilo „sakriveno” oko 4.000 hektara plodnih oranica. Unošenjem ove zemlje u državni fond za zakup manja domaćinstva bi ojačala, a zajedno bi se udružili u proizvodnji i instalirali bi sisteme za navodnjavanje na oranicama koje sada čuvaju.

Bivša VU „Karađorđevo” je nestala i oni su sada pogon VU „Morović” iz Morovića.

Od ratara koji ne dozvoljavaju traktorima i moćnim mašinama za redukovanu obradu da započnu setvu pšenice smo čuli da bi valjalo proveriti čije su to mašine, ko je dao seme i zbog čega pale vreće od semena? Ratarima nije jasno i zbog koga su među njima oficiri sa pištoljima, zbog čega su im oni otimali mobilne telefone i šta se, zapravo, na ovim njivama brani?

Domaćini iz Mladenova, koje smo zatekli na njivama, upozoravaju da je bivša ustanova „Karađorđevo” potpuno demolirana, jer je godinama niko nije čuvao, praktično, samo su „njive ostale za prodaju”, a one su zadružne, kažu učesnici protesta.

Agroservis

24.10.2012.

SR: Krompir poskupeo jer masovno truli

Loznica - Na lozničkoj pijaci ponuda krompira je nikad manja, a cena u poslednjih mesec dana sa 30 din/kg je udvostručena. Proizvođači kažu da je krompir lošeg kvaliteta, veoma sitan i brzo truli i da je na umanjenje prinosa najviše uticala suša. Seljaci kažu da krompira skoro da nema, jer sav rod truli, a ovo potvrđuju i proizvođači iz krupanjskog kraja, koji godišnje proizvedu od 3.000 do 5.000 tona.Ove godine, pored primenjene agrotehnike, prinosi su manji i iznose samo četiri tone po hektaru. Na umanjenje prinosa krompira, pored suše, uticali su i drugi faktori - insekti, počevši od majskih gundelja, sovica, preko biljnih vaši koje su prenosioci virusa i plamenjače.

RTS

24.10.2012.

Hrvatska: Počeo "Mlečni rat"

Zagreb - Juče je tzv. «mlečni rat» kulminirao neisporukom otprilike milion litara u vrednosti otprilike 2 mil. kuna, što je oko 75% ukupne dnevne količine mleka koje otkupljuju mlekare. Tako tvrde seljačke vođe, dok u ministarstvu Tihomira Jakovine spominju manje od 10% “izgrednika”, apelujući na njih da ne obustavljaju dalju isporuku i ne pogoršavaju ionako tešku situaciju u sektoru.

Obustava isporuke mleka trajaće sve dok se ne ispoštuje zahtev mlekara za većom otkupnom cenom.

Nikola Andrić iz sela Lasovca u blizini Bjelovara godinama se bavi mlekarstvom. U porodičnu farmu uložio je veliki trud i više od milion evra. Trenutno ima oko 80 muznih krava koje godišnje daju blizu 500.000 litara mleka. Za jednu litru u proizvodnji, kaže, potroši više od 4 kune, a mlekare otkupljuju mleko za svega 2.10 kune.

Sve je prilagodio evropskim standardima, a danas jedva preživljava.

“Pravimo svaki dan gubitak koji će nas u budućnosti odvesti u propast”, kaže Andrić.

Agroportal

23.10.2012.

EU: Šest zemalja prekoračilo kvote za mleko

Brisel - Kvote za mleko u sezoni 2011/12. premašilo je šest članica EU koje će zbog toga morati da plate “porez na višak” od ukupno 79 miliona evra. Uprkos prekoračenju, isporuke mleka u EU bile su za 4,7% manje nego što je predviđeno ukupnom kvotom jer je deset zemalja isporučilo osetno manje mleka nego što su mogli u skladu sa nacionalnim kvotama. Režim kvota za mleko u Uniji važiće još dve i po godine. Evropska komisija saopštila je da je su Austrija, Irska, Holandija, Nemačka, Kipar i Luksemburg premašili nacionalne kvote za mleko za ukupno 283.000 tona uprkos povećanju kvote za 1% u skladu sa revizijom Zajedničke poljoprivredne politike iz 2008. godine.

Agrarije.com

23.10.2012.

SR: Dulić: Dinkićev dogovor ponižava seljake

Subotica - Vest da je Mlađan Dinkić potpisao sporazum sa UAE prema kojoj će kompanija Al Dahra preuzeti 66,7% vlasništva u zajedničkoj kompaniji za iznos od 100 miliona evra i da će dobiti u dugoročni zakup 25.000 ha državne zemlje, uz plaćanje godišnje rente do 250 evra/ha poniženje je za svakog seljaka, za svaku kompaniju u Srbiji koja se bavi poljoprivredom”, kaže Ivana Dulić Marković, bivša ministarka poljoprivrede. Ova vest znači da je prekršeno nekoliko zakona, između ostalih, Zakon o poljoprivrednom zemljištu jer sva državna zemlja mora na tender. ”Očigledno Dinkić misli da budućnost sela i poljoprivrede treba da zavisi od šeika a ne od seljaka”, zaključuje Marković.

Agrarije.com

19.10.2012.

SR: Ministarstvu poljoprivrede blokiran račun

Beograd - Prema saopštenju Ministarstva poljoprivrede bivši ministri Saša Dragin, ali i njegov naslednik Dušan Petrović, ostavili su dugove koji se prinudno naplaćuju blokadom računa tog ministarstva.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je na osnovu prinudne naplate duga po sudskim rešenjima, od početka 2012. godine do danas ukupno platilo 1,2 milijarde dinara, a juče je na naplatu stigao i novi iznos od 204 miliona dinara.

Na osnovu Uredbe o isplati novca nekomercijalnim gazdinstvima iz 2008. godine, Ministarstvo je trebalo da isplati po 40 hiljada dinara poljoprivrednicima, ali se po nalogu ministra Saše Dragina isplaćivalo duplo manje, odnosno 20 hiljada dinara po gazdinstvu. Posle toga, ni ministar Dušan Petrović nije rešio taj problem, pa se dugovi moraju naplatiti prinudno. Uz to, naplaćuju se i sudski i advokatski troškovi koji slede po donetim sudskim rešenjima.

Ministarstvo poljoprivrede procenjuje da će ukupan iznos prinudnih izvršenja dostići dodatnih 1,5 milijardu do 2 milijarde dinara tokom 2013. godine što će u pravom smislu reči blokirati normalan rad tog resornog ministarstva.

U Ministarstvu najavjuju da će u koordinaciji s Vladom Srbije pokušati da reše ovaj veliki problem.

Đorđe Simović, Poljopivreda.info

18.10.2012.

EU: Smanjenje upotrebe biogoriva

Brisel - Evropska komisija je saopštila da će sniziti ciljeve upotrebe biogoriva, kako bi na taj način ublažila negativan uticaj po proizvodnju i cenu hrane.

Kritičari, međutim, ističu da ta mera ne ide dovoljno daleko, dok je specijalni izveštač Ujedinjenih nacija Olivije De Šater pozvao Evropsku uniju i SAD da potpuno napuste upotrebu biogoriva, budući da je zemljište koje se koristi u njihovoj proizvodnji potrebno poljoprivrednicima da umesto toga uzgajaju useve za prehranu stanovništva, prenela je agencija AFP.

U saopštenju Komisije se navodi da će biti ograničena potrošnja biogoriva "prve generacije", koji se proizvode na bazi useva kao što su kukuruz, cvekla i uljana repica, kako bi na taj način bio smanjen pritisak na cene hrane i podstaknuta ulaganja u proizvodnju biogoriva koja ne utiču na proizvodnju hrane.

U skladu sa tim, udeo biogoriva "prve generacije" u ukupnoj potrošnji energenata u saobraćajnom sektoru u EU će 2020. iznositi najviše pet odsto, prema sadašnjih 4,5 odsto, dok ukupan cilj za udeo obnovljivih izvora energije iznosi deset odsto.

Taj udeo od deset odsto bi trebalo da bude postignut zahvaljujući novim vrstama biogoriva koji se proizvode od neprehrambenih useva, kao što su biomasa ili otpad, ili pomoću drugih obnovljivih izvora energije kao u slučaju vozila na električni pogon, saopštila je Komisija.

Novija istraživanja su pokazala da proizvodnja nekih vrsta biogoriva nije rezultovala očekivanim smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte, zato što promena namene zemljišta u svrhu gajenja useva za proizvodnju energenata takođe ima negativan uticaj po emisiju štetnih gasova.

Press

15.10.2012.

SVET: Svetski dan hrane

Novi Sad - Svetski dan hrane, 16.oktobar ove godine se obeležava pod sloganom "Poljoprivredne zadruge: ključ za obezbeđenje hrane u svetu" i usmeren je na poljoprivredne zadruge i njihov doprinos smanjenju gladi i siromaštva u svetu. Cilj je podizanje svesti, širenje informacija i znanja, ali i mobilisanje javnog mnjenja i fondova u korist globalne borbe protiv gladi. Od procenjenih skoro milijardu gladnih u svetu 70 procenata živi u ruralnim poljoprivrednim oblastima. Ovo je najveći broj gladnih ljudi od 1970. godine koji nije posledica samo slabih prinosa hrane već i visokih cena namirnica, malih prihoda i povećanja nezaposlenosti kao rezultata globalne ekonomske krize.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

10.10.2012.

Velika Britanija: Zarađuje 400 dolara kao živo strašilo

Norfolk - Jedan dvadesetdvogodišnjak, nakon završenog fakulteta odlučio se na, moglo bi se reći, bizaran posao. Džejmi Foks studirao je engleski jezik i poeziju na univerzitetu Bangor, međutim, stečeno znanje u novom poslu neće mu biti potrebno - naime, Džejmi se zaposlio kao strašilo. Njegov glavni zadatak je da otera ptice sa polja uljane repe u Norfolku, prenosi “Daily Mail”. “Dok me neki ljudi ismevaju, drugi su čak ljubomorni na moj novi posao. Ne nameravam biti strašilo do kraja života, ali trenutno mi odgovara. Imam mnogo vremena za čitanje ali i da odlučim šta ću da radim u budućnosti”, poručuje strašilo Džejmi koji za ovaj posao sedmično prima platu od 400 dolara.

Moja farma

10.10.2012.

EU: Čokolada na udaru recesije

Brisel - Tržišta čokolade će u 2012. će u zapadnoj Evropi zabeležiti pad za pet odsto, prenela je novinska agencija Rojters. U firmi “Nilsen”, koja od 2007. takođe analizira tržišna kretanja, ističu da je opadanje prometa jevtinijih proizvoda koji se brzo prodaju, među koje spada i čokolada, u Evropi po prvi put registrovano u drugom ovogodišnjem kvartalu. Procenjuje se da će vrednost zapadnoevropskog tržišta čokolade u 2012. opasti na 30 milijardi dolara sa 31,7 milijardi dolara u prošloj godini. Najveće smanjenje prometa čokolade od 11% predviđa se za Italiju. Sledi Portugalija sa sedam odsto manjim prometom. Obe zemlje su među najpogođenijim krizom u evrozoni.

Moja farma

09.10.2012.

Francuska: Plavi med iznenadio pčelare

Riboliva - Pčelari na severoistoku Francuske bili su zatečeni kada su u svojim košnicama ugledali med plavičaste i zelene boje. Neobična pojava pripisuje se fabrici za preradu biogoriva u okolini mesta Ribovila, u Alzasu. Pretpostavlja se da su pčele jele ostatke od šećera od popularnih čokoladica “em and ems” (M&Ms) kompanije Mars. Alzaška kompanija Agrivalor, koja prerađuje otpad iz fabrike čokolade Mars i u čijem otpacima su pčele našle šećer, saopštila je da žali zbog nastale situacije i da su preduzete mere da se slična situacija više ne ponovi. Pčelari, međutim, u tome ne vide neku utehu jer, kako kažu, ne mogu da prodaju plavičasti med na tržištu.

Moja farma

09.10.2012.

EU: Samo pet odsto poljoprivrednika

Brisel - U EU je prošle godine skoro 70% zaposlenih radilo u sektoru usluga, u industriji 25,2%, a u poljoprivredi samo pet odsto. Prema podacima Agencije za statistiku EU - Evrostat - sektor usluga je najviše bio zastupljen u Luksemburgu gde je na tim poslovima radilo 85,4% radnika, a najmanje u Rumuniji gde je to 42,6%. U poljoprivredi je ubedljivo najviše radnika zaposleno u Rumuniji 28,6%. Daleko manje, ali iznad evropskog proseka od pet odsto, zapošljavaju poljoprivrede Poljske (12,7), Grčke (12,4), Portugalije (9,9), Letonije (9,5), Slovenije (8,6) i Litvanije (8,5 odsto). Poljoprivredom se najmanje bave Britanci (1,2), Belgijanci (1,3) i Nemci (1,6%).

Moja farma

09.10.2012.

SR: Manji rod kukuruza za 45 odsto

Beograd - Republički zavod za statistiku procenio je da je sa zasejanih površina od 1,3 miliona hektara ostvarena proizvodnja kukuruza od 3,5 miliona tona kukuruza. To je za 45,9% manje nego 2011. Ovogodišnja proizvodnja kukurza je za 40,9% manja u odnosu na desetogodišnji prosek (2002-2011). Oceneno je da realizovana proizvodnja sa prenetim zalihama iz prethodne sezone, ne pokriva domaće potrebe, koje su procenjene na oko četiri miliona tona, pa neće biti viškova ovogodišnjeg merkantilnog kukuruza za izvoz. Očekivana proizvodnja ostalih kasnih useva, beleži pad kod šećerne repe za 22,9%, soje, za 42,3, suncokreta za 23,1, krompira za 32,5 i pasulja, za 41,4%.

Moja farma

09.10.2012.

SR: AP: Subvencije zakasnile

Novi Sad - Posle katastrofalne suše koja je nanela ogromne gubitke poljoprivrednoj proizvodnji. Poljoprivrednici treba da ulože značajna sredstva u kupovinu goriva, semena i đubriva, kako bi kvalitetno zasnovali novi rod. Pomoć države poljoprivrednicima kasni, jer će povrat sredstava za subvencionisano gorivo, repromaterijal i mere pomoći stočarskoj proizvodnji biti isplaćene kada setva prođe, a poljoprivrednicima je potrebna novčana pomoć odmah. Odlaganje plaćanja subvencionisanih kredita i odobravanje novih još uvek nije definisano od strane Ministarstva poljoprivrede, iako je vise puta najavljivano kao mera za pomoć poljoprivredi. Upravo bi ova mera obezbedila poljoprivrednicima sredstva za jesenje radove. Podsećamo da se Asocijacija poljoprivrednika kroz medije, ali i dopisima Ministarstvu poljoprivrede i Ministarstvu finansija, kao i Vladi Srbije, još u avgustu ove godine oštro protivila uvođenju svake zabrane izvoza žitarica, uljarica i industrijskog bilja. Kao što je i očekivano, ovogodišnja zabrana izvoza šećerne repe, soje i suncokreta je omogućila domaćim preređivačima da sirovine nabavljaju po nižim cenama, a da pri tome nisu u obavezi da svoje proizvode plasiraju na domaće tržiste. te smo svedoci da je umesto postignute željene stabilnosti tržišta država primorana da zbog nestašice šećera i ulja ove proizvode uvozi.

Miroslav Kiš

08.10.2012.

SVET: Pad proizvodnje žitarica smanjuje zalihe

Čikago - Najnoviji pokazatelji potvrđuju pad svetske proizvodnje žitrarica u 2012. u odnosu na rekordnu 2011. Pad će dovesti do značajnog smanjenja svetskih zaliha po završetku sezone 2013., čak i uz pad svetske tražnje usled visokih cena. Najnovija prognoza FAO za svetsku proizvodnju žitarica u 2012. smanjena je neznatno (0.4%) u odnosu na septembar, na 2,286 miliona tona. Poslednje smanjenje uglavnom odražava manji rod kukuruza u centralnoj i jugoistočnoj Evropi gde su prinosi niži od očekivanih, što je posledica produžene suše. Prema trenutnoj prognozi, svetska proizvodnja žitarica u 2012. biće 2.6% ispod prošlogodišnje.

Agrarije

08.10.2012.

SR: Mlekoprodukt povećao otkupnu cenu mleka

Zrenjanin - Zrenjaninski Mlekoprodukt je povećao otkupnu cenu mleka za 8,2%, odnosno za 2,2 dinara. To je zajedno sa korekcijom od 1. avgusta, povećanje od 3,5 do četiri dinara po litru, rekao je generalni direktor te mlekare Živanko Radovančev. Zrenjaninska mlekara, koja posluje u sastavu multinacionalne komanije “Bingren” je, pod udarom suše, korigovala otkupnu cenu mleka 1. avusta, za 5,9%, tako da sada prozvođači za litar ekstra klase dobiju 37 dinara, plus državnu premiju od sedam dinara. Zbog povećanja otkupne cene mleka, 5. septembra usledilo je poskupljenje sireva za dva odsto, a od polovione oktobra doći će drugo poskupljenje, za još četiri odsto, najavljuje Radovančev

Moja farma

08.10.2012.

SR: Ko kontroliše uvoznu hranu?

Beograd - Od prvog oktobra kada šleper hrane biljnog ili mešovitog porekla dođe do granice ne znači i da će fitosanitarni inspektor uzeti i uzorak da proveri bezednost hrane. To barem proizilazi iz uspustva ministarstva poljoprivrede. Naime, uzimanje uzorka predviđeno je ako postoji obaveštenje da je neki proizvod rizičan, ako se proizvod prvi put uvozi, ako su neki prodaci promenjeni, ako uvoznik nema važeći dokument da je proizvod prethodno ispitivan. Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kažu da je to neprihvatljivo i da se dokazi o ispravnosti svode na papire i da odgvooraju samo uvoznicima.

B92

05.10.2012.

SR: Donete mere za podršku razvoja stočarske proizvodnje

Dobanovci - Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Goran Knežević predstavioje donete mere za podršku razvoja stočarske proizvodnje, dana 4. oktobra 2012. godine.

Ministar Knežević je izjavio: „Vlada Srbije usvojila je uredbe kojima su duplirane subvencije u stočarskoj proizvodnji i povećana premija sa pet na sedam dinara za litar mleka. Vlada je za umatičena grla predvidela subvencije od 25.000 dinara godišnje po grlu za pravna i fizička lica, za tov junadi 10.000 dinara i za tov svinja 1.000 dinara“.

„Država ovim merama želi da ublaži posledice suše i podstakne stočarsku proizvodnju obzirom da je stočarski fond u Srbiji drastično smanjen, kao i proizvodnja mleka, od kojeg je samo 40 odsto ekstra klasa“, rekao je ministar Knežević.

Ministar Knežević je najavio i da bi već na sledećoj sednici Vlade trebalo da bude usvojena uredba koja će predvideti 500 kilograma kukuruza za sva grla koja su u sistemu premiranja i podsetio da je država počela da otkupljuje 200.000 tona kukuruza za robne rezerve, namenjenog podsticaju stočarstva.

„Do kraja 2013. godine, Srbija će dobiti i referentnu laboratoriju za analizu kvaliteta mleka“, istakao je ministar Knežević.

Ministarstvo poljoprivrede

02.10.2012.

SR: Skuplji bagremov med

Beograd - Savez pčelarskih organizacija Srbije saopštio je da će bagremov med od 22. oktobra otkupljivati po novoj, višoj ceni, a po sistemu koji obezbeđuje usvojena nova politika plasmana meda članova SPOS-a. Otkupna cena iznosiće 3,7 evra za kilogram bagremovog meda. Med će izvoziti firma Biodvig, koja je već dostavila cenu svoje usluge i sa njom će narednih dana, kao i sa drugim firmama, biti potpisan ugovor o daljoj saradnji. Trenutno je potpisan ugovor sa kupcem za isporuku jednog šlepera, a ako bude dovoljno prijavljenog meda, aranžman će se proširi na još tri šlepera, (80 tona meda). SPOS poziva pčelare da što pre prijave viškove bagremovog meda za prodaju.

Moja farma

02.10.2012.

Hrvatska: Pritisak na Srbiju da dozvoli izvoz repe

Osijek - Zabrana izvoza šećerne repe iz Srbije na tri meseca najveću buru podigla je kod zapadnih komšija u Hrvatskoj, jer tamošnje šećerane tvrde da će zbog toga pretrpeti štetu veću od 10 miliona evra. Pošto su shvatili da dragocenu šećernu sirovinu neće dobiti milom, hrvatski proizvođači šećera smatraju da Srbiju treba naterati silom da dozvoli izvoz šećera u Hrvatsku. ”Ministarstvo poljoprivrede angažovano je na rešavanju nastalog problema. Ali Srbiju može uveriti jedino intervencija nadležnih tela EU tako da joj zabrane izvoz šećera u EU, s obzirom na to da opstruira slobodnu tržišnu utakmicu”, rekao je za Večernji list predsednik uprave osječke šećerane Ilija Nedić.

Moja farma

02.10.2012.

SR: Paori rado državi prodaju kukuruz

Novi Sad - Otkup do 200.000 tona kukuruza za republičke Robne rezerve počeo je danas posredstvom Produktne berze u Novom Sadu, a poljoprivrednici su već na startu te akcije pokazali dobro interesovanje, izjavio je Tanjugu direktor trgovine pri Produktnoj berzi Dušan Diklić.

Za prva tri sata od početka otkupa te žitarice za državne robne rezerve ponuđeno je oko 60.000 tona kukuruza, rekao je on i napomenuo da su, za sada, za tu prodaju uglavnom zainteresovana individualna poljoprivredna gazdinstva.

RTV

02.10.2012.

SR: Oprezno s aditivima

Beograd - U savremenoj prehrambenoj industriji na raspolaganju su 22 kategorije aditiva (konzervansi, stabilizatori, boje, emulgatori, antioksidanti...), a na tzv pozitivnoj listi je 314 supstanci ili njihovih grupa, označenih brojevima. Aditivi koji se koriste u EU imaju i slovnu oznaku E. Stručnjaci tvrde da nema apsolutno neškodljivih aditiva i da može da se govori samo o stepenu njihove štetnosti, koja zavisi od načina i količine unosa u organizam. I pored takvog načina ishrane život prosečnog čoveka je sve duži. Veliki deo aditiva se razgrađuje u toku same tehnološke obrade, pa tek deo ostaje u gotovom proizvodu. Zato je važna umerena i raznolika ishrana.

Novosti

01.10.2012.

SR: Zakup državnih oranica u Zrenjaninu

Zrenjanin - Gradska uprava u Zrenjaninu raspisala je oglas za davanje u zakup 15.500 hektara državnog zemljšta, a poljoprivrednici sa pravom prečeg zakupa već su dobili rešenja za obrađivanje 7.000 hektara.

Pravo prečeg zakupa imaju ratari koji koriste zalivne sisteme, bave se stočarstvom ili se graniče sa parcelama na licitaciji. Gradskom odlukom je određeno da prioritetni zakupci plaćaju godišnje 25.000 dinara po hektaru.

Preostalih 17.500 hektara državnog zemljišta nalazi se u 27 katastarskih opština, za koje je javno nadmetanje zakazano u zgradi Poljoprivredne stručne službe u Zrenjaninu, počev od osmog pa do 12. oktobra.

Budžetu gada Zrenjaninu pripada 40 odsto od ukupnog iznosa zakupnine a pokrajini i republici po 30 odsto.

Moja farma

01.10.2012.

Češka: Ponovo dozvoljena prodaja alkohola

Prag - U Češkoj je od 27. septembra ponovo dozvoljena prodaja žestokih pića, a u narednim danima očekuje se i ukidanje zabrane izvoza u druge članice EU. Zabrana je uvedena sredinom septembra nakon afere sa alkoholnim pićima sa nedozvoljeno visokim sadržajem metil alkohola, od kojih je umrlo najmanje 26 osoba. Češka vlada je u međuvremenu donela i odluke o novim pravilima na tržištu alkoholnih pića, kako bi se ovakve afere ubuduće izbegle. Svaka nova boca žestokih pića moraće da bude obeležena novom akciznom markicom i sertifikatom koji omogućava da se tok proizvodnje u potpunosti prati, u skladu sa odlukama češke vlade.

EurActiv

01.10.2012.

SR: Podrum "Aleksandrović" osvojio Beč

Beč - Na jednom od najvećih i najprestižnijih svetskih takmičenja u ocenjivanju vina “AWC Vienna 2012” u Beču, Podrum “Aleksandrović” i ove godine nastavlja sa tradicijom osvajanja najsjajnijih medalja, saopšteno je iz te vinarije. U konkurenciji od 11.500 uzoraka vina iz 37 zemalja sveta, putem anonimnog sistema testiranja, Podrum vina “Aleksandrović” nagrađen je sa čak šest medalja, za vina “Trijumf Barrique” berba 2009 – zlatna medalja, “Trijumf Noir” berba 2008 – zlatna medalja, “Regent reserve” berba 2008 – zlatna medalja, “Trijumf” berba 2010 – srebrna medalja, “Vizija” berba 2008 – srebrna medalja, “Rodosolov” berba 2006 – srebrna medalja.

Moja farma

01.10.2012.

SR: Lekovito bilje leči i novčanik

Beograd - U Srbiji se lekovito bilje gaji na malim površinama, donosi pristojnu zaradu i mnogima bi moglo da oporavi novčanik, jer se sve više traži na domaćem i na stranom tržištu. Kako objašnjava Saša Stanimirović, uzgajivač lekovitog bilja, od nevena koji je posejao na deset ari dobija zaradu od 40 do 100.000 dinara. “To je porodični posao, ne zahteva mnogo ulaganja, seme je jeftino, biljka je otporna na sušu i bolesti”, ističe Stanimirović. Lekovito, aromatično i začinsko bilje donosi pristojnu zaradu. Računica pokazuje da je gajenje lekovitog bilja tri puta isplativije od povrtarstva, a čak i do sedam puta od ratarstva. Za ozbiljnu proizvodnju potrebna je sušara.

Moja farma

01.10.2012.

SR: Počinje popis poljoprivrede

Srbija - Popis poljoprivrede Srbije, prvi nakon 1960. godine, počinje danas, a trebalo bi da do 15. decembra obuhvati između 750.000 i 800.000 poljoprivrednih domaćinstava. Popisom će biti obuhvaćena porodična poljoprivredna gazdinstva, privredna društva, zemljoradničke zadruge, poljoprivredna preduzeća i preduzetnici koji se bave agrarom. Popis poljoprivrede će sprovesti 6.200 popisivača. Upitnik za popis je usklađen s regulativom Evropske unije, koja će i finansirati njegovo sprovođenje.

Moja farma

29.09.2012.

SR: Robne rezerve otkupljuju kukuruz

Novi Sad - Republička direkcija za robne rezerve izvršiće otkup 200.000 tona kukuruza roda 2011. i roda 2012. godine.

Otkup merkantilnog kukuruza u zrnu roda 2011. i 2012., domaćeg porekla, po startnoj ceni od 29,70 din/kg (PDV uračuna u ovu cenu), fco silos ovlašćenog skladištara

Direkcije. Ukupna količina od 200.000 tona, vršiće se od registrovanih poljoprivrednih gazdinstava (u aktivnom statusu) u individualnom sektoru (fizičkih lica) i pravnih lica

i preduzetnika (šifre pretežne delatnosti u APR-u: 0111)– registrovanih gazdinstava (u aktivnom statusu). Maksimalna količina otkupa 500 tona, po nosiocu gazdinstva za individualni sektor (fizičkog lica), odnosno maksimalno 2.000 tona po pravnom licu ili preduzetniku. Otkup se vrši preko "Produktne berze" u Novom Sadu, a Direkcija će plaćanje kupljenog kukuruza izvršiti u roku od 15 dana od dana dostavljanja kompletne dokumentacije, odnosno potpisivanja ugovora sa prodavcima kukuruza. Potencijalni prodavci su oslobođenji plaćanja berzanske provizije, a snose samo troškove transporta do ovlašćenog skladištara po dispoziciji Direkcije i troškove analize kvaliteta kukuruza koji su spremni da prodaju.

Otkup počinje u 8,30h, 02.10.2012. godine, a trajaće svakog radnog dana u vremenu od 8,30h do 14,30 časova, sve dok se ne otkupi predviđena količina. Prvi kontakt za prodaju kukuruza neophodno je ostvariti sa "Produktnom berzom" u Novom Sadu na jedan od telefona „Produktne berze“ u Novom Sadu (pozivni 021): 527-329, 443-493,

63-38-060, 445-416, 443-409, 445-407, 445-423, 523-132,

63-38-124, 443-473, 63-34-251, 443-120, 443-498, 445-406, 526-165, 526-875, 445-953, 63-39-061, 445-413,

522-272.

Produktna berza

29.09.2012.

SR: Milijardu dinara za odvodnjavanje

Novi Sad - Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu otvorio je konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za odvodnjavanje vredan 310 miliona dinara, a u taj posao će biti uloženo oko milijardu dinara, izjavio je juče resorni vojvođanski sekretar Goran Ješić. On je rekao za će, pored bespovratnih sredstava, zajedničkim ulaganjem sa JVP Vode Vojvodine i lokalnim samoupravama u ovaj projekat biti uloženo oko milijardu dinara. “Cilj je da na ovaj način udružimo sredstva i tako ih utrostručimo i očistimo kanalsku mrežu, koja je zapuštena zbog neulaganja”, istakao je Ješić. Prema njegovim rečima, ideja je da se na taj način očisti 1.800 kilometara kanala u Vojvodini.

Moja farma

27.09.2012.

SR: Paorima odloženi krediti na godinu dana

Novi Sad - Upravni odbor Fonda za razvoj AP Vojvodine je na sednici, kojoj je predsedavao predsednik Vlade AP Vojvodine i UO Fonda dr Bojan Pajtić, doneo odluku o odlaganju otplate kredita poljoprivredi do 15. oktobra 2013. godine. Odlukom je obuhvaćena 1.061 partija kredita ukupne vrednosti 17,2 miliona evra, a korisnici kredita su iz sektora poljoprivrede – primarne poljoprivredne proizvodnje iz oblasti ratarstva, stočarstva, voćarstva, vinogradarstva i povrtarstva. Odluka o reprogramu obaveza podrazumeva da otplata glavnice i kamate miruje do 15. oktobra 2013. godine. U tom periodu neće biti obračunavana, niti naplaćivana, redovna kamata po ugovorenoj kamatnoj stopi.

Moja farma

27.09.2012.

Francuska: Protiv vina iz američkih šatoa

Pariz - Američki proizvođači vina mogli bi da dobiju dozvolu da u Evropsku uniju izvoze vina sa oznakom šato (chateau), u prevodu zamak. Ovo je naišlo na veliki gnev Francuza, pod čijim pritiskom je i odloženo glasanje u Evropskoj komisiji, prvobitno planirano za 25. septembar. U Francuskoj, naime, tvrde da bi takvo odobrenje narušilo konkurenciju, ali i dovelo potrošače u zabludu, budući da se u Francuskoj primenjuju znatno striktniji kriterijumi za oznaku šato nego u SAD. Francuska će, međutim, imati teškoća da se sama izbori protiv “zelenog svetla” za vina iz američkih šatoa, budući da je jedina u EU koja se tome protivi zbog velikog značaja šatoa za njeno vinarstvo.

EurActiv

27.09.2012.

Hrvatska: Svinjetina može u EU

Zagreb - Evropska unija će uskoro ukinuti zabranu izvoza živih svinja, svinjskog mesa i suhomesnatih proizvoda iz Hrvatske i njihovog uvoza u zemlje Unije. Ovo je izjavio hrvatski vicepremijer Neven Mimica, nakon sastanka s evropskim komesarom za zdravlje i zaštitu potrošača Džonom Delijem. Zabrana je uvedena 2005. godine jer se u Hrvatskoj koristila vakcina protiv svinjske kuge, a u EU je to zabranjeno. Hrvatska je svoje metode borbe protiv te bolesti uskladila s evropskim propisima i već godinama ne primenjuje spornu vakcinu, pa je EU spremna da ukine zabranu. Hrvatski specijaliteti, kao što su kulen i pršuta, uskoro će se naći i na rafovima prodavnica po Evropi.

Moja farma

27.09.2012.

SR: Protest zbog GM šljive

Zemun - Prezentacija na temu ”Razvoj i regulatorno odobravanje genetski modifikovane ‘medeno slatke’ sorte šljive otporne na virus šarke“održana je Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. O prednostima GM ”medeno slatke“ sorte šljive, pogotovo u proizvodnji rezistentnog sadnog materijala voćaka na ekonomski značajne bolesti kao što je šarka šljive, govorio je dr Ralf Skorca, glavni istraživač Odseka za poljoprivredu SAD. Irena Baret, lekar prirodne medicine i osnivač pokreta Stop GMO, ističe da je ovo predavanje pokušaj da se GMO nametne Srbiji iako niko sa sigurnošću ne može da tvrdi da je GM šljiva otporna na šarku, kao što ni GM pamuk nije otporan na gusenicu. Ministar poljoprivrede Goran Knežević kaže da je zakon jasan kad je reč o GMO. ”Svako ima pravo da drži predavanja i to se dešava svuda u svetu. Postoje različiti interesi i velike kompanije traže načine kako da priđu određenom tržištu. Našim zakonom GMO je zabranjen i, dok je taj zakon na snazi, mi ćemo ga se pridržavati”, ističe Knežević.

Zajednica ”Čuvari semena” pozvala je građane da se okupe ispred Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu u vreme održavanja prezentacije. ”Svi u odbranu naših Požegača, Ranki, Madžarki, Džanarinki, Drenovki, Šumadinki, Ranovača, Salašarki, Čokešinki, Crvenjača od GMO ponude američkog patenta “Medeno slatke”, stoji u sopštenju ove zajednice.

Moja farma

27.09.2012.

SR: Trgovcima mrska roba iz rezervi

Beograd - Osim manjih trgovinskih kuća, prvih dana preuzimanja jeftinijeg ulja nisu naročito bili ažurni veliki prodajni lanci. Logično, jer im se više isplati da prodaju skuplju robu i zarade

više, pogotovo što je na tim artiklima limitirana marža na deset odsto. Kako je potvrđeno u više uljara i šećerana, iako je trebalo da trgovci pošalju svoja vozila u fabrike sa nalozima, nisu to činili. Tih namirnica i dalje nema u supermarketima. U uslovima sada već ozbiljne krize i nestašice osnovnih artikala postavlja se pitanje da li država treba da obezbedi neki sigurniji kanal snabdevanja tržišta, koji bi bio u obavezi da isporučuje robu koja je deficitarna.

Novosti

27.09.2012.

SR: Kupus iz Glogonja u Hrvatskoj

Glogonj - Udruženje povrtara iz Glogonja ugovorilo je izvoz 500 tona kupusa za Hrvatsku. Velika hrvatska kompanija na internetu je pronašla sajt Udruženja povrtara, došla u Glogonj, uverila se u kvalitet i htela da naruči hiljadu tona. Ugovorili su, ipak, samo 500 tona, jer kupus sazri kasnije nego što je njima potrebno. “Ta firma se bavi preradom kupusa. Pakuju ribanac u kante ili vakuumiranu ambalažu i prodaju po velikim marketima u zemljama EU”, kaže Živan Antić iz Udruženja glogonjskih povrtara. “Postoje neki pregovori da dođu u Srbiju i sagrade fabriku takođe za preradu povrća.” Dogovorena cena otkupa je dvadeset dinara po kilogramu, čime su povrtari zadovoljni.

RTS

27.09.2012.

SR: Prodaja zemlje u bescenje

Valjevo - Zemlja u valjevskom kraju nikada nije bila jeftinija. Sve manji broj aktivnih seoskih domaćinstava, kao i nezadovoljstvo meštana uslovima života na selu, neki su od razloga što se zemljište rasprodaje. Ima primera da se dva hektara zemlje na nepristupačnijem terenu na Mravinjcima kod Valjeva prodaje za 2.000 evra. Živopisni pejzaži planinskih valjevskih sela primamljivi su sve više jedino turistima, a sve manje interesantni za život meštana, posebno naslednika. Milinko Milivojević, koji živi na Mravinjcima kod Valjeva, kaže da se ar zemlje prodaje od 10 do 40 evra, čak i pored puta. Samo najatraktivnije lokacije uz asfalt su skuplje, par stotina evra, ali kupaca nema.

Moja farma

25.09.2012.

SR: Mlekara Subotica povisila otkupne cene mleka

Subotica - Mlekara Subotica povećala je otkupne cene sirovog mleka svojim dobavljačima za dva do tri dinara po litru, tako da će najviša cena sirovog mleka dostizati gotovo 40 dinara po litru, izjavio je direktor sirovinskog sektora Mlekare dr Goran Stoparić.

Prema njegovim rečima, ovo je drugo ovogodišnje povećanje otkupne cene, a novi cenovnik sa cenama u rasponu od 23 do preko 39 dinara po litru počinje sa primenom u ponedeljak, 1. oktobra.

"I do sada je naša cena bila najbolja u okruženju. Stupanjem na snagu novog cenovnika ta cena će biti još povoljnija u odnosu na okruženje, odnosno Rumuniju, Bugarsku, Mađarsku, ali i Sloveniju, gde je cena mleka koju plaćaju mlekare, po podacima iz avgusta, 28 evro centi po litru", rekao je Stoparić.

On je precizirao da je ulaz sirovog mleka u Mlekaru za 15 do 20 odsto veći u odnosu na isti period prošle godine, uz napomenu da je ta proizvodnja bila zasnovana na proizvodnji stočne hrane u 2011.

Stoparić je rekao da je Mlekara Subotica u septembru otkupljivala u proseku dnevno 160. 000 litara sirovog mleka.

"U periodu koji sledi počinje da se primenjuje novoproizvedena stočna hrana, koje ima manje i slabijeg je kvaliteta u odnosu na prošlogodišnju, tako da očekujemo pad ulaza sirovog mleka. I pored toga očekujemo da ćemo godinu završiti sa 10 do 15 odsto većim ulazom mleka u odnosu na prošlu godinu, a da će u prvim mesecima sledeće godine uslediti pad", rekao je Stoparić.

Tanjug

22.09.2012.

EU: Poljoprivrednici ispred EU parlamenta

Brisel - Poljoprivrednici i aktivisti sa čitavog kontinenta okupili su se juče u sedištu Evropske unije u Briselu, zahtevajući pravednije mere za poljoprivredu, uz zaštitu životne sredine. Nekoliko stotina demonstranata, posle višenedeljnog “Pohoda za dobru hranu” na biciklima, pešice ili na traktorima, okupili su se na doručku ispred Evropskog parlamenta u Briselu gde se razmatra reforma skupog sistema poljoprivrednih mera EU. Osam grupa - od medjunarodnog kulinarskog pokreta Slow Food do pokreta Prijatelji Zemlje, zahteva drastične promene - odustajanje od industrijskih farmi, već u novome sedmogodišnjem programu poljoprivrednih mera EU koji počinje krajem 2013.

Moja farma

22.09.2012.

SR: Đaci vinogradari

Aleksandrovac - Od 92 hektara ekonomije u vlasništvu srednje škole “Sveti Trifun” u Aleksandrovcu, sedam hektara je pod vinogradima. Đaci smera vinar, obnovili su stare zasade i podigli oko dva hektara novih vinograda. Osim da budu dobri stručnjaci, đaci župskog i trsteničkog kraja uče da, pre svega, poštuju tradiciju, kroz uzgajanje i proizvodnju vina od autohtonih sorti, prokupca i tamjanike. Dejan Mihajlović, profesor vinarstva kaže da, uglavnom, dolaze deca iz poljoprivrednih domaćinstava koja se bave proizvodnjom grožđa i vina kako bi ovde mnogo toga naučila.

RTS

22.09.2012.

SR: NIS počeo prodaju dizela poljoprivrednicima

Novi Sad - NIS je u okviru vladinog programa za obezbeđenje goriva za poljoprivrednike u periodu setve, i u skladu sa odlukom Ministarstva poljoprivrede, počeo prodaju dizel goriva na svojim benzinskim stanicama po povlašćenim cenama za poljoprivredna gazdinstva. Program realizacije subvencionisanog goriva važiće na teritoriji cele Srbije u periodu od 15. septembra do 15. Novembra. Prodaja goriva obavljaće se preko maloprodajne mreže NIS-a, a ukupna količina goriva koje je kompanija namenila za potrebe poljoprivrednika iznosi 66 miliona litara. Spisak benzinskih stanica NIS-a koje su uključene u program, nalazi se na sajtu Ministarstva poljoprivrede.

Moja farma

22.09.2012.

Ukrajina: Kukuruz u zamenu za kredit

Kijev - Ukrajina planira da sa kineskom Izvozno-uvoznom bankom potpiše sporazum o dodeli kreditne linije od tri milijarde dolara u zamenu za isporuke kukuruza. Prema rečima ministra za agrarnu politiku te zemlje Nikolaja Prisjažnjuka, Kina traži oko tri miliona tona kukuruza godišnje koji će biti isporučivan po tržišnim cenama, važećim u trenutku izvoza. Ministar je rekao da će novac iz kredita “Eksimbanke” biti usmeren za kupovinu kineske poljoprivredne mehanizacije, herbicida i pesticida, kako bi se unapredila ukrajinska poljoprivredna proizvodnja. Prisjažnjuk kaže da Ukrajina ove godine očekuje rod kukuruza od 20 miliona tona, od čega može da izveze više od polovine.

Moja farma

22.09.2012.

SVET: Zbog masovong klanja, rekordne cene mesa sledaće godine

Vašington - Klanje miliona grla stoke širom sveta podići će cene hrane na

najviše ikad zabeležene vrednosti, predviđaju stručnjaci investicione banke “Rabobank”. Razlog je to što farmeri nisu u stanju da kupuju stočnu hranu, koja je poskupela zbog najveće suše u istoriji. “Rabobank” predviđa da će masovna likvidacija svinja i goveda imati za posledicu povećanje cena hrane u svetu za 14%. Stručnjaci “Rabobanka” ističu da će klanje miliona svinja dovesti do povećanja cena svinjetine za isporuke u narednoj godini za 31%. Predviđa se i porast cena drugih vrsta mesa, s obzirom na to da se za prvu polovinu 2013. predviđa veliko klanje stoke u SAD.

Moja farma

22.09.2012.

SR: Ukinute carine na uvoz žitarica i uljarica

Beograd - Vlada Srbije odlučila je juče da privremeno ukine carine na uvoz žitarica i uljarica do naredne žetve. Carina se neće naplaćivati na uvoz tvrde pšenice i semena uljane repice do 30. juna naredne godine, a kukuruza, soje i semena suncokreta do 31. avgusta 2013. Ističe se da je to jedna od mera koje Vlada Srbije preduzima radi ublažavanja posledica suše koja je uticala na značajno umanjenje prinosa ratarskih kultura. Vlada je ocenila da će na taj način biti zaštićeno tržište ovim poljoprivrednim proizvodima. Ističe se da je to jedna od mera koje Vlada Srbije preduzima radi ublažavanja posledica suše koja je uticala na značajno umanjenje prinosa ratarskih kultura.

Moja farma

22.09.2012.

Francuska: Novi udarac na GMO

Kaen - Nova studija o posledicama gm kukuruza ponovo je podstakla raspravu o tome da li evropski propisi dovoljno štite potrošače i dovela u pitanje bezbednost takvih proizvoda. Istraživanje sprovedeno na univerzitetu u Kaenu, na severozapadu Francuske, pokazalo je da pacovi

hranjeni jednim tipom gm kukuruza firme Monsanto umiru brže i više dobijaju tumore od ostalih pacova. Ova studija sprovođena je u tajnosti dve godine. Francuska je odmah

zatražila donošenje jasnijih propisa EU u pogledu gmo, a Brisel je najavio mogućnost da povuče određene korake ukoliko se pokaže zasnovanost rezultata. To, međutim, neće biti lako, kako zbog snažnog pritiska industrije, tako i zbog pravila svetskog trgovinskog sistema. Francuska, poznati protivnik gm kultura, odmah je zatražila da se u EU uvedu jasni propisi o pravu država članica da odluče da li će gajiti ovakve kulture, kao i o uslovima za njihov uzgoj u Evropi. “Neophodno je precizirati uslove pod kojima se može postaviti moratorijum”, ocenio je francuski ministar poljoprivrede Stefan Le Fol. Međutim, u Francuskoj se kao i u ostalim članicama EU uvoze velike količine gm soje, i nešto manje kukuruza, za životinjsku upotrebu. “Potrebno je ponovo sve razmotriti”, istakao je Le Fol, tražeći pre svega da dozvole za korišćenje ovakvih kultura budu zasnovane na studijama koje jasno ukazuju na prednosti, mane i rizike. Kako su zajedno saopštila ministarstva poljoprivrede, zaštite životne sredine i zdravstva, vlada te zemlje je spremna da, u zavisnosti od mišljenja

ANSES-a, od Brisela zatraži da “hitno” suspenduje dozvolu za uvoz Monsantovog kukuruza NK603, koji je korišćen u istraživanju. Evropska agencija za bezbednost namirnica

navela je da će biti posledica ukoliko se potvrde nove naučne činjenice.

EurActiv

19.09.2012.

SR: Ispekao najmanji burek na svetu

Niš - Pekar Zoran Jovičić iz pekare „Jovča“ napravio je u završnici niške „Buregdžijade“ najmanji burek na svetu težak svega tri grama, čime je oborio svoj prošlogodišnji rekord. Burek je napravljen baš kao i pravi - od četiri kore, sa filom od mesa, a ispečen je u metalnoj kapici zapušača osigurača pošto Jovičić nije uspeo da nabavi pekarski pleh veličine nokta. Prošle godine Jovičić je napravio minijaturni burek od pet grama koji je ispekao u zapušaču od pivske boce dok je ove godine napravio duplo manji burek za koji je utrošio dva grama brašna, gram mesa i kapljicu masti. Jovičić je svoju minijaturnu poslasticu stavio na aukciju. Sa sve tepsijom, prodaje je za 100 evra.

Blic

19.09.2012.

SR: PKV traži veće premije za mleko, tov junadi i svinja

Novi Sad - Iako je suša u Vojvodini “pojela” značajan deo roda svih kultura, posebno kukuruza, biće dovoljno hrane za domaće potrebe, rečeno je juče u Privrednoj komori Vojvodine. Na skupu je zaključeno da se od Vlade Srbije traži da se odmah donesu i objave Uredbe o povećanju premija za mleko, tov junadi i svinja. Očekivana proizvodnja kukuruza na 759.000 hektara u Vojvodini bila je oko 3,24 tona po hektaru, što je za 46 odsto manje kukuruza po hektaru nego prošle godine. Učesnici skupa istakli su da je veliki problem kako obaviti jesenju setvu u vreme besparice, pa će se kriza na tržištu hrane zbog male proizvodnje osetiti tek naredne godine.

Moja farma

19.09.2012.

Australija: Protiv globalnih zaliha hrane

Brizbejn - Veliki izvoznik pšenice Australija ne podržava francuski predlog o formiranju međunarodnih zaliha žitarica radi stabilizacije cena hrane, ali bi prihvatila takvu meru ako bi ona bila namenjena u humanitarne svrhe, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede te zemlje. Francuski predsednik Fransoa Oland pokreće kampanju kako bi pridobio podršku za taj predlog s obzirom na bojazan da se svet treći put u samo četiri godine nalazi na rubu panike zbog mogućeg naglog poskupljenja hrane. Analitičari sumnjaju da će veći broj zemalja podržati francuski prijedlog. Mnogi ne veruju da su zalihe održivo rešenje za izdvojene epizode rasta cena hrane.

Moja farma

19.09.2012.

SR: Prepolovljen rod maline i šljive

Beograd - Dugotrajna suša ostavila je veoma velike posledice po ovogodišnji rod voća, a najviše su stradale maline i šljive čiji je rod prepolovljen, izjavila je Evica Mihaljević iz asocijacije “Plodovi Srbije”. Veliki podbačaj se beleži i kod ostalog voća - jagoda čiji je rod smanjen za 40%, trešanja oko 30%, a kupina između 30 i 40%. Posledice suše već su vidljive na domaćem tržištu gde su cene voća “dosta jake”, a to će se odraziti i na izvoz, ukazala je Mihaljević. Ona je objasnila da evropsko tržište reaguje na visoke cene tako što koriguje količine koje uvozi, a Srbija ima i konkurenciju drugih zemalja, kao što je Poljska kada je reč o jagodičastom voću.

Moja farma

19.09.2012.

Hrvatska: Da se ispoštuju ugovori o izvozu repe

Biograd - Hrvatski ministar poljoprivrede Tihomir Jakovina, izjavio je Biogradu na moru da se na neformalnom razgovoru ministara tog resora iz zemlja regiona razgovaralo i o odluci vlade Srbije o zabrani izvoza šećerne repe, soje i suncokreta, što bi pogodilo i hrvatske šećerane koje imaju ugovorenu proizvodnju. Jakovina je izrazio nadu kako bi se za to moglo naći rešenje. “Od ministra poljoprivrede Srbije Gorana Kneževića dobio sam informacije o spremnosti da se nađe rešenje kako bi ta neugodna situacija bila rešena na kvalitetan način, jer je reč o ugovorenoj proizvodnji”, izjavio je Jakovina. Hrvatski ministar je saopštio da ministar Knežević nije učestvovao u razgovorima.

Moja farma

19.09.2012.

SR: Za navodnjavanje i plastenike 700.000 evra

Novi Sad - Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede otvorio je još dve kreditne linije vredne 700.000 evra, a ovog puta poljoprivrednicima će biti omogućeno da uz povoljne kredite nabave sisteme i opremu za navodnjavanje i nove staklenike i plastenike. Konkursi su otvoreni 15. septembra i trajaće do 1. oktobra. Kreditiranje nabavke novih sistema i opreme za navodnjavanje u ovoj godini je u iznosu do 5.000 evra, sa grejs periodom od devet meseci, rokom otplate od dve godine i godišnjom kamatom od 1,1 odsto. Za plastenike minimalan iznos kredita je 1.000 evra, maksimalan do 15.000 evra, grejs period je godinu dana, a rok otplate od tri godine i godišnja kamata od dva odsto.

Moja farma

19.09.2012.

SR: Stočni fond u Vojvodini umanjen za najmanje 10 odsto

Novi Sad - Stočni fond u Vojvodini smanjen je za oko 10%, izjavio je u Subotici savetnik u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu Slobodan Kosovac. On je izneo da je broj stoke ranije bio 104.000, a da je sada broj krava i steonih junica oko 94.000. “U ovoj godini možemo očekivati porast proizvodnje mesa u odnosu na proizvodnju mleka, što je posledica klanja stoke, a već u sledećoj imaćemo i pad proizvodnje mesa i pad proizvodnje mleka”, smatra Kosovac. “Izuzetno je važno da u sadašnjoj situaciji budu sačuvana priplodna grla. Onaj ko ima u zalihama kukuruza, moći će nešto i da zaradi, dok su proizvođači koji to nemaju, uz ostale inpute, na gubitku”, smatra Kosovac.

Moja farma

19.09.2012.

SR: Setva skuplja, skupo i žito

Novi Sad - Setva je na pragu, a poljoprivrednici, naravno, znaju i koliko će ih koštati. U svakom slučaju, trebaće im više para nego prošle godine, ali kada se zna da su i poljoprivredni proizvodi skuplji nego prethodinih sezona, prosta računica kaže da će paori biti na svom. To jest, više cene repromaterijala ispeglaće skuplje žito. Prema računici Zadružnog saveza Vojvodine u svaki zasejan hektar pšenice ratari će ove jeseni morati da ulože 40.173 dinara. Naime, toliko će ih koštati mašinske operacije, seme, đubrivo... Prema kalkulacijama ZSV troškovi za mašinske operacije u koje spadaju oranje, rasturanje mineralnog đubriva, setvospremanje, setva, valjanje glatkim valjkom iznose 15.395 dinara po hektaru. Za seme treba da izdvoje 11.440 dinara po hektaru, a đubrivo (NPK 15:15:15) će ih koštati 13.338 dinara. Sve to, se može prevesti i u pšenicu. Naime, ako uzmemo cenu od 26 dinara po kilogramu, sa zasnivanje nove proizvodnje biće potrebno 1.545 kilograma pšenice po hektaru. Pomenimo, semenska pšenica ove jeseni skuplja je nego prošle, đubrivu je ista cena kao lane, ako gledamo iznos u evrima, a gorivo je sada 154 dinara, a bilo je 125 dinara.

Moja farma

14.09.2012.

SR: Otvoren Sajam poljoprivrede

Kragujevac - U Kragujevcu je juče otvoren 9. Sajam poljoprivrede, na kome je opremu i proizvode izložilo više od sto proizvođača iz cele Srbije. Najveću sajamsku manifestaciju u Šumadiji otvorio je gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović koji je istakao da će gradska uprava nastaviti sa ulaganjima u poljoprivredu. “Gradski budžet naklonjen je poljoprivrednicima i nastavićemo sa ulaganjima, sa ciljem da se mladi vrate u selo, jer za to nije potrebna samo infrastruktura, škole i domovi, već i budžetska podrška onima koji se bave agrarom”, rekao je Stevanović. Gosti iz banatske mesne zajednice Melenci priredili su, nakon zvaničnog otvaranja, kulinarasku manifestaciju “Čobanac”.

Moja farma

14.09.2012.

SR: Suša osušila duvan

Beograd - Rod duvana u Srbiji je znatno manji nego prošle godine, jer je suša umanjila ukupan rod za oko 25%, rečeno je juče u Privrednoj komori Srbije. Kako se očekuje, u Srbiji će se ove godine na oko 5.500 ha biti proizvedeno 8.239 tona duvana, uz prosečan prinos od oko 1,5 t/ha. Predsednik Grupacije proizvođača i prerađivača duvana PKS Đorđo Radojičić naglasio je da se zahteva da i proizvođači pri izvozu dobiju subvencije kao što ih imaju i uvoznici duvana. On je posebno podvukao da je sad prisutna nelojalna konurencija na tržištu duvana, jer prerađivači u vreme kada je suša smanjila rod, plaćajući više otkupljuju proizvodnju na tržištu gde je nisu ugovarali.

Moja farma

12.09.2012.

SR: Šećerane se nadmeću za repu

Novi Sad - Kompanija Sunoko povećala je otkupnu cenu šećerne repe. Ona je povećana sa dosadašnjih 4,05 dinara iznositi 4,4 dinara po kilogramu repe standardnog kvaliteta i digestije 16%, koja u sebi uključuje sve bonuse i premije - izjavio je Ljubiša Radenković, generalni direktor Sunoka.

Da podsetimo juče je fabrika šećera TE-TO u Senti povećala otkupnu cenu šećerne repe na 4,3 dinara po kilogramu.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

12.09.2012.

EU: Ograničenje korišćenja biogoriva

Brisel - EU će uvesti ograničenje za korišćenje biogoriva na bazi poljoprivrednih useva, s obzirom na upozorenja stručnjaka. Stručnjaci naime, upozoravaju da su ona štetnija za prirodnu sredinu nego što se mislilo i da konkurišu proizvodnji hrane. Nacrtom novih propisa u ovoj oblasti, za koje je potrebno odobrenje vlada i skupština zemalja članica Unije, predviđa se i da se ukinu sve državne subvencije na biogoriva proizvedena od uljane repice, pšenice i šećerne repe. Komisija EU smatra da posle 2020. biogoriva treba da budu subvencionisana samo ukoliko njihovo korišćenje vodi značajnom smanjenju emisija gasova s efektom staklene bašte.

Moja farma

12.09.2012.

SR: Pčelari zbog suše izgubili devet miliona evra

Aleksinac - Ukupna šteta zbog ovogodišnje suše u pčelarstvu Srbije, prema proceni Saveza pčelarskih organizacija Srbije, iznosi najmanje devet miliona evra, izjavio je predsednik tog udruženja Rodoljub Živadinović. “Gubitak je najmanje toliki, ako računamo da bi se sav izgubljeni med prodao po velikoprodajnim cenama, ali je zapravo i mnogo veći ako se uračuna i 1,5 miliona evra koliko su pčelari morali da ulože novca za dohranjivanje pčela, jer u večini košnica nema zaliha meda za zimovanje”, rekao je Živadinović. On je istakao da je u osam meseci ove godine u Srbiji proizvedeno 1.000 do 1.500 tona meda, što je za bar 3.000 tona manje od proseka.

Moja farma

11.09.2012.

Rumunija: Suša uništila 40% letine

Bukurešt - Rumunija je među zemljama članicama Evropske unije ovog leta najviše stradala zbog dugotrajne suše, sa štetom od oko 40 odsto uništene poljoprivredne kulture. Proizvodnja kukuruza će ove godine biti manja za 2,1 miliona tona u poređenju sa 2011, kada je bila rodna godina. Ministarstvo poljoprivrede računa da će se veliki deo potreba pokriti sa oko sedam miliona tona od prošle godine. Proizvodnja žitarica je u drastičnom padu ove godine, za 35,8% u poređenju sa 2011, dok je povrće u nekim delovima Rumunije uništeno u potpunosti. Nacionalni meteorološki institut prognozira da će prve obilne kiše padati tek u oktobru dok polja izgledaju kao da su pokrivena betonom.

Moja farma

11.09.2012.

SR: Italijani repu plaćaju 4,3 dinara

Senta - U Fabrici šećera TE-TO u Senti iz ovogodišnje kampanje sa 13.000 ha pod šećernom repom očekuju proizvodnju oko 73.000 tona šećera. Generalni direktor senćanske fabrike Teodora Deak izjavila je juče da je rukovodstvo fabrike odlučilo da osnovnu ugovorenu cenu repe sa četiri dinara po kilogramu poveća na 4,3 dinara, za sirovinu JUS kvaliteta. Posle odluke Vlade Srbije da zabrani izvoz šećerne repe, senćanske Fabrika šećera TE-TO prva je šećerana u Srbiji koja se oglasila konkretnim povećanjem otkupne cene. Deakova napominje da su zbog suše prinosi repe značajno smanjeni ali da je slast repe dobra i da je prosečna digestija u prvih 13 dana kampanje 17,76%.

Moja farma

11.09.2012.

SR: Rebalans: Budžet za agrar 41 milijardu dinara

Beograd - Ministar poljoprivrede Goran Knežević izjavio je juče da će nakon rebalansa budžet za agrar u 2012. iznositi oko 41 milijardu dinara. “Rebalans budžeta nam donosi sredstva za isplatu svih ovogodišnjih subvencija u resoru poljoprivrede i omogućiće da u 2013. godinu uđemo bez ijednog dinara duga prema poljoprivrednim proizvođačima”, rekao je Knežević, uz opasku da se tako nešto godinama uznazad nije dešavalo. Knežević je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekao da će usvajanje rebalansa budžeta od strane Skupštine omogućiti i primenu vanrednih mera za ublažavanje posledica suše, koje je predložilo Ministarstvo poljoprivrede, a usvojila Vlada Srbije.

Moja farma

11.09.2012.

SR: Počela razmena đubriva za žitarice

Beograd - Počela je razmena 9.100 tona mineralnog đubriva iz robnih rezervi za pšenicu i kukuruz ovogodišnjeg i roda 2013. Direktor Republičkih robnih rezervi Goran Tasić je izjavio ”Značajno je da su pariteti razmene niži od utvrđenog paritetnog odnosa tih roba od 10 do 20%, radi stimulacije proizvodnje i ublažavanja posledica velikih suša”, kazao je on i dodao da će se razmena obavljati u Azotari ”Pančevo”. Tasić je naveo da će kilogram NPK đubriva moći da se dobije za 1,65 kg merkantilne pšenice roda 2012., odnosno 1,9 kg pšenice roda 2013. Najavio je i da će kilogram NPK đubriva biti menjan za 1,55 kg kukuruza ovogodišnjeg roda, odnosno za dva kilograma roda 2013.

Moja farma

11.09.2012.

SR: Tajkunima u džepu ostaje najmanje 50 miliona evra

Novi Sad - Od zabrane izvoza industrijskog bilja koristi će imati samo velike srpske agrarne kompanije i trgovačke firme kojima bi odluka Vlade Srbije mogla da uštedi, prema proceni vojvođanskih poljoprivrednika, najmanje 50 miliona evra. Nažalost, jedna od prvih mera nove Vlade koja se tiče poljoprivrede doneta je zrad interesa pojedinaca. Agrar i seljaci njome su izgubili, a milioni će se preliti u tek nekoliko džepova. Najbolje se, pri tome, prisetiti šta je bilo kada je ministar Slobodan Milosavljević donosio iste mere. Cene su svakako rasle jer uvek prerađivači, trgovci, dobavljači ili već ko, nađu opravdanje za to.

Moja farma

11.09.2012.

SR: O trošku opštine 53 plastenika

Obrenovac - Opština Obrenovac i poljoprivredni proizvođači sa teritorije ove opštine potpisali su 53 ugovora o bespovratnoj pomoći za nabavku plastenika. Potpisivanju ugovora prusustvovali su Miroslav Čučković, predsednik opštine, Vladislav Miljković, predsednik Komisije za poljoprivredu i selo, kao i svi proizvođači koji su uspešno prošli konkurs. Sredstva koja su obezbeđena iz opštinskog budžeta iznose 150.000 dinara po potpisniku. Proizvođači koji su konkurisali mogu plastenik da nabave od bilo kog proizvođača. Jedini uslov koji su poljoprivrednici morali da ispune je da otvore namenski žiro-račun na koji će im sredstva biti uplaćena.

Moja farma

08.09.2012.

Rusija: Ševarlić počasni profesor Volgogradskog državnog agrarnog univerziteta

Volgograd - Na svečanosti Volgogradskog državnog agrarnog univerziteta (VolGAU) održanoj 6. septembra 2012. godine, u prisustvu dva člana Saveta FederacijeRusije, predstavnika Volgogradske oblasti, ministrsa poljoprivrede, rektora drugih univerziteta i agrobiznis sektora, rektor prof. dr Aleksandar Semjonovič Ovčinikov je u zvanje POČASNI PROFESOR inagurisao redovnog profesora Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Miladina M. Ševarlića, šefa Katedre ekonomike poljoprivrede i tržišta i predsednika Društva agrarnih ekonomista Srbije.

Obrazlažući odluku o dodeli ovog visokog priznanja, koje VolGAU u svom dosadašnjem 70-godišnjem razvoju po drugi put dodeljuje profesoru inostranih univerziteta, rektor Ovčinikov je istakao da je profesor Ševarlić svojim dugogodišnjim aktivnostima doprineo ne samo saradnji u oblasti univerzitetskog obrazovanja i agrarne i ekonomske nauke, već i u saradnji predstavnika ministarstava poljoprivrede i sektora agrobiznisa Srbije i Rusije – posebno Volgogradske oblasti.

Zahvaljujući na ovom značajnom priznanju, profesor Ševarlić je sa ponosom istakao da je on drugi profesor i šef Katedre ekonomike poljoprivrede i tržišta Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji je na univerzitetima u Rusiji promovisan za počasnog profesora, posle prof. dr Videna S. Ranđelovića (1936-2001), dugogodišnjeg šefa iste Katedre, dekana Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i predsednika Zadružnog saveza Srbije – kome je to visoko priznanje pre 15 godina dodelila Moskovska državna poljoprivredna akademija „Timirjazev“.

Na prijemu kod ministra poljoprivrede Volgogradske oblasti Aleksandra Nikolaeviča Tarasova, profesor Ševarlić je ukazao na tradicionalnu orijentisanost srpskih proizvođača voća i povrća na rusko tržište, potrebu proširenja saradnje između ruskih i srpskih poljoprivrednih naučnoistraživačkih instituta i agrobiznis kompanija i moguće implikacije koje proizilaze iz nedavnog članstva Ruske Federacije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, a posebno na značaj prezentacije poljoprivrede i prehrambene industrije iz ove oblasti Ruske Federacije na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.

Poljoprivredni fakultet u Beogradu

06.09.2012.

Crna Gora: Pomoć u nabavci stočne hrane

Podgorica - Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja Crne Gore će mlekarama i poljoprivrednicima koji se bave tovom junadi nabaviti koncentrate određenih količina sena i lucerke, najavio je resorni ministar Tarzan Milošević za Vijesti. Prema pisanju Vijesti, Milošević je kazao da je to je Ministarstvo dogovorilo sa udruženjima poljoprivrednika kao i da će delimično Vlada subvencionisati troškove prevoza stočne hrane. Milošević je podsetio da kiše u pojedinim područjima Crne Gore nije bilo više od tri meseca i to je, kako je dodao, ostavilo posledice na proizvodnju hrane, a prvenstveno stočne zbog čega će cene sena, lucerke i kukuruza biti veće.

Moja farma

06.09.2012.

BiH: Poljoprivrednici blokirali granice

Banja Luka - Poljoprivrednici iz RS blokorali su granične prelaze u Gradišci i Rači, jer su nezadovoljni odnosom države prema njima. Granični prelaz Rača blokiran je sa četrdesetak traktora, čiji su vlasnici poljoprivrednici iz Semberije. Poljoprivrednici iz prijedorske regije traktorima su na sat vremena blokirali granični prelaz u Novom Gradu. Predsednik Udruženja poljoprivrednika iz RS Vladimir Usorac rekao je da su poljoprivrednici nezadovoljni zbog nepotpunog sprovođenja ugovora o slobodnoj trgovini sa susednim zemljama, načina dobijanja izvoznih brojeva, kao i zbog “plavog dizela”. On je optužio vlasti u BiH da ništa nisu učinile da zaštite domaću poljoprivrednu proizvodnju.

Moja farma

06.09.2012.

SR: Golubović: U budžetu 11 milijardi manje

Novi Sad - U budžetu za poljoprivredu zatečeno je 11 milijardi dinara manjka, na bazi mera koje su već donete, pa novac nije bilo lako naći, rekao je državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Danilo Golubović. "Drugim rečima, bili su nerealni sopstveni prihodi, ali su ti prihodi realno stavljeni u troškove. Mi jednostavno nismo imali novac ni za ovo što smo sada uradili. Razumevanjem Vlade i Ministarstva finansija mi smo uspeli da obezbedimo novac. U rebalansu će biti usvojeno gotovo sve što smo tražili, i onda smo prosto vagali šta će to više da pomogne. Odlučili smo se da to bude regresirani dizel i premija po hektaru", zaključio je Golubović.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

06.09.2012.

SR: Sve više obučenih organskih proizvođača

Novi Sad - U Poljoprivrednoj školi u Futogu u petak 7. septembra 2012. u 12 časova biće dodela diploma za položen test na edukaciji „Osnovni i Viši stepen obuke poljoprivrednih proizvođača za organsku proizvodnju na teritoriji Grada Novog Sada“. Polaznici su bili nastavnici Poljoprivredne škole. Poljoprivredna škola se uključila u Akcioni program Grada za proširivanje zemljišta za organsku proizvodnju na teritiriji Grada Novog Sada. Edukaciju je organizovala Zelena mreža Vojvodine a predavači su bili profesori sa Poljoprivrednog fakulteta, savetodavci iz Poljoprivrednih stanica kao i drugi stručnjaci.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

06.09.2012.

SR: Ljajić: Zabrana izvoza šećerne repe, soje i suncokreta

Beograd - Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Rasim Ljajić najavio je da će vlada doneti uredbu o zabrani izvoza, šećerne repe, soje i suncokreta. Prema njegovim rečima, biće doneta i uredba o razmeni veštačkog đubriva za merkantilnu pšenicu i kukuruz za Robne rezerve po vrlo povoljnim uslovima. Te odluke vlada donosi sa ciljem da obezbedi snabdevenost tržišta jestivom ulju i šćerom i pristupačnost cena prehramebnih proizvoda za sve potrošače, rekao je Ljajić za RTS. Ljajić je dodao da su te mere usmerene na stabilnost cena mleka, mesa, šećera, ulja i brašna.

Intervenisaćemo sa merkatilmon kukuruzom iz Robnih rezervi, a za uzvrat će tražiti da tu za količinu kukuruza vrate isporukom mesa, kako bi se stabilozoavla ponuda i cena mesa, najavio je ministar trgovine.

Vlada razmišlja i o interventnom uvozu osnovnih životnih namirnica, pri čemu će taj uvoz biti oslobodjen plaćanja carine, ali će ta mera biti doneta kasnije i zavisiće od situacije na tržištu, nagovestio je Ljajić i dodao da ta mera još nije doneta, a na spisku je od 15 mera koje će predložiti resorno ministarstvo.

Ljajić je rekao da je u Robnim rezervama trenutno oko 209.000 tona pšenice, što je zadovoljavajuće i oko 79.000 tona kukuruza i otkup tih žitarica i dalje traje i najavio da će vlada otkupiti oko 200.000 tona merkantilnog kukuruza da sa ciljem da se pomogne stočarstvu i obezbedi stabilnost cena mesa.

RTS

05.09.2012.

SR: Asocijacija poljoprivrednika: još nema mera protiv suše

Novi Sad - Na Vanrednoj sednici Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika održanoj povodom usvojene dve Uredbe koje se odnose na poljoprivredu, donesen je zaključak da ove mere nisu dodatne mere za ublažavanje posledica suše. U Asocijaciji se pitaju da ako će 160 miliona evra biti izdvojeno zbog suse, gde su sredstava ovogodišnjeg agrarnog budžeta namenjena planiranom subvencionisanju poljoprivredne proizvodnje za 2012. godinu. Uredbom o subvencionisanju dizel goriva za jesenju setvu predviđeno je da poljoprivrednici nakon 15. septembra kupuju gorivo po tržišnim cenama, a da će subvenciju dobiti nakon podnošenja zahteva krajem godine. To znaći da poljoprivrednici u ovom momentu treba da ulože značajna sredstva, koja većina poljoprivrednika nema. Uz to, više od mesec dana banke ne odobravaju subvencionisane kredite. ali se preuzeti krediti moraju redovno vraćati bez obzira na sušu. Potpuno je jasno da se najavljenim merama za ublažavanje posledica od suše neće obezbediti sredstva za primenu uobičajenih agrotehničkih mera za predstojeću jesenju setvu. Saopštenje dostavljeno medijima potpisao je predsedavajući upravnog odbora Miroslav Kiš.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

04.09.2012.

Hrvatska: Nove više cene goriva

Zagreb - Hrvatsko ministarstvo privrede objavilo je najviše maloprodajne cene naftnih derivata za narednih 14 dana koje će poskupeti do 30 lipa (0,04 evra) po litri.

Zbog najava novih cena naftnih derivata i lošeg stanja u poljoprivredi, mnogi očekuju i lančano povećanje cena hrane, ali i struje i grejanja.

Nove cene naftnih derivata približile su se najvišem ovogodišnjem nivou koji je zebeležen u prvoj polovini aprila.

Najviše je poskupeo Eurosuper BS 100 koji će od ponoći koštati 11,86 kuna (1,59 evra) što je za 30 lipa više od aktuelne cene.

Evrosuper BS 98 je skuplji za 26 lipa, pa je nova cena 11,61 kunu (1,55 evra), a Evrosuper BS 95 za 22 lipe, pa će od ponoći koštati 11,23 kune (1,503 evra).

Evrodizel će koštati 10,38 kuna (1,39 evra), što je za 13 lipa (1,75 evra) više nego ranije. Plavi dizel koji koriste poljoprivrednici i ribari od ponoći će koštati 6,45 kuna (0,86 evra) što je poskupljenje od 18 lipa (2,5 centa).

Tanjug

04.09.2012.

SR: Banatski paori: Prodajte zemljište domaćim seljacima

Novi Sad - Asocijacija poljoprivrednika "Banatski paori" zatražila je danas od Ministarstva poljoprivrede da omogući malim i srednjim poljoprivrednicima da kupe državno zemljište po povoljnim uslovima, pre nego što od 2014. i stranci steknu preduslove za kupovinu zemljišta u Srbiji.

"Banatski paori" zatražili su, u te svrhe, izmenu Zakona o poljoprivrednom zemljištu, i to tako da paori mogu da kupuju državno zemljište uz povoljne hipotekarne kredite na 20 godina.

- Prednost u kupovini trebalo bi da imaju mali i srednji paori, a najbolje bi bilo da se prodaje maksimalno 20 hektara po gazdinstvu, čime bi 20.000 malih paora došlo do obradivog zemljišta, i time ojačalo svoj status - rečeno je agenciji Beta u asocijaciji "Banatski paori".

Ocenjuje se da bi se na taj način povećao udeo srednjeg sloja poljoprivrednika u ukupnoj strukturi i dodaje da je srednji sloj oslonac svake države i napretka u njoj.

- Ako već morate da prodate zemlju, prodajte je nama, srpskim seljacima, a ne strancima - piše u saopštenju.

"Banatski paori" su podsetili da u Srbiji ima oko 400.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta.

Beta

01.09.2012.

EU: Smanjene količine semenskog kukuruza

Brisel - Prošlog oktobra, F.N.P.S.M.S. je predviđao veliko smanjenje zaliha raspoloživih doza semenskog kukuruza u Evropskoj uniji sa stanjem 30. juna 2012. Reč je o predviđanju koje nije samo potvrđeno već i uvećano jer konačno odnos « Zalihe/Korišćenje » iznosi 32 %, tj. nije dostigao nedovoljno visok nivo. Za ovo postoje dva razloga : dinamična ekonomija kukuruza i površine pod kukuruzom u porastu, na koje utiču mrazevi kod ozimih useva, a iz čega je proistekla i povećana tražnja za visokoperformantnom genetikom, naročito u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

Zbog ovog smanjenja zaliha, u Evropskoj uniji je 2012. uspostavljen značajan program prozvodnje semena (158 500 ha od toga 68 500 ha u Francuskoj, 34000 ha u Mađarskoj, 26000 ha u Rumuniji) ali takođe i u Ukrajini (28000 ha). Iako se bilans ove kampanje za proizvodnju još ne može tačno proceniti, već se zna da će zbog suše i veoma visokih temperatura u Centralnoj i Istočnoj evropi i na Balkanu prinosi znatno pasti. Takođe, proizvodnja semena u Severnoj Americi, koja delom snabdeva zemlje zone CEI, biće daleko ispod predviđenih ciljeva, jer su posledice suše iste u ovoj zoni kao i one u Evropi.

U kontekstu cena merkantilnog kukuruza koje ostaju na visokom nivou, evropska tražnja za dozama semenskog kukuruza za sledeću poljoprivrednu godinu biće velika u odnosu na ponudu koja će biti ispod predviđenog nivoa. Najzad, iz ovoga proizilazi da će zalihe, predviđene za juni 2012, biti znatno ispod postavljenih ciljeva i da će program za proizvodnju 2013 i dalje biti u primeni.

Moja farma

01.09.2012.

SR: Izgorele hiljade hektara

Srbija - U Srbiji je tokom avgusta na devet lokacija izgorelo ukupno 3.582 hektara šume, žbunastog rastinja, pašnjaka i livada, utvrdila je inspekcija Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja. U saopštenju Ministarstva navodi se da je inspekcija obišla područja zahvaćena požarima i od štabova za vanredne situacije, vatrogasnih službi i “Srbijašuma” prikupila podatke o područjima zahvaćenim požarom. Iz Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja ističu da će nastaviti da prate požarima ugrožene teritorije nakon čega će biti sačinjen detaljan izveštaj o stepenu oštećenja prirodnih resursa.

Moja farma

01.09.2012.

SR: Regresirano gorivo i subvencije za pomoć poljoprivrednicima

Beograd - Vlada Srbije usvojila je juče dve uredbe o pomoći poljoprivrednicima – o regresiranom gorivu za jesenju setvu i subvencijama po hektaru za ratarsku proizvodnju i uzgoj krompira za 2012. godinu. “Poljoprivrednicima će za desetak dana biti omogućeno da za jesenju setvu nabave gorivo po ceni nižoj od maloprodajne za 76 dinara, a na raspolaganju će im biti ukupno 70 miliona litara goriva”, kazao je ministar poljoprivrede Goran Knežević na konferenciji za novinare

posle sednice Vlade. Registrovanim poljoprivrednicima istovremeno će,

kako je dodao, biti omogućeno da dobiju subvencije od 6.420 dinara

po hektaru ratarske proizvodnje, za šta je izdvojeno ukupno 10,5 milijradi dinara. Novac za sprovođenje još pet uredbi o pomoći poljoprivredi koje Vlada treba da donese biće obezbeđen rebalansom budžeta, a sve obaveze prema poljoprivred-

nicima, kako je najavio Knežević, biće isplaćene do kraja ove godine. Prema

njegovim rečima, ogromne su štete u poljoprivrednoj proizvodnji usled

suše, a 50 odsto je umanjen rod kukuruza, soje i suncokreta. On je ocenio da će zbog toga ponuda i izvoz poljoprivrednih proizvoda biti smanjen, a time i priliv deviza, pa će i cene biti veće. “Vladine mere pomoći poljoprivrednima za smanjenje šteta od suše jedna su od najvećih intervencija pomoći poljoprivedi u prethodnih 20 do 25 godina i iznose 160 miliona evra”, rekao je Knežević. Podsetio je da je Vlada usvojila određene propise koji će omogućiti da se obezbedi reprogram dugova poljoprivrednika, intervencije na tržištu, subvencije i

direktna davanja poljoprivrednicima. Knežević je ocenio da vladinim merama neće biti nadoknađena kompletna šteta poljoprivrednicima, ali će biti sanirana i omogućeno zasnivanje nove proizvodnje.

Moja farma

31.08.2012.

SR: Jesen donosi nova poskupljenja hrane

Beograd - Trgovci za početak septembra najavljuju nove, više cene prehrambenih proizvoda i ostalih artikala, a iz Vlade Srbije poručuju da će se truditi da to poskupljenje bude što manje kako građani ne bi bili dodatno opterećeni.

Mleko i mlečni proizvodi skoro svih domaćih proizvođača poskupeće za dva procenta, prerađeno voće i povrće u proseku 12 odsto, a sredstva za ličnu i kućnu higijenu od tri do osam procenata.

Trgovci se ne upuštaju mnogo u objašnjavanje novih cenovnika, ističući da su ih dobili od dobavljača koji poskupljenja pravdaju skokom cena sirovina i nestabilnim kursom dinara.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Goran Knežević izjavio je da je talas poskupljenja hrane zahvatio ceo svet, "a ni mi nismo imuni".

"Pokušaćemo u saradnji sa Ministarstvom trgovine da intervenišemo na domaćem tržistu, ali ne treba biti veliki optimista", istakao je on.

Procene stručnjaka su da će cene hrane u Srbiji i dalje rasti, jer je suša prepolovila biljnu proizvodnju. Slična situacija je na tržištima u regionu, ali i šire u Austriji, Rusiji, SAD...

U avgustu su već poskupele neke vrste brašna i testenina od sedam do 30 procenata, hleba i peciva izmedju 10 i 30 odsto. Tokom leta, mleko i mlečni proizvodi poskupljivali su više puta za nekoliko procenata.

Svetlana Glumac, direktorka koroprativnih poslova "Denjub fuds grupe", u čijem sastavu je i "Imlek" izjavila je ranije Tanjugu da će "Imlekovi" proizvodi verovatno poskupeti u oktobru zbog povećanja otkupne cene sirovog mleka za dva dinara.

"Mi ćemo cenu od 36 dinara otkupa, da bi pomogli farmerima, podići za dva dinara i to će morati da se odrazi na cenu mleka", rekla je Glumac, ali nije mogla da precizira koliko će poskupeti u maloprodaji proizvodi Imleka.

Cena osnovne vrste hleba "sava" od pola kilograma ograničena je vladinom uredbom do 30. septembra na maksimalnih 44 dinara za veknu. Pekari su tražili poskupljenje do 10 dinara ili 22 procenta.

U tekućem mesecu poskupeli su suhomesnati proizvodi do deset odsto, neke vrste slatkiša od četiri do 13 procenata, smrzute torte i kolači izmedju 10 i 12 odsto, bezalkoholna pića izmedju dva i osam odsto. Poskupeo je pasulj za 20 procenata, mesne i riblje konzreve od sedam do 19 odsto. Novi rast cena od 20 odsto nije zaobišao ni meso, jer kako proizvodjači i preradjivači mesa objašnjavaju, drastično je poskupela stočna hrana zbog suše, a i sve je manja ponuda žive stoke u klanicama.

Sveže meso već je poskupelo u junu za oko 30 procenata, iako su maloprodajne marže za osnovne životne namrinice do kraja godine ograničene na 10 procenata. Pored svežeg mesa, marže su ograničene i za pšenično brašno, mleko i jogurt, ulje, šećer, slatkovodnu ribu.

Savetnik predsednika Privredne komore Srbije za poljoprivredu Vojislav Stanković mišljenja je da u "bitku sa cenama ne treba ni ulaziti, jer iz nje niko neće izaći kao pobednik", precizirajući da pre svega misli na primarne poljoprivredne proizvodjače i potrošače. "To su dve kategorije stanovništva koje će biti izuzetno oštećene", ocenio je on. Stanković je istakao i da su cene u Srbiji dostigle svoj maksimum tokom juna i jula i da su već na evropskom nivou.

"Juneće meso se u Srbiji prodaje za sedam do osam evra po kilogramu, što je cena u maloprodaji u gotovo svim zemljama u Evropskoj uniji, a svinjsko meso košta izmedju pet i šest evra po kilogramu", rekao je Stanković.

Organizacije za zaštitu potrošaca negoduju zbog poskupljenja i apeluju na Vladu Srbije da omogući gradjanima zadovoljenje potreba što se tiče bar osnovnih životnih namirnica, koje je zagarantovano i Zakonom o zaštiti potrošača, rekla je za Tanjug predsednica Centra za zaštitu potrošača Srbije (CEPS) Vera Vida .

"Na jesen nas ocekuju brojna poskupljenja koja će se negativno odraziti na ionako tezak finansijski položaj većine potrošača u Srbiji. Očekuje nas vrela jesen, a i vrela zima", upozorila je Vida.

Tanjug

31.08.2012.

SR: Upola jevtiniji dizel za poljoprivrednike

Beograd - Vlada Srbije juče je usvojila dve uredbe za pomoć poljoprivrednim proizvođačima, koje se odnose na regresiranje dizel goriva i subvencije za pomoć poljoprivrednicima.

Ministar poljoprivrede Goran Knežević kazao je na konferenciji za novinare posle sednice vlade da će poljoprivrednicima već za desetak dana, biti omogućeno da po povlašćenim uslovima nabave dizel gorivo za predstojeću jesenju setvu.

Kako je precizirao, reč je o ukupno 70 miliona litara dizel goriva koje će zemljoradnici moći da nabave po ceni koja će biti manja za 76 dinara od maloprodajne cene.

Druga uredba odnosi se na subvencionisanje ratarske i proizvodnje krompira za 2012. godinu i to sa 6.420 dinara po hektaru, naveo je Knežević precizirajući da se radi o značajnoj sumi, od ukupno 10,5 milijardi dinara.

On je objasnio da je reč o realizaciji usmenog obećanja koje je prethodni ministar dao poljoprivrednicima, a koje je aktuelna vlada stavila u zakonske okvire.

Knežević je rekao da na ovaj način vlada neće uspeti da nadoknadi kompletnu štetu poljoprivredi zbog suše, ali će im omogućiti da saniraju posledice i zasnuju novu proizvodnju.

On je podvukao da je reč o jednoj od najvećih intervencija u poljoprivredi u poslednjih 20 do 25 godina, a paket mera težak je 160 miliona evra.

Na izričito pitanje novinara našeg lista da li će Ministarstvo ostati pri ranijim uredbama da daje premije po prinosu, odnosno kilogramu za industrijske kulture ili će dati premiju po hektaru usledio je odgovor:

– Prethodno Ministarstvo poljoprivrede radilo je na pritiske, a dogovor između bivšeg ministra i poljoprivrednika koji je, na žalost, sproveden neodgovorno, usmeno, bez ijednog papira, uspeli smo da uvedemo u zakonske okvire i ispoštujemo sve procedure. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ispoštovaće dogovor postignut sa predstavnicima poljoprivrednih proizvođača i subvencije za ratarsku proizvodnju biće isplaćene po hektaru.

Prevedeno, proizvođači ne mogu da računaju na premiju po kilogramu proizvedene soje, suncokreta, šećerne repe, pšenice, kukuruza.

Prošlog četvrtka na spisku mera za prevazilaženje posledica aktuelne suše našlo se mnogo više predloga nego što je danas prošlo vladu. Zato nije jasno da li će mere biti usvojene na sledećoj sednici vlade ili pak čekaju rebalans budžeta. Kako je tada navedeno predložen je grejs period za otplatu kredita, povećanje premije za mleko, povećanje podsticaja za tov junadi i svinja, državna kupovina 200.000 tona kukuruza na tržištu, privremeno ukidanje carine i prelevmani na uvoz svih vrsta žitarica do naredne žetve, oslobađanje plaćanja naknade za odvodnjavanje i navodnjavanje za 2011. i 2012. godinu…

Savetnik u Udruženju za poljoprivredu Privredne komore Srbije Milan Prostran kaže da je dobro što će vlada regresirati kupovinu dizel goriva koje je postalo sve veća stavka u proizvodnji. Po njemu, država treba da omogući i regresiranje drugih repromaterijala za jesenju setvu poput đubriva i semena.

– Sada se treba okrenuti budućoj proizvodnji pšenice i njome bi trebalo zasejati veće površine. Ove godine će biti i dovoljno vremena za setvu, jer berba kukuruza počinje mesec dana ranije. Uslov je, istina, da bude kiše – kaže Prostran.

On smatra da će pomenutih 6.420 dinara po hektaru biti kakva-takva kompenzacija proizvođačima u ovoj sušnoj godini.

Politika

30.08.2012.

SR: Vlada danas o saniranju posledica suše

Beograd - Vlada Srbije trebalo bi da na današnjoj sednici da usvoji uredbe koje će omogućiti da se primene mere za saniranje posledica suše, potvrđeno je Tanjugu u Ministarstvu poljoprivrede.

Vlada Srbije usvojila je 23. avgusta mere za prevazilaženje posledica aktuelne suše u agraru, a poljoprivrednicima je za pomoć u saniranju posledica suše namenjeno oko 150 miliona evra.

Ministar poljoprivrede Goran Knežević izjavio je ranije ove sedmice da je to u poslednjih 20 do 25 godina najveća pojedinačna pomoć za poljoprivrednike i da je u teškim ekonomskim uslovima urađeno najviše što se moglo.

Uz podsećanje da su posledice suše bile katastrofalne i da se šteta može meriti stotinama miliona evra, Knežević je objasnio da je na ime pomoći urađeno sve što se moglo, jer je državi za normalno funkcionisanje "potrebno da se do kraja godine zaduži za 2,5 milijardi evra".

"Situacija je takva kakva jeste i vrlo je ozbiljna, a posledice suše su katastrofalne - umanjen je rod kukuruza i soje za nekih 50 odsto, a šećerne repe od 25 do 40 odsto", rekao je on.

zemlja ispucala susa nepogoda temperatura suse

Mere su podeljene u tri segmenta, koji se odnose na oslobađanje poljoprivrednika određenih finansijskih obaveza ili njihovo prolongiranje, odgovarajuću intervenciju na tržištu, stabilnost snabdevanja i cena, kao i neposrednu finansijsku pomoć poljoprivrednicima, povećanjem određenih podsticaja.

Mere obuhvataju omogućavanje dodatnog grejs perioda od godinu dana za subvencionisane kratkoročne i dugoročne agrarne kredite, tokom kog poljoprivrednici neće vraćati glavnicu, a nastaviće ugovoreno plaćanje kamate.

Registrovana poljoprivredna gazdinstva će biti oslobođena plaćanja naknade za odvodnjavanje i navodnjavanje za 2011. i 2012. godinu, a biće upućena preporuka lokalnim samoupravama da oslobode registrovana poljoprivredna gazdinstva plaćanja zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini za 2012.

Republička direkcija za robne rezerve interventno će kupiti do 200.000 tona merkantilnog kukuruza na domaćem tržištu, radi popunjavanja strateških rezervi, a privremeno će biti ukinute carine i prelevmani na uvoz svih vrsta žitarica do naredne žetve.

Dnevno će se pratiti izvoz svih vrsta žitarica i u slučaju izvoza koji bi značajno ugrozio snabdevanje domaćeg tržišta biće preduzete odgovarajuće mere.

Kada je reč o povećanju podsticaja, predviđena sredstva za tov junadi biće povećana sa postojećih 5.000 dinara po grlu na 10.000 dinara, a za tov svinja sa postojećih 500 dinara po grlu na 1.000 dinara do kraja godine.

Predviđeno je i da se postojeći iznos premije za mleko od pet dinara po litru mleka poveća na sedam dinara za treći i četvrti kvartal ove godine, kao i da se do kraja godine proširi broj korisnika podsticaja za genetsko unapređenje stočarstva ublažavanjem kriterijuma za sticanje prava na te podsticaje.

Tanjug

23.08.2012.

Danska: Porezi na hranu okrenuli kupce ka Nemačkoj

Kopenhagen - Danska je nedavno uvela porez na hranu koja goji što je nateralo kupce da sve više kupuju u prodavnicama susedne Nemačke, pokazalo je istraživanje udruženja danskih trgovačkih radnji DSK. Proizvođači se bore sa višim nametima tako što smanjuju gramažu pakovanja ne bi li zadržali istu cenu i sprečili migracije potrošača ka radnjama na granici sa Nemačkom. Iako danske vlasti nameravaju da od sledeće godine uvedu i porez na šećer, proizvođači se nadaju da će vlada odustati od te ideje. Od 1. januara u Danskoj važe viši porezi na pivo, vino, čokoladu, slatkiše, gazirana pića, led, sladoled, kafu, čaj i energetska pića. Vlada je od 1. aprila povećala porez na duvan.

EurActiv

23.08.2012.

Kina: Vinari žele istragu vina iz EU

Peking - Kinesko Udruženje proizvođača alkoholnih pića apelovalo je na domaću vladu da preispita uvoz vina iz EU. Jer, kako tvrde, subvencije Unije na ovom sektoru ugrožavaju kineske vinare. “EU obezbeđuje različite subvencije svojoj industriji vina, pa gotovo svaki vinar u Kini oseća negativne posledice toga”, tvrdi predstavnik pomenutog udruženja Vang Cuming. Prema podacima EU, u Kinu Unija izvozi vina i žestokih pića u ukupnoj vrednosti od preko milijardu evra godišnje. Pri tom, velike probleme evropskim vinarima predstavljaju krivotvorena vina, navodno proizvedena u EU. Naročito se često na kineskom tržištu pojavljuju lažna vina iz Bordoa, koja su popularna među Kinezima.

Moja farma

23.08.2012.

SR: Otpuštenim agronomima prepolovljena obećana primanja

Beograd - Agronomima u Srbiji kojima je Ministarstvo poljoprivrede proletos obezbedilo radna mesta kao savetodavcima u organizovanju proizvodnje na selu, više je nego prepolovljena ugovorena plata, pošto su dobili otkaze. To je potvrdila Ljiljana Petrović iz Gornjeg Milanovca, koja je u maju raspoređena na radno mesto u Vršac. Ona je početkom avgusta dobila otkaz a danas i platu u iznosu od 80.000 dinara. “Trebalo je da mi bude isplaćeno 180.000 jer je u ugovoru napisano da imam mesečnu platu od 40.000, nadoknadu za odvojen život i putne troškove, a od svega toga nisam dobila ni polovinu, što je nova prevara”, rekla je Petrovićeva.

Moja farma

23.08.2012.

SR: Stenlej 20-25 din/kg

Levač - Voćari Levča počeli su berbu šljive “stenlej”, najrasprostranije sorte u ovom kraju, a prve procene su da će rod biti za 30 do 40% manji nego lane zbog mraza i suše, izjavio je juče direktor Fonda za razvoj poljoprivrede Opštine Rekovac Aleksandar Ristić. U Levču, izrazito voćarskom kraju Srbije, pod šljivom je oko 2.500 ha, a sorta “stenlej” zauzima 800 ha i sve više potiskuje staru sortu “požegaču”. Hladnjače “stenlej” otkupljuju po 20 din/kg, a “rukobranice” sortirane po gajbama po 25 din/kg, dodao je Ristić. Voćari Levča su uspešno obavili berbu ranih sorti: “lepotice” i “čačanske rane”, čiji je rod gotovo u celosti izvezen, najviše u Rusku Federaciju.

Moja farma

23.08.2012.

SR: Paori: Hitno ograničiti marže na repromaterijal

Crepaja - Predsednik udruženja poljoprivrednika “Paor” iz Crepaje Miroslav Grubanov apelovao je juče na državu da ograniči marže na repromaterijal u poljoprivredi na 10%. “Država bi mogla da se angažuje i dovede marže u red barem na period od godinu dana, dok se štete od suše ne saniraju. Jer ako je mogla da ograniči marže za hleb, mleko i meso, mislim da može i na repromaterijal”, rekao je Grubanov. Kao najočitiji primer naveo je veštačko đubrivo “urea”, koja je tokom 2011. na svetskim berzama poskupela za oko 20%, dok joj je u Srbiji cena uvećana za 50%. “Prosek marži u Srbiji je 23%, a marže na repromaterijal u poljoprivredi idu i do 50%. U EU je prosek tih marži oko četiri odsto, što znači da se trgovci u Srbiji ne bave trgovinom nego zelenašenjem”, ocenio je Grubanov.

Moja farma

23.08.2012.

Rusija: Bez zabrane izvoza žitarica

Moskva - Ruski ministar poljoprivrede Nikolaj Fjodorov odbacio je mogućnost da Rusija uvede zabranu izvoza žitarica, pošto je strahovanje od takve zabrane već doprinelo skoku svetskih cena žitarica usled suše u žitorodnim područjima SAD i Crnog mora. “Svi instrumenti su na stolu, sem embarga koji bi mogao doneti više štete nego koristi”, rekao je Fjodorov za agenciju Rojters, nakon što je premijer Rusije Dmitrij Medvedev održao sastanak sa poljoprivrednim zvaničnicima u Rostovu na Donu. Prodaja žitarica iz državnih interventnih zaliha bi u nekim regionima mogla da bude iskorišćena za suzbijanje rasta cena žitarica zbog podbačaja žetve, rekao je Fjodorov.

Moja farma

23.08.2012.

Hrvatska: Seljaci traže 67 miliona evra zbog suše

Zagreb - Hrvatski seljački savez zatražio od države da seljacima zbogsuše isplati 500 miliona kuna (67 miliona evra) kao intervenciju na tržištu. Članovi HSS-a istakli su da je “intervencija na tržištu” uobičajena u zemljama Evropske unije u situacijama poput suše. Oni su zatražili i potpuno oslobađanje od plaćanja zakupa za poljoprivredno zemljište u 2012., kao i repogramiranje kredita novcem Hrvatske banke za obnovu i razvoj, prenosi HRT. HSS od Vlade Hrvatske traži i da smanji PDV na hranu, ali i da ministar poljoprivrede Tihomir Jakovina ispuni obećanje i da vlada već do 15. januara 2013. seljacima isplati pomoć od 268 miliona evra u vrednosnim pismima ili vaučerima.

Moja farma

23.08.2012.

SR: Berba grožđa poranila, očekuje se dobar kvalitet vina

Novi Sad - Berba grožđa na pojedinim plantažama u Srbiji počela je, zbog suše, ranije nego obično, očekuje se nešto manji prinos vinove loze, ali dobar kvalitet vina. Berba vinskih sorti grožđa na Fruškoj gori počela je znatno ranije, a očekuju se nešto manji prinosi, izjavila je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Nada Korać. Berba grožđa za potrebe proizvodnje penušavih vina na plantažama kruševačkog “Rubina”, najvećeg prerađivača u centralnom delu Srbije, počela je 15. avgusta, rekao je tehnički direktor te vinske kuće Dejan Debeljaković. Berba grožđa ove godine ranije će početi i u aleksandrovačkoj Župi, kraju koji je poznat po zasadima vinograda na oko 3.500 ha.

Moja farma

21.08.2012.

Hrvatska: Hit aplikacija za stočare

Osjek - Hrvatski softverski stručnjaci napravili su veoma uspešnu aplikaciju “Farmeron”, softver namenjen analiziranju proizvodnje na farmama. Ovaj “Fejsbuk za krave”, kako ga još nazivaju, prošle nedelje je osigurao investiciju od 1,4 miliona dolara namenjenu daljem razvoju tog proizvoda. On je namenjen svima koji se bave mlečnim ili tovnim stočarstvom, a zainteresovani su za napredak poslovanja. Farmeron je proizvod koji koriste stotine farmi u više od 14 zemalja, a taj broj stalno raste. Dolazi iz Osjeka, a nastao je kao ideja Matije Kopića, koji je napravio softverski alat s kojim je na porodičnoj farmi želeo srezati trošak praćenja proizvodnje mleka.

Blic.rs

15.08.2012.

SR: I dalje bez pijace "Moj salaš"

Novi Sad - U četvrtak 16. avgusta 2012. godine trebalo je da Pijaca „Moj salaš“ nastavi sa radom nakon letnje pauze i poznatih događaja od 19. jula kada je Komunalna inspekcija onemogućila rad Pijace. Na zahtev Uprave za komunalne poslove Zelena mreža je podnela sva dokumenta tražena od iste uprave.

Do 15. avgusta Uprava za komunalne poslove nije donela Rešenje(dozvolu) o zauzeću javnog prostora. Na taj način nije data dozvola da Pijaca „Moj salaš“ nastavi sa radom.

Zelena mreža Vojvodine smatra da je velika sramota za Grad Novi Sad da prećutno dozvoli da gradom upravljaju službe koje štite lične intrese a ne interese svojih građana i poljoprivrednih proizvođača (koje inače drugim programima podržavaju).

Proizvođači okupljeni oko Zelene mreže Vojvodine imaju u ovom momentu poljoprivredne proizvode iz organske proizvodnje koje treba da plasiraju potrošačima Novog Sada. Ekonomska situacija u zemlji je teška i svako ukidanje mogućnosti plasmana poljoprivrednih proizvoda malih proizvođača, šamar je građanima Srbije. To je šamar i potrošačima Novog Sada među kojima je najveći broj mladih ljudi sa malom decom i bolesnika kojima je onemogućeno elementarno pravo pristupa hrani koju žele i moraju da kupe.

Lidija Figurovski, ZMV

15.08.2012.

SVET: Kupovinom žitarica sačuvati kapital

Vašington - Sirovine tokom svih pet godina krize bile su najbolja zaštitna aktiva, međutim, usporavanja kineske ekonomije poslednjih meseci ugrožavaju njihovu privlačnost. Istovremeno, investicije u poljoprivredne proizvode postaju sve unosnije. Najprofitabilnija aktiva je postao kukuruz, čija je cena skočila za 150 odsto, a ovakvi rezultati posledica su prirodnih kataklizmi, kao i korišćenja kukuruza u proizvodnji etanola u SAD-u, upozoravaju stručnjaci. Na drugom i trećem mestu po prinosima su ulaganja u zlato i srebro, pa tek onda u naftu marke “brent”, čije su cene naglo padale, da bi zatim isto tako rasle, ističe ekonomista Džim Raida iz Deutsche banke.

SEEbiz

15.08.2012.

Italija: Vinske boce sa Hitlerovim likom

Gard - Advokat iz Filadelfije Majkl Hirš bio je šokiran kada je u italijanskom gradu Gardu u jednom supermarketu ugledao vinske boce sa etiketom na kojoj je slika Adolfa Hitlera. Hirš se požalio radniku.”On mi je rekao da je to deo istorije kao Musolini ili Če Gevara. Spustio sam flašu na raf i izašao iz prodavnice”, ispričao je Hirš. Na jednoj etiketi je slika Hitlera sa podignutom rukom u znak nacističkog pozdrava, na drugoj piše “Majn kampf”, a na trećoj - “Jedan narod, jedna imperija, jedan vođa”. Italijanski ministar za međunarodnu saradnju Andrea Rikardi kaže da takve etikete “vređaju uspomenu na milione ljudi i kompromituju sliku Italije u svetu”.

Srna

15.08.2012.

SR: Poskupljenje mesa smanjiće potrošnju za četvrtinu

Beograd - Srbija je među zemljama sa najmanjom potrošnjom mesa, a poskupljenje od 20% koje se najavljuje imalo bi za posledicu smanjenje potrošnje i kupovine te životne namirnice za četvrtinu, upozorio je predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević. ”Najava poskupljenja mesa za 20% je nerealna i neopravdana, jer će u narednom periodu biti veća ponuda, što će povećanje cena dovesti u pitanje”, rekao je Bogosavljević. Proizvođači i prerađivači mesa ranije su rekli da će povećanje cena stočne hrane, koje će dodatno “podgrejati” i ovogodišnja suša, neminovno prouzrokovati poskupljenje mesa u Srbiji najmanje 20%, iako je već u junu poskupelo blizu 30%.

Blic

15.08.2012.

SR: Proizvođači stočne hrane traže zabranu izvoza žitarica

Beograd - Proizvođači hrane za životinje zatražili su da se zabrani izvoz žitarica, uz obrazloženje da u svetu, pa ni kod nas, zbog suše nema dovoljno sirovina za proizvodnju stočne hrane, pa će u suprotnom doći do pokolja stočnog fonda, saopšteno je danas iz Privredne komore Srbije (PKS).

Zbog posledica suše i prepolovljenog roda svih poljoprivrednih kultura, pre svega, sirovina za proizvodnju hrane za životinje, predlažemo Vladi Srbije da hitno donese odluku o zabrani izvoza žitarica, zaključeno je na sastanku Grupacije proizvođača hrane za životinje Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu PKS.

Zabrana, kako se ističe, pre svega, treba da se odnosi na kukuruz, soju, suncokret, ali i na pšenicu.

Pored toga, potrebno je da PDV u ovoj delatnosti bude na nivou od osam odsto, kako bi se bar donekle ova oblast uskladila sa realnim stanjem na tržištu.

Na taj način se pomažu i farmeri, pa se stabilizuje stočarska proizvodnja, koja je dovedena na rub propasti, ističe se u saopštenju.

Proizvođači hrane za životinje su istakli da posle liberalizacije svih proizvoda sa EU od 2014. Godine stočarstvo dolazi u još težu situaciju, a kako bi objasnili težinu problema, zatražili su i hitan sastanak sa ministrom poljoprivrede u Vladi Srbije Goranom Kneževićem.

021

13.08.2012.

Hrvatska: Bez odštete zbog suše

Zagreb - Ministarstvo poljoprivrede Hrvatske potvrdilo da nema novca za odštetu poljoprivrednicima zbog ekstremnih vrućina. “Finansijskih sredstava neće biti, ali Ministarstvo analizira druge modele pomoći”, izjavila je Snježana Španjol, zamenica ministra poljoprivrede. Od posledica dugotrajne suše stradali su najviše kukuruz, soja i šećerna repa, ali štete imaju i uzgajivači voća i povrća. Stoga bi poljoprivredni proizvodi na jesen mogli da poskupe i za više od 10%. A već sada na hranu odlazi gotovo pola ukupnih troškova prosečnog hrvatskog domaćinstva. Čelni ljudi slavonskih županija ističu da se bez navodnjavanja više ne može ni razmišljati o bilo kakvoj proizvodnji.

Moja farma

13.08.2012.

SR: Bugarin: Hitno doneti strategiju u poljoprivredi Srbije

Novi Sad - Osim usvajanja strategije u poljoprivredi, bez koje je Srbija već dve godine, potrebno je što pre promeniti i zakon o poljoprivrednom zemljištu, kaže sekretar Udruženja poljoprivrede u PKV Đorđe Bugarin. - Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju sa EU Srbija se obavezala da će, nakon četiri godine od početka njegove primene, omogućiti da

i stranci postanu vlasnici poljoprivrednog zemljišta, pod istim uslovima kao i građani Srbije. Zato treba promeniti Zakon o poljoprivrednom zemljištu - kaže Bugarin. U toj oblasti, smatra on, trebalo bi napraviti rešenje koje će destimulisati strance da kupuju zemljište u Srbiji, a favorizovati one koji se bave poljoprivredom.

Moja farma

10.08.2012.

SR: Suncokret podbacio 20%

Zrenjanin - U Banatu je, zbog vrućina koje su ubrzale vegetaciju, žetva suncokreta počela desetak dana ranije. Od svih ratarskih kultura u Banatu, suncokret je najbolje podneo ovogodišnju sušu, pa je po prvim procenama ratara, rod zbog nedostatka vlage manji za oko 20 odsto, što se u ovakvim okolnostima može smatrati zadovoljavajućim. U ovom trenutku, u Fabrici ulja Banat u Novoj Crnji ne znaju kolika će biti otkupna cena suncokreta. Praksa je da se cena određuje prema ceni na berzama država u okruženju. Ratari se nadaju da bi ta cena mogla biti od 45 do 50 dinara za kilogram suncokreta, što bi već sada moglo uticati na povećanje cene jestivog ulja.

Moja farma

09.08.2012.

SVET: Rezerve podzemnih voda previše su iscrpljene!

Ontario - Gotovo četvrtina stanovnika sveta, 1,7 milijardi ljudi, živi u područjima u kojiima su rezerve podzemnih voda previše iscrpljene, prema istraživanju objavljenom u časopisu Nature.

Među državama koje su naročito ugrožene navode se Sjedinjene Države, Indija, Kina, Pakistan, Iran, Saudijska Arabija i Meksiko, rekao je kanadski naučnik Tom Glison, jedan od autora istraživanja.

Danas.hr

09.08.2012.

Hrvatska: Uprkos suši znatan izvoz kukuruza

Zagreb - Uprkos suši i prepolovljenom rodu kukuruza Hrvatska ga obilato izvozi. Ove godine Hrvati su izvezli 171,5 hiljada tona kukuruza, za šta je Agencija za plaćanja u poljoprivredi izdala 110 izvoznih dozvola. Prema podacima Državnog zavoda za statistiku, lane je u Hrvatskoj proizvedeno 1,7 miliona tona kukuruza, tako da ovogodišnji izvoz čini desetinu lanjskog roda. U Slavoniji je gubitak na merkantilnom kukuruzu procenjen na 50 posto. Upravnik odseka za poljoprivredu Hrvatske gospodarske komore Osijek, Ernest Nad, rekao je da su još lošiji rezultati na semenskom kukuruzu. Uz to kukuruz je ove godine zasejan na manje od lanjskih 310 hiljada hektara.

Predsednik Hrvatske gospodarske komore Matija Brlošić, kaže da država treba da pokrene mehanizme regulacije tržišta.

“Država treba da odluči, hoće li zarađivati na izvozu kukuruza ili stabilizovati domaće stočarstvo i proizvodnju mesa u kojoj je kukuruz glavna stočna hrana”, poručio je Brlošić.

AgroKlub

09.08.2012.

SR: Divlje svinje pustoše letinu

Beograd - Još jedno selo u okolini Beograda našlo se “na meti” divljih svinja. Posle Ostružnice, Umke, Velike i Male Moštanice, životinje su se nameračile na letinu meštana sela Koraćica podno Kosmaja. Oko 20 domaćinstava je oštećeno, što dodatno umanjuje ovogodišnji prinos kukuruza, jer je i suša dosta “pomogla” da se on smanji. Meštani opisuju ovo kao pravu najezdu divljih svinja, ali i ističu da kod nadležnih ne samo da nisu naišli na pomoć, već, kako tvrde, na podsmeh. - Rugaju nam se, kažu, ogradite njive. Kako? Divljim svinjama je najmanji problem da ogradu poruše - ozlojeđen je jedan od meštana, Dragoslav Živić.

Moja farma

09.08.2012.

SR: Upravni sud poništio zabranu spajanja Sunoka i Helenika

Novi Sad - Upravni sud ukinuo je odluku Komisije za zaštitu konkurencije kojim se poništava rešenje o zabrani tržišne koncentracije preduzeću “Sunoko” kroz kupovinu grčke kompanije za proizvodnju šećera “Helenik šugar industri”, potvrđeno je juče u kompaniji “MK Group”. Tim povodom oglasila se i Komisija za zaštitu konkurencije koja smatra da je Upravi sud napravio propust kada je poništio odluku o zabrani spajanje ovih šećerana. U saopštenju Komisije navodi se da je Odeljenje Upravnog suda u Novom Sadu 8. juna poništilo tu odluku bez javne rasprave, iako je propisima određeno da “u upravnom sporu sud rešava na osnovu činjenica na održanoj usmenoj javnoj raspravi”.

Moja farma

07.08.2012.

SR: Kompromis - nakon revizije deo asistenata savetodavaca se vraća na posao

Beograd - Ministarstvo poljoprivrede će nastaviti projekat "Stručno znanje za vaše imanje" nakon analize dosadašnjeg rada asistenata savetodavaca. To je dogovoreno nakon protesta više stotina otpuštenih agronoma ispred Vlade Srbije.

Asistenti savetodavaca, bezmalo njih 1700 u petak je dobilo sms poruku kojom su obavešteni o prestanku radnog odnosa. Spontano su se organizovali, i više stotina njih je u 9 časova počelo protest ispred Vlade Srbije. U 10 časova ih je primio Ministar Goran Knežević. Nakon dva časa razgovora dogovoreno je da projekat "Stručno znanje za vaše imanje" bude nastavljen. Jedna od organizatorki protesta Branislava Ilić kaže da je kompromis napravljen sa obe strane.

"Program će biti nastavljen uz reviziju u kojoj će da učestvuju asistenti savetodavci i nadležni iz Ministarstva poljoprivrede. ŠNa posao neće moći da se vrati svih 1658 asistenata savetodavaca. Smatramo da je društvani interes važniji od ličnog", istakla je Ilićeva.

Ona je rekla da je dogovoreno da se u najskorije vreme asistentima savetodavcima isplate sva dugovanja na osnovu programa

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

06.08.2012.

Mađarska: Orban žestoko kritikovao EU

Budimpešta - Mađarski premijer Viktor Orban žestoko je kritikovao Evropsku Uniju zbog činjenice da nisu uspeli rešiti aktualnu ekonomsku krizu. Kritike dolaze samo dan nakon što je Orban pozvao na stvaranje "novog ekonomskog modela".

"Brisel je glavna prepreka u pronalaženju načina da se reše ekonomski problemi", istakao je mađarski premijer.

"Brisel troši nedelje definišući veličinu kaveza za kokoši, forsiraju poljoprivrednike da ugrađuju igračke u štale, brinu se za duše gusaka. To su evropska pitanja dok stotine hiljada stanovnika gube posao, gledajući kako njihovi financijski sistemi propadaju i osećaju kako postaje sve teže i teže preživeti. Nema "evropskog recepta" za rešavanje dužničke krize", rekao je Orban.

Večernji list

06.08.2012.

Ješić: U Vojvodini šteta od suše milijardu evra

Subotica - Vojvođanski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić izjavio je danas da se šteta od suše u pokrajini procenjuju na oko milijardu evra.

Ješić je rekao da je do sada 25 opština dostavilo pokrajinskoj vladi procenu štete koja iznosi 64 milijarde dinara. - Na osnovu toga moguće je proceniti da će ukupna šteta od suše biti oko milijardu evra na teritoriji svih 45 vojvođanskih opština i gradova - naveo je Ješić.

On je ponovio stav Vlade Vojvodine da Republika Srbija mora da proglasi stanje elementarne nepogode zbog suše, da bi bar delimično bila nadoknađena šteta poljoprivrednim proizvođačima. - Šteta u Srbiji i šteta u Vojvodini su nemerljive. I prinosi u Srbiji i prinosi u Vojvodini su nemerljivo u korist pokrajine. Vlada Srbije treba da pomogne poljoprivrednicima tako što će omogućiti regresiranje jesenje setve - semena, veštačkog đubriva i goriva - rekao je Ješić.

Podsetio je da je Vlada Vojvodine već preduzela mere iz svoje nadležnosti da bi pomogla poljoprivrednicima koji su pogođeni sušom. Naveo je da je pokrajina reprogramila kredite Fonda za razvoj poljoprivrede i Fonda za razvoj, prolongirala je plaćanje naknade za uređenje voda za dve godine, a u rebalansu budžeta biće izdvojeno više novca za osiguranje poljoprivrednih proizvoda. - I Vlada Srbije i Vlada Vojvodine treba da insistiraju na tome da sva poljoprivredna gazdinstva budu osigurana i da to bude uslov za dobijanje bilo kakvih subvencija - ukazao je Ješić.

On je dodao je je da je cena osiguranja 35 do 50 evra po hektaru, sa potpunim reosiguranjem za sušu što bi automatski sprečilo probleme poput ovogodišnjeg.

021

06.08.2012.

SR: Što ne skine suša, pokradoše lopovi

Kikinda - Suša je i u kikindskoj opštini poljoprivrednicima nanela velike štete, a ono što je na njivama preostalo raznose lopovi. Poljočuvarska služba nemoćna je da sve zaštiti, a poljoprivrednici kažu da ni noćne straže ni psi čuvari ne mogu da zaustave štetočine od kojih nema leka. Srbinko Grujić, zamenik komandira policije u PU Kikinda, objašnjava da “policija evidentira sve prijave građana i poljočuvarske službe i podnosi krivične prijave Javnom tužilaštvu za sve krađe vrednosti iznad 15.000 dinara”. Činjenica da se krađa do 15.000 dinara kažnjava samo prekršajnom prijavom, kao da ohrabruje lopove i zato su poljoprivrednici jednoglasni da se u tom delu zakon mora menjati.

RTS

06.08.2012.

SR: Poziv kandidatima za učešće u popisu poljoprivrede

Beograd - Republički zavod za statistiku objavio je javni poziv za kandidate za popisivače u predstojećem popisu poljoprivrede, koji će biti obavljen od 1. oktobra do 15. decembra. Prijave za popisivače su od 10. do 14. avgusta, a zainteresovani mogu da se obaveste o sadržini poziva na internet strani www.stat.gov.rs. Kandidati treba da imaju državljanstvo Srbije, najmanje 18 godina starosti i srednje obrazovanje, da stanuju na teritoriji opštine za koju se prijavljuje, kao i da protiv njih nije pokrenuta istraga, niti podignuta optužnica. RZS će sprovesti posle više od pola veka popis poljoprivrede kojim će biti obuhvaćena sva poljoprivredna gazdinstva na teritoriji Srbije.

Moja farma

06.08.2012.

SR: Protest otpuštenih asistenata savetodavaca

Beograd - Ministarstvo poljoprivrede je prekinulo program "Stručno znanje za vaše imanje", koje je pokrenuo bivši ministar poljoprivrede Dušan Petrović-. Gašenjem programa 1.658 asistenata savetodavaca ostalo je bez posla. Oni su najavili protest ispred Vlade Srbije za utorak 7. avgust u 9h. Pre toga, ministar poljoprivrede Goran Knežević potvrdio je da je potpisao otkaze, a kao razlog razlog je naveo veliki manjak u budžetu Srbije. On je rekao da je angažovanim savetnicima i asistentima nisu plaćene ni zarade iz prethodnog perioda u visini od preko 200 miliona dinara. “Ne možemo podržati megalomanski projekat bivše vlade i ministra”, rekao je Knežević i ocenio da nije ni bilo iskrene namere da se ti ljudi prime u radni odnos. On je tu tvrdnju potkrepio i činjenicom da su savetnici i asistenti bili angažovani za obavljanje privremenih i povremenih poslova.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

03.08.2012.

Austrija: Grad izazvao ogromne štete u poljoprivredi

Beč - Grad je ove godine izazvao ogromne štete u poljoprivredi širom Austrije, koje se procenjuju na oko 120 miliona evra. Gotovo svakog drugog dana u julu padao je grad, koji je naneo ogromne štete poljoprivrednicima, koji su već bili suočeni sa problemima zbog hladnih temperatura u maju, sušom, pa i poplavama. Do 31. jula je osiguranje protiv grada primilo više od 25.000 zahteva za odštetu, duplo više nego u istom periodu prošle godine. Ovo je najveći broj zahteva koji je ova ustanova ikada primila. Više od 300.000 hektara obradive zemlje je do sada bilo pogođeno ekstremnim vremenskim prilikama. To je jedna četvrtina ukupne obradive zemlje u Austriji.

Moja farma

03.08.2012.

SR: Čačanska lepotica u Rusiji

Arilje - Kiša koja je u drugoj polovini jula pala u kraljevačkim selima spasla je ovogodišnji rod čačanske lepotice i ostalih sorti šljiva. Sve šljive otići će na rusko tržište, a voćari ne moraju da brinu ni o plasmanu ostalih vrsta voća, jer je već ugovorena prodaja celokupnog roda. “Prezadovoljni smo. Iako je suša uzela danak, na dva hektara rodilo nam je dvadeset tona prvoklasne šljive”, kaže Tanja Piljojčić iz Vrdila. Prema njenim rečima, cena od 35 din/kg je sasvim zadovoljavajuća, otkup korektan, a isplata redovna. Plasman u Rusiju, uz dobar kvalitet, garantovan je na duži rok zbog čega se i površina voćnjaka u kraljevačkom kraju iz godine u godinu povećava.

Moja farma

03.08.2012.

SR: Postignut dogovor o ceni malina

Arilje - Predsednik Udruženja proizvođača malina “Vilamet” Dragan Bogdanović izjavio je juče da je sa hladnjačama postignut dogovor da se maline otkupljene do 15. jula plaćaju 146 dinara po kilogramu, a potom 166 dinara. “Nismo baš zadovoljni tim cenama jer je najveća količina malina predata do 15. jula i u proseku otkupna cena biće oko 150 dinara, ali da kažemo dobro je”, rekao je Bogdanović agenciji Beta. On je podsetio da su malinari tražili da otkupna cena bude 1,43 evra po kilogramu. Prema njegovim rečima ovogodišnji rod malina je zbog duge i hladne zime, prolećnih mrazeva i vlažnog vremena manji je za 50 do 70 odsto nego prošle godine kada je rod bio oko 70.000 tona.

Moja farma

02.08.2012.

BBC: Za 20 godina ješćemo insekte i alge

London - Cene hrane u svetu rastu, raste i broj stanovnika na Zemlji i ekološka svest i samo je pitanje vremena kada će organizacije, među kojima i Ujedinjene nacije, postaviti pitanje kako ćemo se hraniti u budućnosti, piše BBC. Prema predviđanjima, cena mesa će imati ogroman uticaj na promene u režimu ishrane u Velikoj Britaniji. Meso bi, procenjuje se, moglo biti svrstano u luksuz u narednih pet do sedam godina. Insekti bi tako mogli postati deo našeg svakodnevnog jelovnika. Insekti pružaju više nutritivnih vrednosti od običnog mesa i veliki su izvor proteina. I alge bi se u prehrambenim namirnicama mogle naći a da ljudi to i ne osete.

Moja farma

02.08.2012.

SAD: Suša diže cene

Vašington - Duga suša u SAD, najgora od 1934. godine, koja je pogodila 31 američku državu, vidno će se odraziti na kućne budžete Amerikanaca i onih kojima izvoze hranu. Američko ministarstvo poljoprivrede saopštava da će cene hrane 2013. da porastu za tri do četiri procenta, što je više od dosad uobičajenih 2,8 odsto godišnje. ”U 2013. se, zbog suše, suočavamo sa inflacijom cena hrane koja će biti viša od normalne. Potrošači će to sigurno da osete”, kaže zvaničnik ministarstva Ričard Volpi. Trgovci upozoravaju da bi ova situacija mogla da utiče i na druge zemlje, jer se američki izvoz značajno povećao poslednjih par decenija. Sada bi taj izvoz mogao da bude redukovan.

Moja farma

02.08.2012.

SR: Prvo sertifikovano povrće - futoški kupus

Futog - Futoški kupus će biti prvo srpsko povrće sa sertifikovanim geografskim poreklom. Još 2008. zaštićen je oznakom geografskog porekla u Zavodu za intelektualnu svojinu. A posle četiri godine, pripreme, usklađivanja propisa i akreditacija sve je spremno da se od jeseni na tržištu pojavi sa novim markicama, garancijom kvaliteta i autentičnosti. Autohtona sorta ”Futoški kupus” razlikuje se i izgledom i ukusom, pa i hranjivim svojstvima, a nenadmašan je, kažu, za sarme i ostala jela od kupusa. Od septembra, razlikovaće se i po markici koja garantuje da je proizvod autentičan. Tridesetak od 200 registrovanih gazdinstava, za sada, ušlo je u proces sertifikacije.

Moja farma

02.08.2012.

SR: Neosigurani usevi

Srbija - U poslednjoj deceniji ovo je treća izrazito sušna godina. Uprkos tome kod nas se i dalje samo četiri odsto njiva navodnjava. Manje od 10 odsto poljoprivrednika osigurava svoje useve, a od suše najređe. Zbog katastrofalnih posledica, suša je veliki rizik i za osiguravajuće kompanije, pa od 20-tak koje posluju kod nas, samo jedna nudi polisu osiguranja od suše. Osiguranje od suše češće čine poljoprivredne firme, ali i one osiguravaju samo deo useva, dovoljan da pokrije uloženo. Za sada se od suše mogu osigurati tri kulture. Osiguranje roda kukuruza, po hektaru košta 5.000 dinara, soje 4.000, a za šećernu repu treba izdvijiti 7.000 dinara.

RTS

02.08.2012.

Rusija: Rod žitarica zbog suše manji za 14 miliona tona

Moskva - Rod žitarica u Rusiji mogao bi ove godine opasti na 75 do 80 miliona tona, kao posledica velike suše, izjavio je danas u Moskvi ruski ministar poljoprivrede Nikolaj Fjodorov.

Suša će umanjiti rod za približno 14 miliona tona, rekao je ministar Fjodorov na savetovanju o toku žetve sa premijerom Rusije Dmitrijem Medvedevom. Rusija je tokom 2011. požnjela 94,2 miliona tona žitarica, objavljeno je na internet strani Vesti.ru. Ove godine, međutim, ne treba očekivati nestašicu žitarica, rekao je premijer Medvedev i dodao da će "Rusija, ipak, sačuvati izvestan izvozni potencijal". Medvedev je predočio da je naročito teška situacija na jugu Rusije i u nekim regionima Sibira i Povoložja. Domaća potrošnja žitarica u Rusiji iznosi oko 70 miliona tona. Prosečan prinos do sada požnjevenog roda je niži od prošlogodišnjeg i iznosi 2.300 kg) po hektaru što je za trećinu manje nego lane.

Moja farma

30.07.2012.

SR: Visoka cena kupine, ali je nema

Srbija - Kupina će ove godine u Srbiji biti najskuplje voće, jer se cena kreće od 160-200 dinara. Prema saznanju stručnjaka, rod je ispod očekivanja – svega 20-30 odsto. Plod se pojavio u zasadima, uglavnom, na donjem delu stabljike koji je bio pod snegom i nije promrzao.

Vlasnici kupine su zbunjeni, jer prošle godine njihov plod nije nikome bio potreban i za kilogram kupine izvoznici su plaćali 20-40 dinara.

Ovih dana, kada je rod mali, cena je otišla „u nebo” i svakog dana se povećava.

U Srbiji kupina je zasađena na oko 5.000 hektara, a prinos po hektaru u optimalnim uslovima može biti 6.000 kilograma.

Agroservis

28.07.2012.

SR: AP: Nova Vlada odmah da pomogne poljoprivrednike

Novi Sad - Asocijacija poljoprivrednika, čije su članice udruženja poljoprivrednika sa prostora cele Republike Srbije i iz svih oblasti poljoprivredne proizvodnje (stočarstvo, voćarstvo i

vinogradarstvo, povrtarstvo i ratarstvo), se obratila predsedniku Vlade, ministru poljoprivrede, kao i ministru finansija i privrede zahtevom za sprovođenje postupka proglašavanja stanja elementarne nepogode - suše.

S obzirom da je u ovom kriznom momentu poljoprivrednim proizvođacima neophodna podrška države, očekujemo hitan prijem predstavnika Asocijacije od strane nadležnih i sprovođenje sledećih mera kojima bi se ublažile posledice suše:

1. Rebalansom drzavnog bužeta duplirati bužet za poljoprivredu odnosno povećati ga na 5% kao što je i obećano.

2. Hitna isplata svih subvencija po uredbama koje su na snazi i po uredbama koje je potrebno uskladiti sa nastalom situacijom (premija za mleko, umatičena stada i jata, regresirano dizel gorivo, i dr.).

3. Robne rezerve staviti u funkciju, a njihove zalihe kukuruza i soje staviti na raspolaganje poljoprivrednim proizvođačima mesa, mleka, jaja, itd.

4. Odlaganje vraćanja svih poljoprivrednih kredita subvencionisanih od strane drzave na godinu dana bez zaračunate kamate, uz zalaganje za odlaganje vraćanja komercijalnih kredita, kojima su se u prethodnom periodu poljoprivrednici zadužili kod banaka.

5. Otpis plaćanja naknade za 2012. godinu za odvodnjavanje.

6. Umanjenje plaćanja zakupa državnog poljoprivrednog zemljista u visini utvrđene stete od suše na području opštine, a plaćanje razlike od umanjene vrednosti odložiti za godinu dana.

7. Kategoricno se protivimo donosenju odluke o bilo kakvom vidu zabrane izvoza ili uvoza zitarica.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

17.07.2012.

EU: Ne možete diktirati ljudima što da jedu

Strazbur - Naime, Evropski sud pravde je doneo presudu u slučaju u kojem je francuski industrijski proizvođač sjemena Graines Baumax tužio spontano nastalu mrežu poljoprivrednika Kokopelli, koja među svojim članovima razmjenjuje semenje raznih vrsta plodova. Sud je presudio da članovi te mreže smeju koristiti seme starih sorti voća i povrća.

Mreža poljoprivrednika Kokopelli raspolaže semenom više od 460 vrsta biljaka - ali koje nisu nigde upisane kao službeno priznate i dopuštene vrste. Koncern Graines Baumax je zato zadrugu tužio zbog nedopuštene tržišne utakmice za 50.000 evra i tražio zabranu poslovanja za tu mrežu poljoprivrednika.

Smernice Europske unije načelno zabranjuju seljacima da sami proizvode seme od starih vrsta biljaka i da ih prodaju drugima, ako te vrste nisu službeno priznate i upisane u katalog vrsta, tvrdio je industrijski proizvođač. No, Evropski sud pravde je konačno odlučio kako citirana smernica EU zapravo ne sprečava seljake da ipak uzgajaju šta hoće. Naime, mnoge od tih vrsta voća i povrća su seljaci već generacijama uzgajali na svojim zemljištima i prodavali plodove na tržnicama, makar se niko nikad nije potrudio pokrenuti skup i zahtjevan postupak službenog priznavanja i upisa u katalog.

Težak udarac za svjetske koncerne

Ova presuda predstavlja težak udarac za svetske koncerne poput Bayer Cropa, Monsanta, Duponta ili Syngente, koji sistemski teže kontrolisati baš sve što se seje, uzgaja i što mi, na kraju, jedemo. Ti svetski koncerni već nadziru 67 posto svetskog tržišta semena i čine sve što mogu da i nad "običnim" plodovima steknu pravo intelektualnog vlasništva.

Plan tih koncerna je jednostavan: prigrabiti što je više moguće raznih sorti žitarica, voća i povrća, kako bi poljoprivrednici bili zavisni o njihovim proizvodima. Vlasništvom nad semenjem mogu prisiliti seljake da, kad kupe seme, kupuju i njihovo đubrivo, pesticide i herbicide.

Danas.hr

17.07.2012.

SR: Moguća zabrana izvoza pšenice i kukuruza

Novi Sad - Na to da je na njivama dogorelo do nokata i da su nepovoljne vremenske prilike dovele do šteta na poljoprivrednim proizvodima, koje ćemo na kraju možda vagati i milijardama evra, ukazuju i sve glasnija razmišljanja o donošenju zabrane izvoza pojedinih kultura. Kako je sada najgora situacija s kukuruzom, ovih dana se kao veoma moguća opcija pominje spuštanje rampe za žito. Zagovornici te mere ukazuju na to da bi, ako to ne uradi tehnička vlada, prvi potez nove vlade morao da bude uvođenje zabarane za izvoz pšenice i kukuruza barem do kraja godine, dok se konsoliduju redovi i uvidi kakva nam je zapravo letina. Po njima, ta mera je prosto neophodna za stabilizaciju cena na domaćem tržištu jer se, s obzirom na umanjen rod, očekuju značajnija poskupljenja namirnica, a potrebno je i da se spreči nekontrolisan izvoz žita dok se ne uvidi kakvi su nam bilansi i kako smo prošli s letinom.

– Mnogo je priča o zabrani, ali donošenje takve odluke je komplikovano jer bi mišljenje trebalo da usaglasi određen broj ministarstava pa onda da takav predlog podnesu vladi. Stoga nije realno očekivati mere zabrane barem s tehničkom vladom, već tek kada nova vlada bude izabrana – izjavio je Vukosav Saković iz „Žita Srbije“.

Međutim, s druge strane, on je napomenuo da smo kao država preuzeli razne obaveze, pa bi i donošenje zabrane moralo da se sagleda u tom svetlu. Naime, potpisali smo sporazum o trgovini s EU, kao sastavni deo SSP-a, i obećali da nećemo preduzimati nikakve dodatne mere, što verovatno podrazumeva i usaglašavanje stavova naše kancelarije za pridruživanje s Briselom.– Kada se o toj meri priča, uglavnom se pominju dve robe – pšenica i kukuruz, ali će se sigurno i uljare oglasiti kada za to dođe vreme – dodaje naš sagovornik.

Elem, sada je glavni razlog koji bi do zabrane izvoza mogao dovesti – suša na njivama kukuruza. Ona je poprimila razmere katastrofe i procenjuje se da će rod biti prepolovljen, što će u tom slučaju biti na ivici naših potreba. Ipak, procena štete realnija će se moći dati iza kiše koja se najavljuje.

Ali, evidentno je da je šteta ogromna i da će gubitak na parcelama na kojima u proteklom periodu nije palo ni kapi kiše biti stopostotan. Pod pretpostavkom da će prinos biti 50 odsto manji, to je šteta na 3,5 miliona tona kukuruza. S obzirom na to da je žuto zrno po toni sada oko 200 evra, reč je o šteti od 700 miliona evra u proizvodnji kukuruza. Objektivno, šteta je blizu toga, vele stručnjaci. Ako tome dodamo i štete na soji, šećernoj repi, te one koje su mrazevi izazvali na voću i povrću, situacija je zaista ozbiljna.

S. Gluščević, Dnevnik

15.07.2012.

SR: Protest malinara

Požega - Predstavnici sedam udruženja malinara okupljenih u savez "Srpska malina" organizovali su jednočasovni protest upozorenja kraj magistrale u Prijanovićima kod Požege, zahtevajući da se ujednači otkupna cena maline od početka do kraja berbe.

Proizvođači malina navode da je predsednik Saveza samovoljno otkazao ovaj MUP-u najavljeni protest.

Malina je, naime, sa početnih 100 dinara sada, dva-tri dana pred kraj berbe, dostigla cenu od 140 do 160 dinara za "vilamet" i 150 dinara za "niker" po kilogramu, i to kada je očigledno da je ovogodišnji rod prepolovljen.

Malinari zahtevaju da se na bazi ovogodišnje manje ponude roda cena koriguje, jer su, prema njihovim tvrdnjama, troškovi proizvodnje evro i osam centi po kilogramu.

RTS

14.07.2012.

SR: Proglasiti elementarnu nepogodu zbog suše

Novi Sad - Klub 100P plus i Asocijacija "Vojvodina agrar" zatražili su da budu preduzete konkretne mere oko proglašenja elementarne nepogode izazvane dugotrajnom sušom i visokim temperaturama koje su pogubno uticale na rod poljoprivrednih kultura, pogotovo na kukuruz i soju.

"U velikom delu Vojvodine uopšte nije došlo do oplodnje kukuruza, tako da roda neće biti", navedeno je u saopštenju dva udruženja. Uzimajući ovo u obzir, kako su istakli iz Kluba 100P plus i "Vojvodina agrara", potrebno je da opštine i Vlada Vojvodine hitno zvanično utvrde stanje useva na parcelama i na osnovu toga proglase elementarnu nepogodu "koja nas je, očigledno, zadesila."

Upravnik Odeljenja za kukuruz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo "Novi Sad" dr Đorđe Jocković u sredu je izjavio da bi zbog velikih vrućina vlada u Beogradu trebalo da proglasiti sušu za elementarnu nepogodu. Jocković je istakao da bi trebalo da se izađe u susret poljoprivrednicima koji su u zakup uzeli velike površine zemlje i koji imaju velike rate za kredite, a koji zbog suše neće moći da vrate anuitete.

"Kukuruz nam se pred očima istopio. Ne samo da su izgoreli gornji listovi na biljci nego i oni kod klipa, a veliki broj biljaka je potpuno jalov zbog visokih temperatura", kazao je Jocković.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

13.07.2012.

SR: Grom ubio više od 300 ovaca na Zlatiboru

Zlatibor - U požaru koji je na Zlatiboru izazvao udar groma, u štali Poljoprivrednog kombinata izgorele su 304 ovce i pet koza. Stado je bilo vlasništvo 37 stočara iz užičkog kraja, a na Zlatiboru je bilo na uslužnoj ispaši. Vatrogasci su reagovali veoma brzo, ali nisu uspeli da spasu životinje. ”U zgradi su bile 304 ovce i pet koza, koje su stočari sa područja Čajetine, Užica, Požege i Lučana doterali kod nas na uslužnu pašu. Nijedna životinja nije preživela”, rečeno je u PK „Zlatibor“. Jezivo je juče izgledalo zgarište ovog dobra. Između popadalih i zapaljenih greda i crepova na sve strane nazirale su se lešine ugljenisanih ovaca koje nisu uspele da nađu spas od vatre.

Smedia

12.07.2012.

SR: Neustavne uredbe o maržama i hlebu?

Beograd - Unije poslodavaca Srbije podnela je Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti uredbi o ograničavanju marži na osnovne životne namirnice i cene hleba. Inicijativa je podneta juče na zahtev tri najveća udruženja malih trgovaca iz Beograda, Novog Sada i Subotice koja okupljaju više od 1.800 trgovinskih i samostalnih trgovinskih radnji. UPS navodi da su uredbe suprotne načelima Ustava Srbije, a Uredba o ograničavanju marži na osnovne životne namirnice suprotna je i Zakonu o trgovini i Zakonu o obligacionim odnosima Srbije. Ove uredbe, a posebno uredba o maržama, kako navode, u proteklih šest meseci izazvale su veliku štetu malim trgovinskim radnjama.

Moja farma

12.07.2012.

SR: Sa severa Vojvodine najavljuju skuplji hleb

Senta - Najveće i najuspešnije žitomlinsko preduzeće u Vojvodini i Srbiji AD „Žitopromet-Mlin” iz Sente do sada je preuzelo 52.000 tona pšenice, a očekivanja predsednika Upravnog odbora Predraga Đurovića su da će se do kraja ove nedelje u silosima u Senti, Novom Kneževcu i magacinima u Tornjošu i Đali uskladištiti planiranih 60.000 tona. Đurović kaže da je u odnosu na utvrđenu otkupnu cenu pšenice neminovno da će proizvođačka cena kilograma brašna biti najmanje 35 dinara, što je petinu više nego uoči žetve, te da je po svim kalkulacijama neminovno i poskupljenje hleba. AD „Žitporomet-Mlin” je utvrdio otkupnu cenu od 21,60 din/kg.

Moja farma

12.07.2012.

Meksiko: Ubijeno 2,5 miliona živine

SJudad Meksiko - Na farmama živine na zapadu Meksika u protekle tri nedelje ubijeno je 2,5 miliona ptica, u pokušaju da se zaustavi širenje

epidemije ptičjeg gripa. Prema podacima UN, virus odgovoran za ovu epidemiju ptičjeg gripa, H7N3, povremeno je izazivao bolest kod ljudi u raznim delovima sveta, ali ne prenosi se lako sa čoveka na čoveka. Zvaničnici su objavili da su obišli 148 farmi živine i da je na 31 pronađen ptičji grip, na 34 nije, dok rezultati za ostale još nisu gotovi. Od 3,4 miliona ptica pogođenih epidemijom u ponedeljak je ubijeno 2,5 miiliona u okviru mera kontrole i iskorenjivanja bolesti, poručilo je meksičko ministarstvo poljoprivrede.

Moja farma

12.07.2012.

SR: Rod šljiva prepolovljen

Blace - U Topličkom okrugu visoke temperature nepovoljno utiču na rod poljoprivrednih kultura. Voćari u opštini Blace strahuju da će rod šljiva, koje su za većinu meštana izvor prihoda, biti prepolovljen. Opština Blace, proporcionalno teritoriji, ima najveći broj stabala šljiva u Srbiji, pa je i rod tog voća veoma važan za ceo kraj. “Šljiva je u vrlo lošem stanju. List je počeo da se suši, svi stari zasadi imaju mnogo suvih grana, tako da je pitanje šta će u narednom periodu biti sa njima”, kaže Srbislav Đukić iz Međuhane. Opasnost preti i samim voćkama, odnosno stablima. Očekivanja su da će ovo biti jedna od najlošijih godina što se tiče roda šljive.

RTS

12.07.2012.

SR: Ješić: saradnja sa ministrom na dobrobit seljaka

Novi Sad - Novoizabrani pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Goran Ješić izjavio je juče da će jedan od njegovih prvih zadataka biti komunikacija sa resornim republičkim ministarstvom i pomoć vojvođanskoj poljoprivredi. ”Prvi zadatak republičkog ministra treba da bude da decentralizuje i regionalizuje poljoprivrednu proizvodnju na teritoriji Srbije jer je ona potpuno različita. U Vojvodini vam je to mercedes benz, a negde je to fića ili jugo i zato je moj zadatak komunikacija sa republičkim ministarstvom i pomoć vojvođanskoj poljoprivredi, koja je merceds benz, da bude još bolji automobil i da što više pravi profita za građane Vojvodine”, rekao je Ješić.

Moja farma

12.07.2012.

SR: Neće biti navale za prodaju pšenice državi

Beograd - Direktor Udruženja “Žita Srbije” Vukosav Saković ocenio je juče da neće biti velikog interesovanja poljoprivrednika i zadruga za prodaju pšenice državi, koja je ponudila otkupnu cenu od 23 dinara po kilogramu. “U ovom trenutku tražnja za pšenicom je dosta dobra, čak bolja od ponude. Pšenica se danas na tržištu prodaje po ceni od 23 do 23,5 dinara za kilogram, a očekuje se da će još neki dinar porasti”. Prema rečima Sakovića, Republičke robne rezerve su ove godine izašle sa realnom tržišnom cenom, za razliku od prethodnih godina, kada je cena bila za dva do tri dinara bolja od tržišne.

Moja farma

12.07.2012.

SR: Počinje otkup pšenice za Robne rezerve

Novi Sad - Otkup pšenice za državne robne rezerve počinje danas i obavljaće se preko Produktne berze u Novom Sadu. Direkcija za robne rezerve će otkupljene količine isplaćivati u roku od osam dana. Navedeno je će zbog ravnomerne teritorijalne zastupljenosti pri otkupu pšenice svaki okrug u Srbiji dobiti odgovarajuću kvotu. Republička direkcija za robne rezerve će, na osnovu jučerašnje odluke Vlade Srbije, kupiti do 100 hiljada tona pšenice ovogodišnjeg roda po ceni od 23 dinara po kilogramu. Pšenica će se kupovati od komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava i zemljoradničkih zadruga registrovanih u Agenciji za privredne registe.

Moja farma

09.07.2012.

Hrvatska: Bez rada na crno u poljoprivredi

Zagreb - Hrvatska ministarstva poljoprivrede i rada predstavila su predlog zakona kojim će nastojati da spreče nelegalna sezonska zapošljavanja u poljoprivredi. Sezonci u poljoprivredi će ubuduće raditi na osnovu knjižica i kupona, odnosno vaučera kojima će evidentirati svaki dan radnog staža radnika, koji će mu se na kraju godine upisivati u radnu knjižicu. Niko ne zna kolika je tačna “crna” brojka, ali procenjuje se da od 195.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinastava, njih 15.500 zapošljava oko 100.000 sezonskih radnika godišnje. Osim zaposlenih na puno radno vreme, sezonske poslove u poljoprivredi ne mogu da obavljaju maloletnici ili žene na porodiljskom odsustvu.

Večernji list

06.07.2012.

EU: Obavezan logo za organsku hranu

Brisel - Svi proizvođači organske hrane u EU obavezni su da od 1. jula na svoje proizvode stavljaju jedinstveni logo koji potvrđuje da je proizvod poreklom iz EU. Korišćenje logoa biće opciono za uvozne proizvode i one koji nisu pakovani u EU. Logo “Euro-list” koji simbolički predstavlja vezu Evrope i prirode, sastoji se od 13 zvezdica raspoređenih u obliku lista na zelenoj podlozi. Kuriozitet je da je autor logoa nemački student srpskog porekla Dušan Milenković. Korišćenje drugih privatnih, regionalnih i nacionalnih logoa u EU biće dozvoljeno, ali paralelno uz jedinstveni logo. Stari logo EU za organske proizvode postoji od 1990. i korišten je na dobrovoljnoj bazi.

Moja farma

06.07.2012.

SR: Subotička mlekara podigla otkupnu cenu mleka

Subotica - Posle Imleka i Mlekara Subotica povisila je otkupne cene mleka, tako da će otkupna cena za najbolju kategoriju dobavljača iznositi 36 dinara po litru. Kako je za Tanjug rekao direktor sirovinskog sektora AD Mlekara Subotica Goran Stoparić, otkupne cene mleka povećane su u rasponu od dinar do dinar i 60 para po litru, u zavisnosti od kategorije proizvođača. “Mi smo prošle godine zauzeli stav da ćemo u okviru naše kompanije usklađivati cenu sirovog mleka sa cenama u regionu, pre svega sa cenama u zemljama Evropske unije - Slovenije, Mađarske, Rumunije i Bugarske”, rekao je Stoparić. Mlekara Subotica otkupila je protekle godine 53 miliona litara sirovog mleka.

Moja farma

06.07.2012.

Škotska: Od sada i pica spada u zdravu hranu?

Glazgov - Jedan škotski nutricionista Majk Lin sa Univerziteta u Glazgovu

i njegov prijatelj, preduzetnik Doni Meklin plasirali su na tržište prvu nutricionistički uravnoteženu picu. Nutricionistički balansirane pice sadrže 30% preporučenog dnevnog kalorijskog unosa proteina, ugljenih hidrata, vitamina i minerala. Profesor Lin izjavio je da je ideja o proizvodnji zdravih pica stigla iz čiste frustracije. “Nedavno smo proučavali gotovu hranu koju proizvodi pet vodećih lanaca supermarketa u Škotskoj. Ta jela imaju soli za ceo dan, zasićenih masti za ceo dan ili više, a neke sastojake koji su neophodni organizmu uopšte i nemaju. Niko ne vodi računa o nutritivnim vrednostima”.

Moja farma

06.07.2012.

SR: Stočne farme bez odgovarajuće ventilacije

Novi Sad - Visoke temperature najviše pogađaju proizvođače svinja i živine. S druge strane, netačno je uvreženo mišljenje da goveda dobro podnose tropske vrućine. Krave su samo malo tolerantnije na temperaturne šokove, podsećaju stručnjaci. Kod nas je problem u tome što manje farme nemaju uslove za spuštanje temperature u objektima. Građene su često bez odgovarajuće ventilacije, kaže stručnjak u NS Poljoprivrednoj stanici Aleksandra Jocić. Pri ovakvim vremenskim uslovima, uspehom se može smatrati već i to da je samo zaustavljen pad proizvodnje. Prilikom izgradnje objekata na farmi mora se obratiti pažnja na ono što postaje naša realnost, a to je da su nam leta postala tropska.

Stevan Davidović, RTV

06.07.2012.

SR: Vrućine ugrožavaju rod kukuruza

Subotica - Trenutne visoke temperature ubrzale su zrenje i žetvu pšenice, ali i ozbiljno ugrožavaju rod kukuruza i ostalih kasno-jarih kultura, kaže direktor Poljoprivredne stručne službe u Subotici Damir Varga. “Prognoze po pitanju prinosa kukuruza, soje i šećerne repe nisu nimalo optimistične. Ukoliko ne bude najavljene kiše naredne nedelje prinosi će biti znatno ispod očekivanih, a na pojedinim parcelama ih uopšte neće ni biti”, rekao je Varga. On je precizirao da se ovi usevi nalaze u fazi oplodnje i nalivanja zrna, koja protiče pod veoma visokim temperaturama koje će svakako uticati na fertilnost polena i uzrokovati oplodnju koja neće biti stopostotna.

Moja farma

04.07.2012.

Italija: Selo na prodaju

Firenca - Selo Pratariča u Toskani, 40 kilometara od Firence, stavljeno je na prodaju po ceni od 2,5 milona evra na veb sajtu i-Bej. Selo koje se nalazi na nadmorskoj visini od 850 metara, ima predivan pogled na dolinu Kasentino i nenaseljeno je već 50 godina. Nekadašnji stanovnici Pratariče, koji su se bavaili uglavnom poljoprivredom i uzgajanjem ovaca, odlazili su u grad u potrazi za boljim životom, pretvorivši ga u selo fantoma. “Agencije za nekretnine godinama su bezuspešno pokušavale da prodaju selo, ali ovog puta oglas na i-Beju privukao je veliku pažnju”, izjavio je Luka Santini, gradonačelnik Stije, najbližeg okolnog grada.

Moja farma

04.07.2012.

Meksiko/Kina: Epidemija ptičijeg gripa

Meksiko/Peking - Meksička vlada proglasila je juče uzbunu na teritoriji cele zemlje zbog alarmantnog širenja virusa ptičjeg gripa, od kojeg je obolelo oko 1,7 miliona ptica. Više od polovine zaraženih ptica je uginulo ili je ubijeno, saopštilo je meksičko Ministarstvo poljoprivrede, dodajući da je širenje epidemije potvrdila Svetska organizacija Ujedinjenih nacija za hranu (FAO). Prema saopštenju kineskog ministarstva poljoprivrede, vlasti autonomne oblasti Sinđijang na severozapadu Kine uništile su više od 150.000 pilića zbog epidemije ptičjeg gripa. Kina se smatra jednom od najugroženijih zemalja ptičjim gripom jer poseduje najviše živine u svetu.

Moja farma

04.07.2012.

SR: Neiskorišćeno otpadno ulje

Beograd - U Srbiji se, prema procenama, godišnje proizvede oko 16 litara jestivog ulja po stanovniku. Nakon upotrebe prikupi se i preradi manje od jedan odsto, rečeno je juče na skupu o tretmanu otpadnih jestivih ulja u PKS. Otpadno ulje se, kako je navedeno, uglavnom izvozi u Austriju. “To je, pored ostalog, posledica manje sakupljačke mreže otpadnog jestivog ulja od kapaciteta za njegovu preradu”, rekao je na skupu savetnik za ekologiju predsednika PKS Siniša Mitrović. Prema njegovim rečima, iz Srbije se otpadno jestivo ulje i izvozi, uglavnom u Austriju gde košta oko 500 evra po toni, jer je kvalitetna sirovina za proizvodnju biodizela.

Moja farma

04.07.2012.

SR: Da domaća kapljica bude bez premca

Novi Kneževac - Udruženje proizvođača rakije „Udružene porodične destilerije Vojvodine”, sa sedištem u Novom Kneževcu, poziva sve registrovane proizvođače da se uključe u projekat osnivanja poslovnog udruženja-klastera proizođača domaćih rakija. Predsednik Udruženja Slavko Golić ističe da osnivanje klastera ima za cilj unapređenje položaja proizvođača domaćih rakija u zanatskom tipu proizvodnje i unapređenje plasmana. Projekat osnivanja klastera je podržao i delom finansira Pokrajinski sekretarijat za privredu, a podršku projektu dali su Enološka stanica Vršac, Regionalni centar za društveno-ekonomski razvoj Banat i poljoprivredna stručna služba ”Agrozavod” iz Vršca.

Dnevnik

04.07.2012.

SR: Usevi nadomak kolapsa

Beograd - U Srbiji je tokom juna palo 70 odsto kiše manje od proseka za taj mesec, što uz tropske temperature, loše utiče na gotovo sve poljoprivredne kulture ali je još rano za procenu eventualnog manjka prinosa zbog toga, saopštio je juče Republički hidrometeorološki zavod Srbije. “Jun je jedan od najkišovitijih meseci u godini, ali je od prosečnih 60 litara palo samo 30 odsto kiše, što uz desetak tropskih dana sa temperaturama višim od 30 stepeni, veoma nepovoljno utiče na sve useve”, rekla je agenciji Beta šefica odseka RHMZ za agrometeorologiju Zorica Radičević. Prema njenim rečima, najmanje kiše bilo je u južnoj i istočnoj Srbiji.

Moja farma

04.07.2012.

Crna Gora: Konferencija o kooperativama Balkanskih zemalja

Podgorica - U organizaciji Cooperatives Europe (Zadružnog saveza

Evrope), Zadružnog saveza Crne Gore i COSV (Italian Solidarity in the World) i Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja Crne Gore, a pod pokroviteljstvom Evropske unije, u Podgorici je održana Međunarodna konferencija o kooperatrivama Balkanskih zemalja.

Na Konferenciji su, pored Crne Gore, učestvovali predstavnici zadrugarstva Sloveniji, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Albanije, Turske, dok su predstavnici Zadružnog saveza Srbije bili odsutni.

O Stanju zadrugarstva i mogućnostima saradnje zadružnog sektora Srbije sa drugim Balkanskim zemljama i sa Cooperatives Europe na Konferenciji su govorili i predsednik Zadružnog pokreta prof. dr Miladin M. Ševarlić i potpredsednica prof. dr Zorka Zakić. Oni su predložili da Cooperatives Europe formira Regionalnu kacelariju za zadrugarstvo Balkanskih zemalja sa sedištem u Beogradu, kako bi imali zajednički i jedinstven pristup razvoju

zadružnog sektora privrede, koji u uslovima ekonomske krize pokazuje izuzetnu vitalnost.

Prof. dr Hans-Jurgen Schaffland iz nemačkog DGRV istakao je neophodnost da zemlje Balkana brže donose nove zakone o zadrugama, kako bi se omugilo rešavanje barem dela nagomilanih problema u tranzicionim zemljama.

Klaus Niedelander - direktor Cooperatives Europe istakao je da zadrugu treba tretirati kao preduzeće koje osnivaju zadrugari radi zadovoljavanja svojih ne samo ekonomskih, već i socijalnih i kulturnih potreba članova i lokalnih zajednica u ruralnim područjima na kojima su poljoprivredne zadruge dominantan oblik preduzetništva u većini zemalja Evrope.

Poljoprivreda.info

03.07.2012.

SR: Izgorelo preko trideset hektara pšenice

Sremska Mitrovica - Policijska uprava Sremske Mitrovice saopštila je juče da je u požaru koji je izbio u Bosutu izgorelo 16 ha pšenice i da se materijalna šteta procenjuje na oko milion dinara. Uzrok požara, koji je izbio u nedelju oko 14 sati, još se utvrđuje. Oko 15 ha pod pšenicom izgorelo je u Subotici u poslednjih nekoliko dana, a uzrok požara su varnice iz lokomotiva lokalnih vozova. Policija je upozorila građane da će pripadnici Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici i Odeljenja za vanredne situacije kažnjavati sva neodgovorna lica koja izazivanjem požara na njivama nanose veliku materijalnu štetu i potencijalno ugrožavaju svoju i tuđu bezbednost.

Moja farma

01.07.2012.

SR: Imlek povećao otkupnu cenu mleka na 36 dinara

Beograd - Kompanija Imlek povećala je cene otkupa mleka sa 34 na 36 dinara po litru. Ovim potezom, saopšteno je, kompanija Imlek je nastavila sa politikom podsticanja proizvodnje sirovog mleka kao ozbiljne sirovinske osnove. ”Zbog promene kursa i povećanja troškova primarne proizvodnje kompanija Imlek podiže cenu otkupa sirovog mleka jer želimo da ublažimo teškoće na koje farmeri zbog većih troškova nailaze“, rekla je Svetlana Glumac, CORA direktor Denjub fuds grupe. Povećanje subvencija u samom mlečnom govedarstvu ima za cilj da se farmeri podstaknu da povećaju proizvodnju sirovog mleka i time ojačaju domaću poljoprivredu.

Blic

28.06.2012.

EU: Nedovoljna kontrola organske hrane

Brisel - Mnoge članice EU ne nadgledaju na odgovarajući način proces sertifikacije organskih proizvoda. U izveštaju sudskog revizora navodi se da nacionalne vlasti imaju poteškoća u praćenju porekla organskih proizvoda koji su uvezeni. Neke zemlje čak imaju problem da prate proizvode proizvedene u svojoj zemlji. Uprkos uočenim propustima u kontroli procesa organske proizvodnje, Komisija uverava da građani mogu da budu sigurni da jabuka i govedina sa oznakom “organska” zaista to i jeste. Sertifikati za organsku hranu iz Srbije se ne priznaju u EU, pa proizvođači moraju da dobiju sertifikat od kontrolnih tela iz inostranstva. Procedura za odobravanje je u toku.

Moja farma

28.06.2012.

SR: Odgajivači ovaca i koza traže pomoć države

Vrbas - Vlasnici oko 250.000 registrovanih grla ovaca i nekoliko desetina hiljada koza u Vojvodini u dilemi su kako dalje. Hrana je poskupela, a proizvodima, ako imaju gde da ih plasiraju, cena je ostala ista. Zbog toga u Udruženju ovčara i kozara kažu da ih ne bi iznenadilo ako bi proizvođači uskoro počeli da prosipaju mleko. ”Umesto da država podstiče razvoj ovčarstva i kozarstva šalje nam signale da je ta grana poljoprivrede uopšte ne interesuje a administrativnim merama dodatno nas opterećuje, pa bi bilo najbolje da se ne meša u naš posao”, poručio je predsednik Udruženja uzgajivača ovaca i koza ”Bikara“ iz Vrbasa Vladimir Kankaraš.

Moja farma

28.06.2012.

SAD: Otpaci u mlevenoj govedini u 70 odsto supermarketa

Vašington - Samo tri države u SAD će i dalje naručivati govedinu koja možda sadrži odbačene delove mesa sterilisane amonijakom, pogrdno nazvanu „ružičasti šlajm”. Školske uprave širom SAD okrenule su leđa „ružičastom šlajmu”. U svim državama izuzev Ajove, Nebraske i Južne Dakote školske kantine neće više naručivati mleveno meso koje možda sadrži ostatke tretirane amonijakom. Ovaj proizvod od goveđih otpadaka desetak godina se dodavao mlevenom mesu, uz odobrenje federalnih agencija i tvrdnju da je bezbedan za upotrebu. U martu se međutim ogadio potrošačima kada je za njega umesto izraza „fino teksturisana goveđa krtina” upotrebljena kovanica „ružičasti šlajm”.

Moja farma

28.06.2012.

Turska: U Bosni prva od 1.000 farmi koza

Istambul - Turski privrednik poreklom iz Bosne i Hercegovine, Ajbar Uluka, najavio je da će u narednih šest mjeseci otvoriti prvu od ukupno hiljadu farmi koza u BiH. Planiranih hiljadu farmi koza biće otvoreno u narednih pet godina, a Uluka je najavio da će u jednoj godini napraviti 200 farmi, a svaka će imati po 150 koza. To je deo projekta razvoja poljoprivrede u BiH koji će doprineti otvaranju oko 7.500 radnih mesta. Otvaranje farmi će finansirati turske kompanije koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom, a kada su u pitanju ekonomski pokazatelji u vezi sa projektom, Uluka je ocenio da će celokupni projekat imati izvozni kapacitet od oko 250 miliona evra na godišnjem nivou.

Moja farma

28.06.2012.

SR: Kilogram višnje skuplji i od maline

Vinča - Ove godine cena višanja u otkupu je veća nego maline, što se retko dešava. “Izuzetno smo zadovoljni otkupnim cenama. Kilogram višanja ‘marela’ plaća se 150, a ‘oblačinskih’ 115 dinara. Sitnije višnje druge klase otkupljivači na licu mesta odmah posle predaje plaćaju 75 dinara”, kaže voćar iz Vinče Slobodan Stanković. On dodaje da u mnogim zemljama raste tražnja za našim višnjama. Najveće količine izvozimo za tržište Rusije, Nemačke i Austrije. Deo berbe otprema se i u fabrike za preradu voća u Valjevu, Požegi i Gornjem Milanovcu. Dobro prolaze i berači višanja - dobijaju i do 20 din/kg ubranih višanja, a to znači da za dan može da se zaradi i do 3.000 dinara.

Moja farma

28.06.2012.

SR: AP: Hitno otkupiti 200.000 tona pšenice

Novi Sad - U saopštenju za javnost Asocijacije poljiprivrednika kaže se da je neophodno donošenje uredbe po kojoj će Robne rezerve otkupiti 200.000 tona pšenice, a po ceni od 25 centi po kilogramu sa uračunatim PDV-om (što na današnji dan iznosi 28,65 dinara).

U saopštenju se navodi i obrazloženje, da je procena ovogodišnjeg prinosa u Vojvodini četiri tone po hektaru, a u užoj Srbiji tri i po tone po hektaru, što ukazuje na to da je minimalna otkupna cena pšenice 25 euro centi sa uračunatim PDV-om. Uz ovo, kaže se i da bi se isplativost proizvodnje u užoj Srbiji postigla otkupnom cenom od 30 euro centi po kilogramu sa PDV-om.

U Asocijaciji poljoprivrednika donešen je i stav da cena pšenice mora biti viša u odnosu na prethodnu godinu, s obzirom na višegodišnji trend smanjenja površina pod pšenicom, kao i da će intervencija Robnih rezervi sprečiti obaranje cena pšenice od strane prerađivača i trgovaca.

Saopštenje za javnost potpisao je Miroslav Kiš, predsedavajući Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika.

Poljoprivreda.info

28.06.2012.

SR: Cena pšenice krenula od 17 a treba da stigne do 23 din/kg

Zrenjanin - Počela je žetva pšenice na vojvođanskim poljima, posao je urađen tek na nekoliko stotina hektara, a prvi prinosi na severu Bačke i u srednjem Banatu kreću se od 4,2 do 5,5 t/ha. U Poljoprivrednoj stručnoj službi u Zrenjaninu kažu da su prvi otkosi požnjeveni na parcelama s domaćim sortama, a prinosi su šaroliki, uz vlagu od 13,5% i hektolitarsku težinu iznad 80, što znači i dobar kvalitet, za mlinare i pekare. ”Na osnovu kalkulacija pojedinih zadruga u Vojvodini, cena koštanja ovogodišnjeg roda hlebnog žita je 21,50 din/kg”, kaže predsednik Kluba proizvođača Lajoš Babi i objasnio da bi cena trebalo da bude 23 din/kg da bi proizvođači ostvarili minimalnu dobit.

Dnevnik

21.06.2012.

SR: Albanske lubenice “ubiše” domaće

Osipaonica - Lubenice koje se uvoze, najviše iz Albanije i Makedonije, obaraju cenu domaćeg bostana, jer stižu na srpske trpeze značajno ranije. To znači da će ovog leta, uz danak zimskog mraza, mnoge bostandžije u Srbiji biti u minusu. Dejan Mitrašinović iz Osipaonice, koji ima 3,5 hektara pod bostanom, tvrdi da albanske lubenice “ubiše“ domaće, a da će, ako cena bude kao prošle godine, sigurno biti u debelom minusu. “Od naredne nedelje uvozni bostan će se na veliko prodavati po 28 dinara, a dok stigne naš za mesec dana, cena će biti 10 dinara, a možda i manje”, kaže ovaj uzgajivač u selu gde oko 250 porodica živi od proizvodnje ovog povrća.

Moja farma

21.06.2012.

SR: Oblačinska višnja: manji rod, ali dobra cena

Merošina - U opštini Merošina, na oko 2.000 ha, počela je berba oblačinskih višanja. Proizvođači, koji su proteklih godina trpeli gubitke, zadovoljni su otkupnom cenom koja će ublažiti i štetu zbog smanjenog roda. Slobodan Jovanović iz Oblačine među prvima je u merošinskoj opštini počeo berbu višanja. U brađivanje i zaštitu višanja na dva i po hektara uložio je 350.000 dinara, a otkupna cena od 100 din/kg računicu čini pozitivnom. Kada odbije sve troškove, očekuje da će mu ostati 500.000 dinara po vagonu. Oko 5.000 evra čiste zarade po hektaru očekuju i ostali merošinski višnjari, mnogo više zadovoljni cenom i kvalitetom višanja nego rodom, koji je za trećinu ispod maksimalnog.

Moja farma

20.06.2012.

Austruja: Rešen spor oko “kranjske kobasice”

Beč - Austrija i Slovenija rešile su spor oko “kranjske kobasice”, koji je izbio nakon što je Ljubljana zatražila od EU da zaštiti ovo ime na osnovu geografskog porekla. Posle intenzivnih bilateralnih pregovora, dve zemlje su postigle dogovor prema kojem će Slovenija samo zaštititi “kranjku klobasu”, i prihvatiće da Austrija zadrži nemačke nazive “Krainer”, to jest “kranjsku sa sirom” (Kasekrainer), saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede Austrije. “Za nas je to važno jer je “kranjska sa sirom” austrijski izum i ima dugu tradiciju, a ujedno je i važan privredni faktor. Postigli smo kompromis koji odgovara svima”, naglasio je ministar poljoprivrede Austrije Nikolaus Berlaković.

Moja farma

20.06.2012.

SR: Mantije putuju u Evropu

Novi Pazar - Specijaliteti iz novopazarskog kraja - mantije, pite, bureci i baklava - naći će se na evropskom ali i američkom tržištu, zahvaljujući inicijativi ovdašnje firme “Euro baget“, koja posluje u sastavu privatnog trgovinsko-ugostiteljskog preduzeća “Rekić“.“Euro baget“ se već bavi proizvodnjom prehrambenih proizvoda sa ovog područja, koji se prodaju u objektima velikih trgovinskih lanaca u Srbiji, ali i u Turskoj, BiH i CG. Novi poslovni potez je proširivanje proizvodnje i upošljavanje nove radne snage, jer postoje svi uslovi koje zahtevaju standardi evropskog tržišta. U narednih desetak dana očekuje se potpisivanje ugovora sa partnerima u inostranstvu.

Moja farma

20.06.2012.

SR: Na severu Bačke počela žetva ječma

Bačka Topola - Na severu Bačke počela je žetva ječma, a prvi prosečni prinosi od oko pet tona po hektaru su za oko 15% manji nego prošle godine, procenili su stručnjaci. To je dobar prinos u odnosu na uslove koji su pratili proizvodnu godinu, kao i prvi rezultati roda sorti prispelih za žetvu čije se intenziviranje očekuje sredinom sedmice, rekao je saradnik u poljoprivrednoj stručnoj službi u Bačkoj Topoli Radomir Šusa. Navodeći da su prvi otkosi ječma u opštinama Bačka Topola i Mali Iđoš počeli nedelju dana ranije nego što se procenjivalo, on je objasnio da je na to uticalo ubrzano sazrevanje useva, posle nekoliko dana sa tropskim temperaturama.

Moja farma

20.06.2012.

SR: Preporuka zа Plаn podizаnjа i održаvаnjа voćnjаkа

Beograd - Nа osnovu Uredbe o korišćenju podsticаjnih sredstvа zа podizаnje proizvodnih zаsаdа voćаkа, vinove loze, hmeljа i lincure zа 2012. Godinu, ministаrstvo poljoprivrede i trgovine donelo je Preporuku zа Plаn podizаnjа i održаvаnjа voćnjаkа. Preporukа se odnosi nа nove zаsаde voćа čiji je zbir pojedinаčnih površinа, odnosno pаrcelа pod zаsаdimа jedne voćne vrste veći od dvа hektаrа, а zа koji se podnosi Zаhtev zа korišćenje podsticаjnih sredstvа po osnovu Uredbe o korišćenju podsticаjnih sredstvа zа podizаnje proizvodnih zаsаdа voćаkа, vinove loze, hmeljа i lincure zа 2012. Preporuku se sa potrebnim obrascima može preuzeti na sajtu ministarstva.

Moja farma

19.06.2012.

SR: Borba za “Crvenku” i “Žabalj”

Novi Sad - Da li aktuelna dešavanja na berzi najavljuju novog vlasnika grčkih šećerana, glavna je tema o kojoj polemišu berzanski stručnjaci ovih dana. Na Berzi su skočile akcije šećerana Helenik šugar, Šajkaške i Crvenke, žabaljske su skočile 20, a crvenačke 43,3%. Neki kažu da razlog tome ipak nije prodaja ovih fabrika. U igri za šećerane „Helenik šugara” u Srbiji ostale su samo tri-četiri evropske komapnije, a kako se u šećernoj branši nezvanično može čuti, kolo ipak vodi MK grupa. Iz utakmice za „Crvenku„ i „Šajkašku” izašlo je više od polovine igrača, a još uvek je zainteresovana poljska kompanija, kao i jedna grčka, o kojoj se i najviše šuška i spekuliše.

Dnevnik

19.06.2012.

SR: Kašnjenje u isplati smanjilo ugovaranje duvana

Čoka - Duvanska industrija „Čoka” iz Čoke, koja je među najvećim proizvođačima i prerađivačima lista duvana, značajnim naporima uspela je da obezbedi novac i konačno će do kraja juna biti isplaćeni svi proizvođači koji su ovoj fabrici sirovinu isporučili iz prošlogodišnje berbe. Ukupna vrednost preuzetog duvana je oko 2,5 miliona evra, a preostalih 700.000 evra biće isplaćeno narednih dana zahvaljujući izvozu žutog lista u Grčku. Međutim, kašnjenje isplate odrazilo se i na ugovaranje ovogodišnje proizvodnje, tako da su ugovorene značajno manje površine – upola u odnosu na prošlu godinu – tako da je ona zasnovana na svega 480 hektara.

Moja farma

19.06.2012.

SR: U lozničkom kraju počela berba malina

Loznica - U Srednjem Podrinju počela je berba malina za koju još nije utvrđena otkupna cena, saopšteno je iz Zavoda za poljoprivredu u Loznici. Lokalni otkupljivači još nisu utvrdili otkupnu cenu malina, koja prema najavama, neće dostići prošlogodišnji nivo od 85 dinara za kilogram prve klase roda. Ta cena ne zadovoljava proizvođače, koji smatraju da im tek zarada od 130 dinara za kilogram može pokriti najosnovnije troškove. Malinjaci na tom području prostiru se na površini od 1.800 hektara poljoprivrednog zemljišta. Dosta malinjaka se, međutim, sasušilo, zbog lošeg prezimljavanja i oštećenja tokom proleća, pa se očekuje umanjen rod.

Moja farma

19.06.2012.

SR: Šta su pravi srpski brendovi?

Beograd - Froškogorski “bermet”, slatko vino koje se pilo na dvoru Marije Terezije, leskovački ajvar i homoljski med jedini su domaći proizvodi sa zaštićenim poreklom. Osim njih, na nacionalnom nivou, u Zavodu za intelektualnu svojinu, registrovana su još 43 proizvoda, ali i lokaliteta. Među njima su užička pršuta i slanina, sremski kulen, kobasica i salama, požarevačka kobasica, rtanjski čaj, homoljski sirevi, “banatski rizling”, “jagodinska ružica”, kosovsko vino, kladovski kavijar, pirotski ćilimi, nekoliko mineralnih voda, leskovački roštilj, valjevski duvan čvarci, futoški kupus, ariljska malina...

Moja farma

15.06.2012.

SR: Izvoz jaja moguć uz kontrolu EU

Beograd - Izvoz jaja u EU nije zabranjen, kao ni drugih proizvoda, već je Srbija u postupku dobijanja dozvola da se jaja iz pojedinih objekata mogu naći na tržištu EU, izjavio je juče predstavnik Uprave za veterinu Budimir Plavšić. Demantujući pisanje pojedinih medija da je reč o zabrani izvoza jaja zbog postojanja salmoneloze u Srbiji, Plavšić je rekao da će nakon kontrole EU, pojedine farme dobiti dozvolu za izvoz. Objasnivši da zemlje izvoznice moraju da imaju program kontrole salmoneloze koji je odobrila EU, Plavšić je rekao da su propisi u Srbiji usklađeni sa EU, ali da nemamo odobren program, jer je njime zabranjeno lečenje koka nosilja i ostale živine.

Moja farma

15.06.2012.

SR: Do džema, kolača i zimnice i putem interneta

Beograd - U opštinama Inđija, Kraljevo, Ljubovija, Ivanjica i Paraćin počeli su sa radom e-klubovi za žene, koje žele da pokrenu i promovišu sopstveni biznis, pa će tako one koje već godinama proizvode kolače, zimnicu, džemove, od sada te proizvode, osim na pijaci moći da predstave i na internetu, saopštila je Uprava za rodnu ravnopravnost. Kako se navodi u saopštenju, zahvaljujući projektima za otvaranje e-klubova za žene na selu i pomoć preduzetnicama u seoskom turizmu, seoske sredine u Srbiji dobijaju snažne žene preduzetnice. Uprava za rodnu ravnopravnost konkretnim projektima želi da pomogne osnaživanje i ekonomsku samostalnost žena na selu koje su višestruko diskriminisane

Moja farma

15.06.2012.

SR: Propao ugovor o otkupu maline

Arilje - Ugovor koji je Unija malinara Srbije potpisala sa austrijskom firmom “CWS Best food” neće biti realizovan. Sporazum potpisan u martu predviđao je otkup 50.000 tona ovogodišnjeg roda maline po prosečnoj izvoznoj ceni od 1,60 evra po kilogramu. Predsednik Unije malinara Dragiša Terzić kaže da su umesto za 50.000 tona potpisani ugovori za otkup samo 5.000 tona maline, što je nedovoljna količina da bi se posao sa Austrijancima realizovao. Prema njegovim rečima, proizvođači malina nisu verovali u priču sa Austrijancima, jer su je “razni tajkuni, kao i politička situacija oko izbora”, tretirali kao laži i među narod se uvukla sumnja. Terzić je naglasio i da u Srbiji ne postoji slobodno tržište maline, već “ima nekoliko monopolista koji su bliski vladajućim strukturama u Beogradu i zato cena varira i više 150%”. On dodaje da će ovogodišnji rod maline, zbog jake zime i naglih temperaturnih skokova poslednjih dana, biti za 40% manji nego prošlogodišnji. Otkup je u nekim krajevima Srbije već počeo i, prema rečima Terzića, otkupna cena u ovom trenutku je 100 din/kg. Pošto zbog lošeg roda neće biti hiperprodukcije, Terzić očekuje da bi ovogodišnja otkupna cena trebala da bude na nivou ili preko 1,20 evra po kilogramu. Proizvođači malina u rudničko-takovskom kraju počinju ovogodišnju berbu ali ne znaju otkupnu cenu, što izaziva nezadovoljstvo i sumnju da će opet neko zaraditi na njihovom trudu, tvrde malinari. Kako je rekao predsednik Udruženja malinara “Vilamet Suvobor” Pero Petrović, niko od otkupljivača neće da saopšti otkupnu cenu, čak se ne zna ni akontaciona, već je sve u “nekoj magli i obećanjima”.

Moja farma

13.06.2012.

SVET: Soja bi mogla premašiti 400 evra/toni

Brazil, Argentina - Soja je skupa i u svetu i kod nas pa oni koji je imaju mogu da trljaju ruke. Sve prognoze idu naruku proizvođačima, a mada se ciframa još uvek spekuliše, dobra cena soje u otkupu je, slažu se berzanski stručnjaci i drugi poznavaoci ovog tržišta, zagarantovna. Kako se od njih može čuti, predviđa se da će otkupna cena soje premašiti 400 evra, odnosno da će se vrteti oko 420, mada neke prognoze idu i do 450 evra po toni. Pre tri godine, podsetimo, bila je bezmalo upola jeftinija – oko 230 evra, a lane 330. U ovoj branši očekuju da će cena soje, a i sojine sačme, rasti sve do aprila iduće godine, odnosno do žetve u Brazilu i Argentini.

Moja farma

13.06.2012.

SR: Grad naneo štetu usevima na području Subotice

Subotica - Grad veličine oraha padao je u ponedeljak uveče na teritoriji Subotice, a štete na pojedinim parcelama pod pšenicom procenjuju se i na više od pedeset odsto, rečeno je u Poljoprivrednoj stručnoj službi Subotica. Kako je izjavio direktor PSS Subotica Damir Varga, olujno nevreme, praćeno gradom, zahvatilo je potez od naselja Mišićevo do Mikićeva, natopilo je zemljište sa sedam litara kiše po kvadratu za samo deset minuta, dok je po izjavama očevidaca u Mišićevu bilo 20 centimetara leda pored puta. “Padao je grad veličine od nokta do oraha. Usevi, pšenica i kukuruz, pretrpeli su štetu koja se procenjuje u rasponu od pet do 60 odsto”, rekao je Varga.

Moja farma

12.06.2012.

Francuska: Kinezi okupirali vinograde Bordoa

Bordo - Kinezi mahom kupuju francuske vinograde što je izazvalo sumnju i nezadovoljstvo lokalnog stanovništva. Niko u Francuskoj i dalje ne može da shvati zbog čegao kupci sa Dalekog istoka kupuju njihove vinograde. Posebno interesovanje vlasnici pokazuju prema zasadima u okolini Bordoa. Odavno je prošlo vreme kada su Francuzi prodavali čokote Kinezima da ih zasade na peskovitom tlu svojih poroznih padina. Sada Kinezi po cele vinograde dolaze sami. Zajedno s vinogradima, bogati investitori s Dalekog istoka pazare i dvorce, od kojih neki predstavljaju prave bisere lokalne arhitekture, u fantastičnom krajoliku jugozapadne Francuske.

Moja farma

11.06.2012.

SR: Svake godine nestane sto zadruga

Beograd - U Srbiji, prema nepotpunim podacima, trenutno ima oko 1.200 zemljoradničkih zadruga, a procena je da se godišnje ugasi po 100 takvih kolektiva, izjavio je u subotu u selu Ljubiš na Zlatiboru stručni saradnik u Privrednoj komori Srbije Branislav Gulan. On je na konferenciji "Ka radničko-seljačkom pokretu" koja se održala za vikend u Ljubišu, izneo kako se procenjuje da je u svakoj od zadruga upisano po 26 pojedinaca, a sa svakom zadrugom sarađuje u proseku 80 gazdinstava. Gulan je naveo i da u svetu ima oko 800 miliona zadrugara i više od 100 miliona zaposlenih preko zadruga, ali da je ova delatnost u Srbiji u fazi nestajanja.

Moja farma

11.06.2012.

SR: Rakija čeka kupca, radnici plate

Vučje - Radnici poljoprivrednog kombinata “Porečje” Vučje traže raskid privatizacije sa beogradskom firmom “Agrotrade”, jer im nije isplaćeno deset zarada, a firma je u blokadi. - Ne vidimo izlaz iz situacije. Plate se ne isplaćuju, doprinosi se ne uplaćuju, proizvodnja je stala, nema izvoza, struja je isključena. Tražimo da se raskine kupoprodajni ugovor - rekao je predsednik fabričkog sindikata Rade Stojiljković. Prema navodima radnika, “Porečje” je dužno i oko 20 miliona dinara kooperantima, a postoje i milionski dugovi prema bankama i starim obavezama iz perioda pre privatizacije. “Porečje” je privatizovano pre više od godinu dana, odnosno, prodato za 150.000 evra.

Moja farma

07.06.2012.

Brazil: Farmeri tuže Monsanto

Sao Paolo - Pet miliona brazilskih farmera podnelo je tužbu protiv američke kompanije Monsanto koja se bavi biološkim inženjeringom, tražeći čak 6,2 milijarde evra odštete. Prema njihovim tvrdnjama, proizvođač genetski modifikovanog semena uzima tantijeme za useve za koje nepravedno tvrdi da su njegovi. Farmeri tvrde da Monsanto godišnje nepravedno ubire ogroman profit širom sveta na osnovu tantijema na “ponavljane” žetve. “Ponavljane” žetve su one koje se dobiju sađenjem semena iz prethodne žetve. Dok je praksa obnavljanja žetve na ovaj način poznata od pamtiveka, Monsanto zahteva naplatu sa svih useva dobijenih iz genetski modifikovanog semena koje je on proizveo.

Moja farma

07.06.2012.

SR: Hiljadu šunki na “Šunka festu”

Novi Sad - Na međunarodnom festivalu šunke i pršute “Šunka fest”, koji se održava od danas do 10. juna na novosadskom sajmu, posetiocima će biti ponuđeno 1.000 šunki, izjavio je savetnik ovog festivala Miroslav Božin. Na “Šunka festu” će učestvovati oko 150 izlagača iz Srbije, Crne Gore, Mađarske, Slovenije, Italije, Portugalije i Nemačke. “Festival obuhvata izložbu, prodajni deo i prezentacije brendova”, kazao je Božin dodajući da će u auli novosadskog sajma biti izloženo 150 šunki među kojima i jedna stara čak 22 godine. Festival počinje otvaranjem izložbe čuvenog slikara Milana Konjevića, a glavni eksponat na toj izložbi biće slika šunke koju je umetnik naslikao u Parizu 1930. godine.

Moja farma

07.06.2012.

SR: Pešter: Ovce niko ne kupuje

Sjenica - Uz sve nedaće koje su ih pratile tokom zime, kada su jedva sačuvali stada, stočare na Pešteru ovog proleća muči još jedna nevolja. Bar 30.000 jagnjadi nema ko da kupi. ”Samo u mom selu prodaje se 1.500 jagnjadi, mada je cena mizerna i kreće se od 180 do 200 dinara po kilogramu žive mere, što ne može da nam pokrije “ni troškove vode”. Kupaca nema, a svi su izgledi neće ih ni biti”, kaže Enver Dacić, stočar iz Bioca na centralnom Pešteru. ”Većini stočara gajenje jagnjadi glavni je i najveći prihod. Ranije je bar bilo nakupaca koji su nas ucenjivali, ali i spasavali, jer niko ne haje. Organizovanog otkupa nije bilo, a ovog leta nema ni nakupaca. Najverovatnije, jagnjad ne mogu da prebace u Crnu Goru i Bosnu, gde su ih ranije prodavali. Po našim informacijama, otkup je i tamo stao, jer još nije počela turistička sezona”, kaže Dacić. Stočari govore da su sav novac uložili u kupovinu skupe stočne hrane, plaćali su čobane, porez i veterinare.

”Ako ih ostavimo za jesen, biće još teže, jer ćemo imati nove troškove, a na ceni nećemo dobiti ništa”, kaže Omer Mašović iz Kamešnice kod Sjenice. Pešterski stočari ne mogu da prodaju ni odličan sjenički sir koji nude za samo dva evra po kilogramu. Beograd, Sarajevo i Skoplje, gde

se ovaj “brend” najbolje prodavao su daleko, gorivo je sve skuplje, a otkupljivača na Pešteru nema “ni za lek”. ”Nemamo frižidere i rashladne uređaje, bojim se ponovo će nam, kao pre dve godine, propasti na tone ovog proizvoda koji bi mogao i da se izvozi”, ističe Fiko Cucak, stočar sa planine Giljeve na Pešteru. Problem otkupa naterao je mnoge stočare na Pešteru da uprkos intencijama države da se poveća stočni fond smanje svoja stada. Retko ko se odlučuje da jagnjad ostavi za “proširenu reprodukciju”, jer što je stado brojnije, nevolje sa otkupom su veće.

Moja farma

07.06.2012.

Finska: Na aukciji šampanjac star 200 godina

Helsinki - Jedanaest boca šampanjca starog dva veka, koje potiču iz olupine broda potonulog u Baltičko more, biće stavljeno ove sedmice na aukcijsku prodaju u Finskoj. Pretpostavlja se da je brod plovio između severne Nemačke i zapadne obale Finske kada je u prvoj polovini 19. veka potonuo. U olupini na dubini od 50 metara pronađeno je ukupno 145 boca čuvenog proizvođača šampanjca “Vev Kliko”, kao i kuće “Žiglar” i “Hajdsik”. Stručnjaci smatraju da je šampanjac zadržao sav kvalitet jer su boce bile čuvane u idealnim uslovima: u potpunom mraku i na konstantno niskoj temperaturi. Prošle godine jedna flaša “vev klikoa” iz olupine prodata je za 37.000 dolara.

Moja farma

07.06.2012.

SR: Prodaja zrenjaninske skrobare 29. juna

Zrenjanin - Stečajni upravnik zrenjaninske Industrije prerađevina od kukuruza (IPOK) Milan Nićetin zakazao je za 29. jun prodajuimovine te fabrike po početnoj ceni od 550 miliona dinara. Za tu najveću skrobaru na Balkanu zainteresovani su MK Komerc iz Novog Sada i beogradski “Kartonval” koji u toj fabrici, kao zakupac pogona, posluje unazad nekoliko meseci.

Nićetin je rekao da je nekoliko firmi otkupilo aukcijsku dokumentaciju, ali da niko nije uplatio depozit. Stečajni postupak u IPOK-u otvoren je sredinom aprila prošle godine. Nakon što je skrobaru u zakup uzeo “Kartonval”, deo otpuštenih radnika vraćen je na posao, a postrojenja su remontovana i nastavljena je proizvodnja skroba.

RTV

07.06.2012.

SR: Popis poljoprivrede od 1. oktobra

Beograd - Popis poljoprivrede u Srbiji biće obavljen od 1. oktobra do 15. decembra 2012., saopštio je Republički zavod za statistiku. Popis poljoprivrede RZS sprovešće posle više od pola veka i tom prilikom biće obuhvaćena sva poljoprivredna gazdinstva na teritoriji Republike Srbije. U sklopu priprema za sprovođenje Popisa poljoprivrede, RZS je 1. juna objavio i Javni poziv za prijavljivanje kandidata za učestvovanje u Popisu u svojstvu opštinskih instruktora. Kandidati se mogu prijaviti do 30. juna popunjavanjem elektronske prijave koja se nalazi na sajtu Popisa poljoprivrede www.popispoljoprivrede.

stat.rs, navedeno je u saopštenju RZS.

Moja farma

03.06.2012.

SR: Država podstiče sertifikaciju

Beograd - Vlada Republike Srbije je na predlog Ministarstva poljoprivrede usvojila Uredbu o korišćenju podsticaja za podršku razvoju poljoprivredne i prehrambene proizvodnje kroz sertifikaciju sistema bezbednosti i kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla u 2012. godini. Korišćenje podsticaja odnosi se na pokrivanje dela troškova sertifikacije prema međunarodno priznatim standardima za bezbednost i kvalitet hrane (ISO 22000, BRC, IFS, GOST-R, HALAL, KOSHER, GLOBAL G.A.P.) kao i za proizvode dobijene po metodama organske proizvodnje i proizvode sa oznakom geografskog porekla.

Država će finansirati 50% troškova plaćene sertifikacije bez PDV-a. Korisnik može podneti samo jedan Zahtev za jednu ili više sertifikacija s tim da ukupan iznos podsticaja po korisniku ne može biti veći od 300.000 dinara. Zahtev se podnosi Upravi za agrarna plaćanja u Šapcu do 31. oktobra 2012. godine a sredstva može koristiti registrovano poljoprivredno gazdinstvo, preduzetnik, zemljoradnička zadruga, udruženje građana i privredno društvo, ukoliko imaju dokaz o sertifikaciji izdat u 2012. godini.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

03.06.2012.

SR: Uredbe u stočarstvu

Beograd - Vlada Republike Srbije je na predlog Ministarstva poljoprivrede usvojila Uredbe o uslovima i načinu korišćenja podsticajnih sredstava za podršku nabavke osnovnog stada u svinjarstvu, ovčarstvu i kozarstvu kao i Uredbu o korišćenju podsticajnih sredstava za tov svinja u 2012. godini. Pravo na podsticajna sredstva ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo, preduzetnik i pravno lice. Registrovani poljoprivredni proizvođači podsticaje mogu da koriste za nabavku nazimica i nerastova starosti od 5 do 8 meseci. Bespovratna sredstva iznose 10.000 dinara po kvalitetnom priplodnom grlu ukoliko je grlo kupljeno nakon stupanja na snagu ove uredbe i ako poljoprivrednik to grlo koristi za dalju reprodukciju na sopstvenom gazdinstvu u naredne tri godine. Bespovratna podsticajna sredstava za nabavku osnovnog stada u ovčarstvu i kozarstvu koriste se za šilježice, šilježane, dviski i dvizaca, starosti od 6 do 18 meseci i iznose 5.000 dinara po kvalitetnom priplodnom grlu. Poljoprivredni proizvođač ostvaruje podsticaje ukoliko je grlo kupio nakon stupanja na snagu ove uredbe i ako to grlo koristi za dalju reprodukciju na sopstvenom gazdinstvu u naredne četiri godine. Zahtevi za podsticajna sredstva podnose se Upravi za agrarna plaćanja u Šapcu do 31. oktobra 2012. godine. Pravo na podsticaje za tovne svinje poljoprivrednik ostvaruje jednom za period trajanja tova i to nakon završetka tova, u iznosu od 500 dinara po grlu, za najmanje 10 grla u tovu čija je prosečna telesna masa iznad 90 kg. Podsticajna sredstva ostvaruju se ako je tovno grlo namenjeno za proizvodnju mesa predato klanici nakon stupanja na snagu ove uredbe.

Zahtevi za podsticajna sredstava podnose se Upravi za agrarna plaćanja u Šapcu do 31. decembra 2012. godine.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

01.06.2012.

SR: Video nadzor pčelinjaka

Gornji Milanovac - Pčelari u rudničko-takovskom kraju postavljaju sigurnosne kamere ili organizuju dežurstva da bi sačuvali svoje košnice od krađa, rečeno je juče u Udruženju pčelara “Matica” u Gornjem Milanovcu. Prvi video nadzor u pčelinjaku, pre dva dana, postavio je Banco Jakovljević u takovskom selu Ručići gde je stacionirano više od stotinu pčelinjih društava. On kaže da nikada nije zabeleženo više krađa košnica nego u proteklih godinu dana i da je morao da izdvoji značajna sredstva kako bi pčelinjak obezbedio svih 24 časa. U Udruženja pčelara kažu da se kradu kompletna pčelinja

društva ili se pčele uzimaju iz košnica i ostavljaju prazne.

Moja farma

01.06.2012.

SR: Srpski cvećari izvezli 10.000 sadnica muškatli u 2012.

Kragujevac - Proizvođači cveća iz Srbije okupljeni u klasteru “Šumadijski cvet” u ovoj godini gotovo su rasprodali sve muškatle vrste “zonalka” koje su proizveli, za razliku od prošle godine kada praktično nisu znali šta da rade sa tim cvećem i prodavali go po znatnoj nižoj ceni. Direktor tog klastera Simon Zečević naveo je da je u ovoj godini izvezeno oko 10.000 komada muškatli, uglavnom u zemlje u okruženju, a da je na domaćem tržištu prodato 80% tog cveća koje su proizveli članovi “Šumadijskog cveta”. Klaster “Šumadijski cvet” u prošloj godini izvezao je sezonsko i baštensko cveća u vrednosti od oko 100.000 evra.

Moja farma

30.05.2012.

EU: Ukinuta zabrana za krompir iz Srbije

Brisel - Krompir iz Srbije ponovo može da se izvozi u Evropsku uniju. To je odlučila Komisija EU kojom se označava da je u Srbiji iskorenjena prstenasta trulež krompira koju je prouzrokovala bakterija zvana Clavibacter michiganensis ssp. sepedonicus. U odluci Komisije se navodi da je od 2009. do početka ove godine u svojim izveštajima Srbija pokazala da je sprovedena potrebna kontrola i procedura kojom je iskorenjena bakterija. Zabrana izvoza krompira iz Srbije u EU bila je uvedena 2000. godine.

Poslednjih godina krompir se u Srbiji prosečno gajio na 78.000 hektara. Dobijali smo prosečno po hektaru 11,5 tona. Dakle, ukupno smo proizvodili oko 900.000 tona u zemlji, kaže savetnik za poljoprivredu predsednika PKS Vojislav Stanković. Posle ukidanja zabrane izvoza u EU mi možemo našu proizvodnju da povećamo i na 100.000 hektara. To bi na omogućilo i povećanje proizvodnje na milion tona godišnje. Za to imamo i izvanredne uslove, to je, pre svega, plodno zemljište (posebno, ocedno, lako i strukturirano), a tome izuzetno pogoduju temperature vazduha i zemlje u toku vegetacije ove povrtarske kulture.

Po rečima Stankovića u Srbiji se najčešće proizvode dve sorte krompira i to su ,,dezire'' i ,,kondor''. Da bi unapredili ovu proizvodnju, koja ima kupce na svetskom tržištu, potrebno je obnoviti i podstaći rad Zavoda za krompir u Guči, dodaje Stanković. Primera radi, jedine tri domaće sorte kormpira - ,,dragačevka'', ,,jelica'' i ,,univerzal'' koje su stvorene u Centru za krompir u Guči, gotovo su nestale, a nije čak ni poznato da li su negde sačuvani genotipovi ovih sorti za eventualnu domaću proizvodnju. Ove visokoproduktivne sorte, koje su ubrzo nakon stvaranja postale brend Dragačeva i okoline, otišle su u istoriju zajedno sa ustanovom u kojoj su stvorene – Centrom za krompir, kome zbog velikih dugovanja i blokade preti stečaj. Pored ove ustanove u Srbiji ne postoji nijedna druga koja bi mogla da se bavi stvaranjem domaćih sorti krompira, a kod nas nema ni proizvodnje osnovnog semena. Zasto za uvoz ,,elite'' i drugog kvalitetnog semena, u količini do 5.000 tona, država Srbija godišnje troši do tri miliona evra. Seme se uvozi iz Holandije i Nemačke. Sad kada nema više bakterije koja je zaustavila izvoz i smanjila proizvodnju, pa prinosi po hektaru mogu da se povećaju i na 15 tona. Krompir je veoma značajna kultura u ishrani jer od njega može da se dobije oko 100 preradjevina.

O značaju proizvodnje krompira najbolje govore brojke o njegovoj potrošnji. Po rečima Stankovića u EU godišnje se prosečno troši 74,7 kilograma po jednom stanovniku. U Nemačkoj je to 58,7 kilograma, Francuskoj 51,1, Austriji 55,8, Češkoj 69,5, Italiji 44,7, a u Srbijij tek 35,7 kilograma.

Agroservis

30.05.2012.

Španija, Italija, Grčka: Kriza maslinovog ulja

Madrid, Rim, Atina - Španija, Italija i Grčka, već suočene sa finansijskom krizom, sada doživljavaju i jednu drugu - krizu tržišta maslinovog ulja. Cene ovog ulja opale su na najnižu vrednost za poslednjih deset godina jer je usled besparice i nezaposlenosti u tim zemljama, opala domaća potrošnja, piše britanski dnevnik “Fajnenšel tajms”. Situaciju otežava odličan rod maslina u Španiji, najvećem proizvođaču među tri zemlje, što je dovelo do viškova zbog kojih je morala da interveniše i Evropska unija, plaćajući proizvođačima gomilanje zaliha. U svetskoj proizvodnji maslinovog ulja Španija, Italija i Grčka imaju udeo od 70 odsto.

Moja farma

29.05.2012.

HR: HPK: Stanje u poljoprivredi nikad gore

Zagreb - Stanje u poljoprivredi nikad nije bilo gore, ocenio je predsednik Hrvatske poljoprivredne komore Mato Brlošić. On je istakao da još uvek 8.200 poljoprivrednih gazdinstava nije dobilo 50% podsticaja čija je isplata počela u martu, a 8.500 seljaka još nije dobilo novac za podsticaje za 2010. Čelnici HPK-a optužili su ministra financija Slavka Linića da je poljoprivredu nazvao “parazitom društva” istakavši kako je HPK zbog toga naručila studiju od Agronomskog fakulteta koja pokazuje da je 2009. država iz poljoprivrede ubrala osam milijardi kuna, a vratila oko tri milijarde od čega je 30% otišlo za plate radnika unutar Ministarstva poljoprivrede i drugih agencija.

Agroburza

29.05.2012.

SR: Trešnje iz Ritopeka 3,5 evra kilogram

Ritopek - U selu Ritopek kvalitetne trešnje se otkupljuju po ceni od 3,20-3,50 evra po kilogramu i izvoze se uglavnom u Rusiju. Prema rečima proizvođača, rod je ove godine umanjen za polovinu, nešto zbog zime, a nešto zbog ranije suše i umesto 25.000 tona biće ubrano oko 12.000 tona. Dnevno se, kada vreme dozvoli, iz ovog sela tržištu isporuči oko 80 tona. Međutim, ako potraju kišni dani, trešnje u zrelosti pucaju i umanjuju kvalitet koji nije za izvoz - žale se voćari. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji ima 1.864.000 rodnih stabala trešnje, od toga 285.000 u Vojvodini. Ovog proleća trešnja je bila među najtraženijim sadnicama.

Agroservis

27.05.2012.

SR: Sve manje ovaca i koza

Smederevo - Predsednik Saveza udruženja uzgajivača ovaca i koza Srbije Frida Bauman izjavila je da je za proteklih šest decenija broj ovaca u Srbiji smanjen za gotovo tri puta.

Broj ovaca u Srbiji se smanjuje - 1954. godine imali smo 5,4 miliona, a danas manje od dva miliona. Proteklih 10 godina broj stagnira i stada su mala, rekla je Frida Bauman.

Ona je izjavila da je problem što ovce nema ko da čuva, ali da raduje što se povećava broj mlađih uzgajivača, bez obzira što im je to dopunska delatnost.

Tradicionalna poljoprivredna manifestacija Pastirski dani, posvećena promociji autohtone sorte lipske ovce, održana je po peti put, u Lipama kod Smedereva, pod sloganom Da lipska ovca i lipski sir ponovo budu brend

Apsolutni pobednik manifestacije je Saša Filipović iz Lipa.

Filipović je rekao da se ovca prodaje za 100 dinara po kilogramu "žive vage", jagnjad za manje od 300 dinara za kilogram, dok je ovčiji sir na tržištu zastupljen u zanemarljivim količinama.

Fonet

27.05.2012.

Češka: Protest poljoprivrednika

Prag - Češki zemljoradnici usporili su juče saobraćaj na putevima širom zemlje na koje su izašli sa 2.000 traktora i poljoprivrednih vozila da protestuju zbog toga što im je vlada ukinula takozvanu zelenu, dotiranu naftu. Zemljoradnici, ogorčeni što će ubuduće morati da plaćaju gorivo za svoje traktore i druga vozila po ceni bez dotacija, poštedeli su samo prestonicu Prag i planinski Liberecki region na severu zemlje. Iako su traktori mileli na svim glavnim saobraćajnicama širom

Češke, blokada nije izazvala gnev ostalih vozača, jer su im poljoprivrednici ostavili razmak za preticanje tako da nije došlo do kolapsa saobraćaja.

Moja farma

27.05.2012.

SR: Poskupeli suvomesnati proizvodi

Beograd - Mesne prerađevine proteklih dana poskupele su od četiri do devet odsto, pa sada za kilogram suvomesnatih proizvoda treba platiti i do 100 dinara više. ”Zbog nestabilnosti kursa, proizvođači sirovina i repromaterijala, pre svega folija i ambalaže, podižu svoje cene što se odražava i na finalne cene suvomesnatih proizvoda”, ističu klaničari. Ako se nastavi sa ovakvim kretanjem kursa, uskoro će doći i do novog skoka cena, jer je apsolutno sve poskupelo od ulaznih sirovina u proizvodnji mesnih prerađevina. Pojedini mesari, međutim, podigli su cene samo određenim proizvodima, jer je promet slab, pa mnogi stoga oklevaju.

Novosti

27.05.2012.

SR: „Valjevsko“ se opet toči i prodaje

Valjevo - Valjevci su uspeli da od likvidacije sačuvaju najstariju gradsku fabriku, iako je posle poništene privatizacije i dve milijarde dinara duga državi iz 90-ih godina, malo ko verovao da će Valjevska pivara opstati. Rešenjem Agencije za privredne registre jedna od najstarijih srpskih pivara prešla je u državno vlasništvo, polako se oslobađa ogromnog duga, proizvodnja raste, stižu novi kupci, pa Valjevci planiraju sopstveni festival piva. Dugogodišnji gubitaš sada redovno vraća dugove iz prethodnog perioda i više se ne zadužuje, a u prošloj godini, kada se činilo da je “katanac” na 130 godina staru pivaru izvestan, ostvarena je dobit od skoro šest miliona dinara.

Blic

24.05.2012.

EU: Manje laži na prehrambenim proizvodima

Brisel - Proizvođači i prodavci hrane u EU od kraja 2012. će imati mnogo manje mogućnosti da kupce privlače nedokazanim tvrdnjama o blagotvornom dejstvu proizvoda. EU je 16. maja, naime, usvojila listu 222 zdravstvene izjave o hrani. To znači da će tvrdnje poput “jača prirodnu odbranu organizma” ili “štiti srce i krvne sudove”, koje su postale moćno oružje za privlačenje kupaca, moći da se koriste samo ukoliko se nalaze na listi dozvoljenih tvrdnji i to isključivo pod jasno definisanim uslovima u pogledu sadržaja proizvoda. Na sajtu Evropske komisije može se preuzeti lista odobrenih i neodobrenih tvrdnji, ali i pretraživati njihov registar.

Moja farma

24.05.2012.

SR: Odžaci: Kukuruz šećerac ispod plastenika

Odžaci - Od 3.000 kvadratnih metara zemljišta pod plastenicima, mladi poljoprivrednik Igor Đulai iz Odžaka izdvojio je prvi put ove godine oko 900 kvadratnih metara za kukuruz šećerac i iznenadio stručnjake kvalitetnim stabljikama, koje su ponele u proseku po tri klipa. Kaže da su mu agronomi rekli da je ovo prvi poduhvat ove vrste u Srbiji i ako sve bude kako je krenulo, imaće bogat rod i dobar prihod iz pet plastenika. ”Trebalo bi da rodi oko četiri hiljade klipova, a cena ne može da bude ispod 20 dinara po komadu, jer ja svu robu prodajem na pijacama u Vrbasu i Apatinu. Ali, računam i na još dve setve i žetve”, kaže Đulai.

Novosti

24.05.2012.

SR: Campina odustala od Imleka i Mlekare Subotica

Subotica - Holandska kompanija “Rojal Frislandkampina” saopštila je da je odustala od kupovine beogradskog “Imleka” i “Mlekare Subotica”, u vlasništvu “Denjub fuds grupe”. Iz “Denjub fuds grupe” saopšetno je da su pregovori u vezi sa ovom akviziciojom obustavljeni, jer dve kompanije nisu uspele da postignu zadovoljavajući dogovor u vezi sa transakcijom. “Rojal Frislendkampina” je u saopštenju navela da će nastaviti potragu za prilikama koje će joj pomoći da realizuje poslovnu strategiju do 2020. godine, čiji je cilj održivi razvoj. Kompanija “Rojal Frislandkampina” zapošljava skoro 19.500 ljudi i kroz 100 proizvodnih pogona i prodajnih mesta posluje u 25 zemalja.

Moja farma

24.05.2012.

SR: Specijalne vrste hleba sve popularnije

Beograd - Prema podacima trgovaca povećana je prodaja specijalnih i pakovanih vrsta hleba, produženog roka trajanja i svežine, tako da potrošači u Srbiji prate trendove u svetu, ali u nešto manjem obimu. Kada je reč o hlebu, potrošačke navike smo promenili dolaskom velikih trgovinskih lanaca u kojima su trgovci izašli sa drugačijom ponudom - bogatijom i kvalitetnijom, pogotovo u gradovima gde je standard viši, odnosno primanja stanovništva veća. U ponudi pakovanog hleba produžene svežine, najviše se kupuju sečeni beli hleb, integralni, mešani, kao i “tonus” hleb sa semenkama, koji takođe beleži rast prodaje u odnosu na prošlu godinu.

Novosti

21.05.2012.

Hrvatska: Osuđen Čobanković

Zagreb - Bivši ministar u vladi Ive Sanadera, Petar Čobanković, provešće u zatvoru godinu dana zbog umešanosti u aferu oko poslovne zgrade koju je Sanaderova vlada iznajmila po nerealno visokoj ceni. Čobanković, bivši ministar regionalnog razvoja, a potom i poljoprivrede, na ispitivanju u Kancelariji za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminalapriznao je krivicu i nagodio se s tužiocima. Vlada je 2009. za 8,24 milione evra, dvostruko veću cenu od realne, iznajmila zgradu u Zagrebu od kompanije Hipo-lizing. Hipo ju je kupio od bivšeg HDZ-ovog poslanika i vlasnika lanca mesara Stjepana Fiolića. Zbog sumnje u malverzacije pod istragom je i Fiolić, ali i Sanader.

Moja farma

21.05.2012.

SR: Umesto u učionicama, časovi u prirodi

Beograd - Seoske škole sa neiskorišćenim kapacitetima ili napuštene školske zgrade u ruralnim krajevima Srbije, mogu naći svoje mesto u obrazovnom turizmu koji je kod nas malo razvijen ali ima velike perspektive. Kako je Tanjugu rekao državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Goran Petković, ovakve škole mogu da postanu značajno mesto u razvoju dečjeg

i omladinskog turizma, posebno u realizaciji ekskurzija, škola u prirodi i rekreativne nastave. Čitav projekat je u pilot fazi, ali je nekoliko škola krenulo tim putem, poput škola u Tekiji, Mionici i Pranjanima. Ove škole su korisnice sredstava iz međunarodnog projekta UN za podršku razvoju ruralnom turizmu, rekao je Petković.

Moja farma

21.05.2012.

SR: Sajam poljoprivrede posetilo 270.000 ljudi

Novi Sad - Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu posetilo je 270.000 ljudi, a tokom sedam sajamskih dana prodato je više od 500 poljoprivrednih mašina i traktora, saopštili su u petak predstavnici Novosadskog sajma. Direktor kompanije “Agropanonka MTZ Finke” Dragoljub Švonja rekao je na završnoj konferenciji za novinare da su članovi Asocijacije uvoznika poljoprivredne mehanizacije izuzetno zadovoljni ovogodišnjim nastupom na sajmu. Generalni direktor Novosadskog sajma Goran Vasić rekao je da je broj posetilaca za deset odsto manji nego prošle godine, najviše zbog kišnog vremena koje je pratilo ovogodišnju manifestaciju.

Moja farma

19.05.2012.

Švajcarska: WWF: Živimo kao da imamo rezervnu planetu

Gland - Previše potrošnje, suviše eksploatisani prirodni resursi i sve brojnije stanovništvo dovode Zemlju u opasnost, piše u izvešaju Svetskog fonda za zaštitu prirode za 2012. Prema rečima Džima Lepea, glavnog direktora WWF International, čije je sedište u švajcarskom Glandu, svet “živi kao da nam je još jedna planeta na raspolaganju. Koristimo 50% više izvora od onih koje Zemlja može trajno da proizvodi i ako se ništa ne promeni do 2030. neće nam biti dovoljna ni dve dodatne planete”. Izveštaj koji se objavljuje svake druge godine formalno je predstavio holandski astronaut Andre Kuipers koji se trenutno nalazi u Međunarodnoj svemirskoj stranici (ISS).

Moja farma

19.05.2012.

SR: Tri firme dobile robni znak Najbolje iz Vojvodine

Novi Sad - Tri vojvođanske firme dobile su juče robni znak “Najbolje iz Vojvodine” za svoje proizvode. Priznanja su dobili vinarija Vinum za vino Sovinjon blanc, Promont grupa za rakiju Viljamovka i Gold cereal za organsku spiralnu testeninu od integralnog brašna i makarone od integralnog kukuruza. Pravo na korišćenje znaka “Najbolje iz Vojvodine” dodeljuje se na period od tri godine, uz kontrolu najmanje jednom godišnje. Znak se upotrebljava za obeležavanje prirodnih, poljoprivrednih, zanatskih, industrijskih i proizvoda domaće radinosti. Od 2004. robni znak “Najbolje iz Vojvodine” dobilo je 18 preduzeća, organizacija i zanatskih radnji iz Vojvodine.

Moja farma

19.05.2012.

SR: Srbi troše tri puta više na hranu nego zemlje EU

Beograd - Domaćinstva u EU u proseku najviše troše na komunalije, dok u Srbiji preko 40% kućnog budžeta odlazi na hranu, što je tri puta više nego u EU. Prema podacima evropskog statističkog zavoda Eurostat objavljenim u “Godišnjaku 2012”, a koji se odnose na 2010., Evropljani na plaćanje računa za stanarinu, vodu, struju i gas troše četvrtinu kućnog budžeta. Podaci pokazuju da Evropljani isto troše na hranu i prevoz, po 13% budžeta domaćinstva. Na usluge restorana i hotela najmanje su potrošili Litvanci i Poljaci - manje od tri odsto potrošnje, a najviše Španci – 17% budžeta domaćinstava. U budžetima domaćinstava u Srbiji, za odlazak u restorane se izdvaja manje od dva odsto.

Moja farma

19.05.2012.

SR: Osigurano svega osam odsto obradivog zemljišta

Novi Sad - Osiguranje poljoprivrednih useva i životinja u Srbiji uglavnom koriste profesionalni poljoprivredni proizvođači i poljoprivredne kompanije. Na žalost, ogroman procenat malih poljoprivrednih proizvođača, pogotovo onih koji imaju manju imovinu, pa time injihov prihod, iako zavise od ćudi prirode – jednostavno izbegavaju osiguranje svojih poseda, roda, ploda. Podaci, koje

za časopis „Svet osiguranja” iznosi Danijela Nedeljković, direktor Direkcije za osiguranje malih i srednjih preduzeća „Dunav osiguranja” pokazuju da se u Srbiji osigurava svega osam odsto svih obradivih površina. Poređenja radi, u Austriji se osigurava čak 90% poljoprivrednih gazdinstava.

Moja farma

15.05.2012.

Velika Britanija: Traže himnu za sir

London - Britansko udruženje proizvođača sira British Cheese Board raspisalo je konkurs za izbor nacionalne himne za najpopularniji sir na Ostrvu - čedar. BCB želi da se originalni tekstovi o čedru osmisle na melodiju službene himne God Save the Queen, kao i još dve vrlo popularne pesme - Land of Hope i Glory of Jerusalem, piše BBC Njuz. Generalni sekretar udruženja Nigel Vhite naglasio je da traže adekvatnu himnu za nacionalno blago te kako se nada da će se u konkurs uključiti ljudi iz celog Ujedinjenog Kraljevstva. Autor pobedničke pesme neće dobiti samo slavu, već i godišnju zalihu britanskog čedra, kao i dve vikend propusnice za Alek Jamesov festival hrane i muzike.

B92

15.05.2012.

SR: Napušteno 50.000 kuća na selu

Beograd - Prema rečima predsednika Odbora SANU za selo Dragana Škorića, u Srbiji danas ima oko50.000 napuštenih kuća na selu, a u narednih petnaestak godina nestaće oko 1.200 takvih naselja. U uvodnom izlaganju na Okruglom stolu “Selu u susret”, Škorić je naveo da je od oko 4.600 sela u Srbiji, oko 1.900 napušteno. Bavljenje poljoprivredom na usitnjenim gazdinstvima ne omogućava ekonomsku održivost sela u Srbiji i zato se njima mora omogučiti diversifikacija delatnosti, izjavio je profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Miladin Ševarlić. On je objasnio da domaćinstva moraju da se, osim poljoprivredom, bave domaćom radinošću, seoskim turizmom i informatičkim delatnostima.

Moja farma

15.05.2012.

SR: Nema više domaćeg semena krompira

Guča - Srbija za uvoz semena krompira godišnje troši oko tri miliona evra, jer kod nas ne postoji ustanova koja se bavi takvom proizvodnjom. Uvozom semena, domaće sorte krompira - „jelica“, „dragačevka“ i „univerzal“ - iščezle su sa njiva naših proizvođača, iako su, ubrzo posle stvaranja, postale brend Dragačeva i okoline. Ispostavilo se da su u istoriju otišle zajedno sa ustanovom u kojoj su stvorene, s obzirom na to da Centru za krompir u Guči - zbog velikih dugovanja i blokade računa - preti stečaj. Ipak, zahvaljujući Institutu za biološka istraživanja iz Beograda, genotipovi ovih sorti sačuvani su u njihovim laboratorijama, a čuvaju ih i druge institucije širom Evrope.

Novosti

15.05.2012.

Francuska: Vinom na Kinu

Pariz - Ministarstvo poljoprivrede Francuske pokrenulo je u Kini akciju promovisanja francuskih vina, sa ciljem potpunog osvajanja ovog tržišta. Kineskim ljubiteljima pića će u okviru promotivne akcije biti predstavljeno 12 područja u kojima se proizvodi vino u Francuskoj, oko 400 vrsta vina i 50 sorta grožđa, preneli su kineski mediji. Francuski vinogradari su kineskim kolegama i kupcima vina pripremili promociju francuskih vina, a biće organizovana i obuka iz oblasti vinogradarstva i pripreme vina, distributere, šefove vinskih podruma, kuvare i ostale ugostitelje. Kineskim potrošačima je upućen poziv za degustaciju francuskih vina i specijaliteta francuske kuhinje.

Moja farma

15.05.2012.

SR: EPS-u struja od elektrane na biogas

Blace - Na farmi mlekare “Lazar” kod Blaca otvorena je biogasna elektrana, koja će već za nekoliko dana isporučiti električnu energiju EPS-u. U pitanju je pogon za proizvodnju električne energije iz biomase, odnosno stajskog đubriva, koji je uz podršku ambasade SAD otvoren na farmi Milana Vidojevića u selu Donja Draguša kod Blaca. Ambasadorka SAD Meri Vorlik, koja je prisustvovala na otvaranju, ukazala je da će “Lazar” za nekoliko dana proizvoditi električnu energiju i prodavati je EPS-u, čime je napravljena prekretnica u proizvodnji mleka i zaštiti životne sredine u Srbiji. Vorlik je istakla da je to jedna od najvećih investicija u privatnom sektoru u regionu.

Moja farma

15.05.2012.

SR: Studenti napravili ekološku sušaru za voće “Solagro”

Beograd - Tim od sedam studenata Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu osmislio je sušaru za voće sa solarnim kolektorom manjih kapaciteta, namenjen pre svega individualnim proizvođačima.

- Reč je o kolektoru toplotne solarne energije koji je napravljen od iskorišćenih aluminijumskih limenki, koji ne zagađuje sredinu, a nema ni izduvnih i štetnih gasova – kaže jedna od članica tima Vesna Radojević. Kako je objasnila, u svetu postoje slični sistemi za sušenje duvana, ali su u Srbiji takve sušare bile gotovo nepoznate, zbog čega je grupa od sedam studenata rešila da konstruiše svoju sušaru i prilagodi je domaćim uslovima. Ovaj projekat je nazvan Solagro.

Moja farma

15.05.2012.

SR: Uginulo milion i po pčela kod Kragujevca

Kragujevac - U Gornjim Komaricama kod Kragujevca u 62 košnice uginilo je više od milion i po pčela, a pčelar Branislav Savić sumnja da ih je neko namerno otrovao. “Ovo nije slučajno trovanje pčela koje se dešava u sezoni cvetanja voća i kada se ono prska, nego je ovo namerno trovanje zato što su sve pčele bile u košnicama i sve su uginule u košnicama”, rekao je Savić.

On je slučaj prijavio policiji, a jedan broj ugunilih pčela poslao je na toksilošku analizu na VMA u Beogradu. Šteta je neprocenjiva, kada se zna da je za stvaranje samo jedne košnice sa dobrim rojem pčela potrebno oko dve godine, a tu je i dobit od meda i pčelinjih proizvoda, kao i korist za voćare.

Moja farma

11.05.2012.

SR: Vlada prodaje 50.000 tona pšenice iz rezervi

Beograd - Vlada Srbije usvojila je danas uredbu o prodaji 50.000 tona merkantilne pšenice iz Robnih rezervi po ceni od 20 dinara po kilogramu, čiji je cilj da se stabilizuje tržište i sačuva stabilna cena pšenice do nove žetve.

Direktor vladine Kancelarije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović istakao je da će se ta pšenica prodavati preduzetnicima i privrednim društvima, registrovanim u Agenciji za privredne registre i to od 20 tona do maksimalno 300 tona.

On je, na konferenciji za novinare posle sednice Vlade, kazao da je pšenica namenjena za proizvodnju brašna tipa 500, čija cena ne sme da premaši iznos od 27 dinara po kilogramu.

To brašno ne sme da bude predmet trgovine na inostranom tržištu i u suprotnom su predviđene kazne od 100.000 dinara do milion dinara, kazao je Mihajlović.

Tanjug

11.05.2012.

EU: Revizija reforme vinskog sektora

Brisel - Planirana liberalizacija vinskog sektora, odnosno ukidanje prava na sadnju vinove loze 2015., trebalo bi da vinogradarima omogući veću fleksibilnost u prilagođavanju međunarodnoj potražnji, ali 14 država članica, među kojima su najveći evropski proizvođači, uputilo je pismo Evropskoj komisiji pozivajući je da odustane od reforme dogovorene 2008. godine. Prava na sadnju trebala bi biti ukinuta 2015., a svaka država članica može ih zadržati do 2018. oceni li da bi naglo ukidanje moglo biti prevelik rizik za neke vinogradare. Zagovornici revizije reforme upozoravaju na rizik prevelike proizvodnje koja bi srušila cene.

Agroklub

11.05.2012.

Hrvatska: Poljoprivrednici traže PDV na hranu od pet odsto

Zagreb - Nezavisni hrvatski seljaci i Nezavisni hrvatski sindikati traže od Vlade da se što hitnije smanji stopa PDV-a na hranu na pet odsto.Predsednik Nezavisnih hrvatskih seljaka Mato Mlinarić napominje kako Hrvatska sa stopom od 25% ima gotovo najveći PDV na prehrambene proizvode (izuzev na hleb i mleko) u odnosu na Članice Evropske unije. Primera radi, u Nemačkoj je ta stopa sedam odsto, a ima puno veći standard nego Hrvatska. Mlinarić smatra da za skupu hranu u Hrvatskoj nisu krivi poljoprivrednici već Vlada.

Agroklub

08.05.2012.

Italija: Mladi hrle u pastire

Rim - Sve više mladih ljudi u Italiji odlučuje se da budu pastiri i da im to bude životni poziv. Plata je loša, radi se dugo, ali posao je siguran, na svežem vazduhu i pastiri mogu da uzmu sira pekorino koliko mogu da pojedu. Nakon što je stopa nezaposlenosti u Italiji dostigla 10 odsto u javnosti se pojavila informacija o zainteresovanosti omladine da postanu pastiri. Iako je obicčno rezervisana za starije ljude, ova profesija je nedavno privukla 3.000 mladih Italijana, saopštilo je telo pri Ministarstvu poljoprivrede Koldireti. U skoro 80% slucčajeva, mladi pastiri su uveli naprednije tehnike čuvanja i odgajanja životinja unapredivši kvalitet mesa, vune i sira.

Capital.ba

08.05.2012.

Rumunija: Članstvo u EU dovodi u farmere sa zapada

Bukurešt - Rumunija, sa nekih 15 miliona hektara obradivih površina, privlači ljude iz čitave Evrope. Hiljade britanskih, danskih, francuskih, nemačkih, italijanskih i španskih farmera preselilo se u ovu jugoistočnu evropsku državu otkad je 2007. godine postala članica Evropske Unije. Visoke cene zemljišta i birokratija "podstiču" mlade zapadnoevropske farmere da traže šansu na Istoku. Širom Rumunije poljoprivrednici iz Zapadne Evrope obnavljaju farme. Zahvaljujući njihovom znanju, iskustvu i investicijama, sektor poljoprivrede je zabeležio rast od 11% prošle godine, a kako najavljuju, to je samo početak. Obradivo zemljište u Rumuniji se trenutno prodaje za 2,000 € po hektaru, što je cena bez konkurencije u EU. Subvencije iz Brisela su 180 € po hektaru, polovina od onoga što farme u Zapadnoj Evropi mogu da očekuju. Ipak, 2014., nova Zajednička poljoprivredna politika trebalo bi da obezbedi isti položaj za sve države članice.

Agrarije

08.05.2012.

SR: Delez: Upućen poziv proizvođačima voća i povrća

Beograd - Trgovinski lanac "Delez" pozvao je juče proizvođače voća i povrća iz Srbije i Bosne i Hercegovine da postanu njihovi dobavljači. Proizvođači moraju imati robu po svetskim standardima. U pozivu je navedeno i da je neophodno da proizvođač uzgaja minimum 300 tona svežeg voća i povrća godišnje, da je u mogućnosti da pakuje po zahtevu kupaca i da isporuči u centralno skladište. Inače, ovaj lanac namerava da u tržište Srbije uloži više od 40 miliona evra u ovoj godini. David Vander Skuren, koji je generalni direktor Deleza za Srbiju, BiH i Crnu Goru, kaže da će najveći deo tog iznosa biće investiran u otvaranje novih i rekonstrukciju postojećih objekata.

Moja farma

07.05.2012.

SR: "Vindija" vlasnik mlekare Senta

Senta - Mlekara ”Senta” koja ne radi već šest godina ima novog strateškog partnera hrvatsku kompaniju ”Vindija” iz Varaždina. Direktor ”Vindije” Miroslav Ćurčić rekao je da će ta

kompanija uložiti 15 miliona evra početnog kapitala u Senti i najavio da će mlekara početi da radi do kraja ove godine, sa kapacitetom prerade 120.000 litara mleka dnevno. On je dodao da ”Vindija” planira i proširenje poizvodnje jer se ta hrvatska firma bavi i uzgojem pilića i plasiranjem pilećeg mesa. Poslovni sistem ”Vindija” u svom sastavu ima devet preduzeća, od kojih se šest bavi hranom. ”Vindija”

zapošljava oko 3.500 radnika u Hrvatskoj, a ima više od 6.000 kooperanata.

Moja farma

07.05.2012.

SR: Setva pri kraju, kukuruz na 1,25 miliona hektara

Beograd - Prolećna setva u Srbiji je na samom kraju, a dominantna kultura i ove godine je kukuruz koji je do sada zasejan na oko 90% površina od ukupno planiranih 1,25 miliona ha, izjavio je pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović. ”Uz normalne vremenske prilike u ostatku godine i prosečan višegodišnji prinos, može se očekivati ukupan rod od oko sedam miliona tona”, kazao je Milovanović. On je istakao da će proi zvodnja bit i i više nego dovol jna za domaću potrošnju, a odgovarajuća količina kukuruza će, kao i do sada, biti na raspolaganju za izvoz. Do sada su suncokret i soja posejani na oko 85% od ukupno 175.000, odnosno 165.000 ha planiranih površina.

Moja farma

29.04.2012.

SR: Blokade okončane, postignut dogovor poljoprivrednika i Vlade

Beograd - Delegacija nezadovoljnih zemljoradnika i predstavnici Ministarstva poljoprivrede postigli su dogovor o načinu isplate subvencija za 2012. godinu čime prestaju blokade svih putnih pravaca u Vojvodini i delu centralne Srbije.

Ministar poljoprivrede Dušan Petrović rekao je da je dogovoren kombinovani model subvencionisanja, a to znači da će paorima biti isplaćivano 12.500 dinara po hektaru, uz odbijanje iznosa dobijenog na osnovu regresiranog dizel goriva i avansa za prolećnu setvu. On je rekao da će novac biti isplaćen do kraja septembra.

Ministar je naglasio da će biti vršena stroga kontrola da li su zasejane površine kulturama za koje su dobijene subvencije. "Ostaje uslov za ostvarivanje subvencija da se postigne referentan prinos, zavisno od okruga", dodao je Petrović. On je kazao da su novim načinom subvencionisanja ostvarena dva cilja - povećanje prinosa i produktivnosti poljoprivredne proizvodnje, kao i povećanje broja korisnika subvencija sa 82.000 na 250.000 gazdinstava.

Član Organizacionog odbora paora koji su protestovali Miroslav Ivković rekao je da su četiri zahteva ispunjena poljoprivrednicima. Na pitanje zašto su blokirali puteve nekoliko dana pred izbore, on je kazao da je "ovo bio pravi način da se pokaže novoj vladi šta je očekuje ako ne bude uvažila zahteve poljoprivrednika", dodajući da protest nije imao političku pozadinu. Poljoprivrednici, nezadovoljni načinom subvencionisanja u agraru, jutros su traktorima blokirali saobraćaj na pojedinim važnijim putevima u Vojvodini, jer "nije poštovan ranije postignut načelan dogovor o uslovima prekida protesta".

Ističući da su čitavog proteklog dana čekali da u pisanoj formi dobiju ono što su se s predstavnicima Ministarstva poljoprivrede dogovorili posle više od sedam časova dugih pregovora prethodne noći, Ivković je naglasio da su nezadovoljni poljoprivrednici bili "ogorčeni, jer su se osetili izigranim", pošto im je u četvrtak obećano jedno, a dan kasnije su "u ministarstvu čuli drugu priču, da odjednom ne važi sve što je bilo dogovoreno".

Poljoprivrednici su jutros bili blokirali saobraćaj na regionalnom putu Bačka Palanka - Novi Sad kod Gložana, gde su u oba smera stvorene duge kolone vozila. Poljoprivrednici su sa više od 30 traktora i drugih poljoprivrednih mašina sprečavali prolaz kamionima i putničkim automobilima, uz povremeno propuštanje hitnih slučajeva.

Agencije

27.04.2012.

Nemačka: Srpske maline prodaju kao nemačke

Berlin - Malina iz Srbije stiže u velikim količinama u Nemačku, ali je tamošnji potrošači ne prepoznaju kao srpsku već kao njihovu domaću. Razlog je što malinu šaljemo u rinfuzu, tamo je

samo upakuju i zalepe etiketu “Napravljeno u Nemačkoj”. - Čak 70 odsto agrarnih proizvoda koje Nemci uvezu iz Srbije su maline. Međutim, nigde na proizvodu u prodaji ne piše

da je poreklom iz Srbije, Nemci to distribuiraju pod svojim brendom - kaže za “Blic” Aleksandar Ivkovac, ekonomski savetnik u našoj ambasadi. Prema njegovim rečima, naš proizvod je neprepoznatljiv i mnoge firme u Nemačkoj misle da će zbog lošeg imidža koji srpski proizvodi imaju prodaja biti slaba

Blic

26.04.2012.

SAD: Ponovo lude krave

Vašington - Američko Ministarstvo poljoprivrede potvrdilo je da je na jednoj farmi u Kaliforniji otkriven četvrti slučaj bolesti “ludih krava”. SAD su počele da obaveštavaju svetske agencije za zdravlje životinja i američke trgovinske partnere o ovoj situaciji. Glavni veterinar u Ministarstvu poljoprivrede Džon Kliford izjavio je da izvoz govedine nije ugrožen i da nema razloga za uzbunu. “Zdravlje ljudi i životinja je zaštićeno u vezi sa ovim slučajem”, rekao je Kliford novinarima. Prvi slučajevi bolesti “ludih krava” u Americi otkriveni su krajem 2003. godine, što je poremetilo globalnu trgovinu govedinom.

Moja farma

26.04.2012.

EU: Zdravstvena upozorenja na alkoholnim pićim

Brisel - Nakon što je duvanska industrija dobila obavezu da na svim proizvodima istakne poruke o štetnosti pušenja, slično bi mogli da prođu i proizvođači alkoholnih pića. Evropska komisija preispituje politiku protiv prekomernog ispijanja alkohola. Intencija joj nije da na bocama piva ili vina budu poruke poput alkohol ubija, ali se od proizvođača alkoholnih pića očekuje da se dogovore kako će istaknuti zdravstvena upozorenja o štetnosti alkohola. Prekomerna konzumacija nastoji se sprečiti poreskim opterećenjem, u nekim zemljama zabranjeno je i reklamiranje piva, a tu su i upozorenja o štetnosti za zdravlje.

Moja farma

26.04.2012.

SR: Ne mogu da prodaju pa dele krompir

Koštunići - Proizvođači krompira sa Suvobora nude taj proizvod potrošačima potpuno besplatno, kako bi ispraznili magacine od proizvoda koji ne mogu da plasiraju na tržište. Kako je rekao Dragoljub Nikolić iz Koštunića, krompir niko ne otkupljuje, uskoro će stići i ovogodišnji rod, a zalihe su ogromne, te seljaci nemaju drugi izbor. “Ili da poklanjamo ili da bacamo u đubre”, rekao je Nikolić. Prema njegovim rečima, apsurdno je da domaći proizvođači ne mogu da prodaju svoj krompir dok se istovremeno ista vrsta uvozi u Srbiju. Isti problem imaju brojni proizvođači u Koštunićima, Brajićima i Teočinu, iako im je krompir tradicionalno visokog kvaliteta.

Moja farma

26.04.2012.

Grčka/Turska: Rat oko đevreka

Atina/Ankara - Istorijski rivali Turska i Grčka koji se spore oko mnogih

političkih pitanja, sada su otvorili još jedan front neslaganja: čiji je đevrek, pecivo koje se vekovima priprema i u jednoj

i u drugoj zemlji. Istanbulska komora prodavaca đevreka (simita) traži da se taj proizvod zaštiti kao turski, pošto Grci tvrde da je to pecivo njihovo, poznato pod nazivom kouluri. Povod za najnoviji spor otvorio je atinski list Elefteros tipos, koji je pokušao da dokaže da je đevrek još od pre Hrista bio popularan i u Solunu i u Istanbulu. Prema tome, to je vizantijski proizvod. U Grčkoj to pecivo nazivaju “solunski kouluri”. U Istanbulu su te tvrdnje dočekali na nož.

Moja farma

25.04.2012.

SR: Lakše do akreditacije, lakše do izvoza

Novi Sad - Akreditaciono telo Srbije ostvarilo je medjunarodno i evropsko priznanje za funkcionisanje sistema akreditacije u Republlici Srbiji, odlučeno je tokom prošle nedelje u Kopenhagenu na zasedanju saveta za multilateralne sporazume Evropske organizacije za akreditaciju. To zapravo znači da je za preko 400 akreditovanih organizacija u Srbiji (laboratorije, sertifikaciona i kontrolna tela) omogućeno uzajamno priznavanje izveštaja i sertifikata (o ocenjivanju usaglašenosti) izdatih u Srbiji od strane zemalja članica EU. To će doprineti smanjivanju trgovinskih barijera prilikom izvoza odnosno uvoza roba i usluga, umanjiće troškove jer će se izbeći nepotrebni ponovni troškovi ocenjivanja usaglašenosti (ispitivanja, kontrolisanja, sertifikacije) i na taj način doprineće se povećaju konkurentnosti srpskih proizvoda.

Jasna Stojanović, ATS

23.04.2012.

SR: Donete nove uredbe

Beograd - Vlada Republike Srbije je na predlog Ministarstva poljoprivrede usvojila uredbe o korišćenju podsticajnih sredstava za investicije u proizvodnji i plasmanu voća, grožđa, povrća, pečuraka i cveća, za regresiranje osiguranja životinja, useva, plodova, rasadnika i mladih višegodišnjih zasada i za podizanje proizvodnih zasada voćaka, vinove loze,hmelja i lincure za 2012. godinu.

Na osnovu Uredbe o podsticajnim sredstvima za investicije u proizvodnji i plasmanu voća, grožđa, povrća, pečuraka i cveća, pravo na podsticaje se ostvaruje za nabavku nove opreme i mehanizacije za setvu i sadnju, za zaštitu od bolesti, štetočina, grada i niskih temperatura, za navodnjavanje, za berbu i proizvodnju voća, povrća, pečuraka i cveća u zaštićenom prostoru i u objektima za proizvodnju pečuraka kao i za nabavku opreme za pranje, kalibriranje, klasiranje, sortiranje, izbijanje, poliranje, pakovanje i čuvanje.

Pravo na podsticaje na osnovu ove Uredbe imaju fizičko lice - nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, zemljoradnička zadruga i udruženje građana a Zahtev za dodelu podsticaja podnosi se do 31. jula 2012. godine.

Podsticaji se mogu ostvariti ako je minimalna vrednost investicije 30.000 dinara bez PDV-a, u maksimalnom iznosu od 2.000.000 dinara za fizičko lice i 4.000.000 dinara za zemljoradničku zadrugu ili udruženje građana. Na osnovu Uredbe o regresiranju osiguranja, registrovani poljoprivrednici imaju pravo na regresiranje osiguranja u iznosu od 40% od visine premije osiguranja bez poreza na premiju neživotnog osiguranja ukoliko su osigurali životinje,

rasadnike, mlade višegodišnje zasade, useve i plodove od rizika.

Pravo na korišćenje sredstava za regresiranje osiguranja životinja i površina pod biljnim kulturama prijavljenim u 2012. godini ima fizičko lice - nosilac poljoprivrednog gazdinstava koje je upisano u Registar i koje je u aktivnom

statusu a Zahtev se podnosi od 15. juna do 31. oktobra 2012. godine.

Na osnovu Uredbe o korišćenju podsticajnih sredstava za podizanje proizvodnih zasada voćaka, vinove loze, hmelja i lincure, sredstva se koriste za naknadu troškova plaćenih sadnica, troškova vezanih za specifičnost uslova u kojima se zasniva proizvodni zasad i za naknadu troškova nabavke i postavljanja naslona kod zasada vinove loze i hmelja.

Na osnovu ove Urebde, pravo na korišćenje podsticajnih sredstava imaju fizičko lice - nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva sa aktivnim statusom, preduzetnik, privredno društvo, zemljoradnička zadruga, naučno-istraživačka organizacija, škola, zadužbina, manastir i crkva. Podnosilac zahteva ima pravo na podsticajna sredstva ako je podigao jedan ili više proizvodnih zasada. Najmanja površina svakog zasada iznosi 0,1 hektar za lincuru, 0,3 hektara za svaku vrstu jagodastih voćaka, vinove loze i hmelja i 0,5 hektara za svaku vrstu jabučastih, koštičavih i jezgrastih voćaka. Najveća površina za koju može da se ostvare podsticajna sredstva je 10 hektara dok je za proizvodne zasade jagode i lincure 5 hektara. Podsticajna sredstva za proizvodne

zasade utvrđuju se na osnovu broja i kategorije posađenih i primljenih sadnica po hektaru.

Podnosilac zahteva ima pravo na podsticajna sredstva ako je primljeno najmanje 90% posađenih sadnica i ako su sadnice zdravstveno i sortno ispravne. Zahtevi na osnovu ove Uredbe se podnose do 30. juna 2012. godine, odnosno od 1. jula do 31.avgusta 2012. godine za proizvodne zasade jagode.

Konkretni iznosi podsticajnih sredstava za sve vrste zasada precizirani su u Uredbi koja će biti objavljena na zvaničnom sajtu Ministarstva poljoprivrede – www.mpt.gov.rs.

Ministarstvo poljoprivrede

23.04.2012.

SR: Otvorena nova fabrika riblje i stočne hrane

Sečanj - Fabrika “Eko fid” u Sečnju godišnje će proizvoditi 50.000 tona stočne i riblje hrane, za domaće potrebe i izvoz. U fabriku je uloženo četiri miliona evra, četvrtinu novca obezbedila je pokrajinska Vlada. Ribljom hranom koja se u njoj proizvede snabdevaće se ribnjaci u okolini Sečnja, a za početak je planiran izvoz u zemlje bivše Jugoslavije, Mađarsku

i Rumuniju.

Moja farma

20.04.2012.

Holandija: Kuvar sa jelima od insekata

Vageningen - U Holandiji se u knjižarama pojavio novi kuvar koji promoviše konzumiranje insekata kao značajan izvor proteina. The Insect Cookbook sardži čitav niz neobičnih recepata kao što su čokoladni mafini sa crvima ili rižoto sa pečurkama i skakavcima. Profesor univerziteta u Vageningenu i stručnjak za proizvodnju hrane Marsel Dike kazao je da tu knjigu vidi kao još jedan korak ka uvođenju insekata u jelovnik restorana u Holandiji. “Očekujem da ljudi kupe kuvar i počnu da pripremaju jela od insekata i kod kuće”, dodao je on. Dike podseća da će do 2050. svetsko stanovništvo dostići brojku od devet milijardi i da će tada biti teško obezbediti dovoljno proteina za sve.

Moja farma

20.04.2012.

Kina: Uništeno 95.000 pilića zbog ptičjeg gripa

Tujing - Na severozapadu Kine uništeno je 95.000 pilića od virusa ptičjeg gripa. Epidemija virusa H5N1 registrovana je prošlog petka u Tujingu u regionu Ningsia pošto je više od 23.000 pilića počelo da pokazuje simptome virusa, saopštilo je kinesko ministarstvo poljoprivrede. U saopštenju se navodi da je epidemija sada pod kontrolom i da su radni timovi upućeni u oblast kako bi pojačali mere prevencije. Kina se smatra jednom od država koja je najizloženija riziku od epidemije ptičjeg gripa, jer ima najveću količinu živine u svetu i mnogi pilići u ruralnim oblastima su u neposrednoj blizini ljudi.

Moja farma

20.04.2012.

SR: Isplata avansa za prolećnu setvu

Beograd - Danas će početi isplata avansa za prolećnu setvu u ukupnom iznosu od tri milijarde dinara. Poljoprivrednici su od 17. aprila podneli 28.000 zahteva za taj vid podsticaja. Zahtevi za ostvarivanje prava na avans se podnose od 17. aprila do 10. maja. Na osnovu uredbi o podsticanju proizvodnje duvana u listu, žitarica i krompira i industrijskog bilja, poljoprivrednici imaju pravo na avans za duvan u listu i za industrijsko bilje (soju, suncokret, uljanu repicu i šećernu repu) u iznosu od 4.000 din/ha. Avans za žitarice iznosi 1.500 dinara, odnosno za krompir pre isporuke 2.000 din/ha.

Moja farma

20.04.2012.

SR: Na Poljoprivrednom sajmu popousti na traktore 5%

Novi Sad - U susret 79. međunarodnom poljoprivrednom sajmu, na Novosadskom sajmu, koncepciju nastupa, ponudu i novitete najavili su članovi Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije. Pored toga, potpisan je i Protokol koji reguliše saradnju Novosadskog sajma i Agencije za bezbednost saobraćaja Republike Srbije, a koja ima za cilj realizaciju zajedničkih promotivnih aktivnosti usmerenih ka povećanju bezbednosti u saobraćaju.

Generalni direktor Novosadskog sajma, Goran Vasić, je tom prilikom napomenuo da će pored mogućnosti da se na Poljoprivrednom sajmu vide svi noviteti poljoprivredne mehanizacije, koji se mogu videti u Hanoveru i na drugim prestižnim manifestacijama, Novosadski sajam biti i mesto za edukaciju i usmerenje ka društveno-odgovornom poslovanju.

Atraktivan nastup, novitete i posebne uslove kupovine tokom sajamske priredbe, najavili su danas članovi Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije u Novom Sadu.

Predsednik Udruženja, Đorđe Mišković, najavio je da će članovi Poslovnog udruženja nastupiti na 14.000 metara kvadratnih, a biće predstavljeno 150 vodećih svetskih brendova pogonskih mašina, mašina za ubiranje, kao i priključnih mašina namenjih obradi zemljišta.

- Većina članica najavila je novitete, sajamske popuste od 5 do 10%, kao i produženi garantni rok, rekao je Mišković. On je naglasio da će na Sajmu biti distribuiran i kompakt disk namenjen rukovaocima poljoprivrednih mašina, a koji je posvećen unapređenju nivoa bezbednosti učešća poljoprivrednih mašina u saobraćaju. Disk sadrži saobraćajne propise, kao i ilustracije koje rukovaoce upućuju na striktno pridržavanje saobraćajnih propisa.

Direktor kompanije "Agropanonka MTZ Finke", Dragoljub Švonja, saopštio je da ove godine, njegova kompanija slavi 20 godina rada, a već 16 godinu učestvuje na Sajmu na kojem će 13 godinu za redom biti darodavac u poklon-igri za posetioce Novosadskog sajma.

- Naš nastup će biti značajan i zbog predstavljanja dela beloruske privrede na našem štandu u centralnom delu otvorenog prostora Sajmišta. Najavljujem i bolju ponudu nego prethodnih godina, a jedna od atrakcija će biti novi traktor "Mahindra", nastao po nalogu Vlade Indije i kreiran da se još više smanji potrošnja goriva. Njegova cena će biti oko 9.000 evra, a potrošnja mu je, za lake radove manja od 1,2 litre nafte na sat.

Protokolom koji je danas potpisan između Novosadskog sajma i Agencije za bezbednost saobraćaja Republike Srbije predviđene su aktivnosti Agencije, na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu od 12. do 18. maja i na Sajmu automobila, od 10. do 14. oktobra. Direktor Agencije za bezbednost saobraćaja, Stojadin Jovanović, je izrazio zadovoljstvo zbog nastavka saradnje, ali i otvaranja novog puta za zajedničke aktivnosti Novosadskog sajma i Agencije za bezbednost saobraćaja, jer Agencija ima plan za sprovođenje edukacija i realizaciju kampanja za podizanje nivoa svesti učesnika o bezbednosti u saobraćaju.

- Namera nam je da skrenemo pažnju na najčešće uzroke saobraćajnih nezgoda, kao što su nedozvoljena brzina, upotreba alkohola, nepropisano preticanje, ali i zaštita ugroženih učesnika u saobraćaju, kao što su, između ostalih vozači traktora, rekao je Jovanović.

Sajam.net

19.04.2012.

EU: Članice se ne prdržavaju novih propisa

Brisel - Dvanaest od trinaest članica EU upozorenih da poboljšaju životne uslove koka nosilja, nisu prilagodile svoju praksu važećim propisima o dobrobiti životinja. One, zbog toga, mogu

biti suočene sa sudskim procesom. Svaka sedma koka nosilja

u EU, odnosno 47 od 330 miliona ovih kokošaka, živi u kavezu

čija osnova nije veća od standardnog lista papira za kucanje. Na to je pre dva meseca upozoreno trinaest članica Unije, od kojih je izgleda samo Rumunija preduzela adekvatne mere, dok “dodatne napore” treba da učine Belgija, Bugarska, Grčka, Španija, Francuska, Italija, Kipar, Letonija, Mađarska, Holandija, Poljska i Portugal.

Moja farma

18.04.2012.

SR: Rekonstrukcija salaša, etno kuća i vinskih podruma

Novi Sad - Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu objavio je nove konkurse u oblasti salašarskog, etno i vinskog turizma. Za ukupno 90 miliona dinara, zainteresovani će moći da konkurišu do 26. aprila. Novac dobijen na ovom konkursu treba da bude iskorišćen za adaptaciju i rekonstrukciju salaša i etno kuća, vinskih podruma sa prostorijama za degustaciju vina. Pravo učešća imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, udruženja građana sa područja Vojvodine registrovana za pružanje usluga u turizmu i pravna lica i preduzetnici sa područja Vojvodine. Svi zainteresovani za učešće na konkursu mogu da se jave Agenciji za ruralni razvoj opštine Inđija.

Moja farma

12.04.2012.

SR: Vlada avansira i proizvodnju krmiva

Beograd - Vlada Srbije usvojila je uredbe o podsticanju proizvodnje krmnog bilja, duvana u listu, žitarica i krompira i industrijskog bilja i uredbu na osnovu koje se produžava rok za regresiranje dizel goriva za prolećne radove u poljoprivredi u 2012. godini, saopštilo je juče Ministarstvo poljoprivrede i trgovine. Registrovani poljoprivrednici, na osnovu Uredbe za podsticanje proizvodnje krmnog bilja, imaju pravo na premiju po kilogramu proizvedenog krmnog bilja za ishranu stoke na sopstvenom poljoprivrednom gazdinstvu. Ta premija za silažni kukuruz i stočni sirak iznosi 0,2 dinara za jedan kilogram, lucerku, detelinu i stočnu repu 0,5 dinara i grahoricu i stočni grašak 0,7 dinara po jednom kilogramu, kao i pravo na avans u iznosu od 1.500 dinara po hektaru. Zahtev za korišćenje premije po kilogramu proizvedenog krmnog bilja se podnosi od 1. juna do 1. oktobra 2012. Na osnovu uredbi o podsticanju proizvodnje duvana u listu, žitarica i krompira i industrijskog bilja, poljoprivrednici imaju pravo na avans za duvan u listu i za industrijsko bilje (soju, suncokret, uljanu repicu i šećernu repu) u iznosu od 4.000 dinara po hektaru i avans za žitarice u iznosu od 1.500, odnosno za krompir pre isporuke 2.000 dinara po hektaru. Zahtevi za ostvarivanje prava na avans se podnose od 17. aprila

do 10. maja 2012. Na predlog ministra Dušana Petrovića, Vlada Srbije je usvojila i odluku kojom se produžava rok za nabavku regresiranog dizel goriva do 15.maja.

Moja farma

12.04.2012.

SR: Jaja jeftinija posle Uskrsa i do 30 odsto

Beograd - Posle Uskrsa može se očekivati pojeftinjenje jaja u Srbiji i do 30 procenata, zbog stabilizacije tržišta i veće ponude, a realna maloprodajna cena tog važnog prehrambenog proizvoda je između 12 i 15 dinara po komadu, ocenio je juče vlasnik diskonta jaja “Panić trejd” Nemanja Panić. Veliki trgovinski lanci već su početkom ove sedmice krenuli sa akcijskim ponudama i popustima i do 20 procenata, ali su jaja i dalje dosta skuplja nego pre godinu dana i koštaju 15 do 24 dinara u trgovinama, a na pijacama od 14 do 20 dinara. Prošle godine pred Uskršnje praznike jaja su, međutim, koštala između sedam i 15 dinara po komadu, zavisno od kategorije.

Moja farma

12.04.2012.

SR: Leskovački ajvar i ničiji više

Leskovac - Srpski brend “Leskovački domaći ajvar” dobio je i međunarodni sertifikat Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) sa sedištem u Ženevi. Predsednik Regionalne privredne komore u Leskovcu Goran Jović rekao je da je leskovački ajvar treći proizvod iz Srbije koji je registrovan kod WIPO i da registracija važi u 28 zemalja u svetu. “Leskovački domaći ajvar” upisan je u registar WIPO pod rednim bojem 904. U Leskovcu se godišnje proizvede oko 30.000 tegli ajavara po 800 grama. Leskovac je, inače, jedini grad u Srbiji koji ima dva nacionalna brenda - “Leskovački domaći ajvar”

i “Leskovačko roštilj meso”.

Moja farma

12.04.2012.

SR: Uskoro i uredbe za povrtarstvo i voćarstvo

Beograd - Pomoćnik ministra poljoprivrede i trgovine Miloš Milovanović najavio je da će u narednim nedeljama biti objavljene uredbe koje se odnose na subvencionisanje povrtarske i voćarske proizvodnje, kao i da će za te namene biti izdvojena daleko veća sredstva nego u 2011. “Uredba je u finalnoj fazi izrade i mi ćemo kroz ovu uredbu omogućiti poljoprivrednim proizvođačima koji se bave povrtarstvom, odnosno voćarskom proizvodnjom, investicionu podršku za opremu i mehanizaciju koju oni koriste u sopstvenoj proizvodnji”, istakao je on. Milovanović je precizirao da se to odnosi na davanje bespovratnih sredstava u vrednosti od 40 do 50% ukupne vrednosti investicije.

Moja farma

06.04.2012.

Poljska: Odlučno protiv Monsanta

Varšava - Poljska uvodi potpunu zabranu uzgoja genetski modifikovanog kukuruza MON810 proizvođača iz SAD Monsanto, najavio je ministar poljoprivrede Marek Savicki. “Takva zakonska uredba je u pripremi i njome se uvodi potpuna zabrana uzgoja gm hibrida kukuruza MON810 u Poljskoj”, kazao je Savicki. On je dodao da bi ta sorta mogla imati štetne posledice po pčele. Sedam zemalja EU - Belgija, VB, Bugarska, Francuska, Nemačka, Irska i Slovačka odbacile su 9. marta predlog danskog predsedništva EU da se dozvoli uzgoj gm poljoprivrednih kultura u Evropi. Razgovori o dozvoli uzgoja gm poljoprivrednih kultura na području EU sada su u slepoj ulici budući da takav predlog nema podršku.

Moja farma

06.04.2012.

Austrija: Spor sa Slovenijom zbog kobasica

Beč - Između Austrije i Slovenije moglo bi doći do novog remećenja odnosa, ovoga puta ne zbog slovenačke manjine, već zbog naziva kobasica. Slovenija želi da zaštiti naziv kobasice “Krainer” (Kranjska), na osnovu porekla, a taj naziv se koristi u Austriji za određene vrste kobasica. Evropska komisija, kako je potvrdio Zavod za patente, već je dobio odgovarajući zahtev Slovenije. Prihvatanje zahteva Ljubljane bi značilo da u Austriji više ne bi mogao da se koristi naziv “Krainer”, tako da bi brojne kobasice, kao što je “Kezekrainer” (Kranjska sa sirom), morala da menja ime. Austrija je najavila da će na zahtev Slovenije uložiti žalbu.

Moja farma

06.04.2012.

BIH/RS: Dali im više đubriva, pa ga sad traže nazad

Banja Luka - Pojedini poljoprivrednici u Republici Srpskoj nisu zadovoljni podelom regresiranog mineralnog đubriva za prolećnu setvu jer je jedan broj njih dobio više nego što je trebalo, dok su neki dobili čak i manje. Oni kažu da se sada od tih koji su dobili više traži da vrate višak i pitaju nadležne zašto ispunjenost uslova za dobijanje količine podsticaja nisu proverili odmah, nego posle podele. Međutim, nadležni u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS tvrde da je blizu 300 korisnika prijavilo duple površine, pa da je verovatno zato došlo do podele viška mineralnog đubriva, ali su i naveli da će eventualne greške biti ispravljene.

Nezavisne

03.04.2012.

Francuska: Vino sa Monmartra

Pariz - Grožđe koje je prošle godine ubrano u srcu Pariza, na Monmartru, ovih dana će biti flaširano i pohranjeno u vinske podrume u centru grada kako bi enofili mogli da uživaju u, za mnoge, nepoznatom specijalitetu Pariza - vinu spravljenom u glavnom gradu Francuske. “Kada govorite o pariskom vinu, prva stvar na koju pomislite je vino sa Monmartra”, kaže stručnjak za vina Fransis Žurden. Prema njegovim rečima, novac od prodaje vina odlazi humanitarnim ogranizacijama Pariza. “Ovde je više reč o edukativnom i kulturnom pitanju. Vinograd je takođe i projekat za stavljanje na listu kulturnog nasleđa ali i obrazovni projekat za mlađe generacije”, rekao je on.

Moja farma

03.04.2012.

BiH: Prodaja stoke u 2011. pala za više od 41%

Banja Luka - Prodaja domaćih životinja na stočnim pijacama u BiH tokom 2011. bila je manja za vrtoglavih 41,3% u poređenju sa 2010., pokazuju podaci Agencije za statistiku. Poljoprivrednici se žale da je prodaja stočnih grla “priključena na infuziju”. “Dok je god zamrznutog mesa po ceni od 3,5 do četiri marke, naši stočari su na gubitku. Nismo konkurentni. Naša stoka na pijacama po živoj vagi košta više od četiri marke po kilogramu, što znači da nemamo šanse. Zbog toga imamo sve manje grla stoke u našem kantonu. Potrebno je podsticati proizvodnju kako bi stočni fond bio obogaćen”, sugeriše Enes Hasanović, sekretar Udruženja poljoprivrednika BiH.

Nezavisne

02.04.2012.

SR: Jovanović: Ministarstvo pomaže seljačke tajkune

Topola - Predsednik Opštine Topola Dragan Jovanović izjavio da se sredstva od poljoprivrednih subvencija daju velikim firmama u kojima ministar poljoprivrede ima partijske prijatelje, a to su Victoria Group i MK komerc. Jovanović je pozvao poljoprivrednike koji protestuju zbog uredbe o subvencijama da istraju u zahtevima, koje je ocenio potpuno opravdanim. “Seljak u Šumadiji od toga neće imati nikakvu korist jer najveći deo proizvodnje prodaje po pijacama ili malim hladnjačama, gde ne dobija fiskalni račun da bi naplatio subvenciju”, rekao je Jovanović. On je ocenio neprihvatljivim da Ministarstvo poljoprivrede daje tajkunima narodne pare, a pravi seljak ostaje bez sredstava.

Moja farma

02.04.2012.

SR: Petrović: Veleposednici iz Vojvodine podržani od nekih partij

Beograd - Ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović izjavio je da mere agrarne politike moraju da vode računa i o velikim i o malim proizvođačima, a da je nacionalni interes veći izvoz poljoprivrednih proizvoda višeg stepena prerade. Petrović je povodom protesta zemljoradnika rekao da je novi sistem podsticaja već uveliko promenjen i da više nema razloga vraćati se nazad. Povodom protesta ratara, Petrović podseća da je na početku rada rekonstruisanog kabineta bilo dosta žustre debate na tu temu, a naročito su se novom modelu protivili veleposednici iz Vojvodine koji obrađuju velike površine i oni su, podržani i od nekih političkih partija, odlučili da izađu na puteve.

Danas

01.04.2012.

SR: Malešević: Subvencije po kilogramu ne postoje nigde

Novi Sad - Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Miroslav Malešević izjavio je da nigde u Evropi nema državnih subvencija za poljoprivrednike po kilogramu predate robe.

"Svuda postoje neki podsticaji, ili po jedinici površine, ili po grlu, ili neki drugi vid stimulacije, zavisno o kojoj je proizvodnji reč. Evropa to neguje i nije tačno da su premije po kilogramu bolje.

Voleo bih da neko navede primer u kojoj državi to funkcioniše", rekao je Malešević u intervjuu za današnji Dnevnik.

On je naveo da je suština u vlasničkim odnosima koji su u Srbiji drugačiji u odnosu na Evropsku uniju, jer kod nas nijedan seljak nema akcije u šećerani ili uljari.

Dnevnik

30.03.2012.

Grčka: Milion i po razmišlja o odlaski na selo

Atina - Oko 1,5 miliona Grka razmišlja o preseljenju na selo zbog

petogodišnje recesije koja je uzrokovala zatvaranje na hiljade preduzeća u glavnim gradovima, pokazuje objavljena studija grčkog ministarstva poljoprivrede. Oko 68 odsto ispitanika, koji žive u širem području Atine i Soluna, izjavilo je da su razmišljali o preseljenju, dok 19,3 odsto aktivno radi na tome, pokazuje istraživanje kompanije Capa research a prenosi agencija AFP. Oko dve trećine njih ima univerzitetsku diplomu, a više od polovine njih su mlađi od 40 godina. Oko polovina njih je zainteresovano za poljoprivredu, ratarstvo i pecanje, dok bi 18,3 odsto želelo da se oproba u turizmu.

Moja farma

30.03.2012.

SR: Srpske koke u kavezima koji nisu po standardima EU

Beograd - Manje od jednog procentra jaja u Srbiji proizvedeno je u skladu sa najnovijim propisima EU o čuvanju koka nosilja, što je jedan od razloga zašto jaja nisu na listi proizvoda za izvoz u EU. Prema procenama Zajednice živinara, domaćim proizvođačima jaja potrebno je 50 miliona evra za kupovinu novih kaveza i još 30 miliona evra za proširenje objekata s obzirom da se instaliranjem novih većih kaveza gubi 40 procenata na prostoru.

Nezvanično, EurAktiv Srbija saznaje da će se uvođenje kaveza prolongirati do ulaska Srbije u EU, ali onda domaći proizvođači koji to zagovaraju moraju biti svesni da će im biti

zabranjen izvoz

Moja farma

30.03.2012.

SR: Vlada usvojila uredbe

Beograd - Vlada Srbije usvojila je juče tri uredbe za podsticanje ratarske proizvodnje u 2012. godini, kojoma je prvi put predviđeno da se subvencije daju po količini proizvoda, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede i trgovine. Kako se precizira, usvojene su uredbe o premijama za proizvodnju duvana u listu, proizvodnju žitarica i krompira i premijama za industrijsko bilje. Na osnovu Uredbe o uslovima i načinu

korišćenja premije za industrijsko bilje, premija za soju, suncokret i za uljanu repicu iznosi tri dinara po kilogramu, a za šećernu repu je 50 para/kg. Zahtev za isplatu premije podnosi se do 15. januara 2013. Ministarstvo poljoprivrede navodi da je Uredba o uslovima i načinu korišćenja premije za proizvodnju žitarica i krompira donesena radi povećanja proizvodnje po hektaru. Proizvođači imaju mogućnost izbora da deo svoje proizvodnje isporuče odmah ili do 1. juna 2013. i ostvare premiju po kilogramu ili da deo svoje proizvodnje žitarica zadrže za ishranu stoke na sopstvenom poljoprivrednom gazdinstvu. Popljoprivrednicima se plaća premija od jedan dinar po kilogramu proizvedenih i isporučenih žitarica odnosno, 60 para po kilogramu proizvedenog i isporučenog krompira. Zahtev za

korišćenje premije iz ove uredbe podnosi se do 1. juna 2013. Na osnovu Uredbe o korišćenju premije za proizvodnju duvana u listu, premija po kilogramu za prve četiri klase duvana u listu je 20 din/kg, a zahtev za isplatu premije podnosi se do 31. januara 2013. Premiju ostvaruju registrovana poljoprivredna gazdinstva isporukom proizvedenih količina ratarskih kultura, preko pravnog lica,

odnosno preduzetnika koji se bavi skladištenjem, proizvodnjom, otkupom i preradom ovih kultura kao i preko Republičke direkcije za robne rezerve.

Moja farma

28.03.2012.

Italija: Vrhunsko vino sa mafijaških vinograda hit na Sicilij

Palermo - Na Siciliji se pojavio novi soj vinogradara koji daju “ponudu koja se ne može odbiti”. Nije reč o gangsterima koji ucenjuju lokalne zemljoradnike, već o novim zadrugama koje proizvode vrhunsko vino na zemlji koja je nekada pripadala mafiji. Vina zadruge Ćentopasi - izložena na Sajmu vina u Veroni, rezultat su 1,2 milijardi evra vrednog projekta Evropske unije i Italije kako bi se bivši mafijaški posedi u južnim italijanskim pokrajinama integrisali u legalne ekonomske tokove. Projekat ima za cilj da podstakne legalnu privredu u regionu, otvarajući nova radna mesta koja će pomoći u razvijanju mentaliteta koji će umesto da štiti, odbacivati organizovani kriminal.

Moja farma

27.03.2012.

SR: Počinju protesti poljoprivrednika!

Srbija - Razgovori između Ministra poljoprivrede Dušana Petrovića i šest prestavnika najvećih poljoprivrednih proizvođača završeni su bez dogovora. Ministarstvo je odbilo glavni zahtev poljoprivrednika - isplatu subvencija istovetnih lanjskim od 14.000 dinara po hektaru za parcele do 100 hektara. Još ranije, u slučaju odbijanja glavnog zahteva za subvencionisanje po hektaru poljoprivrednici su najavili početak protesta za četvrtak 29. mart u 9 časova.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

27.03.2012.

SVET: Nekontrolisana kupovina zemljišta

Afrika, Azija - Unosne investicije ili povratak kolonijalizma? Kupovina poljoprivrednog zemljišta u inostranstvu doživela je procvat proteklih godina, ali stručnjaci upozoravaju na rizike koje to donosi u oblasti životne sredine i bezbednosti. Za kupovinu najviše su zainteresovani Kinezi, Indijci, Južnokoreanci, kako bi mogli da odgovore na potrebe u proizvodnji hrane. S druge strane, zapadne zemlje tragaju za zemljištem na kome će moći da gaje sirovine za biogorivo. Prema podacima projekta Land Matrix, ukupno 203 miliona ha prešlo je u ruke stranaca

između 2000. i 2010. bilo putem kupovine ili zakupa na duži period. Više od polovine tog zemljišta nalazi se u Africi.

Moja farma

27.03.2012.

SR: Premije za suncokret, soju, repicu i šećernu repu

Beograd - Država će poljoprivrednicima davati premije od tri dinara po kilogramu soje, suncokreta i uljane repice. ”Trebalo je mere doneti ranije jer je već i setva uveliko u toku, ali nikada nije kasno za dobre uredbe”, kaže direktorka Poslovne zajednice za industrijsko bilje Olga Čurović. Važno je da se podsticaji odnose samo na predatu robu koja će biti otkupljena i prerađena u našoj industriji jer smo do sada imali slučaj da deo roda industrijskog bilja ode u susedne zemlje, recimo Hrvatsku, koja daje velike stimulacije za otkupljene proizvode. Ova mera je dobra i zbog toga što će se na taj način podstaći povećanje površina pod industrijskim biljem, zaključuje Čurović.

Dnevnik

27.03.2012.

EU: Od 2015. dopušteno saditi nove vinograde

Brisel - Od 2015. svaki vinogradar u EU moći će da posadi onoliko vinovih loza koliko želi. Takva vest omogućava posebno vrednim proizvođačima vina da prošire svoju proizvodnju. Do sada su za širenje proizvodnje morali da kupuju postojeće vinograde, a to su vlasnici vinograda naplaćivali visokim cenama. Ono što na prvi pogled izgleda kao liberalizacija koja ima smisla, kod 15 ministara poljoprivrede zemalja članica u kojima se uzgaja vinova loza smatraju pravim užasom. Jer, strahuju da će takvo stanje otvoriti ulaz velikih finansijskih ulagača u branšu, pa stoga upozoravaju da bi u tom slučaju mukotrpno postignut kvalitet evropskih vina mogao biti ugrožen.

Moja farma

27.03.2012.

SR: Suvo i toplo vreme škodi pšenici

Novi Sad - Suvo vreme i temperature vazduha koje proteklih dana prelaze 20 stepeni Celzijusovih ne odgovaraju pšenici i nepovoljno utiču na setvu jarih kultura, izjavio je Miroslav Malešević iz NS Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Nedostatak padavina gotovo je onemogućio delovanje azotnih mineralnih đubriva datih biljkama u prvom prihranjivanju tako da je prestalo bokorenje i napredovanje pšenice, rekao je Malešević i napomenuo da su na onom “mlađem” hlebnom žitu, uočljivi “simptomi gladovanja”. Ozimim usevima bi dobro došlo da padne barem 15 do 20 litara kiše po kvadratnom metru, kako bi bilo “aktivirano” azotno đubrivo i time počeo njihov oporavak, istakao je Malešević

Moja farma

27.03.2012.

SR: Poljoprivrednici prete blokadama

Novi Sad - Poljoprivrednici iz Vojvodine ponovo će blokirati puteve i krenuti za Beograd, ako Ministarstvo poljoprivrede do srede ne odgovori pozitivno na njihove zahteve, rekao je agenciji Beta jedan od lidera poljoprivrednika koji su proletos organizovali slične proteste Ilija Grujić. “Tražimo da se nastavi kontinuitet regresiranja repromaterijala u proizvodnji, sa 14.000 dinara po hektaru, kao i da Ministarstvo poljoprivrede konačno donese Strategiju ruralnog razvoja u Srbiji, jer je to uslov da farmeri mogu da koriste sredstva iz IPA fondova EU”, precizirao je Grujić. Prema njegovim rečima, to je dogovoreno na “spontanom sastanku” oko 300 poljoprivrednika u Novom Sadu koji su se okupili oko zemljoradnika koji su tokom prošle godine pregovarali sa Vladom Srbije. Grujić je rekao da iza ovih okupljanja ne stoji nijedna politička stranka, a ni bilo koja asocijacija poljoprivrednika, već poljoprivrednici koji su nezadovoljni jer Ministarstvo poljoprivrede nije ispunilo prošlogodišnje zahteve. Najavio je da je određena šestočlana delegacija za pregovore sa ministarstvom. “Naša ponuda je oročena do srede. Ako je ne prihvate, u četvrtak od devet sati blokiraćemo prvo lokalne puteve, a potom ćemo traktorima krenuti za Beograd i ovaj put nećemo odustati od toga”, rekao je Grujić i dodao da su poljoprivrednici već prijavili blokade za sledeći četvrtak ujutro. Poljoprivrednici su krajem maja i početkom juna prošle godine pet dana blokirali puteve širom Vojvodine, a blokade su uklonili nakon što su se sa Ministarstvom poljoprivrede dogovorili o isplati subvencija. Tada je dogovoreno da će isplata subvencije od 14.000 din/ha, za posed veličine do 30 ha, biti završena do kraja 2011, a da će subvencije za preostalih 70 ha biti isplaćivane od 1. januara 2012.

Moja farma

23.03.2012.

Nemačka: Za svaku jabuku 70 litara vode

Berlin - Građani Nemačke spremni su da u većoj meri štede i tzv. virtuelnu vodu, ali samo svaki peti stanovnik je dovoljno obavešten o tome kako se odgovornom nabavkom životnih namirnica daje doprinos smanjenju potrošnje virtuelne vode, odnosno vode koja se utroši tokom celokupne proizvodnje i transporta životnih namirnica i drugih proizvoda, sve dok oni ne stignu do potrošača. Stručnjaci poručuju da građani treba u prodavnicama da kupuju namirnice koje im zaista trebaju, jer se, na primer, sa svakom bačenom jabukom “baci” i 70 litara vode utrošene za njenu proizvodnju. Inače, u štednji vode Nemci spadaju među najuspešnije nacije na Zapad.

Moja farma

23.03.2012.

SR: Uplaćene premije za mleko

Beograd - Ministarstvo poljoprivrede i trgovine uplatilo je mlekarama premije za mleko za četvrti kvartal 2011. Na račun mlekara stiglo je 682.749.905 dinara i one su dužne da ga na račun proizvođača uplate u roku od tri dana. Nekoliko manjih mlekara nije dostavilo potpunu dokumentaciju za premije, pa njima i nisu uplaćena sredstva. Broj korisnika premija sa 6.000, koliko ih je bilo pre dve godine, povećan je na 16.000, što je značajno doprinelo stabilnijem snabdevanju tržišta ovim proizvodom. Domaće mlekare godišnje prerađuju oko 800 miliona litara, što je nešto manje nego ranijih godina, a država obezbeđuje premiju za oko 520 miliona litara mleka.

Agroservis

23.03.2012.

EU: Alarmantan nedostatak jaja

Brisel - Zbog zabrane prodaje jaja od kokoši koje se uzgajaju u baterijskim kavezima cena jaja probija rekorde u nekim zemljama članicama, uključujući Slovačku i Češku. To

je dovelo do ‘alarmantnog nedostatka’ jaja i proizvoda na bazi jaja, upozorio je Caobisco, evropsko udruženje industrija čokolade, keksa i slatkiša. Dodaju da mnogi dobavljači ne ispunjavaju narudžbine, što dovodi do zatvaranja proizvodnih linija i ukidanja smena u fabrikama. Caobisco je takođe saopštilo da je nedostatak jaja doveo do porasta cena jaja u Evropi za 75 odsto u poslednjih šest meseci, s dramatičnim posledicama za industriju slatkiša.

Moja farma

23.03.2012.

Rusija: Zabrana uvoza stoke iz EU

Moskva - Ruska služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor najavila je da će početi da primenjuje zabranu uvoza živih svinja i goveda iz EU. Rusija strahuje od “šmalenbergovog virusa”, koji

izaziva nakaznost mladunaca ili uginuće fetusa. Ova zabrana će biti primenjena “zbog izostanka odgovarajuće bezbednosne kontrole u EU”, ističe se u saopštenju službe. U januaru su Rusi već uveli zabranu uvoza živih životinja i genetskog materijala iz pet država članica EU. Ova nova zabrana, najviše panike izazvala je u Letoniji. Procenjuje se da će Letonci, zbog zabrana, ostati bez dve trećine izvoznog prihoda na sektoru stočarstva.

Moja farma

23.03.2012.

SR: Srbija bez organizovane proizvodnje komposta

Beograd - U Srbiji ne postoji organizovana proizvodnja komposta, organskog đubriva koje nastaje obradom organskog otpada. Kompostiranje se, kao ekološki, ali i ekonomski isplativ proces upravljanja otpadom, u svetu primenjuje decenijama. Od organskog otpada uz pomoć mikroorganizama, dobija se proizvod koji poboljšava kvalitet vode i zemljišta, ali i smanjuje i količinu đubreta na deponijama. Za kompost, bogat azotom i ugljenikom, najčešće se koristi kuhinjski otpad poput ostataka voća i povrća, ljuske jajeta, taloga kafe i kesica čaja, ostataka hleba i slično, kao i baštenski, šumski i poljoprivredni biljni otpad i piljevina.

Moja farma

15.03.2012.

SR: Osnovana Grupacija proizvođača rakije

Beograd - U Privrednoj komori Beograda osnovana je Grupacija proizvođača rakije, sa ciljem da ovo piće, proizvedeno na tradicionalan način, postane nacionalni srpski brend po kome će naša zemlja biti prepoznatljiva u svetu. Članovi grupacije isključivo se bave proizvodnjom prirodne voćne rakije na tradicionalan način, u ograničenim serijama, sa karakterističnim organoleptičkim osobinama. Ostali ciljevi novoosnovane grupacije su zastupanje interesa članova kod nadležnih organa i institucija, kao i njihovo povezivanje sa državnim i gradskim institucijama i organima i naučno-obrazovnim ustanovama radi razmene iskustava, međusobne saradnje i pomoći.

Moja farma

15.03.2012.

Nemačka: Stanovnik godišnje baci 82 kg hrane

Berlin - Svaki građanin Nemačke baci godišnje u proseku 82 kilograma hrane, a najmanje 65 odsto od toga su namirnice koje bi još mogle da se koriste. Prema navodima studije, privatna domaćinstva, hoteli, restorani i industrija godišnje bace u smeće 11 miliona tona životnih namirnica.

Kako se navodi u studiji, najveći deo hrane (61 odsto) baca se u domaćinstvima, potom u restoranima i kantinama, te u industriji.

Od oko 82 kilograma hrane, koliko svaki Nemac u proseku godišnje baci, 65 odsto čine potpuno ili delimično upotrebljive namirnice čija je vrednost oko 235 evra.

Istovremeno, samo u Evropi, kako povodom najavljene kampanje podsećaju humanitarne organizacije, 80 miliona ljudi živi ispod granice siromaštva. Za čak 18 miliona ljudi nužna je i pomoć u hrani.

To znači da četvoročlana porodica godišnje baci hranu u vrednosti od 940 evra. Za čitavu zemlju to znači bačene namirnice u vrednosti od 21,6 milijardi evra, što Ministarstvo poljoprivrede u saopštenju naziva "rasipništvom koje se može izbeći".

Savezno ministarstvo za poljoprivredu i zaštitu potrošača rezultate studije sada želi da iskoristi kao osnovu za pokretanje kampanje "Previše dobro za kontejner" kojom građani treba da se podstaknu da manje bacaju hranu.

021

12.03.2012.

Iran: Uvoz pšenice na veliko

Teheran - Iran je protekle nedelje kupio najmanje 300.000 tona pšenice od Rusije i Kazahstana, čime je nastavio povećane kupovine hlebnog žita iz ranijih sedmica. Iran se suočava sa slabim domaćim rodom pšenice u vreme rastućih političkih tenzija oko kontroverznog nuklearnog programa Islamske Republike. Međutim, prodaja hrane Iranu, kao što su pšenica, pirinač i šećer, nije zabranjena međunarodnim sankcijama nametnutim ovoj zemlji, preneo je Rojters. Zapadnoevropski trgovci podozrevaju da se iza znatnih iranskih kupovina žita kriju i politički motivi, jer bi u slučaju konflikta položaj Irana bio znatno oslabljen ako bi oskudevao u hrani ili ako bi tada morao da je kupuje.

Moja farma

12.03.2012.

Bugarska: Počeo šverc jaja iz Srbije

Sofija - U Bugarskoj je, nakon drastičnog poskupljenja kokošijih jaja, počeo ilegalni uvoz ovih prizvoda iz Srbije. Predsednik Agencije za bezbednost hrane Bugarske Jordan Vojnov rekao je da postoje indikacije da se iz Srbije i Makedonije jaja uvoze putničkim automobilima, kojima su ovom namirnicom napunjeni prtljažnici. “Jaja se skladište u pograničnim mestima, kao što je Ćustendil, a nakon toga prodaju u zemlji”, rekao je Vojnov. On je u izjavi za sofijski dnevnik “Standard” rekao da su farme uticale na pojavu šverca jajima povećanjem cena, pa je dodao da će se tržište jajima normalizovati nakon Vaskrsa.

Moja farma

12.03.2012.

SR: Uskoro novo poskupljenje jaja

Beograd - Posle nedavnog povećanja cene jaja, uskoro nas očekuje još jedno poskupljenje. U odnosu na prošlu godinu jaja su skuplja i do 50%. Procenjuje se da će oko Uskrsa njihova cena premašiti 20 dinara za komad. “Do povećanja cena jaja na tržištu je došlo zbog smanjene produkcije usled nevremena koje nas je zadesilo u februaru. Ujedno je doprineo i kvar na jednoj mašini jednog relevantnog proizvođača i očekuje se da se za tri do četiri nedelje situacija stabilizuje na tržištu”, kaže Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije. U Srbiji ima oko dva i po miliona koka nosilja, mada je njihov optimalan broj za domaće potrebe oko tri i po miliona.

RTS

12.03.2012.

SR: Stižu bonovi za jeftinije gorivo

Beograd - Za poljoprivrednike je u ovom trenutku najvažnija uredba koja će registrovanim gazdinstvima obezbediti regresirano gorivo, a zahteve za ostvarivanje tog prava Ministarstvu finansija, odnosno Upravi za trezor, mogu da podnesu do 9. aprila. Iz državne kase za te namene obezbeđeno je 4,8 milijardi dinara, a pravo na regres imaju „fizička lica koja su nosioci porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisanog u Registar poljoprivrednih gazdinstava koje je u aktivnom statusu“. Uredbom je precizirano da će dizel gorivo prodavati ovlašćeni distributeri, a izdavaće se uz bonove čija je nominalna vrednost 60 dinara. Ukupnu vrednost regresiranog dizel goriva poljoprivrednici će moći da iskoriste samo jedanput, a u kojoj vrednosti zavisi i od površina koje obrađuju i od kulture koju gaje. Konačna cena po kojoj će paori moći da kupe di zel gorivo biće poznata već ove nedelje, a prijave za bonove osim u jednoj od 145 filijala Trezora, moći će da se podnese i kod 1.300 poljoprivrednih savetodavaca.

Moja farma

12.03.2012.

SVET: Cena kukuruza raste do jeseni

Čikago - Suša koja se raširila od Meksika do Argentine ima za posledi cu smanjenje svetskih zaliha kukuruza na najniži nivo za posle dnjih pet godina, a delovaće i na rast cena ove žitarice sve do naredne jeseni. Prema prognozi analitičara koje je anketirala agencija Blumberg, globalne zalihe kukuruza će 1. oktobra ove godine (na kraju sezone 2011/12) iznositi 123,43 miliona metričkih tona. To je količina koja bi namirila svetsku potrošnju kukuruza tokom samo 52 dana. Prema prognozi kuće “Goldman Saks”, cena kukuruza na Čikaškoj berzi sirovina će se do početka američke žetve u septembru, povećati na sedam dolara za bušel sa sadašnjih 6,43 dolara.

Moja farma

12.03.2012.

SR: Hladnjačari: Ugovorena cena maline previsoka

Arilje - Nedavno potpisani ugovor između Unije proizvođača malina i drugog voća sa austrijskom firmom CVS Best Food o otkupu 50.000 tona smrznute maline ovogodišnjeg roda po izvoznoj ceni od 1,61 evro po kilogramu, od čega bi proizvođaču pripalo 1,21 evro, trebalo bi iduće sedmice da dobije i konačan ishod u Austriji. Zanimljiva je reakcija skeptičnih hladnjačara. Milomir Zimonjić, jedan od većih otkupljivača maline u Arilju, kaže da ako kupac ima 80 miliona evra da plati, onda neka kupuje. “Ugovorena cena je previsoka i ne može da im donese zaradu jer moraju da plate prevoz, otkup, struju, kutije, radnike i ostalo. Ovo mi više liči na predizbornu kampanju”, kaže Zimonjić.

Moja farma

12.03.2012.

SR: Paorima premije po kilogramu, ne po hektaru

Svilajnac - Dilemu oko subvencionisanja ratarske proizvodnje, sve su prilike, razrešio je predsednik Srbije Boris Tadić. Ubuduće, država više neće davati premije po hektaru već po prinosu. Tadić je, obilazeći poljoprivredno gazdinstvo u Svilajncu, izjavio da parametar za subvencije u poljoprivredi ne treba da bude površina obradivog zemljišta, već prinos sa tog zemljišta. On je ocenio da smo u prošlosti mnogo gubili zbog tradicionalnog pristupa poljoprivredi, što je smanjivalo ukupnu dobit i dodao da je potrebno raditi na podizanju proizvodnje u stočarstvu, ali i u ratarstvu i povrtarstvu jer jedno bez drugog ne može. Stručnjaci Instituta za ekonomiku poljoprivrede i pojedinih poljoprivrednih udruženja pozdravljaju davanje subvencija u poljoprivredi po ostvarenom prinosu a ne pojedinici površine jer bi, objašnjavaju, to značilo veću proizvodnju i izvoz, a korist bi, umesto zakupaca, imali proizvođači. Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović izjavio je da se lično zalaže za to da se stimuliše prinos, odnosno proizvodnja po jedinici površine,

uz uvažavanje regionalnih razlika. Pojedina vojvođanska udruženja poljoprivrednika, međutim, nisu za ovakav vid subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje. U udruženju

„Paori” iz Crepaje ističu da bi subvencije trebalo da budu određene po prošlogodišnjem principu, odnosno po hektaru, za površine od pola do 100 hektara. Na taj način bili bi izbegnuti novi nesporazumi s poljoprivrednim proizvođačima u Vojvo dini, poručuju oni. Član Upravnog

odbora Asocijacije poljoprivrednika u Novom Sadu Živojin Ostojić podržava promenu načina subvencionisanja, ocenujući da je davanje po kilogramu „prava stvar” koja će

omogućiti veću proizvodnju.

Moja farma

08.03.2012.

Francuska: “Ne” za Monsantov GMO kukuruz “MON810”

Pariz - Francuska će u narednih nekoliko dana ponovo uvesti zabranu uzgoja kukuruza “MON810” američke kompanije Monsanto. Zabrana stiže taman na vreme da se spreči ovogodišnja sadnja genetski modifikovanih zrna. Pariz je 2008. godine zabranio kukuruz tipa “MON810”, navodeći kao razlog rizike po životnu sredinu, prenosi Rojters. Odluku je, kao neopravdanu, prošlog novembra oborio najviši francuski sud, nakon čega je vlada u Parizu navela da će se na sve moguće načine boriti da zadrži zabranu. Američki gigant u oblasti biotehnologije Monsanto saopštio je u januaru da od 2012. godine neće više prodavati “MON810” u Francuskoj.

Moja farma

08.03.2012.

SR: Sledeće nedelje Vlada usvaja podsticaj za agrar

Kopaonik - Iduće nedelje Vlada Srbije će doneti podsticajne mere za razvoj poljoprivrede kojima je predviđena nabavka jeftinijeg goriva, kao i subvencije za poljoprivrednike, najavio je juče Ministar poljoprivrede Dušan Petrović. “Te mere se ne donose zbog predizborne kampanje, već zbog opredeljenja vlade da razvija tu privrednu granu koja je prošle godine imala rekordan izvoz”, rekao je Petrović na konferenciji za novinare na Biznis forumu na Kopaoniku. On je objasnio da će biti objavljen javni poziv za nabavku goriva za poljoprivrednike koje će biti znatno jeftinije od onog na tržištu, ali nije mogao da precizira kolika će mu biti cena.

Moja farma

07.03.2012.

Rusija: STOP za uvoz žive stoke iz EU

Moskva - Rusija će od 20. marta zabraniti uvoz žive krupne i sitne rogate stoke i svinja iz EU, saopštila je juče ruska federalna služba za veterinarsku i fitosanitarnu kontrolu Rošeljhoznadzor. Mera je doneta zbog ‘krajnje ozbiljne epizootske situacije u nizu članica EU usled izbijanja stočne bolesti koju izaziva virus šmalenberg i širenja druge virusne bolesti plavog jezika’. Rošeljhoznadzor, bez obzira na ozbiljnost situacije, do sada nije dobio od EU još u januaru zatraženu informaciju o preduzetim merama za suzbijanje bolesti. Predstavnik EK u Briselu Frederik Vensan izjavio je da je Rusija preduzela ”neproporcionalne mere koje ne odgovaraju realnoj situaciji na terenu"

Moja farma

07.03.2012.

Grčka: “Pokret krompira” protiv krize

Atina - Grci se u krizi snalaze na razne načine, a poslednjih nedelja veliku pažnju privlači “pokret krompir”, kupovina krompira po nižim cenama direktno od poljoprivrednih proizvođača. Proteklog vikenda, kao i onog pre njega, stanovnici Pierije isporučili su zainteresovanima desetine tona krompira zaobilazeći posrednike. Zalihe koje se mogu rezervisati na internetu, prodate su za nekoliko sati. Krompir je ponuđen po ceni od 25 centi za kilogram, dok u supermarketima košta najmanje 70 centi. Ta cena odgovara i poljoprivrednicima, kojima posrednici nude od 10 do 15 centi za kilogram krompira, navode idejni tvorci projekta.

Moja farma

07.03.2012.

Francuska: Nestašica jaja

Pariz - Francuski proizvođači konditorskih proizvoda uputili su poziv za hitnu pomoć, jer je nekoliko farmi zaustavilo proizvodnju jaja pošto nisu uspele da sprovedu pravila EU o dobrobiti živine, a to je dovelo do velikog skoka cena jaja. Nestašica jaja se dogodila nakon što je EU usvojila propis o gajenju koka nosilja u većim kavezima od prvog januara, što je primoralo više farmi koje nisu primenile novo pravilo da privremeno prekinu proizvodnju, prenela je agencija AFP. Francuskoj sada nedostaje 21 milion jaja nedeljno ili deset odsto ukupne proizvodnje, saopštio je Nacionalni savez proizvođača jaja (SNIPO) u svom saopštenju.

Moja farma

07.03.2012.

SAD: Mc Donalds promenio recept za hamburge

Vašington - Čuveni kuvar i pobornik zdrave ishrane Džejmi Oliver naveo je lanac restorana brze ishrane McDonalds, da promeni recept svog slavnog hamburgera. Poznatog kuvara je razbesnelo saznanje da se u obradi mesa za hamburgere u Americi koristi amonijum hidroksid, koji masno goveđe meso pretvara u ‘’rozikastu masu’’ za pljeskavice. Posle kampa-nje koju je nekoliko meseci sprovodio u svojoj emisiji “Jamie Oliver’s Food Revolution”, poruka je stigla i do konzumenata, ali i do američkog ministarstva poljoprivrede čiji su stručnjaci oštro osudili upotrebu opasne hemikalije. U Mekdonaldsu odbijaju da priznaju da ih je Oliverova kampanja za zdravu ishranu prisilila na takav potez.

Moja farma

07.03.2012.

SR: Uskoro jaja skuplja za 10%

Beograd - Jaja su u nekim radnjama juče poskupela 10%, pa za pakovanje od 10 komada A klase sada treba izdvojiti i do 183 dinara. Proizvođači najavljuju da bi jaja za toliko trebalo ponovo da poskupe do Vaskrsa, a trgovci najavljuju da će u narednim danima više cene dobiti i pojedine vrste hrane, pića, kućne hemije i kozmetike. Poskupljenje jaja od 10%, kako kažu proizvođači, narednih dana biće na celom tržištu. Dragiša Jović, direktor farme “Mikros union”, kaže da je do rasta cena došlo usled skoka kursa evra, rasta cena goriva, ali i skoka cena jaja u Evropi. Potrošače u toku marta očekuju i poskupljenja drugih proizvoda.

Moja farma

07.03.2012.

SR: Malinari potpisali istorijski ugovor

Beograd - Unija malinara Srbije i austrijska kompanija CWS Best Food potpisali su juče u Beogradu ugovor o otkupu 50.000 tona smrznute maline “vilamet” ovogodišnjeg roda po ceni od 1,60 evra/kg. Predsednik unije Dragiša Terzić rekao je, nakon potpisivanja ugovora, da će malina proizvođačima biti plaćana po 1,21 evro/kg, što je odlična cena i da prvi put proizvođači znaju otkupnu cenu pre ulaska u malinjak. “Posle pola veka proizvodnje maline u Srbiji ovo je prvi korak koji Unija malinara čini u cilju stvaranja prepoznatljive robne marke. Ovo je istorijski ugovor za nas, jer prvi put proizvođači i pre otpočinjanja radova znaju otkupnu cenu malina”, rekao je Terzić.

Moja farma

06.03.2012.

SR: Projekat AGRO PULS za mlade u agraru

Novi Sad - Međunarodna studentska organizacija AIESEC, sa lokalnom kancelarijom u Novom Sadu, organizuje tokom marta ove godine projekat pod nazivom AGRO PULS. Cilj projekta je približiti mladim ljudima poljoprivredu i podići im svest o značaju i potencijalu poljoprivrede u našoj zemlji.

Činjenica je da naša zemlja obiluje poljoprivrednim potencijalom, te je naš cilj ovim projektom zainteresovati

mlade za ovu granu i podstaći njihovo usavršavanje upravo u sferi poljoprivrede. Realizacija će se odvijati tokom marta, i to tokom prve dve nedelje marta kroz radionice i tribine iz relevantnih agrarnih tema. Predavanja će voditi profesori sa Ekonomskog i Poljoprivrednog fakulteta uz jedno internacionalno predavanje profesora Brendeste iz Austrije. Projektu će prisustvovati i student praktikant AIESEC- a, iz Japana. Kao provera znanja, 19. marta biće organizovano takmičenje za učesnike u studiji slučaja sa

nagradama za najbolje.

Pored približavanja poljoprivrede i njenih potencijala mladima projekat je okrenut i ka ljudima iz agrarnog

biznisa. Naime, 23. marta biće održan Business 2 Business Day. Kompanije učesnici će biti u mogućnosti da se međusobno upoznaju, razmene iskustva kao i da predstave svoje poslovanje. Nakon toga, 27. marta biće održan Company Day kada će studenti i učenici moći da stupe u kontakt sa kompanijama, da dobiju informacije o zaposlenju kao i o drugim bitnim temama. Kompanije učesnici će imati pristup elektronskoj bazi podataka svih učesnika predavanja, radionica i studije slučaja, kao i njihovim CV- jevima.

AIESEC je najveća međunarodna studentska organizacija prisustna na preko 2.100 univerziteta u preko 110 zemalja sa preko 60.000 članova, koja pruža mogućnost mladim ljudima da otkriju i razviju sopstvene

potencijale kako bi imali pozitivan uticaj na društvo. AIESEC ima inovativan pristup u razvijanju mladih ljudi fokusirajuci se na izgradnju ličnih mreža i istražujući njihovo usmerenje i ambicije za budućnost. Kako bi postigli ovaj cilj, organizujemo više od 470 konferencija i preko 10.000 mogućnosti za stručnu praksu u inostranstvu. Lokalna kancelarija u Novom Sadu postoji od 1983. godine i nalazi se na Ekonomskom fakultetu.

Tijana Orbović

05.03.2012.

SR: Produžen rok za obnovu registracije poljoprivrednih gazdinstava

Beograd - Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede obaveštava poljoprivredne proizvođače da je rok za obnovu registracije poljoprivrednih gazdinstava do 15. aprila 2012. godine i poziva poljoprivrednike da obnove registraciju svog gazdinstva kako bi i dalje mogli da koriste podsticajne mere resornog Ministarstva. Da bi se registrovalo poljoprivredno gazdinstvo, neophodno je da u gazdinstvu postoji najmanje 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta, a za obavljanje stočarske, vinogradarske ili povrtarske proizvodnje (staklenici i plastenici), odnosno za obavljanje drugih oblika poljoprivredne proizvodnje (uzgoj ribe, gajenje pečuraka, puževa, pčela i dr.), dovoljno je korišćenje i manje površine od 0,5 hektara. Gazdinstvo mogu registrovati fizička i pravna lica kao i preduzetnici. Sama registracija obavlja se veoma brzo, a gazdinstva ne plaćaju nikakvu naknadu za upis novog gazdinstva, odnosno obnovu registracije postojećeg gazdinstva.

Ministarstvo poljoprivrede

02.03.2012.

SR: Interventna prodaja kukuruza

Novi Sad - Prodaja kukuruza roda 2011., kvaliteta vlage maks.14%, maks. 8% lomljenih zrna, maks. 2% defektnih zrna i maks. 2% nagorelog zrna po ceni od 18,00 din/kg, fco silos ovlašćenog skladištara Direkcije, u ukupnoj količini od 50.000 tona, vršiće se privrednim društvima koja imaju objekat za proizvodnju hrane za životinje koji je odobren, odnosno registrovan u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo, što se dokazuje fotokopijom rešenja o registrovanju objekta. Kupovina se može realizovati u minimalnoj količini od 20 tona i maksimalnoj količini 300 tona, po jednom kupovnom nalogu. Prodaja se vrši preko "Produktne berze" u Novom Sadu, sukcesivno, a kupac stiče kvalifikovano pravo na kupovinu kukuruza pošto se njegov nalog kupovine upari sa prodajnim nalogom Direkcije i pošto uplati proviziju berzi od 0,5% što će biti preduslov potpisivanja ugovora sa Direkcijom. Plaćanje kupljenog kukuruza će se izvršiti u roku od 10 dana od dana dostavljanja kompletne dokumentacije i potpisivanja ugovora sa Direkcijom.

Prodaja počinje po prijemu naloga za prodaju od strane Direkcije u vremenu od 800 do 1400 časova, sve dok se ne proda uredbom predviđena količina.

Prvi kontakt za prodaju neophodno je ostvariti sa "Produktnom berzom" u Novom Sadu na jedan od telefona „Produktne berze" (pozivni 021): 527-329

443-493, 63-38-060, 445-416, 443-409, 445-407.

Produktna berza

28.02.2012.

SR: Pšenica iz Robnih rezervi čuva cenu hleba

Beograd - Državne robne rezerve preko Produktne berze u Novom sadu ponudiiće sutra na prodaju 5000 tona merkantilne pšenice od ukupno 50.000 tona koliko je Vlada odlučila da supcesivno proda hlebnog zrna da bi stabilizovala tržište brašna pa i hleba. Cena ove pšenice je 20 dinara po kilogramu sa hektolitarskom težinom 76, vlagom od 13 odsto i sa dozvoljenim primesama do 2 odsto. Prodaja preko Produktne berze će trajati do ispunjenja odobrene kvote.

Pravo na kupovinu, kako saznaje Agroservis, imaju pravna lica koja se pretežno bave mlinarskim poslom. Brašno dobijeno od ove pšenice imaće ograničenu cenu na 27 dinara po kilogramu. Jedan kupac može najviše preuzeti 300 tona ali kada to namenski utroši uz datu izjavu može da ponovi kupovinu.

Kod ovlašćenih skladištara Državne robne rezerve imaju na čuvanju oko 300 000 tona merkantilne pšenice, a za jesenju setvu ratarima su ustupile oko 2000 tona.

Na domaćem tržištu cena pšenica već više nedelja ima rast i danas je iznosila 22,50 din za kilogram (bez PDV), dok je cena u Budimpešti bila 21,45 dinara za kilogram, u Parizu 22,73 dinara za kilogram, a u Čikagu 19,47 dinara po kilogramu.

Agroservis

24.02.2012.

Hrvatska: Uhapšeni mlekari, ulaz u Zagreb deblokiran

Zagreb - Zagrebačka policija privela je mlekare koji su sa traktorima demonstrirali na Slavonskoj aveniji, ispred pogona mlekare Dukat, i tako deblokirala istočni ulaz u Zagreb. Proizvođači mleka, koji protestuju tražeći veću otkupnu cenu mleka, zatražili su smenu ministra Tihomira Jakovine i bojkot mleka zagrebačke mlekare Dukat, dok je zajednica udruženja seljaka Slavonije i Baranje zatražila smenu ministra unutrašnjih poslova Ranka Ostojića jer im, kako su naveli “ne treba represivni aparat i pendrek-država”. Mlekarski protesti ušli su u deseti dan pošto nakon maratonskog sastanka u ministarstvu poljoprivrede dogovor o ceni mleka nije postignut.

Moja farma

24.02.2012.

Francuska: Sud prodaje selo za 300.000 evra

Limož - Kompletno selo, koje se sastoji se od porodičnih kuća sa pomoćnim zgradama, doma kulture, kapele, nekoliko teniskih terena, bazena i ruševnog dvorca iz 13. veka na prodaju je za samo 300.000 evra. Kourbefi je selo udaljeno 40 kilometara od Limoža. Do početka 70-ih imalo je

200 stanovnika koji su se bavili poljoprivredom, ali su ga postepeno počeli napuštati odlazeći u industrijske centre.Početkom devedeset godina prošlog veka bilo je pokušaja da se selo pretvori u turistički centar, međutim projekat se pokazao preskup. Francuski sud je stavio kompletno selo na prodaju, i ukoliko se niko ne javi do kraja nedelje vlasnik sela će postati Credit Agricol banka.

Moja farma

24.02.2012.

SVET: Cena pšenice raste

Pariz, Kijev - Cene pšenice su na berzi u Parizu po zaključenju poslovanja u ponedjeljak porasle treći put za redom pod uticajem strahovanja da će nepovoljne vremenske prilike u Ukrajini rezultirati niskim rodom ozimih sorti i prinuditi Kijev da smanji izvoz. Pšenica za isporuke u maju je 20. februara poskupela za 0,8% na 211,5 evra za tonu, dok se najaktivniji ugovori za isporuke u novembru poskupeli za 1,4% na 96,5 evra za tonu. Ukrajinska vlada preporučila je trgovcima da ograniče izvoz pšenice u tekućoj poljoprivrednoj sezoni, koja se završava 30. juna. Preporuke će se ponovo razmotriti sredinom aprila, kada će biti jasnija situacija sa rodom ozime pšenice i setvom jarih žita.

Moja farma

16.02.2012.

Hrvatska: Mlekari nastavljeju proteste

Zagreb, Bjelovar - Protesti proizvođača mleka ispred zagrebačkog Dukata i Sirele u Bjelovaru nastavljaju se, izjavili su čelnici Hrvatskog saveza udruženja proizvođača mleka koji ističu da nisu zadovoljni sastankom u Ministarstvu poljoprivrede jer nije postignut dogovor i nije definisana otkupna cena mleka. Izjavili su i da se spremaju za proteste pred svim mlekarama.

Proizvođači mleka traže povlačenje Dukatove ponuđene otkupne cene svežeg sirovog mleka za februar od 2,30 kuna (33 dinara), što je za oko 40 lipa (5,7 dinara) manje nego do sada, i zahtevaju prosečnu otkupnu cenu mleka kao što imaju zemlje Evropske unije.

AgroKlub

14.02.2012.

Švajcarska: Pad prodaje čokolade

Bern - Švajcarska industrija čokolade prošle godine je zabeležila blagi pad u prodaji zbog temperatura viših od prosečnih u proleće, leto i jesen. Prodaja čokolade švajcarskih

proizvođača smanjena je za 0,1 odsto, sa prodatih 180.000. tona. Poslovni bilans je smanjen za 3,1 odsto sa ostvarenih milijardu i 700 miliona franaka, naveli su u Udruženju proizvođača čokolade.

Moja farma

14.02.2012.

Svet: Rast površina pod GMO

Brisel - Prema industrijskom izveštaju o komercijalizovanim biotehnološkim usevima, globalno usvajanje genetski modikovanih useva nastavlja se neviđenim tempom, sa novozasejanih 12 miliona hektara u 2011, uglavnom u zemljama u razvoju. Šest država Evropske Unije- Španija, Portugal, Češka, Poljska, Slovačka i Rumunija - zasadile su rekordnih 114,490 hektara biotehnološkog kukuruza u 2011. Međutim, Greenpeace tvrdi da su široko javno suprotstavljanje i ekološke zabrinutosti vlada, naučnika i farmera doveli do toga da je prošle godine samo 0,06% poljoprivrednog zemljišta EU korišćeno za gajenje genetski modifikovane hrane. Sjedinjene Države ostaju najveći proizvođač sa 69 miliona hektara.

Moja farma

14.02.2012.

SR: Srpsko voće na sajmu „Frut logistika”

Berlin - Na prestižnom Međunarodnom sajmu voćarstva „Frut logistika”, koji je u subotu završen u Berlinu, izlagalo je više od 2.400 kompanija iz celog sveta. Plodove voća iz Srbije izlagalo je 20 firmi, dok su na dva štanda bili predstasvljeni proizvođači sadnog materijala. Štandove srpskih izlagača posetio je veliki broj kupaca iz celog sveta, a najviše ih je bilo iz Rusije. Kupci su se uglavnom interesovali za plodove jabuke, trešnje, šljive i kruške, kaže poslovna sekretarica Asocijacije „Plodovi Srbije” Evica Mihaljević. Nastup srpskih izlagaža na sajmu u Berlinu pomogli su USAID, Agrobiznis projekat, i SIEPA, Agencija za strana ulaganja, i promociju izvoza.

Moja farma

14.02.2012.

SR: Obustava lova

Beograd - Ministarstvo poljoprivrede naložilo je Lovačkom savezu Srbije da obustavi sve lovne aktivnosti dok traje vanredna situacija. Odluka je doneta nakon što je Liga za ornitološku akciju Srbije uputila zahtev za zabranu Ministarstvu, navodeći da nekontrolisan lov ugrožava život ptica i ostalih životinja, jer bežeći od lovaca troše energiju i udaljavaju se od prirodnih staništa, gde im se nalazi hrana. Potresne slike mrtvih ptica na Velikom ratnom ostrvu u Beogradu navele su ornitologe da reaguju. Oni ističu da životinje umiru zbog nemogućnosti da dođu do hrane. Situaciju, kako kažu, dodatno pogoršavaju lovci koji ih plaše, pa životinje troše energiju da bi pobegle.

Moja farma

09.02.2012.

Francuska: “Šmalenbergov” virus se širi Evropom

Pariz - Virus “Šmalenberg”, koji napada ovce, koze i goveda, širi se Evropom nakon što je prvi put otkriven u Nemačkoj. U Francuskoj je tom bolešću, koja dovodi do povećanih neonatalnih deformiteta i smrtnosti životinja, zahvaćeno tridesetak farmi ovaca na severu te zemlje, objavilo je ministarstvo poljoprivrede koje preduzima sve neophodne mere za suzbijanje širenja zaraze. Radi se o virusu koga prenose insekti, a ne prenosi se sa životinje na životinju niti, kako tvrdi Evropska agencija za bezbednost namirnica, sa životinje na čoveka. Virus se kod životinja može manifestovati groznicom, padom proizvodnje mleka, kao i nakaznošću mladunaca ili uginućem fetusa.

Moja farma

07.02.2012.

Rusija: Ograničen uvoz stoke zbog virusa

Moskva - Rusija je 1. februara suspendovala uvoz stoke i genetskog

materijala iz Nemačke, Holandije, Belgije i Francuske zbog

pojave malo poznate bolesti izazvane virusom “šmalenberg”

koja pogađa ovce, koze i goveda. Evropska komisija je ocenila da nema potrebe za merama koje je preduzela Rusija,

jer u Evropi ne vlada vanredno stanje zbog pojave te bolesti, iako se ona pojavila na nekoliko stotina farmi. Najviše

su pogođene farme ovaca, ukupno 172, navodi nemački Institut za sanitarni nadzor Fridrih-Lefler koji je otkrio virus u novembru prošle godine kod goveda. Od nemačkih saveznih pokrajina najviše je pogođena Rajna-Severna Vestfalija.

Moja farma

07.02.2012.

SR: Laboratorija za otkrivanje pesticida u voću

Arilje - Inovacioni centar u Arilju dobio je laboratorijsku opremu za merenje koncentracije teških metala, pesticida i drugih hemijskih elemenata u voću. Oprema je nabavljena u okviru projekta “Ariljska malina”, koji finansira EU sa 713.128 evra, a prema inženjeru Draganu Radoviću, reč je o uređajima poslednje generacije koji imaju mnogobrojne mogućnosti proučavanja i analize humanog materijala, pri čemu će se zaposleni u Inovacionom centru fokusirati na biljnu proizvodnju. Projekat “Ariljska malina” usmeren je ka unapređenju konkurentnosti sektora proizvodnje i prerade maline u regionu koji obuhvata teritoriju Arilja, Ivanjice, Lučana, Požege, Užica, Čajetine i Nove Varoši.

Moja farma

02.02.2012.

Rusija: Heroin "ubija" poljoprivredu

Moskva - Promet heroina iz Srednje Azije „ubija“ rusku oljoprivredu, izjavio je na direktor Federalne službe Rusije za kontrolu narkotika Viktor Ivanov. Po njegovim rečima, prokriće za prevoznike narkotika često je transport voća i povrća. Samo iz država Srednje Azije u Rusiju svake godine uveze se do 6 miliona tona voća i povrća. To je ogromna količina vozila nosivosti obično oko 20 tona. Ako se u kamion od 20 tona sakrije kilogram heroina, cena narkotika mnogo će premašiti cenu 20 tona poljoprivrednih proizvoda u kamionu, i cenu samog kamiona, rekao je šef Federalne službe za kontrolu narkotika. Oni koji iza toga stoje počinju da spuštaju cene na ruskom tržištu kako bi brže prodali svoje proizvode i što pre vratili kamion. Takva situacija nanosi ogromne štete ruskim poljoprivrednicima, rekao je Ivanov.

B92

02.02.2012.

SR: Osnovano udruženje vinara Vojvodine

Novi Sad - Razvoj i popularizacija vinogradarstva i vinarstva glavni je cilj juče osnovanog Udruženja vinara Vojvodine.

Članovi Udruženja su vinarije sa značajnim iskustvom i kvalitetnom ponudom vina i rakije.

Osnivački akt su potpisali: „Vinum” iz Novog Sada, „Vindulo” iz Temerina, „Agrina” iz Rumenke, „Dibonis” iz Subotice, „Đurđić” iz Sremskih Karlovaca i Departman za vinogradarstvo, voćarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu sa Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada.

Kako saznaje „AgroServis”, ove vinarije će do kraja aprila otvoriti najveću vinoteku u centru Novog Sada, a usvojen je i program edukacije i povezivanja sa turističkim organizacijama.

AgroServis

02.02.2012.

SR: Ratari prihvatili ponudu Robnih rezervi

Novi Sad - Direktor Republičkih robnih rezervi Goran Tasić izjavio je za „AgroServis” da se za razmenu mineralnih đubriva za pšenicu i kukuruz prijavilo oko 5.000 registrovanih gazdinstava, a da je već u obradi oko 2.700 prispelih zahteva. Prijavljivanje traje do 6. februara.

Poljoprivrednicima će, prema odluci Vlade, biti isporučeno 11.190 tona mineralnog đubriva, prema paritetima od 1,30 do 1,60 kilograma za jedan kilogram zrna, zavisno od roda.

Tasić nije osporio, ali ni potvrdio, informaciju da se priprema nova uredba za razmenu NPK đubriva, kao i dizel goriva.

On je i saopštio da država poseduje dovoljne količine pšenice i drugih artikala za prehrambenu sigurnost nacije.

- Sa pažnjom pratimo kretanje cena pšenice i brašna i ako bude potrebno intervenisaćemo na tržištu da bi sprečili skok cena hleba – potvrdio je Tasić

Državne robne rezerve su proteklih dana odbile zahteve pojedinih izvoznika za pozajmice, upravo pšenice, jer bi sa tim količinama (oko 50.000 tona) tržište pšenice u Srbiji bilo značajno narušeno – saznao je „AgroServis”.

AgroServis

02.02.2012.

SR: Domaće životinje nisu izvor kju groznice

Sremska Mitrovica - Od 26 pacijenata primljenih u Opštu bolnicu u Sremskoj Mitrovici sa simptomima kju groznice 13-oro je zadržano, javlja dopisnik Radio Novog Sada Živan Negovanović.

„U ovom trenutku je 11 pacijenata se nalazi na odeljenju za infektivne bolesti a dvoje na internom odeljenju. Pacijenti primaju odgovarajuću terapiju i njihovo zdravstveno stanje je stabilno,“ kaže Negovanović.

Direktor Uprave za veterinu Ministarstva za poljoprivredu Zoran Mićović kaže da domaće životinje nisu uzrok epidemije kju groznice.

„Na osnovu analiza koju je uredila veterinarska inspekcija na području sela Noćaj i prenetim uzorcima na Institut za veterinarstvo u Novi Sad ustanovljeno je da nema zaraženih životinja od kju groznice. Ljudi koji su tamo oboleli nisu se zarazili u kontaktu sa domaćim životinjama već to može da bude krpelj, miš ili neki drugi glodar.“, kategoričan je Mićović.

Sara Savić iz novosadskog Instituta za veterinarstvo kaže da kju groznica napada i ljude i životinje i da je Vojvodina veoma pogodno područje za razvoj te bolesti.

„Od domaćih životinja infekcija se može javiti kod ovaca, koza, goveda i vrlo retko kod nekih drugih. Krpelji su rezervoari bolesti, a ovce najčešći prenosioci. Oboljenje se ne manifestuje kod životinja nego se najčešće dešavaju pobačaji. Tako izlučeni mikroorganizmi u prirodi su veoma otporni. Prenose se na ljude i životinje putem aerosola. To znači da ako dune malo jači vetar može da ih raznese veoma široko. Za infekciju kod ljudi je potrebna mala infektivna doza. Prema literaturi dovoljna je jedna rikecija, koja je visoko virulentna i uz to jako otporna u spoljašnjoj sredini. Tako da teoretski, od jedne ovce može da se zarazi veliki broj ljudi.“, zaključuje Sara Savić.

U Vojvodini se svake godine javljaju tri do četiri epidemije. Prema rečima stručnjaka, lečenje zaraženih životinja je skupo i neefikasno. Lekari upozoravaju da se pri jagnjenju, telenju i muži obavezno koriste rukavice i maske i da se redovno održava lična higijena, a u štali koristi posebna odeća.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

01.02.2012.

Venecuela: Čavez: Ili fnansiranje poljoprivredu ili uzimam banke

Karakas - Venecuelanski predsednik Ugo Čavez zapretio je da će nacionalizovati banke koje odbiju da finansiraju poljoprivredne projekte koje podrži njegova vlada. Čavez je izjavio i kako neke vodeće banke u Venecueli odbijaju da ispune zakonski propis da sa najmanje 10% svojih pozajmica moraju da podrže razvojne projekte u zemlji. Ako to ne možete da uradite - dajte mi banke, rekao je Čavez. Vlada je već preuzela nekoliko privatnih banaka u prethodnih nekoliko godina zbog neregularnosti u poslovanju. Čavez je posebno izdvojio tri banke: Banesco, Banco Mercantil i Banco Provincial, otpužujući ih da daju povoljnije zajmove agrobiznismenima nego sitnim farmerima.

Moja farma

01.02.2012.

SR: Dolaze „Agrokor”, „Zvečevo”, „Frank”, “Podravka”, „Kraš” ...?

Beograd - Velike hrvatske prehrambene kompanije prete da će, ukoliko njihova vlada ne osmisli strategiju da domaću proizvodnju učini konkurentnijom na tržištu EU, preseliti proizvodnju u susedne zemlje, najverovatnije u Srbiju. Naime, „Kraš, „Agrokor, „Podravka, „Frank, „Vindija, „Zvečevo, „Dukat, i druge upozorili su da bi hrvatska privreda po ulasku u EU i izlasku iz CEFTA mogla da bude znatno oslabljena, što bi ih nateralo da zatvore svoje proizvodne pogone, podele otkaze zaposlenima i presele su u susedne zemlje. Ekonomista Miroslav Zdravković kaše da bi premeštanje hrvatskih frmi podrazumevalo zapošljavanje ljudi u Srbiji.

Press

01.02.2012.

SR: Poljoprivrednici traže kontinuitet subvencija

Novi Sad - Udruženja poljoprivrednika, članice Asocijacije poljoprivrednika zahtevaju kontinuitet svih subvencija, koje su do sada bile višegodisnja praksa i koje su pomogle povećanju proizvodnje i modernizaciji poljoprivrede.

“Predlog da se ratarska proizvodnja subvencioniše kroz premiju po kilogramu je neprihvatljiv za poljoprivrednike jer taj vid subvencionisanja ide u korist prerađivača, kojima se stvara mogućnost da spuste otkupnu cenu žitarica i industrijskog bilja. Kada je reč o podršci stočarskoj proizvodnji, subvencije je potrebno davati, ne samo za premiju za mleko i umatičenu kravu, već i za druge grane stočarstva, koje su do sada bile zapostavljene.”, kaže predsedavajući Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

31.01.2012.

SR: “Žuta osa” donela milion evra

Kragujevac - Od izvoza u Australiju, SAD i EU ostvaren je prihod od oko pola miliona evra uglavnom od prodaje rakoje “Žuta osa”, kaže direktor frme Flores Milomir Pljakić. Prodaja u Srbiji i zemljama u regionu, BiH, Crnoj Gori i Sloveniji, takođe je

vredna oko pola miliona evra i da je na nivou 2010. godine. Govoreći o istorijatu frme “Flores” Pljakić je podsetio da je osnovana 1985. na osnovama porodičnog preduzeća nastalog 1803. koje se, preradom voća i proizvodnjom alkoholnih pića, vina i drugih proizvoda, bavilo do 1952. kada je nacionalizovano.

Moja farma

31.01.2012.

SR: Država kupuje 5.000 visokomlečnih junica

Beograd - Vlada Srbije će ove godine investirati 800 miliona dinara za kupovinu 5.000 visokomlečnih grla goveda najboljeg genetskog sastava u 29 opčtina i gradova u Srbiji, izjavio je u Svilajncu pomožnik ministra poljoprivredei trgovine Miloš Milovanović. “Vlada će fnansirati do 80 odsto sredstava za nabavku junica i na taj način popraviti genetski sastav goveda i zaustaviti pad broja goveda”, rekao je pomoćnik ministra Milovanović prilikom podele 250 junica poljoprivrednicima Svilajnca koja su kupljena u nemačkoj pokrajini Bavarska. Ministarstvo je za kupovinu junjica u Svilajncu dalo 45 miliona dinara, a Skupština opštine 13 miliona.

Moja farma

30.01.2012.

Mađarska: Otkazi radnicima zbog poreza na nezdravu hranu

Budimpešta - U Mađarskoj je počelo smanjenje broja zaposlenih u konditorskoj industriji, koja je najviše pogođena porezom na nezdravu hranu. Organizacije koje zastupaju interese konditorske industrije pokušale su ranije da utiču na donosioce odluka tvrdeći da bi takozvani porez na čips mogao da dovede do gubitka posla za 800.000 ljudi, uglavnom u malim i srednjim preduzećima. Mađarska Vlada je očekivala prihod od pet milijardi forinti ove i 20 milijardi sledeće godine od ovog poreza, koji je izglasan u Parlamentu prošlog leta na neobičan način, van redovnog dnevnog reda. Međutim, kkompanije pogođene ovim porezom platilesu samo 566,6 miliona forinti za septembar i treći kvartal.

Moja farma

30.01.2012.

Makedonija: Ovčarstvo i dalje u krizi

Skoplje - Ovčarsto u Makedoniji iz godine u godinu ima silazni tok skoro po svim parametrima - smanjeni broj ovaca, proizvedenog mleka i mesa. Zauzvrat, ima se više troškova a cene proizvoda su visoke, iako i dalje ima povećani interes za izvoz proizvoda. Prema podacima iz Federacije Farmera Makedonije, ovčarstvo beleži i dalje opadajući trend u odnosu na broj ovaca, koji je od 1,25 miliona ovaca u 2006. pao na 778.404 ovaca u 2010., otprilike 60% manje ovaca. Uzroci su različiti, kao što je nepostojanje strategije za razvoj ovčarstva, povećani troškovi proizvodnje, uzurpiranje pašnjaka, problemi oko dobijanja kredita i subvencija za ovčarstvo i slično

Agrarije.com

30.01.2012.

Hrvatska: Otkupljivači otkazuju najnižu zaštitnu cenu mleka

Osijek - Otkupljivači mleka u Hrvatskoj nameravaju da napuste najnižu zaštitnu cenu mleka od 2,40 kuna. Tvrde da to nije u duhu evropskih propisa i da cenu treba da formira tržište.

Proizvođači se pribojavaju da će otkupna cena mleka pasti, pa se tome protive. ”Mi želimo da zadržimo zaštitnu cenu mleka od 2,40 kune i sa tom cenom proizvođači jedva podmiruju svoje ulazne troškove. I ne smemo dopustiti da se ta zaštitna cena ukine jer ćemo ostati bez hrvatskih sela i porodičnih poljoprivrednih gazdinstava”, rekao je Milan Kosanović, iz Udruženja proizvođača mleka Osječko-baranjske županije. U zadnjih nekoliko godina zatvoreno je više od 1.000 farmi muznih krava

AgroKlub

26.01.2012.

SR: Uredba: Đubrivo za merkantilnu pšenicu i kukuruz

Beograd - Vlada Republike Srbije je na predlog Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, dana 26. januara 2012. godine, usvojila Uredbu o razmeni mineralnog đubriva za merkantilnu pšenicu i kukuruz roda 2011. i merkantilnu pšenicu roda 2012. godine kojom se uređuju uslovi i način razmene mineralnog đubriva KAN 27%N za navedene kulture u cilju popune nivoa robnih rezervi u merkantilnoj pšenici i kukuruzu i stimulacije individualne poljoprivredne proizvodnje ratarskih kultura.

Pravo na razmenu ima fizičko lice, nosilac registrovanog poljoprivrednog gazdinstva u aktivnom statusu. Količina mineralnog đubriva čija se razmena vrši iznosi 11.190.900 kilograma.

Kada se mineralno đubrivo preuzima sa skladišta Direkcije u „HIP Azotara” u restrukturiranju, Pančevo, vrši se u sledećim paritetima: 1 kg mineralnog đubriva za 1,30 kg merkantilne pšenice roda 2011. godine, 1 kg mineralnog đubriva za 1,50 kg merkantilnog kukuruza roda 2011. godine i 1 kg mineralnog đubriva za 1,35 kg merkantilne pšenice roda 2012. godine, dok su pariteti preuzimanja preko ovlašćenih skladištara sa skladišta Direkcije sledeći: 1 kilogram mineralnog đubriva za 1,40 kg merkantilne pšenice roda 2011. godine, 1 kg mineralnog đubriva za 1,60 kg merkantilnog kukuruza roda 2011. godine i 1 kg mineralnog đubriva za 1,50 kg merkantilne pšenice roda 2012. godine.

Fizičko lice može da razmenjuje navedene robe za najviše 200 kilograma mineralnog đubriva po hektaru površine zasejane pšenicom u jesenjoj setvi 2011. godine i to za najviše 30 hektara. Novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako količinu mineralnog đubriva dobijenu putem razmene u skladu sa ovom Uredbom ne upotrebi za prolećnu prihranu u 2012. godini na prijavljenim površinama ili ako je u Zahtevu za razmenu dao netačne podatke o površinama zasejanim pšenicom u jesenjoj setvi 2011. godine. Raspodela mineralnog đubriva vrši se prema površinama koje su poljoprivredna gazdinstva zasejala pšenicom u jesenjoj setvi a razmena mineralnog đubriva vrši se na osnovu Zahteva za razmenu koji treba podneti Upravi za trezor ili u mesnoj kancelariji opštinske uprave preko asistenta savetodavca. Zahtevi se mogu podneti do 6. februara 2012. godine.

Ministarstvo poljoprivrede

26.01.2012.

Svet: Cene stoke dostižu novi maksimum u 2012.

Utreht - Prema novim analizama Rabobank-a, oskudne zalihe trebalo bi da obezbede rekordne cene goveda i goveđeg mesa u 2012., od čega će imati koristi uzgajivači, dok će predstavljati izazov za tovilišta i distributere mesa. U većini ključnih proizvodnih regiona cene su neznatno snižene poslednjih nedelja. Ali, izuzev u prvom kvartalu, cene stoke bi trebalo da dostignu maksimum kako se prelazi sa kratkoročnih skokova u ponudi (uglavnom na tržištima SAD i Brazila) na materijalno nižu ponudu. Na duže staze, globalna ponuda mesnih proteina nastavlja da utiče na smanjenje prihoda i usporavanje rasta populacije na ključnim tržištima u razvoju.

Agrarije.com

26.01.2012.

SR: Delta plaća 10 evra, ostali po 25

Čelarevo - Voćari i vinogradari u Bačkoj i Sremu plaćaju nadnicu za rezidbu od 10 do 25, pa i čitavih 35 evra. To su najbolje zarade za sezonske poslove u poljoprivredi. Ipak, to je jedan od malobrojnih poslova, gde ovih meseci neki dinar mogu da zarade mnogi radnici, otpušteni iz fabrika, a vični voćarskim makazama. Posla ima napretek, jer je poslednjih godina povećan broj voćaka i čokota. Veliki broj sezonaca orezivača zapošljava Delta agrar, koja ima velike plantaže u Čelarevu. Nadnica za rezidbu voćaka u ovoj kompanijama je 10 evra, s tim što su plaćene sve obaveze prema državi, a radnicima ide radni staž.

Moja farma

26.01.2012.

Grčka: Zagađeno povrće na grčkim ulicama

Atina - Grčki povrtari za čije se povrće sumnja da je zagaženo hromom, zbog čega se slabo prodaje, podelili su juče tone svojih proizvoda na centralnom trgu u Atini. Proizvođači iz Beotije, severno od Atine, u oblasti koja se navodnjava iz reke Asopos čije je zagađenje hromom otkriveno 2009., rekli su novinarima da brane čast svoje proizvodnje. Prema organizacijama za zaštitu okoline, nisu sprovedena obećanja Vlade o čišćenju te oblasti od zagađenja iz jedne fabrike, te tamo proizvedeno povrće potrošači izbegavaju, dok analiza zagađenja još nije završena. Proizvožači kažu da su im podelili 17 tona povrća, a još tri tone su dali dobrotvornim organizacijam

Zelena Srbija

26.01.2012.

Nemačka: “Ekolend”: Vojvodina rajski vrt Evrope

Berlin - Direktor nemačke frme Ekolend Rudolf Biler kaže da Vojvodinu njeni potencijali čine rajskim vrtom Evropeš. Biler je rekao da zbog dobrih iskustava u Vojvodini ta kompanija želi da proširi proizvodnju u toj Pokrajini. On je kazao da zemljište u Vojvodini predstavlja odličan potencijal za proizvodnju organske hrane, koja i malim proizvožačima može doneti solidne zarade, saopšteno je iz VIP fonda. Regionalni direktor sektora šećerne repe za jugoistočnu Evropu nemačke kompanije Saat Klaus Hek je takođe istakao velike potencijale Vojvodine u poljoprivredi. Ako bih mogao opet da se rodim, u sledećem životu bih želeo da budem farmer u Vojvodini, kazao je Hek.

Moja farma

26.01.2012.

SR: Stižu junice iz Austrije

Žitorađa - Poljoprivrednici u Žitoraži dobiće 250 rasnih steonih junica iz Austrije, kao dar Ministarstva poljoprivredeproizvođačima mleka, kazao je juče predsednik opštine Žitorađa Goran Stojković. On je kazao da je Vlada Srbije za junice koje će popraviti stočni fond i kvalitet mleka izdvojila 45 miliona dinara, a opština 15 miliona dinara. Junice koje će odabrati naši stručnjaci za stočarstvo iz Austrije stižu za par dana, nakon čega će biti smeštene u već pripremljen karantin, kazao je Stojković. Nakon roka od mesec dana koliko moraju da provedu u izolaciji, junice će krajem februara biti dodeljene zainteresovanim poljoprivrednicima.

Moja farma

24.01.2012.

SAD: Sve veći uvoz hrane

Vašington - Šestina prodate hrane u SAD uvezena je iz inostranstva, što je porast u odnosu na prošlogodišnjih 11%, pokazuju podaci američkog Ministarstva poljoprivrede. Iako je cilj američkih proizvočača da se na što više proizvoda nađe oznaka Made in USA, podaci pokazuju da je tendencija upravo suprotna. Polovina svežeg voća koje se proda u Americi je uvezeno, što je duplo više u odnosu na sredinu sedamdesetih godina. Kada je u pitanju sveža riba i rakovi, procenat je još više porazan po američke proizvočače, jer se 86% uvozi. Na povećan uvoz poslednjih godina uticala je unapređena komunikacija putem interneta i jeftiniji i brži transport uvozne hrane.

Moja farma

24.01.2012.

SR: Internet prodaja srpskih vina i rakija

Kruševac - Od vinograda do trpeze ljubitelje vina deli samo jedan „klikč mišem. Poslovnično preduzimljivim Kruševljanima nije dugo trebalo da shvate da se u eri interneta trgovina vinima i rakijom ne odvija isključivo pored bačve, pa su otvorili jedinstvenu on-lajn prodavnicu vina i voćnih rakija - „Podrum”. Saša Paunović i Dragan Stefanović uspeli su da tokom pet godina formiraju najbogatiju bazu vina i to isključivo domaćih proizvočača. Čak 115 domaćih vina i 24 rakije je registrovano u internet-vinariji www.podrum.org. Trenutno se vino ili rakija naručuju na internetu, a dopremaju praktično istog dana putem kurirskih službi, koje su razvijene u Srbiji.

Moja farma

24.01.2012.

SR: Veletržnica ukida prodaju iz kamiona

Beograd - Popunjeno brojno stanje u komunalnoj policiji doprineće efikasnijem sprečavanju komunalnog nereda, kaže Gorjana Obrenović, načelnica Komunalne policije, ali bez udruženih snaga gračana i čuvara rada ne može se očekivati poboljšanje stanja na terenu. Ulična prodaja je svedena na minimum. Rak-rana je i dalje Vidikovačka pijaca gde preprodavci nude krompir, kupus, jabuke. Ne znam samo kakvu to ekonomsku računicu imaju kada redovno plaćaju kazne, a ipak ostaju na ulici, pita se Obrenovićeva, poručujući da kada veletržnica bude otvorena, svi ti kamioni moći će tamo da se presele. Time će bitiokončana era ulične preprodaje iz kamiona.

Moja farma

24.01.2012.

SR: Stočarima u besplatno 250 steonih junica

Svilajnac - U Sportskoj hali u Svilajncu u sredu će biti održano javno izvlačenje dobitnika 250 visokokvalitetnih steonih junica koje je opština Svilajnac kupila u nemačkoj pokrajini Bavarska. Vrednost nabavke iznosi oko 58 miliona dinara, s tim što je Ministarstvo poljoprivrede Srbije obezbedilo 80 odsto sredstava, a 20 odsto lokalna samouprava. Prema rečima pomoćnika predsednice Opštine za poljoprivredu Gorana Despotovića, za besplatno dobijanje junice konkurisalo je 375 poljoprivrednika. Uslov je bio da gazdinstvo bude registrovano, kao i da poseduje bar jednu kravu. Podela junica počinje u četvrtak, a telad će biti podeljena kasnije, rekao je Despotović

Moja farma

23.01.2012.

EU: Polovina hrane se baci

Brisel - Skoro polovina jestive i zdrave hrane završi u kantama za đubre u domaćinstvima širom EU, u supermarketima, restoranima i ketering kompanijama. U EU se godišnje baci 89 miliona tona hrane ili 179 kilograma po stanovniku, a ukoliko se ništa ne preduzme, do 2020. ta količina će narasti 40 odsto na 126 miliona tona bačene hrane, navodi se u rezoluciji “Kako izbeći bacanje hrane!”, koju je 19. januara usvojio Evropski parlament. Domaćinstva su najodgovornija budući da u toj količini učestvuju sa 42 odsto. Ističe se da u isto vreme, 79 miliona građana EU živi ispod linije siromaštva, a 16 miliona zavisi od pomoći u hrani od dobrotvornih organizacija.

Moja farma

23.01.2012.

Italija: Mafija kontroliše veliki deo agrobiznisa

Rim - Organizovani kriminal u Italiji kontroliše poljoprivredne i prehrambene poslove u vrednosti od 12,5 milijardi evra godišnje, pokazali su preliminarni podaci istrage. Organizovni kriminal je proširio prisustvo duž celog prehrambenog lanca - od kupovine poljoprivrednog zemljišta do proizvodnje, od transporta do supermarketa, navedeno je u saopštenju najveće italijanske poljoprivredne grupacije “Koldireti”. Kriminalne grupacije slične mafiji često diktiraju proizvođačke i potrošačke cene u svoju korist tako što snižavaju cene koje se plaćaju farmerima, a podižu one koje plaćaju potrošaci, ukazao je “Koldireti”, čije nalaze koristi u istrazi jedna parlamentarna komisija.

Moja farma

23.01.2012.

Slovenija: Kancerogeno mleko na rafovima

Ljubljana - U mleku sa nekoliko farmi u Sloveniji pronađeni su tragovi kancerogenih aflatoksina. To mleko je moralo da bude uništeno, a veterinarska uprava ispituje da li je deo dospeo u prodaju, prenose slovenački mediji. Do sada je uništeno nekoliko hiljada litara mleka. Šteta je velika, ali je zdravlje potrošača važnije, izjavila je za Televiziju Pop direktor nacionalne veterinarske uprave Vida Čadonič Špelič. Aflatoksin je prvo pronađen u svežem mleku sa jedne farme iz okoline Bleda, nakon dojave iz Italije, gde je bilo prodato. Utvrđeno je da je izvor tragova toksina u mleku kukuruzno stočno brašno jednog slovenačkog proizvođača.

Moja farma

23.01.2012.

SR: Sve manje pravih pekara u Srbiji

Beograd - U Srbiji posluje oko 7.000 privatnih zanatskih pekara, i ta brojka je godinama manje više ista. Jer, koliko se pekara godišnje zatvori toliko se otprilike i otvori. Pekare u Srbiji doživele su bum devedestih, kad je deo novopečenih biznismena legalizovao svoj „kontroverzniž novac otvarajući lokale za prodaju pre svega peciva. Oni su počeli da potiskuju stare zanatlije i njihove mirišljave radnje s ukusnim veknama i lepinjama, buckastim kiflama i burekom s korama „tankim kao svilaž. Stari majstori ističu da su prava pošast modernog pekarstva postali aditivi koji se nekontrolisano dodaju testu, a da ništa manji problem nisu ni nestručnost i lenjost.

Moja farma