magazinvestio namaoglašavanjepišite nam  
Vesti  
arhiva vesti
 
01.04.2010.

SR: Jeftinije ulaznice za Poljoprivredni sajam

Novi Sad - Imajući u vidu ekonomsku situaciju, menadžment Novosadskog sajma doneo je odluku da za predstojeći 77. Međunarodni poljoprivredni sajam cena pojedinačne ulaznice bude niža nego predhodne godine za 20 odsto. Ulaznice za odrasle koštaju 400, kolektivne su 300, a kolektivne za učenike i studente, penzionere i decu od 7 do 12 godina, staju 200 dinara. Sajam će se održati od 15. do 22 maja.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

31.03.2010.

SVET: Treba stvoriti globalne rezerve hrane

Svet - Da bi se izbegla hirovitost cena poljoprivrednih proizvoda, smanjile špekulacije i izbegle krize na svetskom tržištu hrane, potrebno je stvoriti sistem globalnih rezervi useva, poručuju nemački i francuski stručnjaci. “Centralizovane globalne zalihe bi donele mir i spokoj na svetsko tržište hrane”, izjavio je Joahim fon Braun, direktor nemačkog Centra za istraživanje razvoja, na konferenciji o privrednim istraživanjima koja se održava u francuskog gradu Monpeljeu, prenosi agencija Blumberg. Fon Braun tvrdi da svetska situacija s hranom nije ništa bezbednija danas nego što je bila pre tri godine, kada su cene prehrambenih proizvoda počele da “divljaju.

Moja farma

31.03.2010.

SR: Nedostaju razvojni programi i zakon o podsticajima

Beograd - Zahtevi poljoprivrednika da se subvencije iz agrarnog budžeta znaju najmanje tri godine unapred su opravdani, ali to u ovom trenutku u Srbiji nije moguće realizovati smatra Milan Stegić, pomoćnik ministra poljoprivrede. „ EU ima dugoročne programe, to je tačno, i mi ka tome težimo – budžet za tri godine, pa na pet i kada jednom to dogovorite to važi. Sada, svake godine za isto trošimo vreme i snage u ministarstvima i Skupštini, a sve može biti efikasnije“, kaže Stegić i dodaje da je agrarni budžet veći za 25% od prošlogodišnjeg, ali da to nije dovoljno u odnosu na zahteve poljoprivrednika.

AgroServis

30.03.2010.

SR: Prva namenska farma koza na Balkanu

Kukujevci - U Kukujevcima kod Šida napravljena je prva namenska farma koza na Balkanu. Planirano je da na farmi bude do hiljadu koza. Sanske koze, kako bi laici mogli da pretpostave, nemaju veze sa rekom Sanom u Bosni već sa oblašću i rekom u Švajcarskoj. Radi se o mlečnoj rasi koja do sada nije bila rasprostranjena kod nas. Majke ovih koza, životinje teške oko 60 kilograma prosečno su u Austriji davale hiljadu litara mleka godišnje. “Koze su sanske rase, u maju je dogovoreno sa udruženjem odgajivača u Austriji da će koze biti uvezene“, kaže suvlasnik farme Srđan Kovačević. Međutim, interesatno je da papirologija za uvoz i smeštaj ove vrste koze košta koliko i polovina same koze.

B92

30.03.2010.

SR: Veliki lager krompira

Beograd - Ministarstvo za poljoprivredu još nije dobilo zeleno svetlo iz Brisela o izvozu krompira u zemlje EU. O tome koliki je prošlogodišnji lager nema pouzdanih podataka, ali se pretpostavlja da četvrtina roda sa oko 50.000 hektara čeka kupce.

U povrtarskim reonima počela je sadnja ranog krompira, dok se stari rod prodaje u trgovačkim lancima po 15 dinara za kilogram, a među povrtarima ima domaćinstava koji ga nude po 25 dinara za kilogram i čekaju - izvoz.

Mladi krompir se u marketima pojavio po ceni od 80 dinara za kilogram.

Cena krompira u Nemačkoj (veliki potrošači), Holandiji, Francuskoj kretala se od 10-15 evrocenti. U Španiju su, inače, dozvolili gajenje i uvoz GMO krompira za potrebe industrije, što će sigurno uticati na pad cene.

Ko će i koliko izgubiti na minulom radu, znaće se već u maju, ali stručnjaci tvrde da sa prosečnim prinosom od 18 tona po hektaru i ne može biti zarade, već da je to najmanje 40-45 tona, a da u toj količini više od 30 tona bude krompir ekstra kvaliteta.

Mnogi povrtari su imali i prošle jeseni prinose veće od 50 tona po hektaru, ali je deo robe još uvek na lageru.

O troškovima proizvodnje postoje različiti podaci – u Vojvodini kažu da u jedan kilogram novog krompira ulažu 10 dinara, a u okolini Čačka 14 dinara. Prodajna cena na veliko je bila 15-20 dinara, a na pojedinim gradskim pijacama i dvostruko veća.

Agroservis

30.03.2010.

SR: Korak do organskog zrna

Pančevo - Poljoprivredni institut „Tamiš” iz Pančeva za ratare koji žele da uđu u organsku proizvodnju pripremio je sertifikovano seme soje, koje je nastalo u prvoj godini konverzije i nalazi se samo korak do naziva „organsko seme”. Za tržište je pripremljena sorta „Dukat” (0 grupe zrenja) i sorta „Galeb” (prva grupa zrenja). Institut „Tamiš” u Pančevu je vodeća savetodavna služba u Vojvodini, koja se uspešno bavi inovacijama u ratarstvu.

Institut za jesenju setvu pšenice priprema seme spelta sorte „Nirvana”, koja se takođe nalazi na polovini postupka da bude organsko. Ova pšenica ima „obučeno zrno”, više vitamina i 15% proteina, a poseduje i kvalitetniji gluten.

Korišćenjem semena soje i pšenice na putu stvaranja organske proizvodnje u Vojvodini će biti zasejano oko 90 hektara.

Inače, u Srbiji ne postoji proizvodnja organskog semena, što posebno nedostaje povrtarima, pa će se ovim poslom baviti novootvoreni Centar za organsku proizvodnju u Selenči.

Agroservis

30.03.2010.

SR: Banke ne smeju da uslovljavaju poljoprivrednike

Beograd - Ministarstvo poljoprivrede uočilo je u proteklih nekoliko dana da pojedine banke koje realizuju program subvencionisanih kredita poljoprivrednicima u saradnji sa Ministarstvom, uslovljavaju poljoprivrednike da kupuju repromaterijal samo kod pojedinih dobavljača. Imajući u vidu da Ministarstvo poljoprivrede ne uslovljava dobijanje subvencionisanih kredita ovakvim merama, izričito se protivimo ovakvom vidu uslovljavanja poljoprivrednika, stoji u sopštenju Ministarstva. Ukoliko se nastavi ovakva praksa pojedinih banaka, Ministarstvo će biti primorano da ove predmete prosledi nadležnim institucijama u Srbiji.

Moja farma

30.03.2010.

SR: Medalje kvaliteta za male proizvođače

Novi Sad - Među četrdeset dobitnika zlatnih medalja za kvalitet ovogodišnjeg Poljoprivrednog sajma našlo se i desetak poljoprivrednih gazdinstava iz Srbije. Tako je Milan Tešanović iz Đurđevca, pored Valjeva, osvojio zlatnu medalju za džemove koje proizvodi u svojoj kući, a Sabo Janoš iz Novog Kneževca za papriku izuzetnog kvaliteta i ograničene proizvodnje. Paprika Atile Tumbasa iz Kupusine proglašena je šampionom kvaliteta i za taj uspeh pripala mu je i Plaketa sajma.

Poljoprivrednik Milorad Majkić iz Futoga osvojio je dve zlatne medalje za kiseli kupus, a porodica Ćulum iz istog mesta jednu za kiseli kupus.

Veliki šampionski pehar Novosadskog sajma za osvojenih deset medalja pripao je „Yumisu” iz Niša.

Prof. dr Ljubo Vračar sa Tehnološkog fakulteta, koji je bio vođa ocenjivačkog tima, izjavio je za „AgroServis” da je paleta ponuđenih proizvoda za ocenjivanje ove godine kvalitetnija nego lane i da je primetno da proizvođači od malih do velikih primenjuju standarde u zaštiti i proizvodnji.

- Među proizvodima od voća i povrća imamo visok kvalitet za sva probirljiva tržišta, ali izgleda da nedostaju količine, kao i stalnost ponude – smatra dr Vračar.

Među nagrađenim proizvođačima su i dve zadruge iz Toponice i Modrana iz Bosne i Hercegovine.

Agroservis

30.03.2010.

SR: Traktori za šećernu repu

Novi Sad - Fabrika šećera „Sunoko” ponudila je proizvođačima šećerne repe, u saradnji sa Credit Agricole bankom, kupovinu „John Deere” traktora od kompanije „Res trade”, a u zamenu za trogodišnju isporuku repe.

Obim kredita je 600.000 evra, rok otplate tri godine, a kamatna stopa 6%, uz učešće kupca od 10% na odabrani traktor.

U kreditnom aranžmanu su četiri modela „John Deere” traktora i kupci mogu da računaju i na povraćaj 30-40% sredstava koje ove godine obezbeđuje Ministarstvo poljoprivrede. Spajanjem ovog kredita i modela finansiranja Ministarstva, savremeni traktor od 158 KS ratare može da košta 51.430 evra ili 2.700 tona šećerne repe, koju će predavati „Sunoku” u naredne tri godine.

Kompanija „Res trade” nije povećala cene za traktore, tako da se traktor od 95 KS može kupiti za 31.800 evra, a uz vezivanje za državnu subvenciju njegove kupce će koštati oko 20.000 evra. Svim kupcima, korisnicima kredita, „Res trade” će platiti kasko osiguranje.

Agroservis

30.03.2010.

SR: Veći agrarni budžet kada stignu evropski fondovi

Senta - Slobodan Teofanov, pomoćnik ministra za poljoprivredu, obrazlažući donete uredbe Vlade o trošenju Agrarnog budžeta poljoprivrednicima u Senti, izjavio je da će podsticaji u budućnosti za njih biti veći kada Srbija počne da koristi evropske pristupne fondove.

- Do tada želimo da pomognemo, pre svega, malim komercijalnim gazdinstvima, koji su nosioci razvoja agrara u našoj zemlji. Ove godine, zbog toga smo i predvideli nabavku mehanizacije uz povraćaj sredstava u iznosu od 30 – 40 odsto vrednosti mašina – istakao je Teofanov.

Poljoprivrednici su pozdravili obim i brzinu donetih uredbi, ali su predložili da se deo uredbe o prikazivanju fiskalnih računa za mineralno đubrivo svede na 6.000 i da se priznaju otpremnice i računi zadruga koje su preko Produktne berze, ove sezone, kupile više od 20.000 tona mineralnog đubriva, koje su preuzeli bez fiskalnih računa njihovi kooperanti.

Poljoprivrednici su, takođe, predložili državi da bi bilo korisnije da zajednički sa njima kupuju mehanizaciju, a ne da poljoprivrednik prvo sam plati sve, a onda da navedeni iznos kao subvenciju dobiju u vidu povraćaja. Ovakav način učešća države, smatraju poljoprivrednici, olakšao bi nabavku preko potrebnih traktora.

Slobodan Teofanov je obavestio poljoprivrednike da će u Senti biti otvorena i kancelarija za ruralni razvoj, a gazdinstvima je preporučio da koriste usluge savetodavnih službi, koje su spremne da za registrovana gazdinstva obavljaju i sve administrativne usluge, jer većina uredbi biće realizovana po sistemu, kako je rekao Teofanov, „ko prvi devojci, biće njegova”, što poljoprivrednici smatraju lošijom ponudom kod konkursa.

Većina poljoprivrednika u ovom regionu, kako su to danas naveli, sprema se da konkuriše za novac iz Agrarnog budžeta namenjen mehanizaciji, povrtarstvu, stočarstvu i za osiguranje. Oni smatraju da je izuzetno dobra ponuda države što ove godine postoji mogućnost da se udruže komercijalni krediti banaka i kreditna ponuda Ministarstva poljoprivrede, kao i povlastice koje su navedene u uredbama za nabavku opreme.

Agroservis

medijski izvori: