Reklama
  • Stav

Izazovi i viškovi

sreda, 29. april 2020.

Srpsku vinsku industriju očekuje težak period i tržište koje će biti zatrpano viškovima neprodatog vina

Domaća vinska industrija, bez sumnje, ulazi u najveću krizu u poslednjih nekoliko decenija, a razmere nastupajućeg problema ne možemo još uvek da sagledamo. Zatvaranjem ugostiteljskih objekata zatvoren je glavni kanal za plasman vina, a naplata ranije prodatog je gotovo u potpunosti prestala. Pošto su naše vinarije uglavnom relativno mlade, nema ni nekog velikog akumuliranog kapitala koji može da finansira ceo taj pad.

PRODAJA KROZ VINOTEKE donekle funkcioniše, kao i dostava privatnim kupcima na kućne adrese, međutim, te količine ni približno ne mogu da nadoknade izgubljeno. Za sada su se vinari, kao i svi ostali, pritajili i čekaju da ovo prođe, da se svedu računi i da počne kakva - takva prodaja.

Međutim, nakon ponovnog otvaranja tržišta, čeka nas ekonomska kriza koja će se sigurno odraziti na promete u ugostiteljstvu, kao i na količinu novca koju će potrošači biti u mogućnosti da troše na ono što nisu osnovne potrebe, pa tako i na dobra vina. Dakle, obim prodaje biće izvesno smanjen, pa vinare ove i sledeće sezone sigurno čeka problem sa viškovima.

PROŠLOGODIŠNJA BERBA BILE JE VRLO DOBRA, pa su mnogi vinari pripremili ozbiljne količine svežih belih i roze vina za ovogodišnji sezonu. Većini crvenih vina, pa i onih kompleksnijih belih, malo duže odležavanje čak će dobro doći, međutim, puno toga izgubiće na svežini i i kvalitetu.

Kada sve ovo prođe, ostaće puni tankovi i magacini vina koje je trebalo mnogo ranije da bude popijeno, pa će se u narednih par godina sigurno po tržištu razvlačiti boce sa starijim berbama, umesto svežih vina – što smo i ranije povremeno mogli da vidimo, posebno sa roezeima. Takođe, viškovi će sasvim sigurno izazvati i male ratove među konkurentima za pozicije na vinskim kartama.

VINARI SE OPRAVDANO PLAŠE I PRITISKA IZ DRUGIH VINSKIH ZEMALJA, jer će viškova i gubitika na vinskom tržištu biti u celom svetu. Taj opez je sasvim razumljiv, ali ipak, po vrednosti prodatog i količini popijenog, Srbija ni izbliza nije značajno vinsko tržište u globalnom smislu, tako da je malo verovatno da će Srbiju da preplavi jeftino evropsko vino u količinama koje će ozbiljije ugroziti domaću proizvodnju.

Sa druge strane, veliki regionalni proizvođači iz Crne Gore i Makedonije koji u Srbiji dominiraju u srednjem cenovnom segmentu, posebno u ritejl kanalima prodaje, svoje pozicije svakako nisu stekli tako što su istisnuli srpska vina sa polica, već činjenici da u Srbiji nema adekvatne konkurencije u toj kategoriji i neće je skoro ni biti, jer mi ne proizvodimo ni polovinu vina koje zadovoljava potrebe trenutne potrošnje u Srbiji.

Srpska vinska industrija još uvek je oslonjena na butik vinarije koje proizvode vina pozicionirana u više kvalitatvine i cenovne segmente, a prodaja se odvija u najvećoj meri kroz HoReCa kanal i specijalizovane radnje.

Vinarima koji budu imali previše vina najbolje je da na vreme osmisle načine da svoja sveža bela i roze vina što pre prodaju, makar i sa sniženim cenama ili ulaganjem u ubrzanu prodaju kroz aktivnosti na tržištu, festivale, sajmove i pojačan marketing.

SADA JE MOMENAT I ZA PODRŠKU DRŽAVE, odnosno, nadležnih ministarstava koji bi srpsko vinarstvo već sada trebalo da podrže poreskim olakšicama i direktnim i brzim subvencijama rasterećenim birokratskih prepreka, kao i širokom i dobro artikulisanom kampanjom kojom bi se domaćem potrošačima još više približio sad već neupitni kvalitet vina proizvedenog u Srbiji.

 

 

Vino i fino

Igor Luković

Vino i fino

Izazovi i viškovi

Zadovoljni ste sadržajem? Prijavite se za besplatan bilten!