Reklama
  • Stav

Kad seljak zaćuti

petak, 4. januar 2019.

Vlastodršci bi trebalo da se prisete Miloševog čuvenog, zateži - popuštaj. Tu lekciju je trebalo da nauče u školi. Ako i tu diplomu nisu kupili ili dobili

U danima u kojima se pripremamo da proslavimo najradosniji hrišćanski praznik od poslenika javne reči se očekuje da piše i govori o empatiji, skromnosti, blagosti, praštanju.

Svemu suprotnom u šta se većinska Srbija pretvorila. Nadam se privremeno. Posledice vidimo svuda oko nas. Ali, kako smo do toga došli? Šta je uzrok?

Na kraju godine uglavnom se analizira šta je u svim oblastima, pa tako i u agraru učinjano u minulih 365 dana. Moj najjači utisak je – ćutanje. Da se ne vraćamo u Miloševićevo vreme, ali nakon "štrik analize" u vremenu nakon 2000.-e. izdvajaju se tri perioda.

Prvi, kada je počelo subvencionisanje poljoprivrede kao i zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Poljoprivrednici su počeli i značajnije da investiraju u, kako se to birokratski kaže, osnovna sredstva. Bilo je optimizma i nade da za seljaka dolaze bolja vremena.

Drugi period je počeo nekoliko godina pre silaska demokrata sa vlasti i nastavio se kada su naprednjaci preuzeli „palicu“. Obeležili su ga protesti i nezadovoljstvo poljoprivrednika. Od subvencija, pada cena žitarica i tovljenika, zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta pa do visoke cene dizela.

Treći period je obeležio 2018. Dakle, ćutanje. Posao agrarnog novinara je, između ostalog, da bude u stalnom kontaktu sa proizvođačima hrane. Špartao sam tako uzduž i popreko, pre svega, Vojvodinom i u paorskim domaćinstvima me je uglavnom dočekivao - zid ćutanja. Kod onih istih koji su na početku hvalili, pa onda negodovali i na kraju zaćutali. Nekada rečiti, ove godine sa „zipovanim“ govornim aparatom. Bar za novinare. A potištenost koja lebdi u vazduhu može se nožem seći.

A da li su vlastodršci u školi učili o Milošu Obrenoviću? Nije davno vladao. Pre samo dva veka. Hroničari su se govoreći o knjazu uglavnom pozivali na sledeće ...

„Šta radi narod?“, upitao je svojevremeno knez Miloš Obrenović. „Buni se“, odgovaraju mu. „Steži“, naredi knez. Prođe neko vreme, a mudri Miloš ponovo upita: „Šta radi narod?“. „Ćuti“, odgovoriše mu. „Popuštaj!“, zapovedi Obrenović.

Da li će oni koji imaju dizgine u rukama izvući pouku iz ovoga? Teško. Samozaljubljeni narcisi i njihovi PR moguli spinujući stvarnost i nametajući nam potpuno nebitne teme šalju jasnu poruku: „Propadanje i nestajanje sela za nas nije prioritet.“

Naš narod je davno za svevišnjeg imao molbu sažetu u jezičkoj konstrukciji „da se složimo, obožimo i umnožimo“. Šta je ostalo od te domaćinske Srbije?

Poljoprivreda.info

Đorđe Simović

Poljoprivreda.info

Kad seljak zaćuti