Reklama
  • Stav

A koliko plastike Vi u sebi imate?

utorak, 9. april 2019.

Globalno se već ozbiljno istražuje koliko plastike ima u ljudskim ekskrementima. Dakle, produkti razgradnje plastike su postali deo nas. Medicina će što pre morati da odgovori na pitanje kako ona utiče na ljudsko zdravlje?

Da li ste, poštovani publikume, poslednjih dana primetili učestalost medijskih objava tipa „kit nasukan na obali Sardinije u sebi imao 20 kilograma plastičnih kesa ...“. Ovakve i slične vesti pa i video snimci pristižu nam sa različitih meridijana.

Da li je ovaj svojevrstan medijiski pritisak slučajan ili nameran gotovo da je nebitno, ali ostaje činjenica da je svetska populacija sve zabrinutija globalnim zagađenjem. Pre svega plastikom (koja, uzgred budi rečeno, čini 70 odsto otpada u morima).

2019-plastika-planeta
Foto: QuinceMedia / Pixabay.com

Stoga ne čudi da će EU od 2021. zabraniti upotrebu plastičnih predmeta za jednokratnu upotrebu. Dakle, Unija je rekla NE predmetima od plastike poput štapića za uši, slamki, tanjira ili escajga. Neće se koristiti ni okso-biorazgradiva plastika, poput kesa ili amabalaža za hranu od polistirena.

I tu nije kraj.

Ambalaža kojoj, za sad, ne postoji akdekvatna ekološka zamena biće „srezana“ na četvrtinu sadašnje upotrebe do 2025. Do iste godine plastične boce za napitke će se prikupljati i reciklirati u obimu od 90 odsto. Na udaru će se naći i filteri za cigarete koji sadrže plastiku.

To planira uređen svet. A šta radimo mi? Kao i obično – gotovo ništa.

Pošto se, koliko vidimo, većina stvari oko nas urušava kako ih dotaknemo, kreatori naše stvarnosti uglavnom gase požare. Po sistemu „seci uši, krpi dupe“. Uglavnom se pare poreskih obveznika i krediti koje će otplaćivati naši unuci uzimaju za „projekte“ na kojima može da se „mazne“ najveća provizija. Tu malo prostora ima za ekologiju. Pre ekologije trebalo bi poraditi i na ekološkoj svesti. Ali, izgleda, da ni to nije prioritet kada plebsu tiba zvoni za uzbunu.

U procesu razgradnje plastike značajan deo tih produkata završava u vodotokovima. Kod nas u odnosu na uređeni svet i više pošto mi, zvanično, imamo samo 10 sanitarnih deponija i 3.500 „divljih“. Sanitarne deponije imaju zaštitne sisteme. Oni sprečavaju da materije koje zagađuju životnu sredinu dođu u kontakt sa zemljištem a naročito sa vodom. Na sanitarnim deponijama se ocedne vode slivaju u posebne bazene koji sprečavaju da stignu do vodotokova.

Zbog svega navedenog, globalno se već ozbiljno istražuje koliko plastike ima u ljudskim ekskrementima. Dakle, produkti razgradnje plastike su postali deo nas. Medicina će što pre morati da odgovori na pitanje kako ona utiče na ljudsko zdravlje?

Kakve ovo veze ima sa poljoprivredom?

Naprednije države su dale odgovor na ovo pitanje. Objedinile su ministarstva poljoprivrede i ekologije.

Misite o tome.

Poljoprivreda.info

Đorđe Simović

Poljoprivreda.info

A koliko plastike Vi u sebi imate?

Zadovoljni ste sadržajem?