Stanje u agraru Srbije mnogo je loše. Trebalo bi menjati sve iz korena! Srbija je od izvoznika postaje zavisna od uvoza hrane. Najbolji primer je svinjsko meso, ali i mnogo drugih proizvoda koje uvozimo, a mogli bi sami da proizvodimo! Potreban nam je novi koncept agrara i novi ljudi da bi to sproveli.
Sa ovim novim ministrom, dr Alekandrom Martinovićem, 15-tim po redu od 2000. godine, nećemo dobiti ništa novo već samo kontinuitet u dosadašnjem lošem radu! Dokaz lošeg rada je Stragija razvoja poljoprivrede doneta pre jedne decenija čija validnost ističe 31. jula 2024.godine. Ta Strategija o razvoju poljoprivrede, doneta je pre jedne decenije, koju je na 145 strana pisalo 240 naših eksperata. Napisali su da će se agrar Srbije godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto, a u lošijim godinama da će to biti 6,1 odsto! To je Ustav za poljoprivredu. Nažalost umesto rasta imamo strategiju pada proizvodnje! Jer je to bio samo skup nerealnih želja njenih tvoraca.
Dakle, agar je najpotrebnija privredna oblast u zemlji, nije strateška grana! Jer, ostali su ogromni neispaćeni dugovi od odlazećeg ministarstva. Uz dugove i ostale obmane u javnosti kako je sve isplaćeno, pa ni sami seljaci njih 1,15 miliona u zemlji ne znaju kako dobro žive od ove posrnule delatnosti! Već za jednu deceniju sa mape Srbije nestaće 1.200 ili svako četvreto selo. Prema podacima RZS saopštenih posle poslednjeg popisa, Srbija danas ima 4.720 naseljenih mesta. Istraživači su prikazali da će do 2050. godine sa mape Srbije nestati ukupno 3.000 sela! U mnogima već sad se čeka ko će biti poslednji poslednji da ugasi svetlo!
Dakle, protekle poliitčke garniture koj su i sad na vlasti jer peru biografije, ostavljaju nam od sela ruine… U selima je prazno 200.000 kuća. Od toga Ministarstvo za brigu o selu, u cilju sprečavanja odlazaka iz sela dodelilo je beskućnicima 2.750 kuća. Neki su dobili kuće, ali se nisu uselili u njih jer od čega će da žive u tim selima. Tačno je i marketinški za narod dobro prikazaano što je osovano 1.100 novih zadruga. Međutim, isti ljudi koji su pre nekoliko decenija gasili po 100 zadruga godišnje u Srbiji, u poznom dobu su promenili mišljenje pa se zalažu za povratak zadruga i spašavane sela i varošica. Da bi oprali biografije idu sa još uvek aktuelnim političlrima, obilaze sela, slikaju se sa aktuelnhim vlastima, daju nova, lažna obećanja za koja neće imati vremena ni uslova da ispune.
Ali, ta sela gde su osnovane zadruge nemaju nikakve prerađivačke kapacitete da bi se zaposlili novi stanovnici sela, njih oko 10.000. Svemu tome treba dodati da poljoprvireda od koje živi i partija na vlasti, nikada nije proglašena za stratešku granu. Tu je niz novih ali i starih nasleđenih problema. Dakle, preveliki zalogaj za neiskoskusnog političara, sa nedovoljno znanja za ovu oblast koju treba sistemski rešavati, a svi dosadašnji ministri su samo gasili požar.
Dakle, teško je poverovati da će novi ministar ostaviti neke tragove, osim obećanja, u poboljšanju položaja agrara u Srbiji. Jer, svake godine u Srbiji nestane po 25.000 hetkara najplodnijih oranica. Izgubi se na puteve, bespravnu gradnju, infastruktruru, davanje na pokolon strancima koji dolaze... U svetu se za slične namene izgubi oko 30 miliona hektara, što je veličina jedne Italije!
Dakle, zakasnele su sve akcije jkoje pokreće akademijski odbor za selu SANU, sa kašnjenejm od pola veka kako bi počeli da spašavaju argar i sela u Srbiji. To je zadocnela akcija, loše pripremljena, od ljudi u poznom životnom dobu. Njima je tek sad devoluirala pamet, pa bi da vraćaju zadruge i sela koje su uništili. A, tim selima gde se osnivaju zadruge, osim političkog markentiga i ubeđivanjanja kako dolazi bolji život, potrebni su mali prerađivački pogoni. Njih nema jer su opljačkani posle promena 2000. godine uz pomoć države! A, njih nema jer je već četiri godine je zaustavlejna akcija na obnovi zadrugarstva. Država je od 2017. pa do 2021. godine osnovala 1.100 novih zadruga i vratila duh zadrugarstva. Ali, nije i oduzeteu imovinu, za čega je potrebno više milijardi dinara!
Najbolji dokaz zadocnelih akcija je i predstojeći Naučno – stručni skup "Bjudućnost sela i poljoprivrede u Srbiji’’ – strukturni problemi i modeli održivog razvoja, koji se najavljuje u SANU, 15. maja 2024. godine. Da bi se obnovilo to što je srušeno treba da prođe najmanje sedam decenija koliko je i uništavnao. Uz novi koncept poljoprvirede, to treba da rade mladi ljudi, neopterećeni sa prošlošću uništavanja sela i agrara!
Pre donošenja Strategije kojoj izlazi validnost 31. jula 2024. godine njen recenzent prof dr Koviljko Lovre, između ostalog je upozoravao kreatore da njeni autori koriste netačne podatke, te otuda i projekcije i vizija razvoja poljoprivrede je bila potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije pokazivale su tada, a danas se dokazalo, da se poljoprivreda razvijala sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što su autori Strategije projektovali još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu i poljoprivredu da su se te prognoze i obećanja realizovala u praksi. Sve loše se ostvarilo na šta je upozoravao nekadašnji savezni ministar poljoprivrede Jugoslavije. Ali, kada je on upozoravao šta će nam se desiti niko se nije na to obazirao. Dokaz je da ni jedna primedba iz javnih rasprava o predlogu tadašnje strategije iznesena u Beogadu, Nišu i Novom Sadu, nije prihvaćena od vlasti! Strategija je usvojena u Vladi Srbije krajem jula 2014. godine, uz obećanje da će ona biti upućena na razmatranje i usvajanje u Skupštinu Srbije. To se nikada nije dogodilo i to je bila velika obmana tadašnje vlasti. Njen premijer je sadašnji predsednik države!
Stigao je novi ministar 15-ti po redu od promena 2000. godine. Posle tih promena obavljena je pljačkaška privatizacija uz pomoć države. Sela su ostala bez prerađivačke industrije. Čovek koji je došao, novi ministar, samo je novi lik iz stare vladajuće garniture. Pravnik je i nije iz ove oblasti.
Svaštario je u životu. A ni Partija koja ga šalje ne želi da ima neke veće promene u agraru.
A mogli bi od poljoprivrede da ostvarimo godišnji BDP Srbije. To je blizu 70 milijardi dolara. Ali, onda bi trebalo sve iz korena menjati. Vlast nema ni volju no vremena za to! Čovek koji će da vodi ministarstvo poljoprivrede nije tu da povećava proizvodnju da bude bolje narodu, i onima koji proizvode sirovine za hranu, nego je došao na to mesto da sprovede zadatke partije na vlasti koja ga je tu postavila! To znači da produže sa obmanama i prevarama, a to znači obezbede i svoj što duži ostanak na vlasti. Dakle, on ne zna, ne može i neće se upuštati u takve nove avanture. Važno je da se ne talasa niti može niti zna da učini, nešto novo za opšti boljitak, kada je ova oblast u pitanju.
Po onome što će da radi on će biti samo državni sekretar, odnosno saobraćajac, koji nastavlja lošu politiku čiji se rezultati vide iz strategije koja je pri kraju. Kreirali su je ljudi iz njegove partije i sprovodili je u delo. Ne smeta im što je sve to loše urađeno i što nema odgovornih za neodgovorno, odnosno loše obavljen posao!
Dakle, ostaju samo obećanja vlasti i nadanja proizvdođača da će biti bolje! To im ni do sada nije nedostajalo, pa su tek izlaskom seljaka na ulicu da traže pravdu skretali pažnju da postoje. Mnogi čekajući to bolje sutra, često su ga hteli već danas, ali mnogi su odlazili sa ovog sveta, a da ga nisu dočekali kada je agar u pitanju. Od obećanja o agraru kao obećanoj budućoj strateškoj grani samo im se daju nova obećanja i kada misle da stižu do njih, ona im postaju sve dalja. To će se dogoditi i sa ovim novim ministrom koji ulazi za njega u potpuno novu, nepoznatu oblast. Takvi će biti i rezultati. Jer, dosadašnji takav način rada dosnosio je nove probleme koji su se morali na ulici rešavati. A to je bilo samo gašenje požara. Takav način rada nikada nikome dugoročno nije doneo boljitak. Ni vlastima, ni proizvođačima hrane ni narodu. Probemi se mogu rešavati jedino sistemski. Sve dok se tako ne budu rešavale nedaće, a to neće biti ni ovog puta, neće biti uspeha u proizvodnji hrane ni sa novim 15. ministrom od demokratksih promena u Srbiji 2000. godine.
Hrane će biti sve manje, biće skuplja proizvodnja što pokazuju analize RZS i Privredne komore Srbije!
Agraru oteto četiri milijarde evra!
Koncept neoiliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na polјoprivredu Srbije. Korporativni cilј je stvaranje i prisvajanje profita. Cilј kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks ministar polјoprivrede u SFRJ dr Kovilјko Lovre. "Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene polјoprivredi, a koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno, odnosno oteto, čak četiri milijarde evra! To ukazuje da od dodelјenih subvencija 70 odsto pripada polјoprivredi, a 30 odsto ostaje ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlje. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde se taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinio, a svake godine im zavlače ruku u džep! Polјoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja za agrar!
U vremenu od 2016. do 2018. godine iz ministarstva poljoprivrede stočarima je upućeno 28 milijardi dinara, a od do 2018. do 2020. godine još 26 miliajardi dinara iz istog minstarstva je otišlo za ruralni razvoj. To je ukipnjo 54 milijarde ili 460 mliona evra! Državna revizorska institucija je to konrolisala i utvrdila da nema rezultata, ali ni traga parama! A, da se zna koliko je para nestalo, samo agararni budžet je u 2021. godini bio 400 miliona dolara. Da je taj novac stigao do stočara i sela, ne bi bilo protesta na ulicama. Proizvđači hrane bi bili tada na njivama, u stajama, ekonomskim dvorištima… Ni do danas danas nije utvrđeno ko je odgovoran za neodgovoran rad i gde je nenamenski otišao taj novac. To nikada nije rečeno poljoprivrednicima. To je tabu tema za ovu vlast! Sve to, odnsno stanje u agraru, razlog je zašto su oni na ulicama i u protestima. To je utvrdila državna revizorska institucija u redovnoj kontorli trošenja državnog novca. Nikada nije utvrđeno gde je trag tim ogromnim param i gde su nenanmenski završile. Dakle ni sad novi ministar ništa bolje neće doneti u agraru. Niti će pokrenuti istragu da se sazna istina o nestanku tih para!
U Srbiji 600 sela nema nijednu kravu!
Od 2019. do kraja 2023. godine izvoz "bebi bifa’’ se kretao od 300, najviše do 440 tona godišnje!
Kako se tvrdi, u Srbiji je u 2023. godini od 228.000 grla mlečnih krava, koliko ih je do nedavno bilo po zvaničnim brojkama vlasti, dalo blizu 1,4 milijardi litara mleka. Stočari kažu da u vreme skupe stočne hrane prasići popiju po 100 miliona litara mleka godišnje. Jer, to je jeftinije nego da se kupuje skupa stočna hrana! Jer, je to jeftiniji način ishrane. Uz to, prošle godine bio je i godišnji pad proizvodnje mleka za 100 miliona litara. Zahvaljujuci nauci porasla je mlečnost krava pa se kreće od 7.000 pa do 9.000 litara u proseku. Znači sa manje grla da se dobija ista količina "bele reke’’. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, proizvodnja konzumnog kravljeg mleka u domaćim mlekarama u Srbiji smanjena je za 7,5 odsto u 2023. godini u odnosu na isti period prošle godine. Postoji prostor za dalji razvoj i unapređenje ove važne poljoprivredne grane. Potrošnja mleka po glavi stanovnika u Srbiji, zajedno sa svim prerađevinama, iznosi oko 180 do 200 kilograma godišnje. U poređenju, u Finskoj je ta potrošnja oko 300 litara, a u Danskoj čak 900 kilograma ili litara. Ovi podaci ukazuju na potencijal za povećanje potrošnje mleka i mlečnih proizvoda u Srbiji.
Nerealan popis stoke!
Međutim, stočari ističu da je taj broj krava, realno manji za 78.000, od onog prikazanog posle popisa u kojem piše da ih imamo 725.000! Od proizvedenog mleka, godišnje se proizvede oko 60.000 tona sireva. U Srbiji se proizvodi oko 70 vrsta sireva. Od toga oko 15.000 tona izvozi. Međutim, u Srbiji se godišnje uveze oko 85.000 tona konzumnog mleka, zatim više od 10.000 tona mleka u prahu, koje je čak i kancerogeno, i više od 12.000 tona sireva. U vrednosti većoj od 40 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili mleko u prahu su Poljska i Francuska. Isti izvor, carina, navodi da uvoz sireva i drugih mlečnih proizvoda takođe nije izostao. U Srbiju je u 2022. godini iz uvoza stiglo 12.764 tone sira, zbirno svih vrednosti za 6,59 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili sireve su Nemačka, Poljska, Holandija i Italija. Dakle, samo za uvoz mleka i mlečnih proizvoda u 2022. godini potrošeno je više od 100 miliona evra. Te količine su još povećane prilikom uvoza u 2023. godini, sa tempom rasta i u 2024. godini. Tendencija uvoza mleka, mleka uprahu i sireva, kao i mesa svih vrsta, se nastavlja. Poznavaoci priliku ističu da nedostatak domaćeg mleka i mlečnih proizvoda nije problem koji se može rešiti hirurškom intervencijom, danas za sutra, već sistemskim pristupom, subvencionisanjem domaće proizvodnje i kontrolom uvoza. Mora proći dugačak period kako bi se veliki nedostatak mlečnih krava nadoknadio.
Novo, oministar bi uradio dobro kada bi i uradili nordijski koncept razvoja poljoprivrede, po zatvorenom sistemu preko zadruga. Tada bi i omogućili da se u proizvodnji po hektaru ostvaruje bar 10.000 evra prihoda. I kada bi ukupan prihod u agraru bio bar 10 milijardi evra godišnje. A on nikada nije bio veći od 5,6 milijardi dolara. Zbog toga agrar Srbije nije konkurentan u svetu!
Zato novi minstar, odnosno, ono što će on da radi novi državni sekretar neće biti novo, mimo dosadašnje agrarne politike.
Srbija je među poslednjim zemljamja u svetu po navodnavjanim površinama. Jer, u svetu se navodnjava u proseku 17 odsto njiva, a u Srbiii tek 1,4 odsto površina. Prema podaciam RZS u 2023. godini voda je stizala samo na 47.529 hektara. Kada je građen hidrosistem D-T-D, i pušten u rad 1977. godine, obećano je narodu da će se navodnjavati 510.000 hektara. To se nikada nije ostvarilo. Tako je napisano da će se suvišne vode odvoditi sa million hektara. Odvodnjavanje je funkcionisalo do velikih poplava 2005. godine. Tada sistem nije mogao da primi suvišne vode jer je u njemu trebalo da se očisti 15 miliona kubika mulja, kako bi on bio plovan za privredu i turizam.
Kada je pravljen bilo je iskopano 135 miliona kubka zemlje. Sad treba očistiti 15 miliona kubika mulja, ali to niko ne čini i ako on ostane ovakav kakav jeste biće to najveća promašena investicija u Evropi posle Drugog svetskog rata.
Sve ove probleme trebalo bi da rešava novi ministar poljorovirede. Teško je poverovati da ima znanja, moći i snge da se uhvati u košac sa ovim problemima. Već će to biti otaljavanje posla kao i do sada. Novi minstar za to nema iskutsva, nije stručan, pa nema ni osećaj za te probleme, agrar nije strateška grana, nema podršku partije koja ga je tu postavila da tako nešto uradi!
Srbija je od izvoznika hrane postala zavisna od uvoza
Samo u 2022. godini uvezeno je 300.000 prasadi oko 300.000 tovljenika za klanice, a i prošle 2023. godine do jula uvezeno je 500.000 prasadi i oko 30.000 tona zamrznutog svinjskog mesa. U oborima je pre jedne decenije bilo 1,1 krmača prasilja, a sad je manje od 100.000. Kada se raspadala SFRJ iz Srbije se u svet izvozilo oko 34.000 tona ,,bebi bifa'' godišnje, a danas se izvozi samo između 300 i 400 tona godišnje. Dakle, 100 puta manje! Razlog je što se u Srbiji proizvodi samo 86.000 tona junećeg mesa godišnje i troši po stanovnikui manje od 3,5 kilograma godišnje. Nekada se u Srbiji godišnje proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa, i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje. Danas se proizvodi oko 400.000 tona svih vrsta mesa i troši godišnje po jednom stanovniku manje od 40 kilograma. Zato se postaljja pitanje gde će se pronaći obećane desetine hiljada tona junetine za izvoz u u Kinu. Jer, posrnulo stočarstvo koje je pušteno niz vodu u Srbiji, nije grana koja se može preko noći obnoviti. Uništavano je decenijama pa sad treba i nekoliko decenija da prođe da se obnovi. Naravno ako vlast donese odluku da mu daje podršku za obnovu!
Prema podacima RZS slika agrarne proizvdonje u Sribiji danas se vidi po rezutlatima njene proizdnje u proteklih deceniji:
Strategija pada u procentima
2014. godine + 2,0 odsto
2015. godina - 7,7 odsto
2016. godina + 7,7 odsto
2017. godina -11,4 odsto
2018. godina +15,1 odsto
2019. godina - 1,7 odsto
2020. godina + 2,2 odsto
2021. godina - 5,7 odsto
2022. godina - 7,8 odsto
2023. godina +9,0 odsto
2024. godina očekuje se +6,0 odsto
I baš te 2014. godine prilikom donošenja još uvek validne strategije, Vlada je obećala poljoprivredi med i mleko. Jer, tada je vlada na čijem čelu je bio današnji predsednik Srbije, usvojila Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024. godime, u kojoj je piše da će se agrar u narednom periodu godišnje razvijati tempom od 9,1 odsto, odnosno po 6,1 odsto godišnje!
Ispostavilo se da do sada, za proteklih deset godina nikakvog rasta nije ni bilo. Naprotiv, u 2021. godini agrarna proizvodnja je imala pad, kao i u 2022. godini kada je pad bio blizu osam odsto.
Ako je za utehu, taj dokument na 145 strana pisalo je oko 240 naših agrarnih eksperata. Za izradu tog dokumenta, uz boravak na Zlatiboru i Tari, sebe su častili sa 8,2 miliona dolara ili evra, koji su stigli od više evropskih institucija. Vlada nikada nije dokument uputila Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Možda i zato što niko ozbiljno nije ni mislio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. Jer, da je usvojen u Skupštini Srbije, on bi obavezivao sve vlade da je sprovode. Ovako donela je samo nevolje i onima koji su je pisali i proizvođačima, potročačima, kao i Vladi Srbije.
Strategiju je usvojila Vlada Srbije, 31. jula 2014. godine i tada je rečeno da će ona ići u parlament na razmatranje u usvajanje. Jer, da je usvojila i Skupština Srbije, potom bi ona bila obavezujuća sve sve sledeće vlade i ministre! Ali, to se nije dogodilo. Vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji je 1.200 evra godišnje po hektaru. Ukupna vrednost proizvodnje na 3.257.000 hektara nikada nije se primakla željenoj brojci od šest milijardi dolara godišnje! Vrednost te proizvodnje po hektaru u Danskoj je 37.000 evra, Holandiji više od 25.000 evra, a to su zemlje kojima teži Srbija. U svetu koem težimo nvoac se obrće 52 puta godišnje, a u Sribji samo jednom u proseku!
Nestaju mala sela i gazdinstva
Kada je reč o nestajanju sela i malih gazdinstava u Srbiji analize pokazuju da se tu, mahom radi, o zaseocima i selima u kojima maksimalno ima 500 stanovnika. Jer, sa padom broja seoskiih domaćinstava, opada i broj poljoprivrednih gazdinstava, pa je i logično da se za poslednjih pet godina beleži njihovo smanjenje za 10 odsto. Sve to je pokazao i poslednji popis poljoprivrede. To je u stvari manje gazdinstava za više od 50.000 nego što ih je bilo pre pet godina! To znači da će do sredine veka, većina tih malih sela – nestati! Za jednu deceninju će nestati oko 1.200 sela koja sad imaju do 100 stanovnika. Prema podacima RZS do 2050 godine od 4.720 naseljenih mesta kako piše u Ustavu će nestati njih oko 3.000! Jer, Srbija odavno po svom Ustavu nema više nijedno selo, već piše da su to naseljena mesta.
U Srbiji postoji poljoprivrednog zemljišta 4.070.000 hektara
Broj gazdinstava 508.365
Površine koje se obrađuju u Srbiji 3.257.100 hektara
Broj goveda 725.408 grla
Broj svinja 2.263.705
Broj ovaca 1.702.682
Broj koza 149.558
Broj živine 22.022.439
Broj košnica 1.261.323
Možda i ima toliko košnica u Srbiji. Ali, po proizvedenom medu može se izračuanti da ih nema više od 800.000. Sve ostale su prijavljene kako bi se dobile subvencije od Vlade Srbije koje iznose 1.000 dinara po košnici. Ali one su bez meda! Inače rekordna proizvodnja meda u Srbiji bila je 2013. godine kada je proizvedeno oko 9.750 tona meda. Od toga je bilo izvezeno više oid 4.750 tona. Tada je Srbija od izvoza meda imala prihod veći od 14 miliona dolara.! To je bilo znatno više nešto što je te godine bio prihod od izvoza mesa koji je tada bio manji 14 miliona dolara. Kada je reč o zadrugarstvu Srbije njega krakterišu sledeći podaci: Ukupan broj zadruga je 5.127.
U tom broju su sve vrste zadruga (zemljoradničke, ili poljoprivredne, stambene, potrošačke, zanatske, radničke, studentsko omladinske, socijalne, zdravstvene kao i druge vrste zadruga za obavljanje proizvodnje, prometa, robe, zanatskih usulga i drugih delatnosti u skladu sa Zakonom o zadrugama donetim krajem 2015. godine.
Od ukupnog broja zadruga njih 2.902 su aktivne ili njih 57 odsto, a od ovog broja aktivnih zadruga 75 odsto su poljoprivredne; Beleži se da u 1.448 zadruga postoje poslovni prihodi; Ali, 1 664 zadruge sad imaju račun u blokadi; Takođe da zadrugarstvu ne cvetaju ruže pokazuje i podatak da se 180 njih nalazi u postupku likvidacije! Stečaj je uveden u 57 zadruga! Čak 1.908 zadruga je brisano iz Registra; Danas je u zadrugama Srbije zaposleno 5.605 radnika!
Loše stanje u selima i zadrugama je zbog toga što je posed u Srbiji mali i usitnjen. Imamo čak 19 miliona mini parcela. Prosek je 6,4 hektara, na jugu nešto više od dva hektara. Poljoprivrednici mogu da uspeju samo ako se udruže. Ako to neučine poječšće ih velike multinacionalne kompanije. Onda će postati radnici, kulučari na svojim posedima. Ukoliko se udruže, tako će najlakše i najbrže njihovi proizvodi postati roba na tržištu, a oni robni proizvođači. Do sada se sa bespovratnim sredstvima, od 2,2 milijarde dinara, za podizanje novih voćnjaka, vinograda, zapata stada ovaca, koza, steonih junica, podizanje mlekara, sušara, pomogli rad 207 zadruga, od toga nekoliko na Kosovu i Metohiji.
Od njive do trpeze
Dakle, nova koncepcija treba da podrazumeva odmicanje od primarne proizvodnje, odnosno zaokruživanje celog ciklusa od njive do trpeze, što znači da se u 1.100 novih zadruga u Srbiji vratili mali prerađivački kapaciteti. To značli da kuće koje deli Ministarstvo za brigu o selu, a do sada ih je dodeljeno 2.750 u selima, oni koji odu tamo da žive, treba da dobiju i posao. Našim selima su potrenbi mali prerađivački kapaciteti u kojima će novi stanovnici sela dobiti i posao. U tim malim fabrikama oni će da prerađuju sirovine za hranu u više faze prerade. Sve treba da ide preko zadruga koje će organizovati proizvodnju sirovina preradu i prodaju. Naravno, da proizvođači dobiju inovac za prodati rod. Jer, od toga treba i da žive. Na taj način će se u selima stvarati isti uslovi za život kao i u gradu pa će biti privlačna i za život. Otvaraće se prodavnice, a njih sad nema čak u 1.000 sela. To donosi mnogo veći obrt kapitala i mnogo veću zaradu, što znači i zainteresovanost lјudi za ostanak na selu, ali i drugih da se orijentišu na taj vid biznisa.
