Reklama
  • Stav

Krvavo voće

sreda, 23. decembar 2020.

Migranti iz podsaharske Afrike su u pokrajini Almerija u Španiji dnevno plaćeni 25 evra. To je u rangu nešto bolje plaćenih sezonskih radnika u Srbiji. Eto, tu smo.

Dijagnostika je iz godine u godinu sve preciznija. Nitrati, fungicidi, insekticidi, teški metali u plodovima ne mogu da „pobegnu“ novim preciznim uređajima vrednim više stotina hiljada evra. Sa druge strane, gotovo je sigurno da nikada neće biti osmišljen uređaj koji bi mogao da izmeri koliko je ljudskog znoja, patnje i krvi utkano u plodove voća i povrća.

Španski radni logori

Odavno neki dokumentarac na mene nije ostavio jači utisak od onog koji sam nedavno gledao na HRT-u. Dokumetarni film pod nazivom „Menjamo svet: Evropska prljava berba: Patnja iza trgovine voćem i povrćem“.

Izuzetan posao su uradili ekonomski novinari Bavarskog radija Vanesa Lunenšlos i Jan Cimerman. Oni su na licu mesta, rizikujući živote istraživali zašto Evropska unija milonima evra subvencioniše velike proizvođače koji krše socijalne standarde.

Posvećenim radom na terenu oni su dokazali da proizvođači voća i povrća u Španiji i Italiji dobijaju subvencije iako ne poštuju propise o platama i zaštiti na radu.

2020-plastenici-Almeria.jpg (315 KB)
Plastenici u pokrajini Almerija vidljivi i na Google map-u

Oni su svoje istraživanje sproveli u južnoj španskoj pokrajini Almeriji. Kada se ovaj kraj pogleda iz svemira na snimku se vide samo plastenici na ogromnim površinama.

Subvencionisanje modernog robovlasništva

Samo jedan proizvođač povrća, iz pomenutog istraživanja, u toj pokrajini je u protekle tri godine dobio 3,4 miliona evra subvencija, i to uprkos flagrantnom kršenju propisa o plati i radu. Radnici se žale na niske plate, a potresni su snimci rada sa pesticidima bez ikakve zaštite. Radnici se vide u oblaku aerosola bez maski, rukavica i zaštitnog odela. U Španiji su zakonom, uostalom kao i celoj EU propisana zaštitna odela za celo telo i specijalna obuka.

Regionalni sindikat koji pokušava koliko god može da pomogne modernim robovima bio je odličan insajder koji je obezbedio potrebne dokaze novinarskoj ekipi. Pretraživanje nacionalnih baza podataka pokazuje da se i druge kompanije iz Španije ne pridržavaju radnih propisa i da primaju milonske subvencije. Reč je o dnevnicama ispod zakonskog minimuma, kršenjima zakona o zaštiti na radu i prevarama s doprinosima za socijalno osiguranje.

Ponuda i tražnja

Desetine hiljada migranata i izbeglica iz Afrike traže posao u poljoprivredi u Španiji. Pritisak je ogroman i vlasnici agrokompanija iskorištavaju nevolje ovih nesrećnika. Nemački novinari su bili šokirani činjenicom da u Almeriji migranti za celodnevni posao u plasteniku na bezmalo + 50°C dobijaju samo 25 evra, iako je kolektivnim ugovorom propisana minimalna nadnica od 47 evra.

Nemački kupci – šokirani

Novinari su potom intervjuisali kupce u hipermatima poput Lidla, Špara i Kauflenda. Oni su bili prezadovoljni činjenicom da mogu da kupuju po bagatelnim cenama kvalitetno voće i povrće. Gađenje i šok, su bile prve reakcije kada su im prikazani uslovi rada migranata i kartonska naselja bez vode i struje u kojima žive.

U Italiji isto + mafija

Potom su novinari moderno ropstvo istraživali u Italiji, na Kalabriji i Siciliji. Tamo im je stvarno glava bila u torbi pošto ceo posao konroliše mafija. Na jugu se doslovce trguje robljem, pardon, sezonskim radnicima. U filmu smo videli i da tužioci koji rade na istragama u ove dve pokrajne imaju 24-časovnu pratnju karabinjera.

Krivica trgovinskih lanaca

Jedan od retkih španskih povrtara koji je hteo da priča sa novinarima požalio se da veliki trgovački lanci snižavaju cene i teraju proizvođače u gubitak i da im jeftina radna snaga ne pomaže puno. On kaže da su mu cenu celokupnog roda tikvica oborili na samo nekoliko evrocenti po kilogramu.

U filmu su prikazani i dokumenti koji svedoče da ove nehumane gazde imaju Global GAP sertifikate. Oni se ne mogu dobiti ako se ne vodi računa o svim aspektima pa i o radnicima koji rade u toj proizvodnji.

A šta ćemo sa Briselom?

Brisel je sigurno svestan šta se dešava na jugu kontinenta. Da li je moguće da svesno tolerišu novo robovlasništvo kako bi građani u najbogatijim članicama imali što jeftinije voće i povrće i tako obuzdali bar deo socijalnih tenzija?! To je jedini logičan zaključak. Kada bi hteli sigurno da imaju mehanizme da ovaj čemer i tugu spreče. Ili bar umanje.

A gde smo mi?

U dokumentarcu se na nekoliko mesta dnevnica od 25 evra definišu kao naknada ispod svakog kriterijuma. Svi znamo da je tih 25 evra (3.000 dinara) redovna, čak i iznadprosečna dnevnica za poslove u poljoprivredi kod nas. Dakle, naši sezonski radnici su po primanjima u rangu migranata iz podsaharske Afrike.

Treba biti iskren i reći da su stvari pomerene na bolje uvođenjem sistema pojednostavljene prijave sezonskih radnika u poljoprivredi. Tako su bar radnici donekle zdravstveno obezbeđeni i u slučaju povrede mogu se nadati prvoj pomoći. Visina dnevnice, a to njih najviše interesuje, nažalost, je i dalje ostala niska.

Poljoprivreda.info

Đorđe Simović

Poljoprivreda.info

Krvavo voće

Zadovoljni ste sadržajem? Prijavite se za besplatan bilten!