Čestiti Milan Radović, menadžer u vinariji “Vinum” u Sremskim Karlovcima godinama me pozdravlja sa “Kud' Simoviću?”, umesto dobar dan, zdravo, pomaže Bog, ili slično. Naravno, ponavlja reči Mladena Delića upućene golmanu reprezentacije Jugoslavije Zoranu Simoviću na čuvenoj utakmici Jugoslavija – Bugarska (3:2) odigranoj u Splitu davne 1983.
Nešto slično se ovih dana dešava na društvenim mrežama. Bilo u komentarima, bilo u direktnim porukama poljoprivrednika. Uz “Kuda Simoviću” moglo bi da se doda “Zar i ti sine Brute?”. Dakle, zar si se i ti sine Brute stavio u trojac “sila mraka i bezumlja” koja obaraju cenu pšenice pred žetvu a koju čine Vlada Srbije, Žita Srbije i Produktna berza?
Počelo je sa komentarima na članak “Kvote “zazidale” pšenicu u silosima. Gde uskladištiti nov rod?” a potom i sa direktnim porukama poput one poljoprivrednika Strahinje iz okoline Šapca koji je poslao “Zanima me ko to daje naloge da se spinuje po internetu za cenu pšenice?”
Zar stvarno neko misli da meni neko može da da nalog o čemu da pišem nakon dve decenije postojanja portala Poljoprivreda.info, i stotina kritičkih sadržaja prema pogrešnoj agrarnoj politici. Usput, većina tih promišljanja objavljena u rubrici STAV bi do kraja godine trebalo da budu sistematizovana u knjizi kolumni koja će, kako se nadam, biti objavljena do kraja godine. Strahinja dodaje da, citiram “Ako pšenica bude ispod 40 samo da se vešamo.” Drugi predstavnici paora, recimo oni iz južnog Banata već su kandidovali cenu od 50 dinara za kilogram pšenice.
Odgovori na problematiku se mogu naći u navedenom članku ili u poslednjoj emisiji Poljoprivredno dobro, koju, inače, uređujem na Radio Novom Sadu. O problematici zabrane izvoza žita, pa potom uvođenja kvota Sunčica Savović iz “Žita Srbije” govori od 21 minuta. Nakon nje i Zdravko Šajatović iz “Žitounije” i Milan Janjić sa “Produktne berze”.
U najkraćem, veli Sunčica Savović, u dobrim godinama proizvedemo tri miliona tona pšenice. Potrošimo milion i po. Toliko ostane za izvoz. Dobru cenu JEDINO čuva izvoz. Kada ga nema, ili je ograničen, cena na domaćem tržištu pada. I, koji je moj greh? Zato što pišem o tome kako vlast uopšte nema predstavu koliko ima na lageru državne pšenice, koliko uopšte imamo žita u zemlji, izaziva paniku i zabranjuje izvoz?!
Uostalom, ako je ishitreno reagovala u martu, vlast je zabranu mogla da povuče. Ali nije. Tehnički ministar poljoprivrede, kao da je ministar za socijalna pitanja koji želi da se dodvori penzionerima preključe ponavlja, citiram:
“Mi proizvedemo dva i po puta više pšenice nego što nam je neophodno, ali šta sad treba da zbog velike tražnje za izvozom ostanemo bez pšenice u Srbiji. To bi bila katastrofa. Naša proizvodnja je dovoljna za ceo Balkan. Srbija potroši 1,3 do 1,5 miliona tona za sve što joj je neophodno. Ako ćemo imati do 3,2 miliona tona sa prelaznim zalihama, imaćemo pšenice za dve i po Srbije sledeće godine, ali moramo biti budni”, kaže Branislav Nedimović.
U ovakvoj situaciji, kada se ne zna kolika će kvota za izvoz biti odobrena za svaki sledeći mesec, izvoznici uopšte nisu motivisani da kupuju pšenicu ni starog, a izgleda neće biti ni novog roda.
Kao i sa pšenicom i sa kukuruzom, slično se dešava se sa jestivim uljem. Da podsetim, izvoz je potpuno ZABRANJEN! Uz zalihe i nov rod imaćemo ČETIRI PUTA više ulja nego što potrošimo. Šta mislite kako će to uticati na buduću cenu suncokreta?
U čuvenoj utakmici s početka teksta Radanović je postigao gol u nadoknadi vremena i odveo Jugoslaviju na Evropsko prvenstvo u Francuskoj 1984. Ko će, i da li će, za ekipu proizvođača pšenice uspeti da da gol u zaustavnom vremenu?
