Reklama
  • Stav

Na stogodišnjicu primirja poklonimo se srpskom seljaku-ratniku

utorak, 13. novembar 2018.

Podsetimo se da su od 10 vojnika srpske vojske u Prvom svetskom ratu, njih devet  bili seljaci. Domaćini. Od zemlje živeli. Bogu se molili. Svi znamo za “Oko sokolovo”, Dragutina Matića seljaka iz Kaletinca, ispod Suve planine. Hiljade i hiljade znanih i neznanih Dragutina Matića trebalo je da se setimo ovih dana

Čekao sam da se na stogodišnjucu obeležavanja početka pauze između dva svetska rata ispucaju razni analitičari, blogeri i ostala smarala pa i da je bacim nešto na “digitalni papir”.

Vruće stolice

Prosto je neverovatno da smo u danu obeležavanje 100 godina od potpisivanja primirja i završetka klanice gde je Srbija izgubila bezmalo trećinu stanovništva i više od polovina muških glava, kako sa državnih (i njima bliskih) medija tako i portala bili zatrpani pričom ko je gde sedeo? Da li je Tači presretao Putina? I ostale gluposti. Puč je “zagrizao” na tu udicu. Internet gori. A bogami i “offline” sfera.

Pa nisu naši ratni saveznici iz prošlog veka odredili ko gde treba da sedi već naslednici njihovih naslednika, birokrate, igračke globalizma, koji sticajem okolnosti poseduju pasoš Francuske. Neka je njima na čast što su ovu priliku iskoristili da predstavniku naše države koji je dobio većinu glasova onih koji su na izbore izašli pošalju jasnu poruku. U njihovo ramimoilaženje u podeli karata ne želim ni da ulazim.

Šta je trebalo da naš “državni vrh” uradi?

Žao mi je što kod notara nisam overio svoju procenu, ali sam očekivao da se manje-više ovakav skandal dogodi. Naravno, to je pre mene trebalo da predvidi naša diplomatija? Koja diplomatija? Sigurna kuća za starlete i rialiti zvezde koje predvodi pevač amater koji kao da je iznikao sa zabava iz zadružnih domova.

Dakle, trebalo je da očekujemo ovako nešto kao što je očekivao i major Kursula / Ljuba Tadić (“Marš na Drinu”, 1964., režija Živorad ”Žika” Mitrović). 

Šta je trebalo da uradimo / urade?

Neki mudrac je davno rekao da je “moj najveći neprijatelj onaj kog vidim u ogledalu dok se brijem”. Dakle, nebitno je šta je zvanična Francuska uradila, već je bitno o što smo/nismo uradili. T.j. naši predstavnici.

Ko god nas je predstavljao u Parizu trebalo da je da položi vence na grob našeg velikog prijatelja maršala Feridnanda Foša, vrhovnog komadanta savezničkih snaga. Da, onog istog koji je nezadovoljan Versajskim sporazimom izjavio “Ovo nije mir. Ovo je primirje na dvadeset godina”.

A mogli su da skoče i do Bresta da odaju poštu admiralu Emilu Gepratu koji je zbog požrtvovanja prema našim vojnicima pri njihovom prijemu u Tunisu dobio nadimak “Srpska majka”.

Zar nije komadant savezničkih snaga na Solunskom frontu Luj Franše d' Epere ovih dana zaslužio sećanje onih koji nas predstavljaju? Pod njegovom komandom probijen je Solunski front, izvedeno je proganjanje njemačko-austrijsko-bugarske vojske, zaključen je ugovor o kapitulaciji bugarske vojske i na kraju je oslobođena Srbija.

I još nekog naši vlastodršci ovih dana nisu smali da zaborave.

Srpskog seljaka.

U selu Glavinci kod Jagodine lane je otkriven spomenik srpskom seljaku. Ali prestonica zaslužuje spomenik srpskom seljaku-ratniku.

Dragutin_Matic
Dragutin Matić

Podsetimo se da su od 10 vojnika srpske vojske u Prvom svetskom ratu, njih devet  bili seljaci. Domaćini. Od zemlje živeli. Bogu se molili. Svi znamo za “Oko sokolovo”, Dragutina Matića seljaka iz Kaletinca, ispod Suve planine. Hiljade i hiljade znanih i neznanih Dragutina Matića trebalo je da se setimo ovih dana. Nalošije opremljenih savezničkih vojnika, koji su prošli najteže golgote i izvojevali najslavnije pobede u Velikom ratu.

Najmanje što možemo da uradimo je da im podignemo jedinstveni, centralni spomenik. Spomenik srpskom seljaku-ratniku!

 

Poljoprivreda.info

Đorđe Simović

Poljoprivreda.info

Na stogodišnjicu primirja poklonimo se srpskom seljaku-ratniku