Reklama
  • Stav

Odbrana evra „pojela" tri agrarna budžeta

četvrtak, 4. decembar 2008.

Stabilnost kursa evra i povećavanje deviznih rezervi godinama su isticani kao dva najvrednija ekonomska uspeha tranzicione reforme u Srbiji i svih dosadašnjih vladajućih koalicija sastavljanih od „eksperata" iz partija i partijica sa najraznorodnijim i međusobno čak antagonističkim političkim programima.

U tim „hvalospevima", po prirodi najodgovornijeg i (javnosti nepoznato koliko?) dobro plaćenog posla, naročito prednjači Nj. E. Guverner N(e)B(rinite)S(rbi).

Samo u ovoj godini na odbranu (ne)održivog kursa evra utrošeno je već 900 miliona evra, a sva je (ne)prilika da će se za taj zaludan posao do kraja godine utrošiti možda i još 300 miliona evra. I šta ćemo od tako utrošenih preko milijardu evra dobiti? Istovremeno, godišnji agrarni budžet Srbije iznosi svega 300 miliona evra i, s obzirom na raspoložive resurse za poljoprivrednu proizvodnju, najmanji je u odnosu na sve zemlje koje su još u „čekaonici" za prijem u Evropsku uniju.

To znači da je odbrana evra samo u ovoj godini već pojela tri agrarna budžeta, a velika je verovatnoća da će do kraja godine ta „crna rupa" naše ekonomske politike progutati i četvrtu godišnju sumu sredstava koju država izdvaja za sve vidove (više nego skromnih) subvencija našim poljoprivrednicima u cilju povećanja (izrazito niske) konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje i (zakasnele) revitalizacije demografski već devastiranih sela.

A sa tom sumom sredstava, utrošenom na dosadašnju neodbranjivu odbranu evra, mogli smo samo u ovoj godini, iz sopstvenih deviznih rezervi (a ne uobičajeno iz međunarodnih kredita), da sa bespovratnim sredstvima finansiramo izgradnju sistema za navodnjavanje na 250.000 hektara i konačno Srbiju pomerimo sa poslednjeg mesta u Evropi po zastupljenosti navodnjavanih oranica, voćnjaka i vinograda. Time bi dugoročno povećali prosečan prinos po hektaru, eliminisali velike oscilacije u obimu proizvodnje zbog sušnih godina, značajno poboljšali kvalitet poljoprivrednih proizvoda i povećali obim, asortiman i vrednost izvoza našeg agrara na sve zahtevnija međunarodna tržišta.

Umesto toga, jedna stara (Dunav) i dve nove međunarodne reke (Sava i Drina), sa tri Morave „nacionale" i drugim manje značajnim pritokama, i dalje će vodu kao neiskorišćeni prirodni resurs opisan u našim brojnim ružičastim planovima o „dve žetve" i povećanju prinosa za 50 odsto na žednim poljima pored obala navedenih reka nepovratno odnositi u Crno more.

Zbog budućnosti narednih generacija naših naslednika i neiskorišćenosti raspoloživih prirodnih potencijala u razvoju naše poljoprivrede, konačno bismo morali preispitati svrsishodnost hrišćanskog praštanja, oličenog u poslednjim Hristovim rečima upućenim dželatima koji su ga na Veliki petak razapeli na krst na brdu Golgota u Jerusalimu: „Bože, oprosti im, jer ne znaju šta rade!"

Prof. dr Miladin Ševarlić
predsednik Društva agrarnih ekonomista

Miladin Ševarlić

Prof. dr Miladin Ševarlić predsednik Društva agrarnih ekonomista

Odbrana evra „pojela" tri agrarna budžeta