Svako umetničko delo, svaki javni nastup, podložni su kritici. I to je normalno. Kada je kritika zidana argumentima, za razliku od kritizerstva, taj posao je potpun.

Poznanici, vinski vukovi, pažljivo su notirali propuste u seriji „Tajna vinove loze“. Nisu „povukli ručnu“. Opservacije su podeljene javnosti preko njihovih kolumni. Salva „drvlja i kamenja“ je ispaljena. I to je u redu. Ništa oni nisu slagali.

A da li postoji „šira slika“?

Uz sve kritike trebalo bi razmotriti da li prikazivanje ove telenovele u udarnom terminu na javnom medijskom servisu donosi neku korist. Obrazovnu, informativnu, zabavnu.

Iskreno, ne mogu da se setim, domaćih, porodičnih tv sadržaja u čijem je fokusu vino. Sa druge strane stasavaju nove generacije. Ulaze u punoletstvo. Ako nisu gadljivi na pića u kojima ima alkohola pred njima je raskrsnica za kreiranja ukusa. Žestina, pivo ili vino. U kom smeru krenuti? Ovde ne računam one podvojene koji će krenuti u sva tri smera.

Ako im je hard disk prazan, mislim na rukije, serija o kojoj govorimo mogao bi biti skroman, nespretan, ali dobar početak avanture koja će trajati ceo život a koja se zove - vino. Ukus će „fino podešavati“ ceo život.

Kada već idem „obrnutom piramidom“ da se dohvatim jednog detalja. Toliko se u prve tri epizode govorilo o sorti bagrina, da mogu da se opkladim da u narednim godinama možemo očekivati bar nekoliko vinograda pod ovom sortom koja je bila pred nestajanjem. A bilo bi dobro raspitati se kod Nikole Mladenovića Matalja koliko mu je već sada porasla prodaja tog vina.