• Stav

Vruć krompir u rukama proizvođača

ponedeljak, 22. mart 2021.

Priča svih priča ovih dana. Višak domaćeg na tržištu i šta sa njim?!

„Uzeli smo kredit. Proizveli 80 tona prvoklasnog krompira na dva hektara. Krompir niko neće. A treba ući u novu setvu. Krompir niko neće ni da ga poklonimo. Ne možemo ni da ga bacimo, pošto će doći inspekcija i naplati nam kaznu. Hteli smo da poklonimo krompir humanitarnim organizacijama, ali oni kažu da ga preberemo, ponovo upakujemo i da im dostavimo. A to su za nas dodatni troškovi. Vezane su nam ruke. Kao i mnogobrojnim proizvođačima u našem kraju,“ kaže Mileta Matijević iz sela Bogdanice u opštini Gornji Milanovac.

Kada su ovakve priče počele da dobijaju svoje mesto u medijima, oglasilo se Ministarstvo poljoprivrede saopštenjem da „radi na rešavanju problema“. Potom je pristiglo saopštenje stranog trgovinskog lanca da su od domaćih proizvođača otkupili 250 tona krompira.

Prema informacijama jednog od naših najboljih stručnjaka za uzgoj krompira prof. dr Zorana Broćića sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, trenutno na lageru proizvođači u Srbiji imaju i više od 10.000 tona krompira čiji je plasman neizvestan. Dakle, ovaj trgovački otkup je „kap u moru“. Bolje reći dobar „krizni PR.“

U napadu iskrenosti na konferenciji „Agrobelgrade“ ministar Nedimović je rekao da gledaju da pomognu proizvođačima premda, citiram, „to nije posao Ministarstva poljoprivrede“.

Osnova ekonomije neke države leži u proizvodnji, trgovini, bankarskom sektoru u „domaćim rukama“. Jer ne može se od stranaca očekivati da budu „dobri Samarićani.“ Goli interes je vodilja njihovog poslovanja. Kada se na sve to „nakalemi“ korona kriza i zatvoren HoReCa sektor (kafane, restorani, hoteli) nije ni čudo da imamo viška gotovo svih prehrambenih proizvoda.

Iskreno, jedva čekam da izađe knjiga u najavi „Stvarno i moguće u poljoprivredi Srbije“ koju priprema Čedomir Keco. Kako najavljuje autor, značajan deo u knjizi biće posvećen tome kako da balansiramo sa primarnom proizvodnjom koju ćemo preraditi i prodati na domaćem ili ino tržištu. Prema autoru, nema opravdanja da se država skriva iz „tržišne utakmice.“ Treba znati da birokrate i onaj krompir koji će završiti po potocima knjiže po tržišnim cenama i uračunavaju u domaći BDP.

A treba ponešto naučiti iz istorije. Irci su uz Britance, Italijane i Jevreje „u prvom naletu“ postali najbrojnija zajednica na severoistoku SAD zahvaljujući krompiru. Tačnije zbog njegovog nedostatka.

„Velika glad“ je pogodila Irsku od 1845. do 1849. godine. Glavni uzrok nestašice je bila zaraza krompira, tada primarnog u ishrani stanovništva u Irskoj. Tačan broj preminulih nikad nije utvrđen. Pretpostavlja se da je od gladi umrlo od pola do milion ljudi do 1851. godine. Kao posledica gladi, do dva miliona ljudi se iselilo iz Irske, dominantno u pomenute SAD.

Pomenuta Bogdanica nalazi se u blizini aerodroma u Pranjanima sa kog su transportovani saveznički piloti u II svetskom ratu. Istorijski se pamti i neguje tradicija spasavanja pilota. Da li će biti nekoga da spasi proizvođače krompira?

Poljoprivreda.info

Đorđe Simović

Poljoprivreda.info

Vruć krompir u rukama proizvođača

Zadovoljni ste sadržajem? Prijavite se za besplatan bilten!