Reklama
  • Stav

Ogromne mogućnosti seoskog turizma u Srbiji

nedelja, 25. jun 2006.

Svetska turistička organizacija je preporučila Srbiji da razvija seoski turizam. I to ne bez razloga. Naš geografski položaj je veoma povoljan, klima prijatna, reljef raznovrstan, bogat svet flore i faune, bogata kultura, folklor, tradicija... istorija interesantna i bogata, narod vredan, pametan i veoma gostoprimljiv.

Kad neki narod živi siromašno (bedno) onda za to mora da postoje objektivni uslovi - ili zemlja nije plodna, ili nema rudnog bogatstva, ili su ljudi nesposobni i lenji, ili...

U Srbiji se živi bedno, najbednije u Evropi. Zemlja je lepa i plodna, ljudi su vredni... Zašto onda živimo bedno?

Osnovni razlog je taj što najveći deo stanovništva nije svestan naših potencijala i zbog toga ih ne koristi. Slična situacija je bila u primorskim mestima pre pola veka, dok se tamo nije razvio kupališni turizam!!! Stanovnici tih siromašnih krajeva nisu ni mogli da razmišljaju da će neko dolaziti u taj njihov krš samo da bi se kupao!

Srbija ima velike mogućnosti za bolji život kroz razvoj seoskog turizma! Međutim, na sličan način kao što su primorci razmišljali nekada, danas razmišljaju i mnogi stanovnici Srbije. Oni teško mogu da shvate da u selima u kojima oni žive postoje izvanredni uslovi za pravi odmor!! To je i logično jer: seljaci savijaju kičmu ka zemlji, pogureni su od svakodnevnog teškog rada, a mnogi građani misle samo na to kako da prežive! Ko bi u toj situaciji uopšte mogao i da razmišlja o nekom turizmu budućnosti!? I da im to neko kaže oni mu ne bi verovali. Uostalom, naši mediji o tome često izveštavaju samo površno - niko ovoj temi ne prilazi na pravi način. Niko ljudima ne objašnjava:

  1. Kolika korist bi bila od razvijanog seoskog turizma, ako bi veliki broj stranih turista dolazio da se odmara u našim selima?
  2. Zbog čega bi strani turisti rado dolazili na odmor u naša sela, pod uslovom da se ona urede onako kako je potrebno?
  3. Šta je potrebno da mi u Srbiji uradimo kako bismo privukli veliki broj stranih turista?

Ja već dvadeset godina pokušavam da to objasnim stanovnicima Srbije ali - ne uspevam. Jedini logičan i normalan način da to uradim je da se obratim političarima i medijima (razmišljao sam i da se zavežem za banderu na sred Terazija i tako skrenem pažnju na ovo pitanje, ali sam to odbacio jer nema smisla. Međutim, od toga nema nikakve koristi pre svega zbog sebičnih interesa najvećeg broja novinara i političara.

Evo odgovora na ta tri postavljena pitanja:

1. Korist od seoskog turizma:

Ako bi jedno seosko domaćinstvo imalo dve sobe sa po dva kreveta i izdavalo ih strancima 200 dana godišnje, po ceni od 20 evra za jedan pun pansion. Matematika je tu veoma tačna i pokazuje nam cifru od 16.000 evra prihoda. Pritom, treba imati na umu da najveći deo troškova predstavlja hrana i piće koje naš seljak uglavnom sam proizvodi. Znači, nema više odlaska na pijacu, troškova za benzin, tezgu, gubljenje vremena... Sve ide na sto - ispred njegovog veličanstva turiste.

Sada ću da objasnim kolika korist bi bila za čitavu Srbiju ako bi se opredelila za razvoj seoskog turizma. U našoj zemlji oko 50% stanovnika živi u selima pa se može reći da u njima ima oko milion seoskih domaćinstava. Ako bi se samo 10% tih domaćinstava bavilo turizmom to bi za Srbiju značilo dodatni prihod od 1,6 milijarde evra.

Međutim, zašto bi jedno domaćinstvo imalo samo dve sobe i četiri ležaja za izdavanje? Već danas ima domaćina koji imaju po desetak i više ležaja. U našim selima odmor bi bio odličan i zimi, tamo gde ima snega, pa bi boravak bio moguć tokom čitave godine. Dalje, stranci potroše mnogo više od 20 evra dnevno ako su zadovoljni uslugom i ako im se ponudi kvalitetna roba. I, na kraju, zašto bi se samo 10% stanovnika seoskih područja bavilo turizmom. Zašto to ne bi činilo 30% ili više?!

Ovakva korist za seljake zaustavila bi bežanje mladih iz sela u gradove, i primorala one koji su već otišli u neki grad, i tamo se nisu snašli, jer su im plate male, da se vrate u svoja sela. To bi zaustavilo "belu kugu" u Srbiji. Razvijeni seoski turizam bi pokrenuo čitavu privredu (poljoprivredu, prerađivačku, građevinsku industriju, industriju građevinskog materijala, opreme za domaćinstva, saobraćaj, trgovinu...) i veliki deo neprivrednih delatnosti (školstvo, zdravstvo, sport, kulturu...).

Naš narod više ne bi bio "ubijen u pojam", ljudi bi živeli zdraviji, veseliji, normalniji...

Stranci bi videli da je naš čovek dobrodušan, srdačan i gostoprimljiv tako da bi se slika o nama u svetu drastično promenila. Promenila bi se loša slika o nama koja je stvorena u nekim zemljama.

Trebalo bi da se svako, ko je normalan, zainteresuje za gore navedenu mogućnost za bolji život i da se upita:

2. Zbog čega bi stranci rado dolazili u naša uređena sela?

U nastojanju da te svoje tvrdnje argumentovano obrazložim iznosim sledeće:

  • Turizam kao pojava nastao je zbog velike potrebe ljudi iz razvijenih država i gradova za pravim odmorom.
  • Pravi odmor moguć je jedino u uslovima čiste i nezagađene prirode.
  • Dokaz za to je što se turizam u današnjim okvirima razvio baš u takvim predelima (puste morske obale, planinski vrhovi, banje, jezera...).
  • Međutim, morske obale i planinski vrhovi sada su kao pravi mravinjaci u glavnoj sezoni (sezoni kupanja i skijanja), tako da je tamo skoro nemoguće da se čovek odmori.
  • U takvim turističkim centrima čovek može da se kupa i da skija, što je glavni motiv odlaska na odmor, međutim, u uslovima prisustva velikog broja ljudi to je praktično nemoguće. Tamo je moguće samo da se čovek dobro zabavi.
  • Objašnjenje za takvu tvrdnju leži u činjenici da ljudi iz velikih gradova i industrijskih centara i dalje žele sasvim drugačije uslove od onih na koje su navikli. Umesto betona, asfalta, visokih zgrada, mnogo automobila i ljudi, buke, gužve, nervoze, stresa, smoga, brzog tempa života... njihov organizam zahteva nešto sasvim drugačije, uslove koji su bili na obalama mora i planinskim vrhovima u samom početku razvoja turizma. Zar je potrebno da naglašavam da je ljudskom organizmu, izmučenom prilično neprirodnim načinom života u gradovima, neophodno da potraži nove predele gde će moći da se odmori.
  • Kada bi čovek odlazio na odmor jer se umori od fizičke aktivnosti onda bi bilo nelogično da prelazi stotine kilometara da bi legao na pesak pored mora i odmarao se. Takav čovek bi se isto tako odmorio kada bi legao pored svog bazena ili otišao nekoliko kolimetara u blizini svog mesta stanovanja.
  • Međutim, čovek se umorio od neprirodnog načina života u gradovima i zbog toga je njemu neophodan boravak u uslovima nezagađene prirode, gde je klima prijatna, gde su uslovi smeštaja povoljni, gde postoje mogućnosti za atraktivne aktivnosti, gde se mogu videti vredni kulturno-istorijski spomenici, gde je narod srdačan i gostoprimljiv...
  • Zbog svega navedenog logično je zaključiti da bi se čovek, umoran od gradskog zivota, najbolje odmorio u ambijentu gde je reljef bogat planinama, dolinama, kanjonima, rekama, šumama, pašnjacima, voćnjacima... gde je klima raznovrsna i prijatna, gde je moguća raznovrsna aktivnost u veoma atraktivnim poslovima i gde će biti dočekani kao najrođeniji.
  • Svakom čoveku koji nema problema sa funkcionisanjem mozga trebalo bi da sve ovo bude potpuno jasno jer je sve tako logično.
  • Za one druge moraću da nastavim - po predviđanju Generalnog sekretara World Tourism Organization, Mr. Franceska Frangiallia u svetu će 2020. godine biti 1,6 milijardi stranih turista godišnje što je povećanje od više od 100% u odnosu na 2003. godinu. Da li neko može da zamisli Budvu u julu i avgustu gde bi boravilo duplo više gostiju? A Palma de Majorku?
  • Zbog navedenih razloga u svetu već nekoliko godina postoji trend širenja turizma ka unutrašnjosti kontinenta. Gde je moguće u Evropi da se ljudi odmore, ako se izuzme Mediteran i planine? Nema gde nego u selima.
  • Zbog svega toga danas u svetu postoji turizam koji se naziva seoski, village, green, ranch, farm, sustainable, održivi turizam... U Evropi prednjače Francuska, Italija, Španija, Švajcarska, Austrija...
  • I naši "prepametni" političari su svega ovoga svesni, ili bi bar trebalo da budu svesni, jer su bar meni ministri turizma pet puta pismeno odgovorili da se slažu s mojim tvrdnjama, a često puta su o tome govorili i za javnost.
  • I naši mediji često pišu i govore o ovom vidu turizma i to veoma pozitivno - ali ne i detaljno.

Idemo dalje s argumentima u prilog seoskog turizma. Bivši ministar, gospodin Milosavljević, je na otvaranju Međunarodnog sajma turizma u Beogradu 2003. rekao: "Srbija će turiste brojati milionima, a prihod od turizma milijardama evra jer je trend u svetu putovanje u manjim grupama ka selima i banjama."

Svetska turistička organizacija je preporučila Srbiji da razvija seoski turizam (ovo je objavio RTS 05.08.2005. godine).

Evropska agencija za rekonstrukciju čak finansira dva projekta s ciljem da stanovnike Istočne i Južne Srbije informiše o velikim mogućnostima za bolji život kroz razvoj seoskog turizma (ja sam bio u sedam opština Pčinjskog i Jablaničkog regiona i ljudima to objašnjavao).

Nadam se da posle svih ovih argumenata neće biti onih koji će da negiraju moje tvrdnje da je seoski turizam perspektiva turizma u svetu pa, prema tome i u Srbiji.

Od svih zemalja u Evropi, koje se bave seoskim turizmom Srbija ima najbolje uslove. Evo i zbog čega: Srbija je prelepa zemlja. Naš geografski položaj je veoma povoljan, klima prijatna, reljef raznovrstan, bogat svet flore i faune, bogata kultura, folklor, tradicija... istorija interesantna i bogata, narod vredan, pametan i veoma gostoprimljiv.

Od ovih vrednosti može se napraviti veliki broj interesantnih turističkih programa.

Do sada je ovo izlaganje išlo normalno, spontano, profesionalno, logično...

Međutim, pametan čovek koji sve to bez problema razume, ne može, a da se ne upita: "Pa kada je to baš sve tako zašto kod nas nema stranih turista?" Mene to pitaju seljaci koji se već bave turizmom.

Evo odgovora:

  • U SFRJ se tendenciozno ulagalo u primorje i niko nije ni razmišljao o seoskom turizmu.
  • Naprotiv, bio je proces iseljavanja mladih u gradove da bi se ojačao proleterijat.
  • Za vreme raspada bivše države nije moglo ni biti govora o turizmu.
  • To naročito važi za period ratova u okruženju, međunarodnih sankcija, NATO bombardovanja...
  • Početak razvoja seoskog turizma u Srbiji trebalo bi da je počeo nakon oktobarskih promena. Tako bi bilo u svakoj drugoj zemlji, ali ne i u Srbiji.

I, sada se postavlja pitanje:

3. Šta je potrebno da se učini kako bismo mi iskoristili svoje prirodne potencijale i razvili seoski turizam?

Najvažnije je da svi stanovnici Srbije shvate u čemu je naša perspektiva. Trebalo bi im na jedan prigodan način objašnjavati razloge zbog kojih se od seoskog turizma može očekivati bolji zivot. Ovo je najvažnije. Nešto poput slogana Kupuj domaće, pomozi privredu, moglo bi, i moralo bi da se primeni i kod turizma. Očigledno je da za tako nešto nije potreban novac. Potrebna je svest, rešenost nadležnih ministarstva da započnu jednu takvu akciju i upornost da ista donese rezultate. Zar ministar turizma ne može da sazove konferenciju za novinare i objavi početak informativne kampanje u korist seoskog turizma? Naravno da može, ali on to neće uraditi iz dva razloga. Prvi razlog je što ga na to niko ne prisiljava, a drugi razlog je taj što bi mu za to bilo potrebno mnogo vremena i snage, a on nije spreman da se još više angažuje. Ljudski je da čovek svoje vreme dok je još na vlasti koristi za svoje poslove koji će ga čekati kad više ne bude ministar!!!

Kad bi svi stanovnici Srbije shvatili da je ovaj vid turizma naša najveća šansa za bolji zivot (uz poljoprivredu) tada uopšte ne bi bilo prepreka da krenemo ka boljem životu. Tada političari ne bi mogli da pričaju prazne priče, i time dobijaju na vremenu, nego bi morali da se bore za glasove svesnih birača koji će tražiti konkretne programe za bolji život.

A da bi stanovnici postali svesni naših mogućnosti u turizmu neophodno je da novinari urade svoj deo posla, ako to već neće da urade oni čiji je to prevashodni zadatak. Drugim rečima, potrebno je da se pojave novinari-istrazivači koji bi ustanovili da li su ove moje tvrdnje tačne ili ne i da reaguju shodno tome šta zaključe. Ukoliko bi bilo ko od novinara, ali i političara, stručnjaka za turizam i svi ostali, zaključili da u ovome što ja iznosim ima bar i malo nelogičnosti, nerealnosti, preterivanja ili neistine - ja ih pozivam da mi to saopšte isto na ovakav način - javno. Do sada to niko nije ni pokušao tako da sam uveren da se takvi ljudi neće pojaviti.

Šta onda ostaje? Jednostavno, da mediji svakodnevno, na sistematski način ovoj problematici posvete dužnu pažnju. Korist od toga imali bi i oni sami jer bi narod kupovao novine i gledao/slušao elektronske medije u kojima se objašnjava kako se u Srbiji može bolje živeti.

Tek tada, kada svi budemo svesni svojih prirodnih mogućnosti, započeće proces stvaranja onih uslova koji nam trenutno nedostaju - uređenje seoskih domaćinstava, izgradnja puteva, edukacija stanovništva, izrada turističkih programa, reklamiranje turizma u inostranstvu...

Nadam se da će urednik sajta www.poljoprivreda.biz i www.poljoprivreda.info biti uporan u forsiranju ove teme, ali i da će posetioci sajta bez problema shvatiti šta za Srbiju može da znači razvijen seoski turizam. Nadam se i da će se i drugi novinari priključiti i započeti organizovanu kampanju koja bi za cilj imala pravo informisanje svih naših ljudi o mogućnostima za bolji život kroz razvoj seoskog turizma - što je od presudne važnosti.

Kontakt autora: telefon: 064/209-67-09 i sajt www.villageadventure.co.yu

Branislav Bajagić, diplomirani turizmolog

Branislav Bajagić

Branislav Bajagić, diplomirani turizmolog

Ogromne mogućnosti seoskog turizma u Srbiji

Zadovoljni ste sadržajem? Prijavite se za besplatan bilten!