Reklama
  • Ishrana

6 trendova u ishrani u 2018.

Lekovito bilje, transparentnost od njive do trpeze, održivost i etnička kuhinja su među kulinarskim trendovima vrednim pažnje ove godine.

Potražnja potrošača za zdravim sastojcima, složeni profili ukusa i ekološki održive ponude u velikoj meri su oblikovali prehrambenu industriju u 2017. Sa ovim dobro utvrđenim trendovima, za očekivati je da će mnogi od njih dominirati i ove godine.

Vodeći proizvođači i istraživačke firme očekuju da će herbalni ukusi, naučno zasnovana hrana i hrana za uživanje biti dominantni trendovi  za koje se očekuje da budu na umu potrošača u 2018. godini. Biće zanimljivo pratiti šta će se dešavati i sa transparentnosti proizvodnje, održivosti i etničkim ponudama.

„Vidimo da se trendovi hrane pojavljuju i pomeraju sve brže... Bez obzira da li ste ostvareni kuvar, istinski gurman ili samo zainteresovani za hranu, trebalo bi da pratite ove trendove i uključite ih u svoje navike kuvanja i ishrane", rekao je u saopštenju Thomas Griffiths, potpredsednik Campbell's Culinari & Baking Institute.

Vreme će pokazati kako će ovih šest trendova uticati na ovogodišnju ponudu proizvoda, ali neki stručnjaci prehrambenih kompanija i analitičari industrije već predviđaju proboj ovih trendova na tržište.

1. Lekovito bilje

Biljke i cveće se više pojavljuju u hrani i napicima što se više potrošača interesuje za njihove potencijalne lekovite osobine. Tu spadaju listovi drveta moringa oleifera, indijski ginseng, lavanda i kurkumin, aktivni sastojak u kurkumi.

Kompanija McCormick & Co. je rano prihvatila taj trend kupovinom australijske Botanical Food Company 2016. godine. Kompanija proizvodi pakovano bilje namenjeno zauzetim potrošačima koji žele jednostavan način da uključe sveže sastojke u svoje obroke.

Foto: Flickr

Campbell's Culinary & Baking Institute, deo prehrambenog giganta Campbell Soup, uključio je lekovito bilje u šest trendova kompanije na listi za praćenje u 2018. godini. Griffiths je rekao Food Dive-u da se trenutno ističu azijski sastojci poput đumbira, lavande i kardamoma.

„[Trend je] uzbudljiv jer je prirodan i globalan, veoma pogodan za spravljanje i „clean label", i ima potencijala za zdravlje i wellness, za šta je Campbell veoma zainteresovan", rekao je. „Ako naši potrošači konzumiraju zeleni čaj ili kardamon, to je ono što ćemo nabavljati".

2. Transparentnost

Ovaj trend je započeo „clean label“ pokretom, podstaknut zahtevom potrošača za više informacija o proizvodima, zahtevom za manje veštačkih sastojaka i održivijom proizvodnjom i pakovanjem. Nedavno se proširio van oznaka kako bi uključio sledljivost proizvoda, pošto kupci postaju sve više zainteresovani za poreklo hrane i poznavanju svih karika u lancu snabdevanja.

Foto: Farmhand Organics

Samo nekoliko proizvođača hrane štampa na ambalaži ime i lokaciju farme, što je praksa Farmhand Organics-a. Kompanija sa sedištem u Koloradu takođe koristi prozirne tegle za prikaz svojih fermentiranih i konzervisanih prehrambenih proizvoda, koji su lokalnog porekla i sertifikovano organski.

I ostali brendovi ulažu poseban trud u transparentnost proizvodnog lanca. Tako One Degree Organics,  koristi QR kod koji prikazuje profile farmera, a Bellucci, navodi datum žetve, vrstu maslina i broj parcele na bocama sa ekstra devičanskim maslinovim uljem.

Tehnologija igra sve veću ulogu u transparentnosti jer brendovi usvajaju aplikacije koje omogućavaju kupcima da skeniraju paket i odmah saznaju odakle je došao. Blockchain je najnovija inovacija u transparentnosti lanca snabdevanja, posebno kada je reč o morskim plodovima. Sa ovom digitalnom glavnom knjigom, kupci mogu pratiti čitavo putovanje ribe od okeana do tanjira.

Potrošači sve više vole prezentaciju, pakovanje i marketinške pristupe koji pričaju priču o proizvodu i načinu proizvodnje kako bi mogli osetiti ličnu vezu sa hranom. Kupci takođe žele da znaju da kompanije od kojih kupuju dele njihove vrednosti prihvatanjem misija kao što su održivost životne sredine i etički tretman radnika i životinja. Prema Label Insight-u, proizvođači prehrambenih proizvoda koji usvoje „potpunu transparentnost“ su nagrađeni potrošačkom lojalnošću od oko 94%.

„Brendovi sve više shvataju da, kako bi se istakli, moraju da demonstriraju vrednosti koje promovišu, a transparentnost proizvoda i kompanije je jedan od načina da se to uradi", izjavio je Jamie Katz, član Whole Foods Market tima za standarde kvaliteta, za Food Dive. „Ako ste kompanija [koja] ima program društvene odgovornosti, ispričaćete tu priču.“

3. Etnička kuhinja

Azijske i bliskoistočne arome su pogodile notu kod potrošača koji traže nove i intrigantne artikle van poznatih standarda kao što su suši, tempura, humus, tahini i jogurt. Azijske arome su uravnotežuju pet osnovnih ukusa - slatko, slano, kiselo, gorko i umami - dok su bliskoistočne u rasponu od mešavina začina sa teksturom - kao što su za'atar i dukka - do labne, mekih i sireva za mazanje napravljenih od grčkog jogurta.

Začinski ukusi dobro prolaze u Sjedinjenim Državama, i mnogi kupci istražuju izvan osnovnih ljutih sosova, jer proizvođači hrane ističu autentičnije etničke ukuse. Demografske promene su iza nekih od ovih trendova, naročito kako kupovna moć milenijalaca raste, a kompanije ciljaju rastuće latinoameričke i azijske populacije.

Foto: Taken

Prema portalu Statista, maloprodaja etničke hrane će skočiti sa 10.9 miliona dolara u 2013. na oko 12,5 miliona u ovoj godini.

Molly Siegler, saradnik kulinarskog i ugostiteljskog preduzeća Whole Foods, rekla je za Food Dive da smatra da će interesovanje potrošača za etničke ukuse samo povećati potražnju ovih proizvoda u prodavnicama kompanije, kao i u drugim maloprodajnim objektima.

4. Naučno zasnovana hrana

Hrana napravljena tehnologijom — kao što je meso kultivisano iz ćelija i visoko-realistične mesne analogije bazirane na biljkama — nije više stvar iz naučne fantastike. Neki futuristički proizvodi su već u prodavnicama i restoranima i više će uskoro biti na putu kako kompanije rade na razvoju i proizvodnji najsavremenije hrane kako bi zadovoljile sve veći apetit javnosti za ove inovacije.

Beyond Meat

Kompanija Beyond Meat, poznata po svojim uspešnim burgerima na biljnoj bazi, nedavno je pokrenula Beyond Sausage koja je napravljena sa izolatom proteina graška, kokosovim i suncokretovim uljem. Ovaj vegetarijanski proizvod je osmišljen da oponaša ukus, teksturu i oblik svinjske kobasice bez hormona, nitrata, soje ili glutena.

Prodaja hrane na biljnoj bazi je porasla 8,1% tokom prošle godine, prema Plant Based Foods Association i The Good Food Institute. Nielsen je procenio da meso na biljnoj bazi čini 2,1% prodaje hlađenih i smrznutih mesnih proizvoda u maloprodaji.

Meso kultivisano iz ćelija sve je atraktivnije potrošačima, a startapi su počeli da eksperimentišu sa ribom, kao sa govedinom i živinom. Finless Foods razvija Bluefin tunjevinu kultivisanu iz ćelija za koju se kompanija nada da može da postigne paritet cene sa pravom do sledeće godine. Samo da podsetimo da je početni laboratorijski prototip koštao oko 19.000 dolara po funti (pola kilograma).

Naučno zasnovana hrana svakako poseduje izvesni „bljak“ faktor, ali navodna ekološka i nutritivna korist „čistog mesa“ može da se pokaže privlačna. 

„Potrošači danas jedu meso uprkos tome kako se proizvodi, a ne zbog toga kako se proizvodi“, rekao je u blogu Bruce Friedrich, suosnivač i izvršni direktor Instituta The Good Food. „Jednom kad čisto meso bude komercijalno dostupno i ponuđeno je uz konvencionalno meso - a potrošači su na taj način obavešteni o svim njegovim prednostima - mi u GFI nemamo nikakvih sumnji da će potrošači izabrati prethodno.“

5. Održivost

Ovaj trend je prevazišao puku proizvodnju hrane na ekološki prihvatljiv način i prodaju u reciklažnim ambalažama. Potrošači igraju aktivniju ulogu u borbi protiv bacanja hrane, stav je koji navodi mnoge kupce da pokušaju da koriste sve delove biljke ili životinje, umesto da biraju poneke, a bacaju ostatak.

Takođe jedenje zvano „od korena do stabljike“ i „od nosa do repa", je pristup održivosti će se verovatno pojaviti jednako u oblasti i mesa i biljnih namirnica. Prema Siegler-u, koja provodi vreme u Whole Foods kuhinji za testiranje u Oustinu, u Teksasu, kompanija je oduvek kupovala cele životinje i brinula da je sve iskorišćeno na neki način. Primena istog pristupa kod biljnih namirnica je samo produžetak tog načina razmišljanja, rekla je ona.

„Kada razmišljate o najlepšoj šargarepi, to nisu već uvezane sa odsečenim vrhovima. To su one sa vrhovima i šarene [su] i prelepe", rekla je za „Food Dive". „Ljudi su privučeni tom vrstom namirnica, ali mogu imati osećaj krivice. Imate ove prekrasne zelene vrhove, ali ne znate kako da ih koristite, osim da ih stavite u kompost ili ih bacite.“

Whole Foods Market

Rešenje je korišćenje obično bačenih delova - stabljike brokolija, kore lubenice ili semenki dinja - u restoranima, pripremljenoj hrani po receptima naših baka kako bi se smanjio otpad s jedne strane i proizvelo interesantno jelo.

Jedan primer iz strategije „od korena do stabljike", iz Whole Foods-a, sadrži očišćene lukovice komorača, zajedno sa listovima i stabljikama, prelivene prelivom od limuna. Kompanija ističe ove proizvode sa oznakama u prodavnici i nudi „od korena do stabljike“ recepte u svojim maloprodajnim objektima kao i online.

„Deo onoga što se time postiže je da se stvara zainteresovanost za neke nove proizvode, ali i da našim timovima omogućimo bolje partnerstvo", rekla je Siegler. „Dakle, timovi za namirnice i timovi za gotovu hranu rade zajedno kako bi ove salate nastale. To je bolji način da se koriste proizvodi unutar prodavnice.“

6. Hrana zadovoljenja

Hrana za utehu koja sadrži maslac, mast i druge masnoće i ulja je ponovo u modi. Današnji potrošači su više zainteresovani za smanjenje količine šećera i natrijuma koji konzumiraju nego po pitanju količine masti u ishrani. Pošto mnogi veliki proizvođači CPG-a ograničavaju nivo šećera i natrijuma kako bi zadovoljili zahteve potrošača, zasićene masti se vraćaju u neku hranu kako bi to kompenzovale.

Za neke kupce, stres vezan za ekonomiju, vreme ili budućnost ohrabruje ljude da posegnu za povlađujućim poslasticama kao što su nagradna čokolada, pica ili makaroni i sir - nostalgičnim zalogajima što podsećaju na jednostavnija vremena, ali se ne mogu smatrati niskokaloričnim ili posebno zdravim.

Zdravije verzije popularnih utešnih namirnica nalaze svoj put do tržišta. U 2015. godini, Kraft Heinz je preformulisao svoje prepoznatljive makarone i sir uklanjanjem veštačkih boja i konzervansa. Neke prerađene namirnice su preformulisane tako da sadrže manje natrijuma, dok mnoge vrste čipsa sada imaju manje soli i masti. Poneka utešna hrana se čak hvali dodatim povrćem.

Foto: Pixabay

Nedavni Packaged Facts izveštaj o mastima i uljima ukazao je na to da se ovi proizvodi manje okrivljuju za zdravstvene probleme Amerike. Primetio je da se sve više prepoznaje „da određene masti i ulja mogu zapravo imati pozitivan doprinos zdravlju.“

Prema rečima Dejvida Sprinkla, direktora za istraživanje Packaged Facts-a, potrošači u SAD su promenili svoja viđenja o tome kako su ovi proizvodi zaista nezdravi. Razlog je delom zbog popularnosti tzv. Mediteranske dijete koja ima manje crvenog mesa i soli i daje prednost maslinovom ulju umesto maslaca.

„Dok su veštačke trans masti na vrhu liste loših masti za izbegavanje, pokazalo se da određene vrste masti, kao što su omega-3 i mono-zasićene masti, imaju pozitivne koristi po zdravlje", rekao je on za Food Dive. „Dodatno, mnogi potrošači - naročito milenijalci i kupci generacije Z - više brinu u pogledu izbora ne-GMO, organskih „clean label“ proizvoda nego što izbegavaju sastojke sa visokim sadržajem masti.”

Još jedan element koji igra na kartu trenda zadovoljenja jeste da potrošači uglavnom više cene prehrambene proizvode koje smatraju „prirodnim“ od proizvoda koji su više obrađeni. Nije ni čudo da je potrošnja maslaca u naglom porastu, dostižući svoj najviši nivo u preko 40 godina u 2017, dok potražnja za margarinom i drugim namazima nastavlja da se srozava.

Hrana zadovoljenja će uvek imati svoje mesto negde u američkoj ishrani, pošto skoro svi imaju tendenciju da jedu ponekad hranu koja nije posebno hranljiva.

„Svi mi imamo kontradiktorne impulse ponekad, i preterana uživanja će uvek biti prisutna", istakao je on. „To ne bi trebalo da bude glavno jelo ili vaš doručak, ali sveobuhvatna popustljivost uvek ima svoje mesto."

Izvor: Food Dive