7. stvari o kojima morate voditi računa pri pripremi silaže

Proizvodnja kvalitetne silaže važan je faktor u ishrani krava jer utiče na obim proizvodnje mleka kao i zdravstveno stanje životinja.

Evo podsetnika kako do kvalitetne silaže:

1. Odaberite pravi usev: Najbolji usevi za proizvodnju silaže su oni koji su visoki, imaju dobru lisnu površinu i sadrže mnogo šećera. Obično se koristi kukuruz, ali mogu se koristiti i drugi usevi poput sirka ili lucerke.
2. Pokosite usev u pravom trenutku: Najbolje vreme za košenje je kada biljke dostignu 30-35% suve materije. To znači da su biljke dovoljno zrele da sadrže dovoljno šećera, ali da ne budu preterano suve.
3. Usitnite biljke: Nakon košenja, biljke se usitnjavaju kako bi se povećala površina izložena vazduhu i smanjio nivo kiseonika. Ovo pomaže da se spreči razvoj kiseonikom zavisnih mikroorganizama koji mogu da smanje kvalitet silaže.
4. Dodajte silažne inokulante za brzu fermentaciju: Inokulanti se dodaju kako bi se pokrenuo proces fermentacije i konzervisao usev. Obično se dodaje mlečna kiselina kako bi se smanjio pH i zaustavilo rast nepoželjnih mikroorganizama. Takođe se mogu dodati i enzimi kako bi se povećao sadržaj proteina.
5. Sabijte silažu: Nakon dodavanja fermente, biljke se sabijaju kako bi se uklonila što veća količina vazduha. Ovo je važno kako bi se sprečio razvoj nepoželjnih mikroorganizama koji ne mogu da opstanu u anaerobnim uslovima.
6. Čuvajte silažu: Kada je silaža savijena, ona se čuva u hermetički zatvorenom prostoru, kako bi se sprečio unos kiseonika i zaštitila od vlage. Ako se pravilno čuva, silaža može da traje nekoliko godina.
7. Testirajte silažu: Pre upotrebe, silaža se treba testirati kako bi se utvrdio njen kvalitet. To uključuje merenje sadržaja suve materije, pH vrednosti i koncentracije proteina i šećera.

Uz ove korake, važno je pratiti i druge faktore kao što su vremenski uslovi i količina dodatog fermenta. Uz to redovno testirajte silažu.

Silaža vs. senaža

Izbor između silaže i senaže u ishrani mlečnih krava zavisi od nekoliko faktora, kao što su dostupnost, kvalitet, cena i uslova za skladištenje.

Silaža se obično pravi od biljaka koje sadrže veću količinu vlage, kao što su kukuruz, suncokret, trava i slama. Proces proizvodnje silaže podrazumeva fermentaciju vlage i šećera koji se nalaze u biljkama, a to je vrlo važno za pravilnu ishranu krava. Kvalitetna silaža može biti izvor visokokvalitetnih hranjivih sastojaka, kao što su proteini, ugljeni hidrati i vitamini.

S druge strane, senaža se pravi od sušenih biljaka koje se skladište na suvom i dobro bi bilo hladnom mestu. Senaža se obično koristi kada je dostupnost vlage niska ili kada su cene silaže visoke.

Odluka o izboru između silaže i senaže može se doneti na osnovu dostupnosti i kvaliteta hrane, kao i uslova skladištenja. Uz to, različite vrste biljaka i njihove količine u ishrani mogu uticati na produktivnost i zdravlje krava.

Na kraju, najbolje bi bilo konsultovati stručnjake za ishranu krava kako bi se utvrdilo koje bi bile najbolje opcije za ishranu krava u konkretnim uslovima i okolnostima.

Sastav kukuruzne silaže

Sastav kukuruzne silaže varira u zavisnosti od vremena žetve, zrelosti biljke, uslova skladištenja, i drugih faktora. Međutim, uobičajeno je da kukuruzna silaža sadrži sledeće hranjive sastojke:

Voda: obično oko 60-70% ukupne mase silaže

Ugljeni hidrati: glavni izvor energije, uglavnom u obliku šećera i skroba. Kukuruzna silaža obično sadrži oko 30-40% suve materije u obliku ugljenih hidrata.

Proteini: značajan izvor aminokiselina potrebnih za rast i normalno funkcionisanje organa. Kukuruzna silaža može u suvoj materiji da sadrži od 7 do 9% proteina.

Vlakna: neophodna za zdravu probavu i normalno funkcionisanje creva. Kukuruzna silaža obično sadrži oko 25-35% suve materije u obliku vlakana.

Vitamini i minerali: Kukuruzna silaža može biti dobar izvor vitamina A, E i K, kao i kalcijuma, fosfora, kalijuma i drugih minerala.

Ukratko, kukuruzna silaža može biti vredan izvor energije, proteina, vlakana i drugih hranjivih sastojaka za ishranu krava, a njen sastav može biti dodatno poboljšan korišćenjem različitih aditiva i suplemenata.