Reklama
  • Agroekonomika

Agrar na berzi

S obrazloženjem da kreditiranje poljoprivrede iz primarne emisije Narodne banke generiše inflaciju – mada su ti zajmovi imali pokriće u realnim novim robnim fondovima biljnih i stočarskih proizvoda – rekonstrukcijom monetarnog sistema (1994) srpska poljoprivreda je trajno lišena jevtinijih kredita.

U nedostatku tako značajnog izvora sredstava i u nemogućnosti da ispune vrlo zahtevne "garantne uslove" za korišćenje skupljih bankarskih kredita, poljoprivrednici su primorani da prihvataju ugovore sa firmama iz prehrambene industrije koje su im seme, mineralna đubriva i sredstva za zaštitu bilja na kraju žetve ili berbe naplaćivale u robi – ali uz nepovoljne odnose razmene, čime se cena tako kreditiranih inputa uvećava za 40-50 odsto!

Prevelika liberalizacija uvoza

Neuvažavanje specifičnosti finansiranja poljoprivredne proizvodnje, koje proizlazi iz dužine njenih reprodukcionih ciklusa i sporijeg obrta kapitala, uz stalni "pritisak" države da prehrambenu, a time i socijalnu sigurnost zemlje održava posredstvom cenovnih dispariteta na štetu poljoprivrednika, doveli su ovu privrednu delatnost na rub ekonomske propasti.

Takvu situaciju pogoršala je nagla i nepotrebno velika liberalizacija uvoza visokosubvencioniranih poljoprivrednih proizvoda, neprimerena ne samo našem ekonomski devastiranom agraru, već i minimumu zaštite nacionalnih interesa koju su uvele sve zemlje u tranziciji – čak i Slovenija, u kojoj je zastupljenost agrara u privrednoj strukturi višestruko manja nego u Srbiji.

Formiranjem Agrarnog budžeta (1996) učinjen je pokušaj da se obezbede povoljniji izvori sredstava za kratkoročne i dugoročne kredite. Međutim, uprkos povećanju budžetskih sredstava za te namene u poslednje dve godine i drastičnom reduciranju korisnika samo na registrovana poljoprivredna gazdinstva – koja su lane činila oko pet odsto, a sada manje od 14 odsto ukupnog broja individualnih poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, brojni kreditni zahtevi iz 2004. godine nisu odobreni, a u ovoj godini prijem zahteva za te, relativno povoljne, kredite stopiran je pre mesec dana.

To upućuje poljoprivrednike na to da pored budžetske i bankarske kreditne podrške, tragaju za novim, dodatnim izvorima finansiranja proizvodnje, primerenim tržišnoj ekonomiji.

I u našoj ekonomskoj praksi odnedavno se, za nabavku skupe mehanizacije i druge opreme primenjuje lizing – u svetu veoma korišćen model finansiranja, koji je, u stvari, zakupnina do konačne otplate.

Podela rizika sa investitorima

Sa razvojem proizvodnje za tržište i neminovnim uključivanjem našeg agrara u međunarodne ekonomske tokove, kao logičan sled dosadašnje i buduće privatizacije u agroprivredi, neminovan je ubrzani razvoj našeg finansijskog tržišta na kojem će se uskoro pojaviti i drugi vidovi finansiranja poljoprivredne proizvodnje – robni zapisi, fjučersi, opcije, hedžinzi.. . Kako se očekuje, do kraja prolećnog zasedanja parlament bi trebalo da donese Zakon o robnom zapisu, čiji tekst nije poznat najširoj naučnoj i stručnoj javnosti, ali će, zasigurno, ukoliko bude usvojen, to biti značajan korak ka uvođenju novih mogućnosti finansiranja poljoprivredne proizvodnje.

Pored zakona i drugih propisa kojima će se regulisati pravni aspekti novih vidova finansiranja agrara, neophodno je osposobiti i odgovarajuću infrastrukturu za njihovu realizaciju. U tom pogledu, pored već izvršenih inovacija u tehnologiji poslovanja, posebno je značajno blagovremeno i adekvatno transformisati Produktnu berzu u Novom Sadu, prvobitno osnovanu 1921. godine, čijim posredstvom je od 1959. do danas obavljen promet 16 miliona tona, uglavnom, poljoprivrednih proizvoda.

Za razliku od dosadašnjih promptnih (posao se ugovara "danas", a obaveze izvršavaju neposredno ili u kratkom roku po zaključenju transakcije), ubuduće će dominirati različiti terminski poslovi, koji podrazumevaju da se obaveze ugovorene "danas" izvršavaju u nekom budućem vremenu – što će u našu ekonomsku praksu uvesti zasad nedovoljno poznate pojmove – kol-opcija, konvergencija, forvard, fjučers, hedžer, leveridž, linkovanje, opcija, put opcija, skladišnica, spot, spred…

Terminski poslovi su podložniji značajno većem riziku u trgovanju agrarnom robom. Međutim, potreba poljoprivrednih proizvođača za ovakvim vidovima poslovanja uslovljena je neophodnošću obezbeđenja novih izvora finansiranja pod uslovima povoljnijim od bankarskih. Na taj način rizik poslovanja i deo neizvesnosti proizvođači dele sa investitorima koji, s druge strane, unapred obezbeđuju sigurno snabdevanje određenom robom pod najpovoljnijim uslovima, a posrednici – uspešnom procenom tržišnih kretanja nastoje da ostvare što veću zaradu.

Uvođenjem terminskog poslovanja i razvojem tržišta finansijskih derivata obezbediće se dodatni izvori finansiranja agrara, sigurnost i pravednija raspodela rizika među učesnicima "prodaje na zeleno", kao i veća stabilnost tržišnih cena agrarne robe, a Produktna berza postaće daleko značajnija tržišna institucija, kompatibilna sa drugim robnim berzama u svetu.

Miladin M. Ševarlić predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije