Reklama
  • Agrometeorologija

Agrometeorološka analiza za period januar - maj 2003. u Novom Sadu …

"Spektakularni" vremenski fenomeni kao što su cikloni ili kratkotrajno i intenzivno nevreme privlače pažnju javnosti i zato su, obično, detaljno propraćeni mada je njih vrlo teško modelirati s obzirom na relativno malu frekvenciju i neočekivano pojavljivanje. Sa druge strane treba imati u vidu da su, u poljoprivrednoj proizvodnji, daleko veći gubici koji nastaju kao posledica hroničnih problema poput lokalne suše i napada bolesti i štetočina.

Vremenski uslovi spadaju među najznačajnije faktore koji uslovljavaju međusezonsku varijabilnost prinosa. U zavisnosti od preovlađujućih klimatskih prilika, ograničavajući faktori mogu da budu padavine ili osunčavanje i temperatura vazduha. Dodatno, vremenski uslovi utiču na biljke uslovljavajući pojavu pojedinih biljnih štetočina i bolesti. Sve su ovo razlozi zbog kojih je, naročito tokom vegetacionog perioda, neophodno praćenje vrednosti meteoroloških elemenata u svim proizvodnim regionima. Prilikom monitoringa vremenskih prilika koristi se više različitih tehnika. Jedan od pristupa na kome se zasnivaju svi sistemi za rano obaveštavanje u agrometeorologiji baziran je na poređenju osmotrenih temperatura vazduha i količine padavina sa prosečnim vrednostima na datom području. Ovo je ujedno i razlog zašto klimatološke baze podataka moraju biti sastavni deo svakog sistema koji se bavi procenom obezbeđivanja hrane.

U okviru agrometeoroloških analiza, koje se obavljaju na Odeljenju za meteorologiju, Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, analizirani su godišnji hodovi najtoplije (2000.) i najhladnije (1956.) godine u Novom Sadu u poslednje 54 godine, kao i normalne temperature vazduha u ovom periodu za svaki mesec). Takođe, analizirane su i godine sa najvećom (1999.) i najmanjom (1971.) količinom padavina i srednje mesečne količine padavina za period 1948.-2000. (slika). Ove vrednosti su upoređene sa srednjim mesečnim temperaturama vazduha i mesečnim količinama padavina u periodu januar - maj 2003. godine kako bi predvideli moguće posledice dosadašnjeg sušnog perioda.

Može se očekivati veliko godišnje kolebanje temperature vazduha tokom 2003. godine. Naime, za razliku od veoma hladnog februara, kada je srednja mesečna temperatura bila za 6,4 oS niža od normalne vrednosti za ovaj mesec, u prolećnim mesecima je došlo do naglog porasta temperature. U periodu mart - april temperature vazduha su značajno prevazišle normalne vrednosti za ovo doba godine, dok su u maju bile više čak i od, do sad najtoplije, 2000. godine. Ovaj trend je nastavljen i u junu kada je za prvih sedam dana prosečna temperatura vazduha bila 23,6 oS što je za celih 5,6 oS više nego u istom periodu prošle godine. Poređenja radi, srednja mesečna temperatura je u julu i avgustu 2000. godine bila za 1-2 oS viša od temperature vazduha u istom periodu 1999.

Padavinski režim je, u dosadašnjem delu 2003. godine, bio ispod očekivanja. Mesečne količine padavina su uglavnom na nivou, ili ispod vrednosti koje su zabeležene, do sada najsuvlje, 2000. godine. Dakle, ukoliko nas naredni meseci ne iznenade i ne donesu velike količine padavina, kao u julu 1999. npr., ova godina će po tipu biti najbliža suvoj 2000. godini kada je palo ukupno 289 litara kiše što je 2.12 puta manje od 614 litara što je prosečna vrednost za ovaj region.

Kada se radi o proizvodnji hrane treba imati u vidu da su, u poslednje tri godine, u vegetacionom periodu temperature vazduha uglavnom iznad normalnih temperatura za ovo doba godine.

Iako je od 2000. godine zabeležen blagi pad i srednje godišnje i srednje mesečne temperature tokom vegetacionog perioda, očigledno je da će ove godine taj trend biti zaustavljen i da će ona po svemu više ličiti na 2000. godinu nego na "malo rashlađenu" 2002.

… i okolini

Suvo i toplo vreme koje je preovladavalo u većem delu Centralne i Istočne Evrope imalo je nepovoljan uticaj na vegetaciju svih značajnih kultura u susednim zemljama. Prema FAO proceduri, jedan od značajnih pokazatelja stanja vegetacije i budućeg prinosa koji može da se izračuna na osnovu satelitskih snimaka površine Zemlje je vegetacioni indeks. Dva najvažnija proizvodna regiona su izuzetno ugroženi. Jedan čini oblast Istočne Rumunije-Severoistočne Bugarske, a drugi oblast Centralne i Jugoistočne Mađarske - Zapadne Rumunije - Vojvodine - Istočne Hrvatske.

Odeljenje za meteorologiju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Centar za meteorologiju i modeliranje životne sredine Novosadskog Univerziteta www.cmem.net