Prvi važniji posao koji bi ratari trebalo da urade nakon skidanja žita je analiza zemljišta. Da bi se tačno video bilans hraniva u zemljištu i da se na osnovu nje odredi pravilna norma đubrenja za naredne kulture. Pravi sagovornik na ovu temu je rukovodilac Laboratorije za zemljište i agroekologiju Instituta za ratarsrvo i povrtarstvo dr Jovica Vasin.
Iz godine u godinu ovu priču ponavljamo, a opet, činjenica je da malo poljoprivrednika analizira zemljište. Kako to tumačite?
Kontrola plodnosti zemljišta je deo tzv. „dobre poljoprivredne prakse“. O neophodnosti kontrole zemljišta uče srednješkolci u poljoprivrednim školama, studenti na poljoprivrednim fakultetima, naše kolege iz stručnih savetodavnih službi vrlo često pričaju o tome, pričamo i mi sa Instituta i naučni radnici s Poljoprivrednog fakulteta. To je jedna od mera za koje se smatra da je najefikasnija i najpotrebnija zajedno sa setvom. Ako ne posejemo, nećemo imati prinos. Vrlo slično je sa kontrolom plodnosti zemljišta. Ukoliko je ne uradimo i na osnovu nje ne izvršimo pravilno đubrenje imaćemo negativnih posledica i po profitabilnost proizvodnje kao i po visinu prinosa.
Koliko može da se uštedi analizom zemljišta?
U poljoprivredi ne bi trebalo da imamo bilo kakav oblik šablona. Svaka poljoprivredna parcela je priča za sebe. I što se tiče zemljišta i što se tiče klimatskih uslova i svih onih uslova koji utiču na visinu prinosa. Na zemljištima koja imaju nizak sadržaj hraniva, sa pravilnom kontrolom plodnosti zemljišta, i pravilnim đubrenjem mi ćemo podići prinos. Na zemljištima gde imamo sadržaj hraniva i veći nego što bi trebalo kotrolom plodnosti zemljišta i racionalnom upotrebom đubriva možemo značajno da spustimo troškove proizvodnje. Znamo da u kalkulaciji proizvodnje đubrivo učestvuje otprilike sa 1/3. Tako da se tu svaka ušteda ogleda u konačnom profitu.
Vrlo često poljoprivredni ne shvataju zemljište kao živ organizam. Koji se sve to procesi u zemljištu odvijaju?
Laici često doživljavaju zemljište kao jednu ciglu. Kompaktnu, čvrstu materiju. To naravno nije tačno. Pre bi zemljište trebalo doživljavati kao jedan školski sunđer koji u sebi ima čvrstu materiju, ali i one sitnije i krupnije pore u kojima se nalazi vazduh i voda. U zavisnosti od tog odnosa ove tri faze, zavise i fizičke i hemijske osobine zemljišta, odnosno uslovi za rast i razvijanje biljaka. Koliko je zemljište živ sistem pokazuje i podatak da u jednoj kafenoj kašikici zemljišta ima više živih organizama nego ljudi na planeti Zemlji. U to malo zemljišta ima više od 7 milijardi organizama koji utiču na različite procese.
Koji su preduslovi za pravilno uzorkovanje i analizu zemljišta?
Postoji nekoliko osnovnih pravila pri kontroli zemljišta. Na početnoj stranici sajta Instituta na adresi nsseme.com, postoji uputstvo za pravilno uzorkovanje zemljišta. Izuzetno je bitno da se pravilno uzmu uzorci. Uzorci se ne uzimaju u vreme vegetacije. Prvi tremin je nakon žetve strnih žita a drugu ujesen nakon skidanja jarih useva. Kod voćnjaka i vinograda, pravilo je da se analiza uradi pre podizanja zasada, a u toku vegetacije se uzimaju u periodu mirovanja. Što se tiče dubine uzorkovanja, za ratarsko-povrtarske useve to je od 0-30 cm, a za voćnjake i vinograde od 0-30 i 30-60 cm. Na jednoj proizvodnoj parceli može biti više tipova zemljišta. Za svaki tip zemljišta bi u tom slučaju trebalo uzeti prosečan uzorak koji se sastoji od više pojedinačnih uzoraka. Za jedan prosečan uzorak trebalo bi uzeti pojedinačne uzorke sa 20-tak mesta. Potrebno ih je dobro izmešati, i pola do kilogram izmešanog zemljišta doneti na analizu. Sve ostale podatke po prijemu uzorka u laboratoriju poljoprivrednici mogu dati našim kolegama. Na osnovu svih podataka naši agrohemičari daju preporuku đubrenja.
Inače, dr Vasin smatra da analiza zemljišta nije skupa. Prema njemu, kada se preračuna cena analize i podeli sa brojem godina i brojem hektara, dobije se da je cena analize po hektaru od 100 do 200 dinara. Inače, pošto plodnost zemljišta u Vojvodini (pa i centralnoj Srbiji) rapidno opada kao posledica višedecenijskog odsustva značajnijeg đubrenja zemljišta stajnjakom, ovaj stručnjak se zalaže da Ministarstvo poljoprivrede u program subvencionisanja uvrsti i zelenišno đubrenje, kojim bi se koliko-toliko zemljištu vratila organska materija.
