Reklama
  • Ratarstvo

Balans zimske vlage i azota u zemljištu diktira setvu kukuruza

Gustina setve kukuruza i predsetveno đubrenje pre svega zavise od količine zimske vlage i rasporeda nitratnog azota u zemljišnom profilu. Ako su oba parametra nepovoljna gustinu setve bi trebalo smanjiti za 15-20%

Pred setvu kukuruza pitanje koje se nameće poljoprivrednicima sigurno je i kako uskladiti gustinu setve i količinu đubriva?

dragana-latkovic

Direktorica Departmana za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu prof. dr Dragana Latković koja je istinski posvećena tehnologiji proizvodnje kukuruza preporučuje sledeće:


Na sajtu Hidrometerološkog zavoda Srbije poljoprivrednici će videti količinu padavina od 1. oktobra prošle godine do 30. marta ove godine. Na 7-10 dana pre setve poljoprivrednici bi trebalo da urade analizu zemljišta na sadržaj nitratnog azota. Količina i raspored nitratnog azota zajedno sa zimskim padavinama opredeljuje nas kako ćemo đubriti predsetveno i koliko ćemo gusto posejati kukuruz. Ako je količina zimskih padavina povoljna (oko višegodišnjeg proseka) i ako je raspored nitratnog azota po dubini profila povoljan (da se najveće količine nitratnog azota nalaze u sloju od 30-60 i 60-90 cm) tada bi trebalo da đubrimo kako smo planirali za tu njivu i taj prinos. I gustina setve bi trebalo da bude planirana za taj hibrid i za to agroekološko područje, kaže Dragana Latković.

Ako jedan jedan od ova dva parametra nije povoljan, dakle ako imamo manju zalihu vlage ili imamo nepravilan raspored nitratnog azota (gro u površinskom sloju) đubrenje je potrebno redukovati i gustinu setve smanjiti. Ako je nepovoljno jedno i drugo gustinu setve je neophodno smanjiti 15-20%.

Dovoljno dobrih hibrida na tržištu

Od preširokog izbora ponekad zna da zaboli glava. Kako odabrati hibrid kukuruza za predstojeću setvu među njih 270 koje je tržištu ponudilo 30 kompanija? Direktorica Departmana za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu prof. dr Dragana Latković ne želi da arbitrira u odabiru ali savetuje poljoprivrednike da uvek seju više hibrida. Trebalo bi da se pre svega odluče za one hibride koji su već dali dobre rezultate, a nove hibride koje tek uvode u setvenu strukturu trebalo bi da zauzmu manje površine. Kada potvrde rezultat iz kataloga trebalo bi i da zauzmu veće površine.

- Pošto je u poslednjoj deceniji čak šest godina bilo sušno preporuka je da ne sejemo sve hibride iz FAO grupe zrenja 600, nego da uvodimo FAO grupe zrenja 500 i 400, kaže Latkovićeva.

Kritične tačke u setvi

U setvi je potrebno obratiti pažnju na vreme setve, gustinu i dubinu setve. Trebalo bi da se taj posao uradi kvalitetno pa bi pažnju trebalo posvetiti i brzini agregata traktora i sejalice. Greške koje se pri setvi naprave ni jednom drugom agrotehničkom merom se ne mogu ispraviti.

Vreme setve

Iskusni znaju, a mlađe poljoprivrednike bi valjalo podsetititi da se sa setvom počinje kada je temperatura zemljišta na dubini setvenog sloja od 8 do 10°C. Biološki minimum je, dakle, 8°C. Dragana Latković savetuje da se sa setvom počne čim to vreme dozvoli. Prvo se seju hibridi kasnije grupe zrenja. Počinjemo sa hibridima FAO grupe zrenja 600, nastavljamo sa 500 i završavamo sa 400.

- Oni poljioprivrednici koji seju veće površine, neka se potrude da do prve dekade aprila, ako to vremenski uslovi omogućavaju, poseju 15-20% površina. U drugoj dekadi aprila neka poseju najveći deo površina, a nakon 20-25 aprila neka se poseje ono što je ostalo, preporučuje Latkovićeva.

Đorđe Simović