• Ratarstvo

Blagi porast površina pod šećernom repom

Iako proizvodnju šećerne repe u Evropi ugrožava jeftin šećer proizveden od šećerne trske a uvežen iz Brazila, stručnjaci kažu da će repa u Srbiji biti posejana na nešto većim površinama nego lane

Bez obzira ne okolnosti, ugledni ratar u Bečeju Nandor Kovač užurbano priprema parcele kako bi kao i svake godine posejao šećernu repu.

-      U ovom trenutku realne cene imaju kukuruz, soja i pšenica. Ako odete u dućan videćete da je šećer šezdeset i kusur dinara, a to je malo. Cena šećera bi trebalo da ide na gore kako bi šećerane bar malo podigle cenu šećerne repe sa ovih 34 evra po toni. Ove godine ću repu posejati na 25 hektara, kaže Kovač.

2021-secerna-repa-vadjenje.jpg (367 KB)
Foto: distelAPPArth/Pixabay.com

Šećerna repa je jedina kultura za koju ratari znaju koliko će im biti plaćena. Tih 34 evra za tonu repe će platiti i Sunoko i Hellenik Sugar.

I dok je pre deceniju tona šećera na tržištu bila i više od 700 evra, sada je cena pala na nešto više od 300 evra.

Generalni direktor kompanije Sunoko koja u svom vlasništvu poseduje šećerane i Vrbasu, Kovačici i Pećincima, Slobodan Košutić kaže da ratari profit mogu obezbediti samo većom proizvodnjom.

-Šećer se ne proizvodi u šećeranama, već na njivama. Mi bi morali da povećamo prinos po hektaru. U Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji i Poljskoj, proizvođači šećerne repe po hektaru proizvode od 13 do 14 tona po hektaru. Mi smo prošle godine ostvarili 8 tona šećera po hektaru. Naš izazov je da dođemo do prosečnih 10 tona šećera po hektaru. To je 60-65 tona šećerne repe po hektaru, sa digestijom 16. Zato i nagrađujemo proizvođače koji imaju veću digestiju od prosečne, kaže Košutić.

Ekonomski novinar Živan Lazić kaže da oni koji prežive ovaj težek period mogu u budućnosti da profitiraju na proizvodnji šećera.

-      Srbija je ovde u dobrom položaju. U okruženju ima države koje su ukinule ili su na samom ukidanju industrije šećera. Mi imamo u okruženju tržište od 700-800 hiljada tona. Seljacima bih poručio da ne trče samo za onim kulturama koje trenutno imaju dobru cenu. To je kockanje. Šećerna repa je bitna i za naše stočarstvo, proizvodnju alkohola kao i za sektor transporta, kaže Lazić.

Kompanija Sunoko je sa proizvođačima ugovorila proizvodnju šećerne repe na 27 hilljada hektara. Helenik sugar će repu primiti sa 12,5 hiljada hektara, a prerađivaće je u šećerani u Crvenki dok će ona u Žablju kao i lane ostati van pogona.

Đorđe Simović

Zadovoljni ste sadržajem? Prijavite se za besplatan bilten!