Reklama
  • Voćarstvo

Bobičasto voće prodati kao SVEŽE i SUŠENO. Ne samo ZAMRZNUTO

“Neophodna je i diverzifikacija u smislu proširenja programa sa smrznutog na sveže ili sušeno voće. Naime, globalna tražnja se menja upravcu konzumiranja zdravije, sveže hrane. Srbija uglavnom izvozi smrznuto bobičasto voće, a razlika u ceni između svežeg i zamrznutog je izuzetno velika“, rekao je Miloš Milovanović na kongresu Global Berry

Delegacija proizvođača bobičastog voća iz Srbije i Crne Gore, predvođena ekspertima za agrobiznis Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (UN FAO), učestvovala je na najznačajnijem svetskom kongresu Global Berry, koji se održao u Roterdamu od 25. do 27. marta, navodi se u saopštenju UN FAO.

2019-borovnica-kutija
Foto: elizadean / Pixabay.com

Global Berry svake godine okuplja nekoliko stotina ključnih sektorskih aktera i predstavlja odličnu priliku za povezivanje sa potencijalnim klijentima, ali i za upoznavanje sa najnovijim trendovima u industriji, od novih proizvoda do inovacija u čitavom lancu snabdevanja. Uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj i FAO, po prvi put je u zvaničnom delu programa organizovan Okrugli sto na temu ”Srbija ulazi u fokus”, na kome su predstavljeni potencijali naše zemlje u pogledu kvaliteta i kvantiteta proizvodnje i prerade bobičastog voća.

Govornici na okruglom stolu bili su Slobodan Obradović, predsednik asocijacije Ariljska malina, Veselin Đorđević, Borovnica klub, i Miloš Milovanović, consultant za agrarnu politiku FAO i coordinator FAO i EBRD projekata u Srbiji. U skladu sa centralnom temom Kongresa “Zdravo bobičasto voće, zdrav biznis”,učesnicima je pored ostalog predstavljena čuvena Ariljska malina, poznata i kao “crveno zlato” Srbije, koja je prošle godine sertifikovana geografskom oznakom porekla (GI). GI povezuje visokokvalitetan proizvod sa specifičnim mestom porekla, čime garantuje kvalitet i unapređuje reputaciju proizvoda, što omogućava proizvođačima da ostvare veće prihode, a istovremeno pomaže potrošačima da dobiju najveći kvalitet za svoj novac.

“EBRD i FAO, projektima koje realizuju u Srbiji i CG, već nekoliko godina pomažu proizvođačima bobičastog voća da podignu standard kvaliteta u čitavom lancu snabdevanja i prošire svoj pristup izvoznim tržištima. U tu svrhu, pored uvođenja geografske oznake porekla, neophodna je i diverzifikacija u smislu proširenja programa sa smrznutog na sveže ili sušeno voće. Naime, globalna tražnja se menja upravcu konzumiranja zdravije, sveže hrane. Srbija uglavnom izvozi smrznuto bobičasto voće, a razlika u ceni između svežeg i zamrznutog je izuzetno velika“, rekao je Milovanović.

Prema njegovim rečima, povećanje izvoza svežeg voća zahteva veće investicije duž čitavog lanca snabdevanja, uključujući i uvođenje novih sorti malina i infrastrukture za hladno skladištenje, a EBRD i FAO su tu da nastave da podržavaju napore proizvođača.

Agronews.rs

Zadovoljni ste sadržajem?