Reklama
  • Intervju

Budućnost pripada borovnici

Kako zaraditi više od 40.000 evra po hektaru u proizvodnji borovnice? Obezbeđivanjem novca za investiciju i striktnim postupanjem po savetima ljudi koji su “napravili rezultat” u ovom poslu.

Sajmovi, izložbe, konferencije i ostale manifestacije posvećena agraru možete valorizovati na više načina. Jedan kao svojevrstan “lakmus papir” proučavam godinama. Da li se na skupu pojavio Mile Radisavljević sa svojom firmom ATP IRRIGATION.

2018-mile-radisavljevic
Mile Radisavljević na Profifruit-u Foto: Đorđe Simović

Planski pristup u svakoj poslovnoj odluci prisutan je i u argumentima “za” i ”protiv” učešća na agrarnim manifestacijama. Kada sam video njegov štand na prvom Međunarodnom sajmu i konferenciji o voćarstvu PROFIFRUIT održanoj u beogradskom Belexpo centru znao sam da će manifestacija ispuniti očekivanja.

- Impresioniran sam skupom: izborom tema kao i predavača. Ovo je jedan od retkih skupova ovog tipa kod nas gde više od 2/3 predavača dolazi iz inostranstva. Uz to, teme su više nego aktuelne i na tome bih čestitao organizatorima konferencije. Ovu manifestaciju treba podržati kako bi zaživela i u narednim godinama. Lep je odziv i posetilaca, kaže Radisavljević.

ATP IRRIGATION je na Profifruitu izložio sisteme za navodnjavanje za voćarstvo i povrtarstvo, protivgradne mreže, program uzgoja jagoda u prolećnoj sadnji, kao i uzgoj borovnice. Borovnica je bila u središtu naše priče.  

Sve što ste hteli da znate o borovnici, a niste imali koga da pitate

Podnaslov se sam nametnuo, nakon slušanja dialoga zainteresovanih voćara i Radisavljevića na štandu. Investicije, isplativost, tehnologija proizvodnje, plasman. To su teme koje dominiraju u razgovorima a domaćin ih je perfektno predstavio. Kada je gužva minula, iskoristio sam priliku da baš o tim stvarima popričamo.

Kažete da borovnica postaje “hit” kultura kod nas. Koji su argumenti za te tvrdnje?

U odnosu na jabučastvo voće kojem cena konstantno pada poslednjih godina, kod borovnice cena svežeg ploda je skoro konstantna. Druga veoma bitna stvar je ta što se marketing za konzumiranje svežeg ploda brže razvija nego marketing za podizanje novih zasada. Nije realno da u narednih par decenija dođe do zasićenja tržišta kada je u pitanju proizvodnja svežeg ploda borovnice. ATP ima zatvoren ciklus od momenta kada se proizvođač pojavi, sa mehaničkom i hemijskom analizom zemljišta, hemijskom analizom vode, tada odlučujemo da li radimo na bankovima ili hidroponiju u saksijama. Konsultujemo se oko izbora sadnica, sistema navodnjavanja, protivgradnih mreža, vođanja proizvodnje, obuke berača, pa sve do otkupa svežeg ploda.

Koliki je realan vek eksploatacije zasada borovnice?

To je biznis koji ostavljate unucima. Mi smo vodili proizvođače u Holandiju, pokazivali smo plantaže koje su zasađene 1953. godine. Zasad je u funkciji preko 65 godina a i sada je u dobroj kondiciji.     

Investiciona ulaganja u zasad borovnice su velika. Koji su vaši argumenti prema voćarima da u tu proizvodnju, ipak, uđu?

Podizanje hektara pod jabukom i borovnicom košta identično. Jabuka u punom rodu može da rodi između 60 i 70 tona. Neka prosečna cena jabuke je 35-40 evrocenti. Borovnica u punom rodu može da da od 15-19 tona po hektaru. Prosečna cena borovnice franko Holandija na paritetu kod otkupljivača je 6 evra po kilogramu. Troškovi proizvodnje od 1. januara do 31. decembra, kada ostvarite prinos od bar 15 tona po hektaru, uklope se u 2,5 evra po kilogramu. Apsolutno svi troškovi. Što znači da možete da ostvarite prihod od 3 - 3,5 evra po kilogramu. To bi bio prihod po hektaru od 40.000 evra pa i više. To je kod jabuke nemoguće ostvariti.

Da li su to prepoznali voćari i koliko su spremni da investiraju?

Proizvodnja borovnice se širi u Srbiji. Problem je u tome što ljudi pokušavaju da improvizuju proizvodnju. Borovnica zahteva specifičnu tehnologiju uzgoja. Recimo, jabuku navodnjavate u ranim jutarnjim satima i završili ste posao. Borovnicu morate da zalivate i prihranjujete u tonu dana od 5 do 8 puta. Ako uvedete automatizaciju, kontrolu vode, da regulišete pH vrednost, EC vrednost, da eliminišete bikarbonate iz vode, tada ćete imati fenomenalan rezultat. Imaćete plodove prve+ klase koji su za evro skuplji u odnosu na plodove druge klase. Taj evro za prvu+ klasu sa jednog hektara pokriva investiciju u automatiku. Jedino pravilno razmišljanje za voćara koji radi 2-3 hektara je da uvede i automatizaciju. Od Holanđana smo čuli da imamo dobru količinu ploda, ali nemamo kvalitet. I to je problem. Od približno 1.000 hektara koje imamo pod borovnicom, par desetina ima automatizovane sisteme.

Kakva je situacija sa otkupom borovnice?

Već sada postoji nekoliko firmi koje okupljaju proizvođače kojim su plasirali opremu i znanje. Od ove godine imaćemo partnere iz Holandije sa kojim ćemo u samoj Srbiji raditi selekciju na prvu ekstra klasu, prvu klasu i drugu klasu. Od momenta kada proizvođači predaju plod za 7-8 dana novac će imati na računu. Krug je kompletno zatvoren. Otkupno mesto ćemo imati u okolini Beograda.

Naravno da se kroz jedan intervju ne može sve reći. Sve dodatne informacije voćari mogu pronaći na portalu ATP IRRIGATIONA

Đorđe Simović