Reklama
  • Intervju

Čekajući IPARD rešenja za traktore

Ako za traktore poručene u aprilu fabrike u EU garantuju proizvodnju za kraj avgusta i početak septembra, kako će aplikanti u IPARD programu kod nas uspeti da ispune uslov da od momenta dobijanja rešenja Uprave za agrarna plaćanja traktor bude naručen, proizveden i isporučen za 90 dana?

Prva dva poziva iz IPARD programa - za priključne mašine i mehanizaciju su zatvorena. Nekako sa predajom dokumentacije smanjio se i interes medija za tu tematiku. Da sve nije teklo idealno, a da tu problemima nije kraj saznali smo iz razgovora sa stručnjakom za poljomehanizaciju Goranom Mickovićem, direktorom prodaje u kompaniji RTI.

2018-goran-mickovic
Goran Micković na Poljoprivrednom sajmu 2017.

Uložili ste puno znanja, vremena i truda da bi izašli klijentima u susret koji su konkurisali u prva dva poziva. Utisci su se “slegli”. Šta je dobro a šta loše u celom procesu?

Mi smo pozdravili svaku aktivnost po pitanju IPARDA. Prema agencijama smo usmerili 150 predmeta. Povratna informacija od agencija, a nažalost nemamo je od Ministarstva poljoprivrede i Uprave za agrarna plaćanja, je da predmeti nisu obrađeni za tih između 200 i 250 aplikacija za traktore. Naši klijenti ne znaju da li je odgovor pozitivan ili negativan.

Doćićemo do poziva za traktore, ali da se fokusiramo na prvi – za priključne mašine.

U pravilniku je bilo naznačeno da može da konkuriše gazdinstvo koje ima od 50 do 100 hektara zemljišta. Mi kao prodavci i uvoznici smatramo da su ovi manji do 50 hektara oštećeni u tehnološkom smislu i diskriminisani da ne mogu da konkurišu za sejalicu vrednosti do 30.000 evra. S druge strane mnogi ljudi vodeći se logikom da su to bespovratna sredstva požurili da konkurišu za mašine male vrednosti 5-10 hiljada evra. Tada su shvatili da im se to uopšte ne isplati jer troškovi izrade samog biznis plana, troškovi agencija koji su evidentni i koji nisu mali, u jednom momentu dođu do 50 odsto iznosa mašine. Tada je počelo nezadovoljstvo. Smatramo da je to trebalo ljudima biti bolje pojašnjeno.

Ali glavna priča je sa traktorima …

Bezmalo deceniju pričamo o IPARDU i povraćaju novca za traktore. Veliko nezadovoljstvo je posledica toga što u startu nisu bili istumačeni tehnički uslovi i tehničke specifikacije mašina. Zatim je bila izmena u smislu emisije izduvnih gasova. Samim tim je 50 % uvoznika i prodavaca bilo diskvalifikovano. Naravno, i krajnji korisnici su bili zbunjeni. S jedne strane pozdravljamo zaštitu životne okoline, to je budućnost. Ali nedostajalo je  malo više sluha bilo da se ljudima to pojasni na terenu. Mi bi tako imali manje posla. Danima smo radili da izađemo u susret korisnicima da napravimo adekvatne specifikacije, a sa druge strane nismo dobili adekvatnu informativno-edukativnu pomoć od ministarstva poljoprivrede.

Aplikanti su se žalili i na preobimnu dokumentaciju.

Iz ugla nekoga ko ima gazdinstvo i obrađuje tridesetak jutara i koji je evidenciju vodio u rokovniku – to je preobimno. Odjednom se susreo i sa biznis planom i ostalom administracijom. Ljudi su bili primorani da se obrate agencijama za pomoć. Tada se ispostavilo da je dobar deo agencija pokazao nekompetenciju i nespremnost da ljudima izađu u susret.

Koliko vama iz kompanije RTI predstavlja problem to što aplikanti još nemaju informaciju da li su im predmeti odobreni?

Evropski proizvođači traktora poslednjih godina beleže skok potražnje. Tržište raste. Mi strahujemo od situacije koja realno može da se dogodi. To je da aplikanti za IPARD počnu da dobijaju povratne informacije nakon polovine ove godine od Uprave za agrarna plaćanja. Kada dobije rešenje da je prošao na programu aplikant pokreće procedure nabavke traktora. Da bi kupio traktor, on mora da reši finansiranje. To je najčešće uz pomoć banke. Ta procedura traje od jednog do tri meseca. Dok ne reši finansiranje, kupac ne može da potpiše ugovor o kupovini jer ne zna da li će imati da ga plati. Onog momenta kada dobije rešenja Uprave teče rok od 90 dana da traktor stigne da se proizvede, da se isporuči i da stigne do krajnjeg kupca. Ne znam kako ćemo svi uspeti da u tom foto finišu stignemo do cilja.  

Da budemo potpuno precizni. Ti traktori ne stoje na lageru u Srbiji. Oni moraju da se naruče, da se sklope, da se isporuče, budu ocarinjeni, … Koliko je realno potrebno vremena za taj proces kod brenda koji RTI zastupa?

Sama priroda nabavke traktora je kompleksna. Skoro da ni jedan traktor nije isti. Specifikacija opreme traktora se uvek formira zajedno sa kupcem u skladu sa njegovim potrebama i njegovim finansijskim mogućnostima. Tada se traktor poručuje. Ne znam za slučaj u zemljama EU koje su radile SAPARD ili IPARD program a da su na lageru imale 100, 200 ili 300 traktora.  Dakle, od momenta kada nam kupac potvrdi kupovinu traktora mi se obraćamo fabrici STAYR koja proizvodi traktore za čitav svet. Neće oni zaustaviti celu proizvodnju da bi proizveli 100 traktora za Srbiju. Naš strah proizilazi iz toga da danas kada poručimo traktore za kupca koji nije u IPARD programu dobijamo rokove proizvodnje koji su krajem avgusta ili početakom septembra. Šta će biti u junu, julu i avgustu kada neko dobije rešenje o IPARDU zaista ne znamo?

Valjalo bi da taj odgovor dobijemo iz Ministarstva poljoprivrede. Uglavnom, IPARD program je i zamišljen kao “lakmus papir” za operativnost institucija kako bi kasnije bile sposobne da, pri ulasku zemlje u EU, prime, raspodele i kontrolišu namensku upotrebu mnogo većih svota novca.

Đorđe Simović