Reklama
  • Agrometeorologija

Četiri scenarija za budućnost

Svetski meteorološki stručnjaci su izradili četiri vremenske prognoze do kraja 21. veka u zavisnosti od količine emisija štetnih gasova u atmosferu. Meteorološki eksperti tvrde da 90 odsto prirodnih katastrofa, registrovanih poslednjih godina su meteorološkog i hidrološkog porekla - oluje, poplave, klizišta, suše, pa i zemljotresi i vulkanske aktivnosti.

Prema analizi globalnih klimatskih kretanja, koju je objavila Svetska meteorološka organizacija, prethodna 2006. godina je bila šesta na listi najtoplijih godina od 1861. od kada se vodi zvanična statistika sa odstupanjem od plus 0,42° C od tridesetogodišnjeg proseka. Rekordna je 1998. godina i zajedno sa poslednjom decenijom 20. veka predstavlja najtopliji period poslednjeg milenijuma. Deo uočene pojave jeste posledica cikličnih promena u rotaciji i evoluciji planete Zemlje, definisanih u radovima našeg naučnika Milutina Milankovića, ali brzina klimatskih promena koje su na sceni u poslednjih 50 godina, tvrde svetski meteorološki eksperti, ne može se objasniti samo ovim fenomenom. Milankovićeva teorija o periodičnim klimatskim promenama može da objasni samo desetak odsto uočenog globalnog zagrevanja. Ostatak pripada ljudskim aktivnostima, ili kako se to stručno kaže – antropogenom faktoru. Reč je o poznatom fenomenu "staklene bašte", izazvanom pre svega sagorevanjem energenata nastalim iz fosilnih ostataka. Iz njih oslobođeni ugljendioksid formira omotač koji, poput običnog staklenika, propušta sunčevu energiju prema zemljinom tlu, ali ne dopušta njegovo hlađenje isijavanjem viška toplote u Vasionu. Nevolje se dodatno komplikuju time što mora i okeani, usled povećanog zagrevanja, intenzivnije prazne svoje ogromne rezerve ugljendioksida. I tako u krug.

Zvono za uzbunu

Otapanje polarnog ledenog pokrivača i glečera, da ne pominjemo! Mnogo su nam bliže neke druge posledice, takođe vezane za nagle klimatske promene. Meteorološki eksperti tvrde da 90 odsto prirodnih katastrofa, registrovanih poslednjih godina su meteorološkog i hidrološkog porekla. Oluje, poplave, klizišta, suše, pa i zemljotresi i vulkanske aktivnosti, toliko su prisutne da ni najorganizovanije države nemaju adekvatan odgovor na njih, kad je u pitanju zaštita ljudskih života i materijalnih dobara. Statistički, ove pojave su vrlo prisutne i u Evropi, pogotovo u njenom jugoistočnom delu, regionu kome pripada i Srbija. Zvono za uzbunu se odavno oglasilo. Preko 2.500 naimenovanih naučnika i stručnjaka svake godine priprema naučno-tehničke izveštaje, metodologije i uputstva, kao osnovu za sprovođenje Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija i poznatog protokola iz Kjota, za Međuvladin panel za promenu klime – IPCC. Izveštaji se razmatraju svake godine na konferenciji država članica Svetske meteorološke organizacije, a domaćin ovogodišnjoj sesiji na ministarskom nivou biće Beograd u septembru mesecu.

Poslednji izveštaj Prve radne grupe Međuvladinog panela iz januara ove godine ističe da će dalji porast nepoželjnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, uzrokovati dodatno globalno zagrevanje atmosfere za 1,9 do 4,6 º C do kraja 21. veka u odnosu na predindustrijsko doba, pri čemu će projektovana brzina promene temperature o ovom stoleću od 0.3°C po deceniji biti najveća od bilo koje brzine promena temperature vazduha u poslednjih 10.000 godina uslovljene prirodnim faktorima.

Prognoze za stoleća

Radi praćenja i proučavanja klimatskih promena nametnula se potreba i mnogo dužih vremenskih prognoza, poput ovih do kraja veka. Na njima se već radi, ali sa različitim pretpostavkama.

Cilj je da se naučnim metodama definišu modeli koji će pokazati koliko se mogu usporiti ili bitno smanjiti neželjene posledice, ako se u određenom stepenu smanje štetne emisije. Formulisana su četiri takva klimatka modela, od kojih je najnepovoljniji onaj iz prethodnog pasusa.

Posao nauke je da bude savest čovečanstva i upozori na neizbežne posledice, kaže Dragan Jovanović i sam nosilac međunarodne licence za predikciju klimatskih modela. Odluku o preduzimanju predloženih mera donose, nažalost, političke elite, koje, po mišljenu Jovanovića, često iz sebičnih i kratkovidih razloga, nisu spremne na odricanje od trenutne ekonomske ekspanzije zarad izvesnije daleke budućnosti. Zaključuje, ipak, da svest o potrebi održivog razvoja oslonjena na naučne pretpostavke, nema racionalnu alternativu.

S. M.