Reklama
  • Hortikultura

Čuvarkuća

Raste na krovovima kuća, bedemima, stenama. Čuvarkuća i danas nije potpuno istražena biljka i uglavnom se koristi u narodnoj medicini. Od lekovitih materija sadrži: tanin, sluz, smolu, kalcijev malat, masno ulje, mravlju i jabučnu kiselinu.

Prevod latinskog imena čuvar-kuće znači - "uvek živeća", što svedoči o njenoj postojanosti u najrazličitijim uslovima života. Raste na krovovima kuća, bedemima, stenama. Kažu da čuva kuću od groma, oluja, veštica i bolesti. Narodna poslovica kaže da je cuvarkuća bolja na kući nego dva psa pred kućom. Da, poslovica tako kaže, al' je rastumačiti ne znam.

Na našim prostorima uzgaja se već od IX veka. Iz tog vremena potiču odredbe o seljačkim domaćinstvima (Capitulare de villis), kojima su Karlo Veliki i njegov sin Ljudevit Pobožni naredili uzgoj 72 biljke, medu kojima je i čuvarkuća.

Čuvarkuća (Sempervivum tectorum L.) je trajna biljka s mesnatim, sočnim

listovima koji završavaju šiljastim vrhom i tvore prizemnu rozetu široku do 8 cm. Leti iz rozete izraste 10-30 cm visoka cvetna stabljika, pokrivena malim ljuskastim listićima, koja na vrhu završava većim brojem ružičastih, zvezdastih cvetova složenih u razgranatu cvast. Posle donošenja ploda, stabljika propada.

Biljka se razmnožava vegetativno, preko bočnih izdanaka iz kojih nastaju nove rozete. Čuvarkuća i danas nije potpuno istražena biljka i uglavnom se koristi u narodnoj medicini. Od lekovitih materija sadrži: tanin, sluz, smolu, kalcijev malat, masno ulje, mravlju i jabučnu kiselinu. U lekovite svrhe koriste se sveži listovi. Od njih se spravlja sok, čaj...

Veselin Lazić

Zadovoljni ste sadržajem?