Reklama
  • Intervju

Da li preći na tečna azotna đubriva, i zašto DA

“Ogledi su pokazali da u uslovima navodnjavanja, za prinose 15-16 tona kukuruza po hektaru ne postoji način da jednokratno unesemo azot i dobijemo te prinose. Kukuruz koristi 75% azota od početnih generativnih faza do sazrevanja. Ako dodamo većinu azota u ranim fazama, on “ne dobacuje” do perioda kada je najviše potreban biljkama. Tečna azotna đubriva omogućavaju dozirano dodavanje i to kroz prihranu,” kaže Željko Erceg

Već drugu godinu rapidno skuplja mineralna đubriva povećavaju troškove biljne proizvodnje. Pred poljoprivrednicima je enigma kako da najracionalnije ishrane biljke. Uvek je naš seljak napredovao kada je pratio najnapredniju praksu. Željko Erceg iz kompanije Agrofutura je agronom sa ogromnim iskustvom u agrobiznisu. Upravljao je velikim sistemima. Upoznao se sa najsavršenijim sistemima u agrarno razvijenim zemljama, u severnoj i južnoj Americi, i ta rešenje uspešno primenjivao u praksi, pre svega na velikim imanjima u Ukrajini. Deo njegovog bogatog iskustva u vezi sa ishranom biljaka prenosimo i u našem portalu.

2022-zeljko-erceg.jpg (82 KB)
Željko Erceg na imanju u Ukrajini

Kao čovek od ogromnog radnog iskustva, na više kontinenata, recite nam kakva je praksa ishrane biljaka u agrarno razvijenim zemljama i kako smo mi pozicionirani?

- To je verovatno jedna od najvećih misterija za mene, zbog čega se stvari sporo menjaju. Svetski pristupi ishrani biljaka se fundamentalno razlikuju od naših. I to u svim aspektima počevši od shvatanja važnosti analize zemljišta, do programa đubrenja imajući u vidu same forme đubrenja, tj. da li je tečno ili granulisano, vremena primene i drugih apekata. To što ja primećujem, i što je jedna činjenica, bez obzira koliko naši farmeri mogu da budu zadovoljni sa svojim rezultatima, tj. prinosima, ako to poredimo sa top agrarnim silama sveta, mi smo daleko od tog nivoa. A za to ne postoje objektivni razlozi. Kao najrazvijene zemlje imamo klimu, zemljište, sisteme zaštite bilja, mehanizaciju i opremu. Sve te faktore naš farmer poseduje kao farmer u SAD ili Argentini. Mi smo najviše zaostali za razvijenim agrarnim zemljama na polju razumevanja agrohemijskih procesa u zemljištu i u vezi sa tim planiranje đubrenja biljaka.

Šta je praksa pokazala na velikim imanjima kojima ste upravljali, kako najbolje ishraniti biljke?

- U poslednjih 10-15 godina desila se jedna prava mala revolucija u agrohemiji na bazi procesa koji se odvijaju u zemljištu a koji su vežni za određivanje parametara đubrenja. Drugo, vidim ogromnu razliku u formi primene đubriva. Kod nas je perspektiva đubrenja kao osamdesetih godina, tj. mi nismo ništa fundamentalno promenili. U svetu danas postoji nekoliko glavnih trendova u primeni đubriva. Prvo sa čime treba početi je sama forma đubrenja. Sve više na važnosti dobijaju tečna đubriva. U SAD danas od ukupno upotrebljanih 12 miliona tona đubriva manje od 20 odsto su granulisana đubriva urea, AN i druga. Sva ostala su tečna đubriva koja daju taj doprinos visokim prinosima. Da podsetim, prošle godine je prosečan prinos kukuruza u SAD bio 200 bušela. Farmeri koji imaju navodnjavanje imaju 300 bušela što je više od 18 t kukuruza po hektaru. Najviše zbog toga što su našli način kako da pravilno ishrane biljku.

Kakve ste rezultate postigli u Ukrajini sa tečnim đubrivima?

- Mi smo još pre 10 godina doneli stratešku odluku da prelazimo na tečna đubriva. Na površinama kojima sam upravljao, a to je 250.000 hektara uopšte nisu korištena granulisana đubriva. Pogotovu ne granulisana azotna đubriva.

Upravljali ste imanjem na četvrt miliona hektara?!

- Da. To nije ništa čudno. U Ukrajini imate i vertikalno intengrisane holdinge sa 500.000 hektara.

Naša imanja su daleko manja. Pod kojim uslovima tečna đubriva mogu biti isplativa kod nas?

- Cena koštanja prozvodnje kukuruza po hektaru je ista i kod onog koji obrađuje 150 hektara i 100.000 hektara. Nisu svi instrumenti korporativnog biznisa sa tako velikih imanja potrebni našem farmeru ili našem srednjem agrarnom holdingu.

Koje su konkretne prednosti upotrebe granulisanih đubriva u odnosu na tečna?

- Samo da budemo jasni. Kada pričamo o upotrebi tečnih đubriva ne pričamo o korišćenju folijarnih đubriva koja su kod nas odavno u upotrebi. Mi govorimo o osnovnim tečnim azoto-fosfornim đubrivima koji se koriste i po celoj površini ali za sada pre svega kao startna, i govorimo o tečnim azotnim đubrivima koja su u poređenju sa našim klasičnim đubrivima kao što su urea, AN ili KAN u izuzetnoj prednosti u svakom pogledu. U pogledu fiziologije, u pogledu gubitaka, u pogledu logistike primene. U suštini, ne postoji ni jedna prednost granulisanih u odnosu na tečna đubriva.

“Besmisleno je upoređivati đubriva po ceni za određano istu količinu. Treba upoređivati efikasnost. Ako govorimo o urei postoje desetine ili stotine naučnih radova koje govore o gubicima pri primeni uree u raznim uslovima. Po mojim procenama, u našim uslovima to je minimum od 30 do 50 odsto, pošto urea kao amidno đubrivo, ima procese hidrolize, nitrifikacije da bi došla do oblika nitrata koji je usvojiv od strane biljaka. U svakom segmentu tog puta dolazi do gubitaka,” kaže Željko Erceg.

Na pragu smo setve pšenice, kako bi trebalo upotrebiti tečna đubriva?

- Postoje dva glavna tečna azotna đubriva: UAN (urea-amonijum-nitrat), koje se u Rusiji popularno zove KAS i potoji tzv. bezvodni amonijak, koji se kod nas praktično ne primenjuje i naša stručna javnost praktično malo zna o tome. UAN je idealno, savršeno azotno đubrivo, koje sadrži sve tri azotne forme azota. Nitratni, amonijačni i amidni. Svaki od tih oblika ima svoju ulogu u fiziologiji bilja. Zahvaljujući tome što se to đubrivo koristi u vodenom rastvoru, prilikom njegove primene praktički nema gubitaka. Brojni eksperimenti su ukazali na prednosti uoptrebe UAN-a nad granulisanim đubrivima. Rezultati primene UAN-a u kasnu jesen ili rano proleće u usevu pšenice su vidljivi nakon nekoliko sati. Nitratna forma deluje kao adrenalin kod pšenice. Ostalne forme azota prolazeći kroz procese nitrifikacije polako postaju dostupni i obezbeđuju prolongirani period obezbeđenosti azotom. Recimo, u SAD od ukupnih azotnih đubriva skoro 50% je upravo UAN.

Šta ćemo sa fosforom koji je potreban pšenici u prvim fazama rasta?

- Naročito je važno da fosfor bude u tečnoj fazi. Da polifosfati i ortofosfati u vodenom rastvoru budu u apsolutnoj dostupnosti u prve dve nedelje razvoja korenovog sistema. Fosfor u već rastvorenom obliku, odmah pored semena, daje neverovatan efekat u prvoj fazi rasta.

Kako primeniti tečna đubriva?

- U Ukrajini postoji cela jedna industrija adaptera za primenu tečnih đubriva, uz kultivator za predsetvenu primenu, ili uz sejačicu, ili uz međuredni kultivator. Azotna tečna đubriva uglavnom se primenjuju prskalicama, i to tako da se nerastvoren UAN primeni pre faze intenzivnog rasta, a posle u fazama kada pšenice počne da raste, ima u tablici tačno navedeno kako se on rastvara da ne bi izazvao ožegotine na biljkama. To je praksa koja se radi na stotinama hiljada hektara. U kasnim fazama rasta pšenice đubrivo se može upotrebiti uz pomoć adaptera, tj. cevčica koje se stavljaju umesto dizni i unose taj tečni UAN direktno u zemlju pored stabljike. To je praksa za farmere koji za svoj cilj stavljaju top prinose od 8-10 t pšenice po hektaru.

Tečna đubriva i kukuruz?

- Ogledi su pokazali da u uslovima navodnjavanja, za prinose 15-16 tona kukuruza po hektaru ne postoji način da jednokratno unesemo azot i dobijemo te prinose. Kukuruz koristi 75% azota u svojim generativnim fazama do sazrevanja. Ako dodamo većinu azota u ranim fazama, on “ne dobacuje” do perioda kada je najviše potreban biljkama. Tečna azotna đubriva omogućavaju dozirano dodavanje i to kroz prihranu.

Gde poljoprivrednici mogu da kupe tečna azotna đubriva?

- Naša kompanijska misija je da pokušamo da približimo neke korisne praktike i tehnologije koje se široko upotrebljavaju u svetu i da ih donesemo u Srbiju. Da ponudimo proizvod, konsalting, logistiku, u čemi da čuvate tečno đubrivo i kako da ga primenite. Kod nas postoji solidan broj farmera koji su otkrili UAN kao idealno azotno đubrivo. Šteta što se u Srbiji više ne koristi, jer recimo Mađarska koristi 250.000 tona UAN-a godišnje.

Đorđe Simović

Zadovoljni ste sadržajem? Prijavite se za besplatan bilten!