Reklama
  • Ratarstvo

Dijamanti, zlato, ZVEZDANA i SIMONIDA

U „BSP“-u kažu da kvalitetne institutske pšenice nema zbog velike potražnje i priznaju da se nisu najbolje pripremili za ovu sezonu. Trgovci repromaterijalom tvrde da je tako već godinama a seljaci koji nisu uspeli da dođu do semena žale što ove sorte nisu mogli da poseju. Istina je uvek negde na sredini, a jedina činjenica je da za sortama poboljšivačima „Zvezdanom“ i „Simonidom“, pa i „Pobedom“ i „Renesansom“ postoji velika tražnja

Urodili su plodom višegodišnji apeli stručnjaka poljoprivrednicima da seju domaće pšenice kako bi ostvarili veću cenu za njih, mlinari dobili što bolje brašno a pekari proizveli kvalitetan i ukusan hleb. Ove jeseni, međutim, problem je to što semena najkvalitetnijih pšenica, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, nema dovoljno.

2019-simonida
Foto: Đorđe Simović

Milin: Nismo mogli da snabdemo kooperante

Sinonimi za najkvalitetniju psenicu su sorte „Simonida“ i „Zvezdana“ novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Direktor ugledne zadruge u Čurugu Jovan Milin kaže da kvalitetnom pšenicom nisu mogli da zadovolje tražnju svojih kooperanata.

  • Mi u Opštoj zemljoradničkoj zadruzi u Čurugu, trebalo je da nabavimo za naše potrebe kao i potrebe naših kooperanata negde oko 50 tona semenske pšenice sorte „Zvezdane“. Početkom sezone uspeli smo da nabavimo manje količine koje su se odmah prodale. Nismo uspeli da zadovoljimo potrebe kooperanata pa smo im dali neke druge sorte.

Nenadov: Već godinama ne možemo da dođemo do institutske pšenice

Novosadska „Hemoslavija“ već tri decenije poljoprivrednike snabdeva repromaterijalom. Direktor Rajko Nenadov kaže da već godinama ne mogu da dođu do tražene količine semena pšenice Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

  • Već nekoliko godina imamo problema sa nabavkom domaće pšenice. Naša želja je da zaista prodajemo nešto što je naš proizvod. Kada je reč o stranim sortama, tu je ponuda velika. Lako dođemo do robe, dobijamo dispozicije i vrlo širok asortiman. Što se tiče domaćeg, NS semena, tu imamo velike tražnje naših proizvođača. Jednostavno, ne možemo da dođemo do semena. Seme ne možemo da dobijemo ni sa avansnim plaćanjem. Pre deceniju smo prodavali deset puta više domaće pšenice. Glavni razlog je što preko naših dobavljača ne možemo da dođemo do institutske pšenice.  

Malešević: Potražnja velika, nismo se dobro pripremili

Uz Institut za ratarstvo i povrtarstvo kvalitetne institutske pšenice godinama umnožava i dorađuje kompanija „BSP“ iz Srbobrana. Savetnik u ovoj kompaniji Miroslav Malešević konstatuje da gotovo 30.000 tona pšenice stvorenih u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo koliko je ove jeseni ponuđeno tržištu nije bilo doboljno da zadovolji zahteve poljoprivrednika.

  • Izvesno je da neće svi proizvođači moći da dođu do deklarisanih sorti koje su želeli.  Potražnja za poboljšivačima je bila izuzetno velika. Verovatno nismo dobro procenili da će takav interes postojati. Sorte poboljšivači su u ovoj proizvodnoj godini imali dobar prinos i kvalitet a takođe su imale mnogo manji napad fuzarijuma tako da je njihovo zrno potpuno zdravo i spremno za mlevenje i proizvodnju brašna i peciva. Mi smo već početkom septembra upozoravali proizvođače da je potražnja velika i da na vreme obezbede seme.

Malešević kaže da se seme prvih dana oktobra slabo preuzimalo. Proizvođači su čekali da počne setva pa da odmah po preuzimanju idu na parcele i poseju pšenicu. To je proizrokovalo veliku gužvu u distributivnim centima od 10. do 20. oktobra.

Koliko je institutske pšenice bilo na tržištu?

- Mi smo proizveli preko 20.000 tona semena. Od toga je 19.000 tona deklarisano. Još malo semena je ostalo da se doradi i to će biti ovih dana gotovo. Iz predhodne godine je ostalo 2.000 tona. Oko 2.000 tona je imao Institut za ratarstvo i povrtarstvo, i isto toliko imao je „Agromarket“ iz Kragujevca iz ranijih godina kada je sarađivao sa Institutom. Direkcija za robne rezerve preuzela je 6.000 tona semena radi razmene semenske za merkantilnu pšenicu, kaže Malešević

Više semena sledeće godine

Miroslav Malešević kaže da će „BSP“ ove jeseni proizvodnju semenske pšenice organizovati na većim površinama kako bi sledeće godine zadovoljio tražnju. Kaže da bi oni koji su ostali bez semena trebalo da znaju da ga je manje bilo zato što je prinos zbog suše podbacio za 20%. Takođe bilo je otpada na doradi semena kod nekih sorti jer je zrno bilo nešto sitnije zbog visokih temperatura.

Optimalan agrotehnički rok za setvu pšenice ističe ovih dana. Sa setvom ima problema pošto je zemljište isušeno, pa ga je teško pripremiti. Oni proizvođači koji nisu mogli da dođu do domaćeg semene zamenili su ga – uvoznim.

Đorđe Simović

Zadovoljni ste sadržajem?