Reklama
  • Agroekologija

Đubrenje kukuruza, suncokreta i soje

Celokupnu planiranu količinu fosfora i kalijuma, kao i 1/3, pa čak i 1/2 azota potrebno je zaorati. Zaoravanjem pre svega uree, omogućiće se da se azot do setve spusti nešto dublje u profilu zemljišta. Kukuruz ima moćan korenov sistem koji prodire i do 150 cm u dubinu. Razvojem korena u dublje slojeve zemljišta, omogućava se da kukuruz lakše podnese letnje vrućine i nedostatak vode u površinskom sloju.

Pred prolećnu setvu poljoprivrednicima će svakako dobro doći stručni saveti dipl.inž. Damira Varge iz PSS Subotice o tome kako optimalo da odrede potrebnih količinu hraniva kukuruzu, soji i suncokretu. Ovaj sadržaj je preuzet iz “Priručnika za đubrenje ratarskih i povrtarskih kultura” iz 2015 godine.

2020-kukuruz-polje.jpg (358 KB)
Foto: Pixels / Pixabay.com

Đubrenje kukuruza

Za formiranje jedne tone prinosa zrna i odgovarajuću vegetativnu masu kukuruz iz zemljišta iznese 25-30 kg azota, 10-15 kg kg fosfora, 20-25 kg kalijuma. Prosečni žetveni indeks kukuruza iznosi 1:1. Kukuruz je osetljiv na nedostatak cinka, i kod zemljišta koja su prekomerno obezbeđena fosforom mogu da se jave nedostaci ovog elementa.

U subotičkom regionu nedostatak cinka može da se javi lokalno na parceli ili na peskovitim zemljištima Subotičko-Horgoške peščare. Za ublažavanje ove pojave mogu se koristiti folijarna đubriva sa cinkom. Prilikom planiranja đubrenja kukuruza treba poći pre svega od planiranog prinosa, koji treba da je na nivou višegodišnjeg proseka, uvećan za 15-20%. Celokupnu planiranu količinu fosfora i kalijuma, kao i 1/3, pa čak i 1/2 azota potrebno je zaorati. Zaoravanjem pre svega uree, omogućiće se da se azot do setve spusti nešto dublje u profilu zemljišta. Kukuruz ima moćan korenov sistem koji prodire i do 150 cm u dubinu. Razvojem korena u dublje slojeve zemljišta, omogućava se da kukuruz lakše podnese letnje vrućine i nedostatak vode u površinskom sloju.

U nekim zemljama pa i kod nas u novije vreme, sve je više zagovornika startnog đubrenja, deponovanjem kompleksnih đubriva zajedno sa setvom. Obzirom da mlada biljka ima visoke zahteve za fosforom, ali je relativno usvajanje malo, moglo bi se na taj način uneti 12-15 kg/ha NPK đubriva, ali nikako više iz razloga zbog kojih se preporučuje i unošenje azota u jesen pod osnovnu obradu.

Prihranu azotnim đubrivima treba izbegavati jer dovode do produženja vegetacije i veće vlage zrna u berbi. Utvrđivanje predsetvene količine azota za kukuruz je najbolje uraditi na bazi N-min metode.

Primer za đubrenje kukuruza na bazi analize zemljišta

Sadržaj lakopristupačnog P2O5 u analiziranom zemljištu je 22,8 mg, a kalijuma 21,1 mg, dok je zemljište dobro obezbeđeno azotom 0,2%. Planirani prinos kukuruza je 9 t/ha suvog zrna. Kukuruzovina se zaorava.

Sa prinosom od 9 t zrna i odgovarajućom masom kukuruzovine, iz zemljišta će biti izneto:

• azota: 9 x 25 = 175 kg - 55 kg (30% se vraća se kukuruzovinom) = 120 kg ukupno izneto azota
• fosfora 9 x 12 = 108 kg - 27 kg ( 25% se vraća kukuruzovinom) = 81 kg ukupno izneto fosfora
• kalijuma 9 x 22 = 198 kg - 139 ( 70% se vraća kukuruzovinom) = 59 kg ukupno izneto kalijuma

Pošto je zemljište optimalno obezbeđeno fosforom (22,8 mg) potrebno je uneti fosfora onoliko koliko se odnese zrnom, 81 kg P2O5.

Sadržaj kalijuma u zemljištu je optimalan (21,1 mg) pa je potrebno uneti 50-60% od planiranog odnošenja, 59 x 0,6= 35 kg K2O.

Pošto je zemljište dobro obezbeđeno azotom, potrebe kukuruza iznosiće 9 x25 = 225 kg/ha N.

U jesen je potrebno uneti:

• 1/3 N od 225 kg azota, odnosno 75 kg azota
• 100 % P2O5, odnosno 81 kg fosfora
• 100 % K2O, odnosno 35 kg kalijuma

Pošto je najmanje potrebno kalijuma, količina od 35 kg kalijuma se deli sa sadržajem kalijuma u đubrivu. Ako koristimo NPK 15:15:15, onda je 35 podeljeno sa 0,15 = 233 kg/ha. To znači da je potrebno 233 kg NPK đubriva 15:15:15 da bi zadovoljili potrebe biljaka kukuruza za kalijumom.

Kako smo ovim đubrivom uneli i deo azota i fosfora, računamo koliko je potrebno još uneti fosfora i azota nekim drugim đubrivom:

• N 75 – 35 = 40 kg
• P2O5 81 -35 = 46 kg

Preostali fosfor (46 kg) ćemo uneti mineralnim đubrivom MAP 12:52 Ako 46 podelimo sa 0,52 onda dobijamo da nam treba 89 kg MAP-a, sa kojim smo uneli još i 89 x 0,12 = 10,7 kg azota.

Zato je krajnja računica da je potrebno uneti 29,3 kg azota po hektaru (40 kg –10,7 kg), 29,3/0,46 (0,46 je sadržaj azota u min. đubrivu urea) kroz 63 kg azotnog đubriva Urea.

Dakle potrebno je uneti: 233 kg/ha NPK, 89 kg/ha MAP-a i 63 kg uree za prinos od 9 tona po hektaru kukuruza na osnovu analize zemljišta. Mogli smo za osnovno đubrenje koristiti i NPK 8:24:16 u količini od 300 kg/ha, ali bi tada uneli 13 kg kalijuma više, a 9 kg fosfora manje. Uz dodatak od 111 kg uree uneta bi bila planirana količina azota.

Postoji i mogućnost da se osnovno đubrenje izvrši sa 155,7 kg MAP-a i 122 kg uree po hektaru. Time smo uneli sav fosfor i azot ali zato nismo uneli kalijum.

Ovim se pojednostavljuje sistem đubrenja, jer pri sadržaju kalijuma od 21,1 mg postoje dovoljne rezerve da se ostvari planirani prinos, ali ih je potrebno nadoknaditi naredne godine pojačanim đubrenjem kalijumom.

Primer predsetvenog đubrenja azotom

Planirano iznošenje azota iznosi 225 kg/ha, a pod osnovnu obradu je uneto 75 kg. Ukoliko se žetveni ostaci redovno zaoravaju, možemo računati da će se mineralizacijom, ukoliko bude dovoljno padavina, osloboditi još 60-70 kg/ha azota.

Prema tome: 225 – 75 – 70 = 80 kg toliko je potrebno uneti azota predsetveno i to preko 173 kg/ha Uree ( 80/0,46) ili 235 kg/ha AN (80/0,34).

Pored ovoga u zemljištu već postoji određena količina mineralnog azota, ali isto tako i posle žetve postoji određena količina mineralnog azota, tako da se ova količina ne uzima u bilans.

Prema tome, osnova za obračun hraniva je analiza zemljišta kojim se dobije i preporuka đubrenja, tako da kada god postoji mogućnost, treba uraditi analizu i obratiti se za savet stručnim službama.

Đubrenje suncokreta

Za formiranje jedne tone prinosa zrna i odgovarajuću vegetativnu masu suncokret iz zemljišta iznese: 45-55 kg N, 20-25 kg kg P2O5 i 70-90 kg K2O.

Zbog manjeg žetvenog indeksa od 1:2, sa prinosom od 3 t/ha zrna odnese 80 kg N, 40 kg P2O5 i 40 kg K2O. Suncokret ima dobro razvijen korenov sistem što mu omogućava dobro iskorištavanje hraniva iz zemljišta. Unošenje mineralnih đubriva pod osnovnu obradu je kao i kod kukuruza, 1/3-1/2 N i celokupna količina fosfora i kalijuma. Ukoliko je prethodni usev bio đubren samo MAP-om, prednost u osnovnom đubrenju treba dati formulacijama sa većim sadržajem kalijuma, npr. NPK 8:16:24.

Đubrenje soje

Soja je biljka koja dobro koristi hraniva iz zemljišta i za formiranje 1 t/ha prinosa sa vegetativnom masom usvoji 100 kg N, 23-27 kg kg P2O5 i 50-60 kg K2O. Sav fosfor i kalijum treba uneti pod osnovnu obradu, na osnovu analize zemljišta. Na zemljištima optimalne plodnosti pod osnovnu obradu treba uneti 200-300 kg/ha NPK 15:15:15 ili NPK 8:24:16, a predsetveno 40-50 kg azota.

Unos veće količine azota utiče na odumiranje kvržica u kojima se nalaze simbiotske bakterije azotofiksatori. Inokulacija semena nitraginom je obavezna mera pred setvu jer se tako obezbeđuje fiksacija atmosferskog azota.

Žetveni indeks se definiše kao odnos prinosa zrna prema težini nadzernnog dela zrele biljke.

dipl.inž. Damir Varga, PSS Subotica, "Priručnik za đubrenje ratarskih i povrtarskih kultura", 2015.

Zadovoljni ste sadržajem?