Reklama
  • Stočarstvo

Do 2030. nestaje 14 miliona mlečnih farmi

Eksperti procenju, a Dairy global prenosi, da će se u isto vreme svetska proizvodnja mleka konstantno povećavati a da će novi igrači u “mlečnoj utakmici” postajati sve veći

Očekuje se da će svetska proizvodnja mleka porasti za oko 35% na međunarodnom tržištu do 2030. godine, kako bi se do tada zadovoljila potražnja od oko 8,7 milijardi ljudi (1,7 milijardi više nego danas).

2019-holstajn-farma

Proizvodnja mleka će se povećati za 304 miliona tona do 2030. godine, a po farmi za 54%. Potrošnja mleka će se povećati za oko 16% po glavi stanovnika, a prosečan prinos mleka po kravi će porasti za 23%. To će biti učinak manjeg broja farmi. Naime, očekuje da će broj mlečnih farmi biti smanjen na 104 miliona do 2030. godine, pod uticajem ponude i potražnje, kao i političkih odluka i pitanja sukcesije.

Južna Azija: Najveći potencijal za rast

Ali gde će se sve mleko proizvoditi u budućnosti? Čini se da najznačajnija proizvodnja mleka više nije samo privilegija velikih zemalja, jer i manje države postaju potencijalni veliki tržišni igrači. Stručnjaci iz mlekarstva sugerišu da će sadašnja tri najveća izvozna regiona mleka u svetu - Evropska unija, Novi Zeland i Sjedinjene Države - ostati na “pol-poziciji” do 2030. godine, ali bi moglo doći i do nekih iznenađenja u vezi s tim ko će se popeti na vrh u ovom periodu. Prema nemačkoj istraživačkoj mreži, IFCN, Južna Azija ima najveći potencijal za rast i povećaće proizvodnju za 64% između 2017. i 2030. godine.

Afrika: Favorit iz senke

Sledeća na listi je Afrika sa mogućnošću rasta od 36%, zatim Latinska Amerika sa 33%, Bliski i Srednji Istok sa 27% i Severna Amerika sa 26%. Zapadna Evropa ima 14% kapaciteta za rast. Post-sovjetske zemlje takođe imaju značajan potencijal za razvoj. One će u bliskoj budućnosti biti u mogućnosti da se takmiče sa sadašnjim globalnim igračima na tržištu mlečnih proizvoda. Zanimljivo je da neki od eksperata predviđaju Siriji značajan uspon na mlečnom tržištu uz uslov značajnjeg investiranja iz Rusije. Kina je takođe značajan igrač u mlečnoj industriji i u 2017. godini je proizvela 36,55 miliona tona mleka, što je za 2,1% manje od proizvodnje ostvarene u 2008. godini.

EU: Fokus na proizvode s dodanom vrednošću

Svetsko izvozno tržište za mlečne proizvode u 2017. godini iznosilo je 27,5 milijardi dolara. Petinu tih proizvoda izvezao je Novi Zeland. Zvaničnici iz EU navode da bi mogli da obezbede "blizu 35% globalne potražnje do 2030." fokusirajući se više na proizvode sa dodatnom vrednošću, kao što su organski proizvodi ili oni sa zaštićenim geografskim oznakama. Očekuje se da će EU godišnje izvoziti sir, maslac, mleko u prahu evivalentno 330.000 tona mleka. Što se tiče EU tržišta, godišnje bi bilo potrebno oko 900.000 tona dodatnog mleka kako bi se zadovoljila potreba za tradicionalnim mlečnim proizvodima, koje uglavnom čine sirevi. Uz to, očekuje se da će nastaviti trend pada potrošnje mleka u EU.

Proizvodnja mleka u EU trebala bi godišnje imati skroman rast od 2018. do 2030. godine u proseku od 0,8%. Proizvodnja se procenjuje na 167 miliona tona u 2018. godini i do 2030. treba da dostigne 182 miliona tona. Međutim, rast proizvodnje usporavaju ekološka ograničenja.

Kina: “Back in business” velikim koracima

U 2017. godini, ukupni kineski uvoz mlečnih proizvoda iznosio je 2,45 miliona tona, što je ekvivalentno 14,27 miliona tona sirovog mleka. To je 4,5 puta više nego u 2008. Kina najviše mlečnih proizvoda uvozi iz Novog Zelanda.

Eksperti predviđaju da će tokom sledećih 10 godina, kineska mlekarska industrija imati stabilan rast. Očekuje se da će u Kini do 2027. godine udeo farmi sa preko 100 krava dostići 80%, i da će prinos po kravi u proseku godišnje dostići 9 tona.

Očekuje se da će proizvodnja iznositi 43,8 miliona tona kao i da će prosečna godišnja stopa rasta proizvodnje mleka u narednih 10 godina iznositi 1,8%, što je znatno više od prosečne godišnje stope rasta od 0,4% u posljednjoj deceniji. Povećanje prihoda od 250 miliona do 300 miliona potrošača srednje klase u Kini će biti glavna pokretačka snaga za povećanje potrošnje mleka u budućnosti. Procenjuje se da će potrošnja mlečnih proizvoda po glavi stanovnika u Kini iznositi 40,5 kg 2027. godine, što je za 22% više nego u 2017. godini.

Đorđe Simović