U porodici Zorana Kotarca decenijama se bave proizvodnjom mleka. Jedan je od retkih koji se u Novom Slankamenu bavi mlečnim govedarstvom. U žižu javnosti mleko je tek dospelo kada ga je nestalo sa rafova trgovinskih lanaca.
Često se može čuti da je po težini, rame uz rame, uz rudarski posao i proizvodnje mleka: 365 dana u godini, bez praznika a kamoli godišnjeg odmora. Zato ovi ljudi zaslužuju našu puni pažnju.
Reč ima Zoran Kotarac.
Do nestašice je moralo da dođe. Ovo traje ne jednu, ne pet godina nego dve-tri decenije. Jednostavno sada je došlo „cara do duvara“. Mi sada ne možemo da uvezemo mleko zato što i drugi nemaju. Svi znaju da su cene inputa skočile za godinu dana dva-tri puta.
Imleku mleko predajem 30 godina. Prošli mesec sam proizveo 20.000 litara. Dobio sam 48 dinara plus PDV. Ovaj mesec su nam podigli za četiri dinara i sada je 52 dinara plus PDV.
Cena koncentrata SANO je bila 36 dinara po kilogramu i to je bila velika cena. Sada je cena koncentrata 61 dinar + PDV. Krava koja daje 35-40 litara mleka ona bi dnevno trebalo da pojede od 270 do 330 grama po litri mleka. Ako daje 35 litara mleka ona bi trebalo da pojede 10,5 kg koncentata + silaža + detelina + sve ostalo što ide. I kada sve izračunate mi na sve ovo pravimo minus.
Pošto imam i prodavnice, 2011. godine mi smo imali cenu mleka 33-34 dinara. Cena jogirta od 0,2 l u nabavci je koštala 14 dinara. Čuli ste koliko dobijam za mleko a jogurt je sada 28 dinara. Cena mleka je povećana za 50 odsto a jogurta je duplirana.
Zato je Srbija sa pola miliona mlečnih krava pala na 180.000 posle tri popijena piva a ako ćemo realno nemamo ni 120.000 krava. Mi grla više nemamo. To više niko neće da radi. Mi ćemo biti gladni.
U Novom Slankamenu od 1.000 kuća 900 je držalo krave. Sada krave ima 15-20 kuća. Od toga većih je samo 5-6.
Ne priča se o tome koliko stočara je u Srbiji zbog duga jedne mlekare završilo na omči? Zato što su imali kredite. Ljudi nisu mogli da izdrže sramotu već su se vešali. Ta tema nije interesovala medije.
Da nije bilo uvoza mleka u prahu mi bi i ranije bili u ovoj situaciji.
Predajem mleko masnoće 4.2-4.5 a proteini su 3.6. Mleko u prodavnicama je 2.8 pa i 1.5. Znači, zarada je u mlekarama. Znam 10 porodica koje su imale proizvodnju sličnu našoj, sa 30-40 grla, i oni su sve krave prošle godine predali u klanicu. Da je situacija dobra, niko ne bi napustio tu proizvodnju.
Zna se šta rade pametni ljudi. Uđeš u stranku. Obezbediš za sebe i porodicu zaposlenje u javnom preduzeću.
A mi ne možemo ništa da priuštimo. Ni praznik a kamoli godišnji odmor. A radi se 365 dana godišnje.
