Reklama
  • Intervju

Domaći hibridi kukuruza adaptibilni na naš agroklimat

Domaći hibridi se odlikuju i odličnom tolerantnošću na ekonomski značajne bolesti i štetočine u našim uslovima. Sve ovo zajedno rezultira u stabilnijem prinosu domaćih hibrida u odnosu na prinose hibrida stranih selekcionih kuća što je posebno važno u uslovima proizvodnje kakvi su kod nas i koji su veoma često limitirani količinom i rasporedom padavina, sumama temperatura i količinom dostupnih hraniva
2020-nenad-vasic.jpg (83 KB)
Nenad Vasić u razgovoru sa poljoprivrednicima

Dugo godina radite na selekciji i oplemenjivanju kukuruza. Kako bi ste poredili rad na selekciji ranije, a kako danas? Koji su parametri koje uzimate pri selekciji novih hibrida najznačajniji?

Radim na selekciji kukuruza od 1993. Godine i za tih 27 godina rada naravno da se dosta promenilo u samom procesu obavljanja selekcije. Nekada smo imali samo jednu vegetacionu sezonu godišnje, letnju sezonu u Srbiji, a od pre dvadesetak godina imamo najmanje dve, a ponekad i tri vegetacione sezone u toku jedne godine. Ovo postižemo korišćenjem zimske generacije u zemljama južne hemisfere koje imaju kontra sezonu, a pogodne su za gajenje kukuruza, kao što su Čile, Argentina i Meksiko.

Kada sam počinjao ovaj posao, setva i berba ogleda i selekcija se radila isključivo ručno što je zahtevno, kako vremenski tako i fizički, a pored toga i manje precizno i kvalitetno. Takođe, pre dvadesetak i više godina su uvedene specijalne sejalice i kombajni koji vrše mašinsku setvu i žetvu selekcije i ogleda, što znatno olakšava i ubrzava celokupan posao i takođe povećava preciznost i kvalitet izvođenja istog. Ovo sve ukupno rezultira u daleko većem obimu posla koji je sada moguće uraditi nego što je bilo moguće na početku rada.

Uvođenje računara i informacionih tehnologija u posao je takođe znatno olakšalo i poboljšalo izvođenje procesa selekcije. Na početku rada smo sve sveske selekcije pisali ručno i rezultate ogleda obrađivali uz pomoć digitrona što je bilo vremenski veoma zahtevno uz veliku mogućnost ljudske greške. Danas se svi ovi poslovi rade u posebnim, specijalizovanim kompjuterskim programima što opet znatno olakšava i ubrzava celokupan posao. Važno je napomenuti i uvođenje tehnike duplih haploida koja duplo skraćuje vreme potrebno za dobijanje jedne roditeljske linije kukuruza, a time i vreme potrebno za stvaranje novih hibrida.

To znači da se novi, bolji hibridi sada stvaraju brže u poređenju sa vremenom od pre dvadeset i više godina. Pored tehnike duplih haploida, revoluciju u selekciji kukuruza su svakako unele i nove molekularne tehnike koje omogućavaju direktnu i kontrolisanu manipulaciju genima kukuruza i dobijanje željenih proizvoda.

Uz sve ove velike promene bilo je dosta i malih, sitnijih promena koje su sve zajedno uticale na to da se posao selekcije danas obavlja znatno lakše, brže, preciznije i u znatno većem obimu nego što je to bilo pre više od 25 godina. Rezultat ovakvog novog načina rada je da se brže stvaraju novi i bolji hibridi kukuruza.

Parametri koje uzimamo u selekciji su tokom ovih godina rada ostali manje, više isti. U selekciji hibrida za proizvodnju zrna oni su pre svega visok i stabilan prinos zrna, brzo otpuštanje vlage zrna u vreme žetve, što manje loma stabla i poleganja, dobra tolerantnost na prevalentne bolesti i štetočine, široka adaptabilnost i tolerantnost na stresne uslove spoljašnje sredine.

U selekciji hibrida za proizvodnju silaže osnovni parametri selekcije su visok prinos zelene biljne mase, dobra svarljivost date zelene mase, što duži optimalni period spremanja silaže i što kraći period siliranja.

Na tržištu Srbije je prisutno preko 28 različitih kompanija koje nude proizvođačima razne hibride kukuruza. Po čemu se razlikuju domaće i strane selekcione kuće?

Hibridi domaćih selekcionih kuće se pre svega odlikuju odličnom prilagodljivošću na agroekološke uslove naših regiona gajenja, jer su u njima i stvarani. To znači da veoma dobro podnose uslove stresa usled suše i visokih temperatura u letnjim mesecima. Vrlo dobro podnose i smanjenje željenog sklopa iz bilo kog razloga, mogu dobro da rode i pri malim sklopovima.

Domaći hibridi se odlikuju i odličnom tolerantnošću na ekonomski značajne bolesti i štetočine u našim uslovima. Sve ovo zajedno rezultira u stabilnijem prinosu domaćih hibrida u odnosu na prinose hibrida stranih selekcionih kuća što je posebno važno u uslovima proizvodnje kakvi su kod nas i koji su veoma često limitirani količinom i rasporedom padavina, sumama temperatura i količinom dostupnih hraniva.

Potencijal za prinos domaćih hibrida u optimalnim uslovima proizvodnje je u potpunosti jednak potencijalu za prinos hibrida stranih selekcionih kuća.

Spominjali ste da brend AS hibrida postoji već 15 godina i da se bavite selekcijom i oplemenjivanjem kukuruza. Šta ste za sve ovo vreme postigli? Koliko je registrovano hibrida kukuruza, iz kojih grupa zrenja? Koliko je prisutno komercijalnih hibrida na tržištu Srbije? Koliko „traje“ jedan hibrid?

AS Hibridi postoje od 2005. godine i do sada smo stvorili i zvanično registrovali 77 hibrida kukuruza u Srbiji, 33 hibrida u EU, 3 hibrida u Turskoj, 7 hibrida u Rusiji, 5 hibrida u Iranu i po 8 hibrida u Maroku i Azerbejdžanu. Registrovani hibridi su različitih grupa zrenja, od FAO 200 do FAO 700 grupe zrenja i različitih osobina. Od datog ukupnog broja registrovanih AS Hibrida 27 komercijalnih hibrida je u prodaji.

Komercijalni životni vek jednog hibrida ili njegova prisutnost na tržištu sada je znatno kraća nego što je to bilo ranije. Nekada su dobri, uspešni hibridi trajali i preko 30 godina na tržištu, a sada je to maksimalno desetak godina za najbolje hibride. Na današnjem tržištu Srbije ima preko 300 komercijalnih hibrida i prosto je nemoguće da u tako velikoj masi hibrida i tako velikoj konkurenciji jedan hibrid traje duži vremenski period.

Da bi se „brže“ proizveo selekcioni materijal, mnogi selekcioneri pribegavaju semenskoj proizvodnji u zemljama poput Argentine, Čilea. Da li je i kod Vas tako? Gde je Vaša proizvodnja? Objasnite nam zašto je to tako i šta se time postiže?

Da malo pojasnimo prvo. Selekcione kuće uglavnom ne rade komercijalnu semensku proizvodnju u zemljama južne hemisfere, nego rade proizvodnju još jedne generacije selekcije. Time se postiže dobijanje dve vegetacije u toku jedne kalendarske godine, a time i duplo ubrzanje procesa selekcije.

Na primer, za stvaranje jedne roditeljske linije kukuruza klasičnim selekcionim metodama potrebno je minimalno od 12 do 14 vegetacionih sezona. Ako imamo jednu vegetacionu sezonu godišnje to bi bilo od 12 do 14 pa i više godina. Ovako korišćenjem zimske generacije u južnoj hemisferi taj se proces skraćuje na 6 do 7 godina.

Naša zimska generacija se nalazi uglavnom u Čileu i manjim delom u Meksiku. Korišćenjem odgovarajućih geografskih regiona južne hemisfere moguće je dobiti i tri generacije ili tri vegetacije kukuruza u toku jedne kalendarske godine i time još dodatno ubrzati proces stvaranja novih roditeljskih linija i hibrida kukuruza. Ovo se uglavnom primenjuje za najvažnije i najvrednije selekcione materijale od kojih se očekuje i najveća ekonomska dobit.

AS hibridi kukuruza se seju i u zemlji i u okruženju. Koja su sve tržišta uključila u setvene strukture Vaše hibride? Kakva Vam je pozicija na domaćem tržištu?

AS hibridi se seju u 16 različitih zemalja sveta. Sve republike bivše Jugoslavije, Francuska, Slovačka, Grčka, Rumunija, Mađarska, Bugarska, Rusija, Turska, Iran, Maroko, Alžir i Azarbejdžan. U toku su registracije hibrida u Ukrajini gde očekujemo da postanemo komercijalno aktivni od 2021. godine.

Na domaćem tržištu AS hibridi spadaju u nekoliko vodećih semenskih kompanija. Ako pogledamo da smo prisutni od Maroka u Africi do Irana i Azerbejdžana u Aziji i evropskog dela Rusije, vidimo da AS hibridi kukuruza pokrivaju veoma širok i šarenolik areal gajenja što samo dodatno svedoči o njihovoj veoma širokoj adaptabilnosti na različite klimatske uslove i o visokoj stabilnosti prinosa.

Kako se organizuje semenska proizvodnja u Srbiji? Često smo u prilici da čujemo da poljoprivredni proizvođači više veruju u seme koje dođe iz drugih zemalja. Da li je to baš tako?

Na žalost tako je kako ste naveli. Naši ljudi su često skloni da imaju više poverenja u proizvode koji dolaze iz drugih zemalja nego u proizvode proizvedene u Srbiji iako za takvo uvreženo mišljenje uglavnom nema realnih osnova.

Ovo nije slučaj samo kod semena nego i kod široke palete drugih, različitih proizvoda. Što se tiče semena i poređenja kvaliteta istog iz domaće i raznih stranih proizvodnji, trebalo bi da bude i obrnuto. Seme domaće proizvodnje, u najmanju ruku, se mora tretirati ravnopravno sa semenom iz uvoza ili čak da ima i blagu prednost.

Razloga za ovu tvrdnju ima više. Srbija ima dosta dobro uređen zakonski okvir i sistem kontrole i sertifikacije semenske proizvodnje, koji se ne razlikuje izvođačima. Da bi ovakav scenario predupredili šta možemo da uradimo? Možemo hibrid da testiramo u uslovima gde su zemljišna i vazdušna suša redovna pojava i gde ih uvek ima i da vidimo kako se on ponaša u takvim uslovima i kakve rezultate daje.

Možemo hibrid testirati u pojedinim delovima Turske, Maroka, Irana u uslovima bez navodnjavanja ili samo kontrolisanog navodnjavanja gde prirodno nema uopšte ili vrlo malo padavina u toku vegetacije i bez navodnjavanja biljke ne bi preživele. Na bazi rezultata hibrida u ovakvim uslovima i primenom odgovarajućih statističkih i matematičkih modela, možemo vrlo pouzdano da znamo kako će se dati hibrid ponašati u našim uslovima u sušnim godinama sa visokim temperaturama. Isti metod se može primeniti i po pitanju tolerantnosti i reakcije na bolesti, štetočine, količine pristupačnih hraniva i i druge faktore uslova proizvodnje.

Da li je moguće predvideti biljnu proizvodnju u vremenima sve učestalijih klimatskih promena?

Ne, nije moguće predvideti biljnu proizvodnju u takvim uslovima, jer jednostavno nije moguće ni predvideti u kom pravcu će ići klimatske promene. Svedoci smo sve ekstremnijih vremenskih uslova koji se veoma razlikuju od godine do godine i koji postaju glavni limitirajući faktor uspešnosti naše poljoprivredne proizvodnje.

Za sada jedini način da se uticaj ovakvih ekstremnih klimatskih uslova ublaži je gajenje većeg broja različitih useva i većeg broja sorti ili hibrida u okviru jednog useva na farmi. U svakoj sezoni neki od useva ima povoljnije uslove gajenja, a neki manje povoljne.

Takođe i svaka sorta ili hibrid različito reaguju na različite uslove proizvodnje. Sve ovo zajedno povećava adaptabilnost i plastičnost jedne farme na različite klimatske uticaje. Pored ovog pristupa neophodno je pratiti i sve novine koje se javljaju u proizvodnoj praksi, proveravati iste i koliko je moguće pratiti ih.

I poljoprivredna proizvodna praksa se kao i sve ostale tehnike i tehnologije menja i ne treba biti tvrdokoran i držati se samo starih navika. Treba ići u korak sa vremenom i menjati se i poboljšavati u hodu.

Koji je najbolji pristup poljoprivrednim proizvođačima kako bi što brže prihvatili nove tehnologije?

Mislim da izreka „Jedan ogled vredi više od hiljadu reči“ daje najbolji odgovor na ovo pitanje. Treba biti u stalnom kontaktu sa proizvođačima i na vlastitim ogledima i u praksi im pokazati kako nove tehnike i tehnologije funkcionišu i kakve rezultate daju. Kada se ljudi u to „uvere svojim očima“ vrlo brzo će prihvatiti svaku novinu koja im pomaže i donosi boljitak.

Prazne priče i teorije više nikog ne zanimaju i nisu nikom potrebne. Chemical Agrosava organizuje ogledna polja - Fokus farme na kojima primenjujemo kompletno našu tehnologiju i gde proizvođači mogu doći pogledati i uveriti se kako je to u praksi.

Koliko se danas poštuje nauka i struka?

Sigurno ne dovoljno i kako bi trebalo. Posebno zadnjih godina je došlo do erozije u poštovanju struke i nauke, ali ne samo u poljoprivredi nego i u drugim oblastima što već ima, a tek će imati, dalekosežne, negativne posledice. Znate, zahvaljujući samo struci i nauci smo u poslednjih 70 godina prinose kukuruza podigli sa 2-3 tone po hektaru na 10 i više tona.

Zar samo to nije dovoljan argument da se poštuje reč struke i nauke. Isto je i kod drugih poljoprivrednih useva. Bez struke i nauke nema daljeg napretka, a ko ne napreduje, propada. Tako je u današenjem svetu oštre konkurencije, u svim oblastima.

Koja je vaša preporuka poljoprivrednim proizvođačima za ovu godinu?

Kod odabira i preporuke hibrida kukuruza za setvu, proizvođači pre svega treba da znaju za koju namenu im treba hibrid, da li za proizvodnju zrna, silaže ili bio gasa. Kod proizvodnje zrna treba da znaju kako će raditi berbu, žetvu i kako će skladištiti obrani rod.

Za proizvodnju zrna i direktnu žetvu u zrnu i skladištenje u silosima preporučujemo sledeće AS hibride: AS 201 (FAO 280), AS 5M11 (FAO 470) i AS 5M43 (FAO 580). Sva tri hibrida su izuzetno stabilna, posebno u sušnim uslovima, rodna i sa odličnim otpuštanjem vlage iz zrna u momentu žetve. Takođe, ovi hibridi pripadaju FAO grupama koje će proizvođačima dati najbolji odnos između visine prinosa i vlage zrna u momentu žetve, a time i najmanje troškove veštačkog dosušivanja i najbolji profit.

Setvom ovako tri različite grupe zrenja takođe se smanjuje rizik od loših vremenskih uslova, uvek će barem jedna dati dobar prinos. Kako se ovde radi o hibridima ProfyMax tipa koji imaju manju mogućnost produženja klipa preporučeni sklopovi su od oko 65.000 biljaka/ha u lošijim uslovima do oko 75.000 biljaka/ha u dobrim uslovima.

Za proizvodnju zrna i berbu u klipu i čuvanje u čardacima sa prirodnim sušenjem preporučujemo hibride: AS 507 (FAO 570), AS 603 (FAO 600), AS 72 (FAO 640) i AS 702 (FAO 660). Svi ovi hibridi su već duži niz godina dokazani i oprobani u svim uslovima proizvodnje i nikada nisu izneverili očekovanja proizvođača. Svi hibridi spadaju u grupu FlexMax hibrida tj. hibrida koji imaju mogućnost znatnog produženja klipa u ređim sklopovima koji mogu nastati ili zbog lošijih uslova proizvodnje ili su opredeljenje proizvođača.

Preporučeni sklopovi su od oko 55.000 biljaka/ha u lošijim uslovima proizvodnje do oko 68.000 biljaka/ha u dobrim uslovima proizvodnje. Kod svih hibrida je izražena laka i čista berba kukuruznim beračima u klipu. Posebno napominjemo i preporučujemo hibrid AS 6E02 (FAO 620) koji može biti za kombinovanu upotrebu i berbu.

Ovaj hibrid se može uspešno brati u klipu i čuvati u čardacima i isto tako sa malo kasnijom žetvom kruniti direktno u polju sa vrlo visokim prinosima zrna i dobrim sadžajem vlage. Hibrid AS 6E02 ima najkrupnije zrno od svih AS hibrida kukuruza, dobro usađeno u oklasak i mali procenat oklaska što je tajna njegove vrhunske rodnosti. Takođe ovaj hibrid ima izuzetnu stabilnost prinosa. Opšta karakteristika svih navedenih AS hibrida kukuruza je da ni u najtežim uslovima nemaju jalovih biljaka!

Za proizvodnju visokokvalitetne silaže za ishranu goveda, ovaca i koza preporučujemo specijalne i jedinstvene hibride na našem tržištu, AS LeafyMax hibride: AS 144S (FAO 400), AS 160 Silaž (FAO 620) i AS 170 Silaž (FAO 600). Ovi hibridi će Vam pored vrlo visokih prinosa zelene mase dati i vrlo visoku svarljivost spremljene silaže, a time i visoke prinose mleka ili mesa po jednom hektaru posejane površine.

Za profesionalne stočare ovo su najvažniji usevi na farmi i treba im posvetiti punu pažnju. Osobenost ovih hibrida je da biljka raste vrlo visoko, često i preko 4 metra i da razvija veliki broj listova iznad klipa i zato ih treba sejati na umerenije sklopove od oko 65.000 biljaka/ha u normalnim uslovima. Za proizvodnju bio gasa prepručujemo specijalni LeafyMax hirbrid AS 180 Silaž!

Dr Nenad Vasić je direktor semenskog sektora u kompaniji Chemical Agrosava iz Beograda. Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, na smeru Ratarstvo i povrtarstvo, završio je 1993. godine. Svoju karijeru je započeo u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu gde je radio kao selekcioner kukuruza, a potom karijeru nastavio u Chemical Agrosavi, na osnivanju programa selekcije i semenarstva poznatog pod brendom AS Hibridi. Magistrirao je na selekciji i oplemenjivanju kukuruza 1996. godine, a doktorirao na katedri za Genetiku i oplemenjivanje Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu 1999. godine. Na poslovima selekcije i oplemenjivanja radi od 1993. godine, a već 15 godina je u kompaniji Chemical Agrosava. Do sada je stvorio više od 100 hibrida kukuruza.

 

Natalija Kurjak

Zadovoljni ste sadržajem? Prijavite se za besplatan bilten!