Reklama
  • Agroekologija

Dopunska obrada zemljišta u jesen

Pozitivni efekti dopunske obrade su: uništavanje korova; ravnanje i usitnjavanje zemljišta; ravnomernije izmrzavanje površinskog sloja zemljišta; manje isparavanje vlage sa površine zemljišta što ima za posledicu veću vlažnost zemljišta; plića predsetvena priprema zemljišta u proleće; manji broj prohoda oruđima za predsetvenu pripremu u proleće; ujednačena struktura, vlažnost i dubina setvenog sloja zemljišta; brže i ujednačenije nicanje i veći broj poniklih biljaka

Dopunska obrada zemljišta predstavlja plitku površinsku obradu pooranog ili razrivenog zemljišta u toku jeseni. Za ovu obradu još se koriste i nazivi zatvaranje brazdi, ravnanje zemljišta i jesenja predsetvena priprema zemljišta.

2017-oranje
Foto: JerzyGorecki / pixabay.com

Jesenja dopunska obrada zemljišta nije se uvek i u svim uslovima preporučivala poljoprivrednicima. Ranije je vladalo mišljenje da zemljište, na kome je obavljena osnovna obrada, treba ostaviti preko zime neporavnato radi jačeg izmrzavanja i zbog boljeg zadržavanja snega. U novije vreme, sve veći broj stručnjaka preporučuje da se u predzimskom periodu obavi dopunska obrada zemljišta. Ova agrotehnička operacija ima najveći značaj za sitnozrne useve poput šećerne repe.

Kada je osnovna obrada izvedena nekvalitetno, kada u toku zime ne dođe do izmrzavanja zemljišta i kada je količina padavina u toku zime i proleća mala, jesenje ravnanje zemljišta je korisno za sve useve. To naročito važi za područja koja se odlikuju suvim i vetrovitim vremenom u toku proleća, zbog čega se kod svih useva javljaju problemi prilikom nicanja.

Ako u toku zimskog i vegetacionog perioda ima dovoljno padavina ili se usev navodnjava, značaj ove mere je umanjen jer dobra obezbeđenost useva vodom delimično kompenzuje greške koje su načinjene u osnovnoj i predsetvenoj obradi zemljišta.

U kojim slučajevima je potrebno izvoditi dopunsku obradu zemljišta?

Ova obrada se izvodi nakon obavljene duboke obrade zemljišta u sledećim slučajevima:

• kada je površina zemljišta neravna;
• kada na površini zemljišta i u površinskom sloju ima mnogo krupnih grudvi;
• kada je parcela zakorovljena korovskim vrstama koje su otporne na niske temperature pa postoji opasnost da će preživeti zimu;
• kada se prognozira da će zima i proleće biti sušni.

Pozitivni efekti dopunske obrade su: uništavanje korova; ravnanje i usitnjavanje zemljišta; ravnomernije izmrzavanje površinskog sloja zemljišta (neporavnato zemljište izmrzava nešto dublje, ali je izmrzavanje neravnomernije); manje isparavanje vlage sa površine zemljišta što ima za posledicu veću vlažnost zemljišta; plića predsetvena priprema zemljišta u proleće; manji broj prohoda oruđima za predsetvenu pripremu u proleće; ujednačena struktura, vlažnost i dubina setvenog sloja zemljišta; brže i ujednačenije nicanje i veći broj poniklih biljaka. Za dopunsku obradu se mogu koristiti ravnjači, tanjirače i druga oruđa sa diskovima, razrivačka oruđa namenjena za pliću obradu zemljišta, rotacione drljače, setvospremači, drljače.

Pročitajte još:
Degradacija zemljišta poljoprivredom poprimila strahovite razmere
Poljoprivredno zemljište nam nestaje pred očima
Postupanje s osiromašenim zemljištima, usled intenzivne poljoprivrede 

U našim uslovima se najčešće koriste setvospremači i drljače zbog toga što ih poseduje skoro svako poljoprivredno gazdinstvo, zbog veće brzine rada i zbog manje potrošnje goriva. Međutim, njihov efekat je mnogo lošiji od ostalih oruđa jer rade pliće i ne mogu dobro da poravnaju i usitne zemljište. Ako se za ravnanje koriste tanjirače, krila treba da su manje zakošena zbog postizanja veće dubine rada i efikasnijeg sečenja grudvi zemljišta. Ako se radi na taj način, zemljište se slabije meša, ali se bolje usitnjava.

Bez obzira na to koje se oruđe koristi, zemljište se prilikom ravnanja ne sme previše usitniti, da ne bi došlo do stvaranja pokorice na površini zemljišta. Pokorica povećava gubitak vode iz zemljišta, čak i u toku zime kada su temperature niske, i veoma je štetna za klijance i ponikle biljke.

Pravac izvođenja dopunske obrade

Da bi se postiglo bolje ravnanje i usitnjavanje zemljišta, pravac rada ne sme da bude isti sa pravcem osnovne obrade. Ako oblik i veličina parcele to dozvoljavaju, pravac dopunske obrade treba da bude pod uglom u odnosu na pravac osnovne obrade. Najefikasniji rad oruđa za dopunsku obradu se postiže u slučaju kada se ravnanje izvodi pod uglom od 90° u odnosu na pravac osnovne obrade. Ovaj način rada se retko primenjuje, zbog većeg naprezanja traktoriste i mašina i češćih kvarova. Najčešće se ravna pod uglom od 20-30 °C, jer se u tom slučaju dobija zadovoljavajući efekat rada oruđa za obradu i mnogo bolji uslovi rada za traktoristu i mašine.

Vreme izvođenja dopunske obrade

Dopunsku obradu treba izvesti što ranije u toku jeseni. Važno je da se obrada obavi pre većih padavina i pre pojave jačih mrazeva. Međutim, sa obradom ne treba žuriti po svaku cenu, ako nisu zadovoljeni svi uslovi za kvalitetan rad mašina. Obrađivati se može tek onda kada je zemljište slegnuto i dovoljno prosušeno, kako ne bi došlo do zbijanja i kvarenja strukture zemljišta. Kvalitetno se može obraditi i zemljište pokriveno snegom ili smrznuto zemljište, pod uslovom da snežni pokrivač nije previše debeo i da je zamrznut samo plići površinski sloj. često se dešava da proizvođači, koji čekaju da se zemljište osuši ili odmrzne, dopunsku obradu obave u decembru, januaru ili februaru. To je ispravnije nego da se obrađuje vlažno zemljište ili da se obrada obavi na proleće.

Da li jesenje ravnanje zemljišta može imati štetne posledice?

Može, ali se to dešava veoma retko. Dopunsku obradu nikako ne treba izvoditi u slučaju kada postoji opasnost od erozije zbog velikog nagiba zemljišta ili zbog jakih vetrova. U oba slučaja će odnošenje zemljišta biti veće ako je zemljište sitnije i ravnije. Kada je zima sa mnogo padavina, može doći do pojave pokorice ili do preteranog zbijanja zemljišta. To se dešava u slučaju kada je zemljište jako usitnjeno i kada je ravnanje obavljeno jako rano. Međutim, na zemljištima loših fizičkih i hemijskih svojstava, ove štetne pojave se mogu javiti čak i u slučaju kada zemljište nije poravnato u jesen ili je ravnanje obavljeno na odgovarajući način.

Da bi se bolje razumela potreba izvođenja jesenje dopunske obrade zemljišta, potrebno je objasniti koji su uslovi potrebni da bi u toku zime došlo do usitnjavanja zemljišta pod uticajem mraza.

Dejstvo mraza na usitnjavanje zemljišta

Poljoprivrednici su još u davna vremena uočili da mraz jako dobro usitnjava i najkrupnije grudve zemljišta zbog čega je i skovana poslovica da je “mraz najbolji orač”. Zbog uverenja da mraz može popraviti i najlošije oranje, iza koga su ostale krupne grudve i neravno zemljište, većina proizvođača svoje oranje ne obrađuje sve do proleća. Međutim, često se dešava da mraz ne “odradi posao” onako kako to proizvođači očekuju što stvara probleme prilikom predsetvene pripreme i setve svih jarih useva. Da bi proizvođači razumeli zbog čega može izostati pozitivno dejstvo mraza na zemljište, važno je objasniti na koji način mraz deluje na zemljište i koji uslovi treba da budu ispunjeni da bi u dovoljnoj meri usitnio oranični sloj zemljišta.

Mraz, odnosno negativna temperatura, usitnjava zemljište na taj način što vodu pretvara u led. Prelaskom vode iz tečnog u čvrsto stanje, zapremina se povećava za 9%. Na taj način voda, koja se nalazi u grudvama i između grudvi zemljišta, pretvarajući se u led razara grudve zemljišta. Mehanizam delovanja mraza je lako razumeti, ali nije lako shvatiti zbog čega nekad izostaje ova korisna pojava. Da bi se zemljište usitnilo pod dejstvom mraza, neophodno je da mraz ima jak intenzitet, da zemljišne pore budu ispunjene vodom i da se naizmenično smenjuju pozitivne i negativne temperature, odnosno da se zemljište naizmenično zamrzava i odmrzava. Ako samo jedan od navedenih faktora izostane, neće doći do usitnjavanja zemljišta ili će biti usitnjen samo plitki površinski sloj. Dejstvo mraza će biti slabo u sledećim slučajevima:

• ako su mrazevi retki i slabi,
• ako se na površini zemljišta nalazi debeli snežni pokrivač koji predstavlja odličnu termoizolaciju,
• ako je zemljište suvo zbog male količine zimskih padavina,
• ako zemljište dugo ostane zamrznuto bez otkravljivanja.

Za svaki od navedenih slučajeva se može naći veći broj primera za ilustraciju. Najčešći uzrok lošeg izmrzavanja zemljišta je toplo vreme u toku zime. Poslednjih godina, mrazevi se javljaju sve kasnije, ređi su i imaju mali intenzitet. Često se desi da ni jaki mrazevi ne usitne zemljište zbog malog sadržaja vlage u zemljištu ili debelog snežnog pokrivača koji neutrališe pozitivan uticaj niskih temperatura. Pre nekoliko godina je u januaru i februaru zemljište do velike dubine bilo zamrznuto skoro mesec dana. Međutim, efekat mraza je i te godine bio veoma slab, zbog toga što nije došlo do naizmeničnog smrzavanja i kravljenja zemljišta. U našoj praksi su zabeleženi i takvi slučajevi da je zemljište u toku zime odlično izmrzlo, ali je na proleće bilo jako zbijeno zbog velike količine kiše ili snega u toku zime.

Na osnovu višegodišnjih posmatranja, može se reći da u Srednjem Banatu samo 2-3 od 10 godina imaju zadovoljavajuće delovanje mraza na strukturu zemljišta. U većini godina izostaje pozitivno dejstvo mraza na usitnjavanje i rastresanje zemljišta. Dobar primer za to su poslednje 3 zime. Zbog izostanka mrazeva, suvog zemljišta ili debelog snežnog pokrivača, skoro da nije bilo nikakvog usitnjavanja grudvi. Grudve izvaljene prilikom jesenjeg oranja ostale su neraspadnute sve do leta.

Kao posledica toga, zemljište se u proleće veoma loše pripremalo za setvu, a grudve, koje su se nalazile na većoj dubini, ometale su normalan razvoj korena gajenih useva. Iz tog razloga se poljoprivrednicima preporučuje da osnovnu obradu zemljišta obavljaju plugovima koji su agregatirani sa paker valjcima ili nekim drugim oruđima koja će efikasno usitniti grudve. Druga mogućnost je da se u toku jeseni obavi dopunska obrada zemljišta odgovarajućim oruđima poput tanjirača, čizel plugova, teških drljača ili nekog drugog oruđa koje će efikasno usitniti zemljište na dubini 10-15 cm.

Mr Ilija Bjelić, PSS Zrenjanin