Reklama
  • Agroekonomika

Dugovanja i budžet: Da li veruješ meni ili svojim očima? Tj. novčaniku

„U Upravi za agrarna plaćanja izgleda da nemaju kapacitet da pripreme rešenja, a to znači da će agrarni budžet za 2023. godinu pući, jer se u njega prenose dugovanja iz ove godine. Kako je to moguće ako država ima novca na sopstvenom računu? Jednostavno, neko to ne želi, pa će se iz velikih izdvajanja za 2023. godinu isplaćivati dugovanja i za 2021, 2022. i 2023“, kaže Keco

Bilo bi puno da nabrajamo koliko nam se poljoprivrednika javilo sa pitanjem da li znamo kada će isplata za mleko, tovnu junad, gorivo, genetičke resurse, protivgradne mreže, ...

2022-farmer-siromasan.jpg (157 KB)
ilustracija, foto: jw100procent/pixabay.com

Prvo što je trebalo da novopostavljena ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković kaže, a nije, koliko je sa ministarskom foteljom nasledila dugova?

Važnije je pokazati stranačku sabornost, što je Čedomir Keco davno definisao „Truba trubi, svi smo rodoljubi.“ Čitaćete kako se Keco osvrnuo na dugovanja, ali prvo da ponovimo šta je ministarka izjavila juče u skupštini. O tome je pisao „Blic“.

Tanasković: Budžet za poljoprivredu 79,7 milijardi dinara, ne dugujemo sredstva za subvencije

Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković izjavila je da budžet za poljoprivredu u 2023. godini iznosi 79,7 milijardi dinara i odbacila je kritike dela opozicije da se poljopvirednicima duguju sredstva za subvencije.

- Čuli smo da se duguje poljoprivrednicima 250 miliona evra, ja stvarno ne znam gde su ta dugovanja, ali ću vam reći da smo sa petkom, 2. decembra isplatili zahteve iz ove godine u vrednosti od 24,5 milijardi dinara - rekla je Tanasković u Skupštini Srbije.

Ona je odbacila da se duguju premije za mleko.

- Kažete da su najveća dugovanja za mleko, mi smo premije za mleko za drugi kvartal isplatili u vrednosti od preko milijardu dinara 21.novembra, za treći kvartal smo isplatili 28.novembra u iznosu od 1,9 milijardi dinara - rekla je ministarka.

Ona je istakla da su subvencije za gorivo isplatili 22.novembra u iznosu od 1,6 milijardi dinara.

- Svaki zahtev koji bude obrađen i kako budu pristizali će do kraja godine biti plaćeni - rekla je ona.

Što se tiče navodnjavanja, Direkcija za vode ima bbudžet planiran od 5,3 milijarde dinara, a pored toga imamo tri kreditne linije, rekla je Tanasković odgovarajući na kritike u vezi sa navodnjavanjem.

- Imamo (kredit) iz Abu Dabi fonda u iznosu od 97 miliona dolara za navodnjavanje, zatim kreditnu liniju od 30 miliona evra takođe za navodnjavanje i to u Negotinu, Sviljancu, Rumi, Sremskoj Mitrovici ukupno 6,5 hiljada hektara - rekla je Tanasković.

Keco: Državna kasa puna, a šta je sa dugom prema poljoprivredi?!

Narodna skupština raspravlja o budžetu za 2023. godinu, a ministar finansija Siniša Mali izjavljuje da država na računu ima 258 milijardi dinara.

Podatak je za svako radovanje. Veoma argumentovano je dokazao finansijski uspeh i izdvajanja iz državne kase, a posebno je obrazložio velika izdvajanja da bi se umanjio pritisak na građane. U toj priči jedino nisu sasvim prepoznali sebe poljoprivrednici, kojima se duguju isplate po mnogim stečenim pravima. Hvaleći finansijski rezultat i deblji državni novčanik, ministar Siniša Mali je razočarao poljoprivrednike, jer među njima ima i takvih koji na isplate čekaju već dve godine.

Istina, ubrzano slanje novca na račune gazdinstava najavljeno je do kraja godine. Ali, u Upravi za agrarna plaćanja (loše ocenjena od državne revizorske kontrole) izgleda da nemaju kapacitet da pripreme rešenja, a to znači da će agrarni budžet za 2023. godinu pući, jer se u njega prenose dugovanja iz ove godine. Kako je to moguće ako država ima novca na sopstvenom računu? Jednostavno, neko to ne želi, pa će se iz velikih izdvajanja za 2023. godinu vršiti isplate i za 2021, 2022. i 2023. Ove godine više nego do sada je onih koji su čekali rešenja iz Uprave za agrarna plaćanja, ne krijući da im taj novac mnogo znači. Posebno su loše prošli proizvođači mleka, kupci kvalitetnih priplodnih grla, mehanizacije... Ove godine vlasnici životinja, koje spadaju u genetske resurse, ostaju bez premija i to bez prethodne najave i obrazloženja. Na takvu odluku i zaborav Ministarstva poljoprivrede do sada su reagovali samo stočari ovih kategorija, izostala je podrška nauke, za koju su po pravilu zainteresovani genetičari, pa ispada da retke rase i nisu interesantne i po tome smo izuzetak u EU.

Ako i ove godine, uz dobro popunjenu državnu kasu, Ministarstvo poljoprivrede prenese stare isplate, onda se mnogim gazdinstvima ne piše dobro. Novi budžet u novoj godini pokreće i novu proceduru. Isplate preko Trezora i Uprave za agrarna plaćanja moguće je obaviti u idućoj godini kada se usvoji krovna uredba, a ako se želi uneti nove mere ili da se stare izmene, potrebno je menjati i zakon u kome su regulisani podsticaji. Kada se ovome doda i, pre deset godina najavljena, elektronska prijava za podsticaje, a ta novina se očekuje u februaru, onda je jasno da i dugovi neće biti isplaćeni pre marta iduće godine. Jedino rešenje je danonoćna obrada prijava i pisanje rešenja za isplatu duga prema gazdinstvima u Upravi za agrarna plaćanja, a što je najvažnije, izdvajanje nove stavke za poljoprivredu iz budžetskih rezervi, kojih uvek ima u decembru i na brzinu se troše.

Nepoznanica o dugu države prema gazdinstvima, zapravo, otkriva da ovaj sektor nije u prioritetu i da nema pravog domaćina. Zapravo, ne uvažava se koliko ljudi u ovim teškim vremenima živi od poljoprivrede i za poljoprivredu i da je njihov doprinos prehrambenoj sigurnosti zemlje nezamenljiv. Ako primeri proizvodnje mleka i mesa, gde je zabeležen veliki pad, nisu dovoljni da se agrar svrsta u prioritete, onda se može naslutiti da u nekoj pozadini se krije i plan potpunog devastiranja ovog sektora. Ostaje da verujemo da su naša Vlada i predsednik države daleko od tog scenarija. Država je u poslednje vreme više nego ikad povukla niz poteza u sektoru poljoprivrede i na tržištu prehrambenih roba. Tako su definisana izdvajanja za suncokret, šećernu repu, upotrebu dizel goriva..., jer se procenilo da to smanjuje uticaj ekonomske krize na našu proizvodnju. Dakle, država je ušla u nove obaveze, a stare se sporo ili ne izmiruju i očekuje se da to bude dnevna briga nove ministarke Jelene Tanasković.

Neka poskupljenja hrane, koje je odobrila država, iako u njih nisu ugrađeni veći inputi, jer ih nije ni bilo (nafta, struja, gas), samo su doveli do većeg prihoda od PDV-a ili, jasnije rečeno, doprineli su većem prihodu države. Tako je, ipak, trošak prebačen na potrošače.

Ovakvih odluka, kada se u legitimnim institucijama ne sagledava celina, može biti i u buduće, a sve bi bilo transparentno, stručno i bolje za Srbiju da imamo državnog OMBUDSMANA za hranu. Pred donošenje zakona o ministarstvima vladajućoj partiji i nadležnoj administraciji dostavljen je predlog za postavljanje OMBUDSMANA i formiranja Uprave za stočarstvo. Došli smo do toga da svako ko izlazi sa cenom prema potrošačima to čini bez trunke moralne poslovne odgovornosti, što u mnogim zemljama nije tako. Nepostojanje Uprave za stočarstvo dovelo je do toga da Ministarstvo poljoprivrede nema podatke koliko i kojih kategorija stoke imamo u Srbiji i da li su opravdani veliki uvozni kontigenti mesa. Događalo se da se dozvole za uvoz izdaju kada kod nas ima više hiljada utovljenih svinja u ponudi. Rezultat takvog javašluka je nedostatak prasadi, krmača i tovljenika...

Neki analitičari su požurili i izrekli ocene da za sređivanje stanja u poljoprivredi nije potreban novac. Dobro što ih je odmah demantovala ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković s tvrdnjom „da sve počinje od novca”. Ako ovo bude i vodilja za rad u sektoru u koji je došla, onda se može dogoditi da nova ministarka bude - sa novim agrarnim budžetom - bez starih dugova. Izvor za to postoji - državna kasa sa današnjih 258 milijardi dinara. Ako postoji volja, a u to ne bi trebali da sumnjamo, onda će biti i rešenja.

Poljoprivreda.info

Zadovoljni ste sadržajem? Prijavite se za besplatan bilten!