Reklama
  • Agroekonomika

Dunav hrana grupa: lider ili monopolist u mlekarstvu Srbije?

Sa procesom privatizacije IMLEK-a od strane Investicionog fonda SALFORD i njegovog kasnijeg uključivanja u privatizaciju još četiri naše tzv. industrijske mlekare u javnosti sve se češće čuje pitanje: Da li postoji monopol u mlekarstvu Srbije?

Da li se monopol determiniše isključivo većinskim učešćem jedne kompanije na tržištu? Ili je monopolsko stanje na tržištu ustvari nekorektno ponašanje bilo koje kompanije prema svojim proizvođačima - dobavljačima i/ili kupcima? Da li se kao monopol može okarakterisati konstatacija stanja kada je neka firma velika a uspešna i korekna prema svojim proizvođačima-dobavljačima i kupcima? I najzad: Da li ima osnova za primenu mera iz tzv. antimonopolskog zakona?

Hronologija privatizacije u mlekarstvu Srbije

Zemlje koje su prošle ili još uvek prolaze fazu tzv. postosocijalističke tranzicije karakteriše proces vlasničke transformacije u vidu devastacije državne i društvene u korist privatne svojine odnosno privatizacija privrednih subjekata. U kontekstu aktuelnih tranzicionih promena u Srbiji, privatizacija velikih i većih industrijskih mlekara koje su bile u društvenoj svojini obavljena je u dve faze:

- prva faza: privatizacija po metodu tzv. radničkog akcionarstva, kada je 60% društvenog kapitala raspodeljeno bez naknade tadašnjim i penzionisanim radnicima tih mlekara i radnicima u drugim firmama i državnim institucijama; i

- druga faza: privatizacija dokapitalizacijom sa sredstvima uglavnom inostranih investitora - koji su time postali većinski vlasnici naših već privatizovanih mlekara, odnosno aukcionom prodajom inostranim ili domaćim kupcima.

Sprovođenjem druge faze privatizacije, apstrahujući u ovom radu kritičko preispitivanje izvršene dokapitalizacije, Investicioni fond SALFORD je postao vlasnik "većinskog paketa" akcija i apsolutni kontrolor poslovanja tako dokapitalizovanih mlekara u sistemu IMLEK-a, Mlekare ZEMUN, NOVOSADSKE MLEKARE, Mlekare SUBOTICA i IMPAZ-a. Danas su sve tako privatizovane mlekare uključene u poslovni sistem DUNAV HRANA GRUPA.

Mini traktat o monopolu i antimonopolskim merama

Po definiciji ekonomske nauke, potpuni (ili čist) monopol je stanje na trzistu kada "na strani ponude postoji samo jedan prodavac, a na strani tražnje mnoštvo kupaca." Pored potpunog, u ekonomskoj teoriji koriste se i sledeći pojmovi koji imaju relevantan značaj u kontekstu naučno-stručnog promišljanja o monopolu i monopolskom ponašanju, a to su sledeća tržišna stanja:

• bilateralni monopol – kada i na strani ponude i na strani tražnje postoji samo po jedan učesnik;

• monopson - kada na strani tražnje postoji samo jedan kupac a na strani ponude mnoštvo prodavaca;

• kvazimonopol - kada na strani ponude postoji samo jedan prodavac a na strani tražnje postoji mali broj kupaca;

• kvazimonopson - kada na strani tražnje postoji samo jedan kupac a na strani ponude mali broj prodavaca;

• parcijalni monopol - kada na strani ponude pored jednog prodavca kao monopoliste postoji i nekoliko prodavaca autsajdera, a na strani tražnje postoji veliki broj kupaca;

• parcijalni monopson - kada na strani tražnje pored jednog kupca kao monopsoniste postoji i nekoliko kupaca autsajdera, a na strani ponude postoji veliki broj prodavaca; i

• monemporijum - kada je jedno preduzeće monopolist na tržištu prodaje a istovremeno monopsonist na tržištu nabavke jednog ili više proizvodnih činilaca.

U suštini, jedno preduzeće ima monopol ako na određenom tržištu nema drugih konkurentskih preduzeća ili ukoliko nije prinuđeno da vodi računa o

reakcijama drugih (autsajderskih) preduzeća, već samo o reakciji svojih kupaca. Pod monopolom se često podrazumevaju i različiti oblici saveza ili udruženja firmi (trust, koncern, kartel, …) koja se osnivaju sa ciljem da eliminacijom međusobne konkurencije ostvare najpovoljniji plasman svojih roba na tržištu i što veći profit. Da li se u ovom kontekstu formiranje DUNAV HRANA GRUPA može se smatrati pokušajem ostvarivanja parcijalnog monopola?

U cilju eliminisanja situacije na tržištu koja se može podvesti pod bilo koji pojam sa korenom reči monopol, u svetu se donose i primenjuju različite antimonopolske mere. U tom kontekstu, i u našoj zemlji je donet Antimonopolski zakon koji, prema našim saznanjima, u praksi još uvek nikada nije primenjen ili nije bilo osnova da bude primenjen.

Našim Antimonopolskim zakonom definisane su radnje i akti privrednih subjekata "sa kojima se zloupotrebom monopolskog odnosno dominantnog položaja ili zaključivanjem monopolističkih sporazuma narušava konkurencija i izazivaju poremećaji na jedinstvenom tržištu", pri čemu su četiri najznačajnija pojma definisana na sledeći način:

• monopolski položaj – kada privredni subjekt u trgovini ili proizvodnji određene robe ili vršenju usluga nema konkurenciju;

• dominantni položaj - kada privredni subjekt u trgovini ili proizvodnji određene robe ili vršenju usluga nema znatniju konkurenciju;

• zloupotreba monopolskog odnosno dominantnog položaja na tržištu – radnje usmerene na narušavanje konkurencije i izazivanje poremećaja na tržištu kojima se stiču materijalne koristi i druge pogodnosti po osnovu neravnopravnih odnosa u poslovanju, a kojima se nanosi ili se može naneti šteta drugom privrednom subjektu ili potrošač; i

• monopolistički sporazum – dogovor/ugovor između privrednih subjekata ili u okviru njihovog udruženja o uslovima poslovanja koji dovodi ili može dovesti do narušavanja i sprečavanja konkurencije odnosno kojim se može naneti šteta potrošačima.

Postojanje monopolskog odnosno dominantnog položaja na tržištu ili zaključivanje monopolskog sporazuma utvrđuje Antimonopolska komisija kao savezni organ, koji može preduzimati različite mere - od javnog objavljivanja presude, preko oduzimanja predmeta do zabrane privrednom subjektu da obavlja određenu delatnost.

Mlekarstvo Srbije danas

Danas na našem tžištu postoji nekoliko većih prerađivača i prodavaca mleka i proizvoda od mleka - DUNAV HRANA GRUPA, LURA (preuzela SOMBOLED), UNIMILK (noformirana kompanija koja je preuzela mlekare: Senta, Pančevo, Kragujevac, Niš i Pirot), BONGREN (preuzeo MLEKOPRODUKT), ŠABAC i još oko 200 drugih (većinom manjih) privatnih mlekara. One su u međusobnom konkurentskom odnosu na tržištu, a opet sve imaju određeno mesto na tržištu i svoje programe razvojnog investiranja i povećanja proizvodnje.

Znači, nema proizvoda samo jedne firme sa kojima ona dominantno vlada našim tržištem, a nisu monopol niti imaju dominantan položaj na tržištu ni naši "karteli" u formi dve asocijacije - budući da ni zbirno iskazana evidentirana i publikovana prozvodnja 25 mlekara u Poslovnoj zajednici za stočarstvo Srbije / Grupaciji za mlekarstvo kao ni zbirno iskazana procenjena proizvodnja konzumnog mleka i mlečnih proizvoda iz oko 200 mini i srednjih mlekara u Udruženju privatnih mlekara.

Kako utvrditi da li postoji monopol u mlekarstu Srbije

Za utvrđivanje monopola treba definisati i kvantitativno iskazati sledeće parametre:

• ukupan obim proizvodnje mleka u Srbiji,

• obim i udeo proizvodnje najvećeg proizvođača mleka,

• da li je najveći proizvođač na tržištu Srbije nametnuo uslove za isključivu tražnju ili dominantnu tražnju njegovih proizvoda,

• da li najveći proizvođač diktira cene i time uništava konkurenciju na tržištu Srbije,

• da li najveći proizvođač svojom proizvodnjom i ponašanjem onemogućava proizvodnju drugim mlekarama ili pristup inostranim proizvodima na tržište

Srbije, i

• oceniti kakva je uloga i mesto našeg najvećeg proizvođača u procesu globalizacije tržišta mleka u Evropi i Svetu?

• Da li ulaže u razvoj postojećih, stečenih resursa, ili ih raubuje.

Posebno je značajno razdvojiti procenjivanje nečijeg eventualnog monopolskog položaja u mlekarstvu Srbije od ocene (ne) korektnosti u pogledu ispunjavanja preuzetih ugovornih obaveza u postupku privatizacije naših mlekara dokapitalizacijom ili aukcijom – što, ponovo ističemo, nije predmet ovog rada niti je moguće bez sagledavanja ugovora o dokapitalizaciji između npr. investicionog fonda SALFORD i pet praktično najvećih mlekara u Srbiji koje su od njegove strane preuzete u (do sada) završnoj fazi njihovog procesa privatizacije i svestranije argumentovane ocene da li su ispunjeni očekivani efekti i obećanja tog investitora.

U kontekstu ovog rada nemože se očekivati ni šira elaboracija odgovora na uveliko prisutnu dilemu: Da li smo mi privatizacijom prodali društvenu imovinu (prema kojoj smo se odnosili kao prema ničijoj odnosno svačijoj) vlasnicima inostranog (ili možda u pojedinim slučajevima našeg ranije na raznorazna ostrvlja iznetog i kroz proces privatizacije vraćenog i "opranog") kapitala radi daljeg razvoja našeg mlekarstva i jačanja njegovih konkurentskih performansi u susret predstojećim evropskim i globalnim integracionim procesima ili smo, ustvari, prodali tržište stranim kompanijama. To će tek biti jasno u narednom periodu – možda i brže nego što su i najveći zagovornici opasnosti od "globalističke zavere" to očekivali.

U pokušaju da se argumentovano oceni da li postoji monopol u mlekarstvu Srbije, neophodno je poći od konstatacija o raspoloživosti i validnosti podataka o ukupnoj proizvodnji mleka, strukturi njegove sirovinske namene (za potrošnju na gazdinstvima i plasman za preradu u mlekarama), proizvodnji mlečnih prerađevina u našoj zemlji, izvozu i uvozu tih proizvoda, kao i učešću pojedinih mlekara u strukturi ukupne proizvodnje mlečnih proizvoda i njihovom plasmanu na tržištu Srbije.

Ako se koriste samo statistički podaci o stočarskoj proizvodnji, preradi mleka i plasmanu mlečnih proizvoda na tržištu Srbije – nesporan je zaključak da raspoloživi podaci ne obuhvataju celokupnost obima proizvodnje mleka, njegove prerade i plasmana tih proizvoda.

Nažalost, potpuna "slika" za iskazivanje naučno-stručne validne konstatacije o mlekarstvu Srbije nemože se "retuširati" ni uz pomoć podataka dve postojeće asocijacije zanatskih i industrijskih mlekara u Srbiji.

Poslovna zajednica za stočarstvo Srbije odnosno njena Grupacija za mlekarstvo prikuplja i publikuje relativno redovno validne godišnje podatke o otkupu, preradi i zalihama mlečnih proizvoda za njenih 25 učlanjenih mlekara. Prema njenim podacima, naše najveće mlekare okupljene u ovoj asocijaciji otkupe i prerade 585 miliona litara mleka godišnje ili svega 36,6% od ukupno 1,6 milijardi litara kravljeg mleka koje dobijamo od 715 hiljada krava u Srbiji. Od toga, pet mlekara u poslovnom sistemu Dunav Hrana Grupe prerade 373 miliona litara mleka godišnje ili 63,8% od količine mleka koju otkupljuje 25 mlekara iz navedene asocijacije odnosno svega 23,3% od ukupno proizvedene količine kravljeg mleka u Srbiji. Primenom elementarne statističke metodologije može se konstatovati da se za ukupnu preradu u navedenih 25 mlekara u Srbiji otkupljuje 818 litara mleka godišnje po muznoj kravi ili, preračunato na 300 dana laktacije, svega 2,73 litara od njihove dnevne muže. Primera radi, mora se ukazati da je to ispod nivoa mlečnosti selekcioniranih koza – koje daju 1.500 litara mleka godišnje odnosno za 300 dana laktacije po 5 litara mleka dnevno.

Međutim, drugi "stožer" mlekarske industrije Srbije - Udruženje privatnih mlekara koje okuplja oko 200 mini i srednjih mlekara ne saopštava podatke o količinama otkupljenog i prerađenog mleka odnosno proizvodnji i plasmanu mlečnih proizvoda – iako su njihovi proizvodi svakodnevno prisutni na tržištu. Prema njihovim instalisanim kapacitetima, poznato je da tzv. mini i srednje mlekare prerađuju između 3.000 i 30.000 litara mleka dnevno. Pod pretpostavkom da je njihova prosečna dnevna prerada 5.000 litara mleka - što bi trebalo da bude minimum za njihovo ekonomski opravdano poslovanje, može se konstatovati da oko 200 članica Udruženja privatnih mlekara dnevno preradi oko 1.000.000 litara mleka odnosno 365 miliona litara mleka godišnje. Po napred navedenoj analogiji za grupaciju od 25 mlekara, za otkup i preradu u ovih 200 mini i srednjih mlekara potrebno je da se otkupi 510 litara godišnje po muznoj kravi ili svega 1,7 litara od njihove dnevne muže.

To znači da mini i srednje privatne mlekare prerade godišnje približno istu (97,9%) količinu mleka kao Dunav Hrana Grupa.

Dakle, može se rezimirati da 25 tzv. industrijskih i oko 200 mini i srednjih privatnih mlekara u Srbiji godišnje otkupi i preradi oko 950 miliona litara mleka, što u odnosu na raspoloživi broj muznih krava čini 1.329 litara mleka godišnje po kravi odnosno svega 4,43 litara od njihove dnevne muže.

Budući da RZS prikazuje prosečnu mlečnost od 2.350 litara po kravi, može se zaključiti da se za potrebe svih navedenih (25 + 200) mlekara otkupljuju svega 56,6% statistički iskazane ukupne proizvednje mleka u Srbiji.

Ukoliko otkup i preradu mleka u navedenim (25 + 200) mlekarama uporedimo sa (od strane autora ovog rada) procenjenom godišnjom mlečnošću od 3.000 litara po kravi, možemo zaključiti da sve navedene mlekare otkupljuju svega 44,3% ukupne godišnje procenjene proizvodnje mleka u Srbiji.

A naša statistika prikazuje da je u Srbiji 2003-će godine otkupljeno od individualnih poljoprivrednih gazdinstava (u toj godini nije bilo imlikacija na otkup mleka po osnovu razvrstavanja na registrovana i neregistrovana gazdinstva) i prodato sa farmi poljoprivrednih preduzeća i zadruga ukupno 406 miliona litara mleka i 54.000 kg mlečnih proizvoda iz tzv. domaće prerade – iako ni autorima ovoga rada nije jasno koje to mlečne proizvode mlekare otkupljuju od privatnih gazdinstava i sa farmi poljoprivrednih preduzeća i zadruga – sem već navedene količine mleka kao sirovine za preradu. Ukoliko bi statistički iskazani otkup od 406 miliona litara mleka bio validan (a on to de facto nije), to bi ukazivalo na poražavajuću činjenicu da sve (25 + 200) navedene mlekare otkupljuju za preradu samo 25,4% ukupno statistički iskazane proizvodnje mleka odnosno svega 18,9% ukupno od strane autora ovog rada procenjene proizvodnje mleka u Srbiji.

Poseban raritet je navođenje još jedne skupine vrlo indikativnih statističkih podataka - da je na organizovanim pijacama u 2003. godini prodato još 928.000 litara svežeg mleka (znači: u kanticama/manjerkama, staklenim flašama i tzv. PET-bocama seljaci su na pijacama prodali 2,04 puta više

svežeg mleka nego što je kroz celokupnu otkupnu mrežu ukupno otkupljeno i prodato svim mlekarama u Srbiji !?!). Pored toga, seljaci su na pijacama prodali i 104.000 kg maslaca (butera), 1.799.000 kg kajmaka, 9.414.000 kg svih vrsta sireva, 125.000 kg milerama i 27.000 kg ostalih mlečnih proizvoda.

Koliko se godišnje mleka proizvede u Srbiji?

Zašto analizom stanja dolazimo do ovakvih neverovatnih podataka?

Zašto ni na jednoj katedri poljoprivrednih i veterinarskih fakulteta, u poljoprivrednim i veterinarskim institutima, zavodima i stanicama, Statističkom zavodu Srbije, Privrednoj komori Srbije i, konačno, po prirodi stvari u najodgovornijem - Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Srbije niko ne inicira argumentovanu raspravu o validnosti podataka o stočarstvu i mlekarstvu u našoj zemlji.

Muznih krava i steonih junica, prema podacima RZS, ima oko 715 hiljada. Koliko je od toga krava sa pedigreom i pod kontrolom mlečnosti, osemenjavanja i evidencijom potomstva? Takav pouzdani podatak nemamo. Predpostavlja se da je u Srbiji samo 10 % krava sa pedigreom i delimično pod kontrolom mlečnosti i selekcije.

Osnovano se može sumnjati i u pouzdanost podataka RZS o prosečnoj godišnjoj (2.350 litara) i na osnovu toga izračunatoj dnevnoj (7,83 litra) mlečnosti krava u Srbiji.

S obzirom na rasni sastav, način ishrane, primenjivane odgajivačko-selekcijske metode i mere, stručan rad i druge mere u govedarstvu, kao realna dnevna proizvodnja mleka po kravi može smatrati 10 litara (za muzni ciklus - laktaciju od 300 dana) – čime se godišnja mlečnost povećava na 3.000 litara po kravi odnosno za 27,7% više u odnosu na pokazatelje oficijelne statistike. To znači da se u Srbiji proizvedi najmanje 2,145 milijardi litara kravljeg mleka godišnje.

Koliko se i za koje namene godišnje potroši mleka u Srbiji?

Ako prihvatimo napred navedenu procenu autora o ukupnoj godišnjoj proizvodnji od 2,15 milijardi litara mleka, neophodno je analizirati koliko se i za koje namene potroši mleka u Srbiji.

Takavi podaci provociraju pitanje: Ko je ovlašćen da bez pouzdanog izvora dostavlja netačne podatke našoj i međunarodnoj javnosti? I da je to tako (a nije) trebalo bi da postoji programska inicijativa resornog Ministarstva i Vlade Srbije za povećanje proizvodnje mleka putem izgradnje novih i renoviranje i restrukturiranje postojećih farmi u susret predstojećem zauzimanju startne pozicije za utvrđivanje ukupne kvote proizvodnje mleka u Srbiji - koja će nam biti određena u predstojećim evropskim integracijama. Tako bi smo imali tačne podatke o proizvodnji i potrošnji mleka u Srbiji, organizovanu i potpunu kontrolu prerade u svim mlekarama i aktivnosti u realizaciji nacionalnog programa povećanja proizvodnje i potrošnje mleka i mlečnih proizvoda.

Domaća prerada mleka je prisutna u svakom domaćinstvu u Srbiji koje na svom gazdinstvu ima jednu ili više krava. Mleko i mlečni proizvodi uglavnom: (sir i kajmak) koji se proizvode u takvim domćinstvima koriste se u ishrani najpre članova domaćinstv, zatim u snabdevanju njihove familije u gradovima, a eventualni tržišni viškovi se plasiraju prodajom na zelenim pijacama, ugostiteljskim objektim (kafanama, motelima, hotelima), pekarama i burekdžinicama širom Srbije – a deo se tradicionalno plasira i na tržištu Crne Gore.

O godišnjem prometu i količini mlečnih proizvoda koji se proizvode u domaćinstvima nema nikakve evidencije ni anketnih podataka a upotrebljava se realno velika količina mleka koja nigde nije evidentirana – izuzimajući statistički procenjeni deo ovih proizvoda koji se prodaje na pijacama u Srbiji.

Autori ovog rada posebno ukazuju da se u seoskim domaćinstvima koja na svojim gazdinstvima imaju krave dnevno u tzv. domaćoj preradi i naturalnoj potrošnji konzumira barem 5 litara mleka po domaćinstvu, što npr. za oko 268.264 domaćinstava koja poseduju individualno poljoprivredno gazdinstvo sa barem jednom kravom iznosi 1,341 miliona litara mleka dnevno odnosno 490 miliona litara mleka godišnje.

Takođe, ne postoji ni evidencija koliko se mleka utroši za odgoj teladi za 60 dana dok ne pređu na ishranu sa koncentrovanim i kabastim hranivima. Iz prakse je poznat podatak da telad u toj fazi uzrasta popiju između 300 i 600 litara mleka, što predstavlja na godišnjem nivou za procenjenih 700.000 teladi (400 litara po teletu) oko 280 miliona litara mleka.

Najzad, ako se u 100 gradskih naselja samo na zelenim pijacama dnevno proda 100 kg kajmaka i 300 kg sira - to zahteva u tzv. domaćoj preradi potrošnju oko 2.100 litara mleka za takav obim dnevnog snabdevanja potrošača u jednom gradu odnosno 766.500 litara mleka godišnje za snabdevanje jednog grada ili 76,65 miliona litara mleka godišnje za takav obim snabdevanja potrošača u navedenih 100 gradova u Srbiji.

Zaključak

Da li smo uvek svesni odgovornosti svojih reči, dela i ponašanja? To pitanje moraju sebi da postave svi akteri procesa tranzicije: od radnika ili tzv. "sitnih" akcionara, preko menadžera u agrobiznis firmama i naučnih poslenika u u oblasti agroprivrede do najviših državnih funkcionera.

Pripadnici svake od navedenih grupa učesnika u procesu tranzicije treba da daju svoj odgovor na pitanje krucijalnog značaja: Da li smo dovoljno zaštitili nacionalne interese u egzistencijalno najznačajnijem segmentu privrede – u proizvodnji hrane u Srbiji ? Oni, pak, koji nisu kadri čak ni sami sebi da odgovore na ovo pitanje, neka pogledaju kako su to uradili Slovenci i neka se zapitaju: Kome je bilo u interesu da se u Srbiji ne primeni model privatizacije prehrambene industrije koji je realizovan u Sloveniji?

Jedna od glavnih aktivnosti oba saziva tzv. demokratskih Vlade Srbije u periodu posle "oktobarske demokratske revolucije 2000-te" bila je sprovodenje

privatizacije svih privrednih subjekata i, u tom kontekstu, čak i mlekara čiji je većinski deo kapitala već bio u rukama akcionara. Defektnost tog modela privatizacije, u odnosu npr. na model privatizacije prehrambene industrije u Sloveniji, ogledala se, pored drugih relevantnih zamerki, u de facto isključivanju farmera i njihovih asocijacija (zadruga) kao proizvođača mleka iz procesa privatizacije mlekara. A doprinos njihovog "minulog rada" izgradnji i razvoju dokapitalizovanih mlekara u Srbiji više je nego očigledan i -ekonomskim parametrima iskazan – veoma značajan.

Međutim, svima nama dobro poznati "slovenački original očuvanja nacionalnih interesa" u oblasti agroprivrede zamenjen je dovođenjem investitora iz drugih zemalja – čiju je ulogu i mesto u procesu privatizacije naše privrede u krucijalnim segmentima definisala Vlada Srbije i njoj podređeni državni organi – o čemu ni naučno-stručna javnost (a kamoli "obični smrtnici") nema mogućnosti da izvrši uvid u eventualne njihove zapisane "zaključke i

stavove". Svakako, sve je to "pokriveno" dogovorom investitora i rukovodstva već privatizovanih mlekara i kasnije "verifikovano saglasnošću" upravnih odbora i skupština tzv. malih akcionara tih predzeća.

Zbog čega su preprodavane odnosno dokapitalizovane uspešne mlekare koje nisu imale nikada gubitaka u poslovanju. Zašto, po ugledu npr. na izuzetno uspešne akcionarske firme poput SINTELONA iz Bačke Palanke i METALCA iz Gornjeg Milanovca nisu ostavljene u privatnom vlasništu malih akcionara penzionera i radnika mlekara koji su ih decenijama pre toga stavarali sve uspešnijim, zajedno sa dobavljačima sirovina – farmerima, kupcima njihovih proizvoda - trgovačkim firmama, i normalno višedecenijskog manje ili više uspešnog menadžmenta u tim mlekarama.

Čiji i kakav je bio interes pojedinih državnih organa ili državnih činovnika da dovodi vlasnike "stranog kapitala" (ili možda našeg ranije iznetog) i da nedovoljno odgovoran i kuražan menadžment (čije su greške bile što je upeo da ekonomski opstane "iz prethodnog režima" i, nažalost, što nije bio kadar da vidi dalje od "feuda" svoje mlekare) "specifičnim vidovima pritiska" podstiču na dokapitalizacije kojima su već privatizovane mlekare de jure i de facto prevedene u ruku vlasnika inostranog kapitala – o tome će se tek sa određene vremenske distance i na osnovu reprezentativnijih podataka post festum pisati case study of milk industry in Serbia.

Nezavisno od inaguracije navedenih stavova o (ne)smislenosti sprovedenog modela privatizacije već privatizovanih mlekara za širu naučno-stručnu raspravu, na osnovu podataka i analiza izvršenih u ovom radu - koji ima karakter "pionirskog poduhvata" zbog čega mu je dopuštena i određena nepotpunost analiza, ne može se govoriti o postojanju monopola ili dominantnog položaja nijedne mlekare ili njihove grupacije na današnjem tržištu Srbije.

Svim privrednim, naučnim i stručnim poslenicima u oblasti agroprivrede Srbije ostaje obaveza da svojim promišljanjima dalje osvetljavaju ova i druga relevantna pitanja u domenu postsocijalističke tranzicije agrobiznis firmi u Srbiji.

Prof. dr Miladin M. Ševarlić, Institut za agroekonomiju, Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun. Dipl. ing. Dušan Marković, Dunav Hrana Grupa, Beograd