Reklama
  • Agroekologija

Fosfor na izdisaju

Nedostatak fosfora (fosfatnog kamena) koji je ograničen prirodni resurs (ali stalno kruži u prirodi) ozbiljan je problem i naučnici predviđaju da će u bliskoj budućnosti doći do opadanja prinosa useva zbog nestašice tog elementa.

Stručna javnost daje i odgovor na ovaj problem - reciklirati fosfor i koristiti sorte sa dubljim korenom. Fosfor se u zemljištu nataložio u dubljim slojevima zato što ga koren biljaka nije usvojio (biljke iskoriste otprilike samo polovinu).

Naučnici porocenjuju da bi prinosi pšenice u budućnosti mogli da se prepolove.

Razlog za tu tvrdnju leži u činjenici da će, prema procenama, rezerve fosfatnog kamena do 2040-te iscrpeti i da će zbog nestašice fosfora prinosi pšenice sa prosečnih 9 tona po hektaru opasti na 4 tone - od 2040-te do kraja veka. Naučnici sa Univerziteta u Njukastlu čak predviđaju da će prinosi sa sadašnjih 8 tona u Britaniji opasti na samo 2,5 tone od 2070-te do kraja veka – zbog nedostatka fosfora.

Inače, organska proizvodnja pšenice bez dodatka veštačkog đubriva tj. mineralnog fosfatnog đubriva, može da da prinos od 6 tona.

Za poslednjih 40 godina korišćenje mineralnog đubriva (azota, potaše i fosfata) je poraslo za 5-7 puta dok su se prinosi samo udvostručili – što znači da usevi danas koriste mineralno đubrivo 2-3 puta manje efikasno nego pre 40 godina.

Razlog za opadanje efikasnosti korišćenja mineralnih đubriva je sledeći:

1.- Naučnici su u međuvremenu razvili sorte koje imaju plitak koren (koji ne pokupi sve minerale iz đubriva);

2.- Mikrobi u zemljištu, koji pomažu biljkama da efikasno koriste minerale su imobilisani korišćenjem tog istog mineralnog đubriva;

Situacija je toliko kritična da profesor Carlo Leifert predlaže da treba koristiti "human waste" odnosno ljudske izlučevine (mokracu, fekalije).

Tajna dugovečnosti kineske civilizacije je u očuvanju plodnosti zemljišta u toku 5000 godina njihove civilizacije odnosno u korišćenju "noćnog đubriva" kako su ga zvali – ljudske fekalije (koje inače sadrže i fosfor) su iznošene noću iz gradova i njime su đubrene njive.

Činjenice govore da najviše fosfora ima u ljudskoj mokraći koja, inače, ima antiseptične osobine (ubija štetne bakterije) pa posle odležavanja od 3-6 meseci ona postaje odlično fosforno đubrivo. Šveđani rade intenzivno na projektu separacije ljudske mokraće u gradovima za te svrhe (čak su dizajnirali WC šolju koja separiše mokraću od fekalija, sistem tankova za odležavanje mokrace itd.)

Korišćenje gradskih fekalija za đubrenje njiva u Evropi već je odavno krenulo. Zbog odbijanja potrošača da kupuju povrće i sve drugo što je đubreno fekalijama, projekat je trenutno zastao. Mnogo ozbiljniji razlog ovog zastoja je što se u fekalnim vodama nalaze ostaci lekova, veštačkih hormona, teških metala, deterdženata i slično pa su sada krenuli drugim putem – da fekalije prvo suše i potom drobe, pa onda separišu fosfor iz njih.

Inače, svi nepreživari izlučuju fosfor iz organizma pa se zato sve više koristi svinjsko đubrivo kao i živinsko (mora dobro da odleži tj. "pregori" kako kažu seljaci, kao i da se preciznije dozira u primeni). Zato je konjsko đubrivo najbolje, što seljaci odavno znaju. Stočarstvo je ne samo izvor mesa vec će uskoro biti i jedini izvor đubriva.

Još jedan put za rešenje problema fosfora je Terra preta tehnologija koja će (uz Konzervacionu poljoprivredu) postati glavna poljoprivredna tehnologija 21-og veka. Mikro-šupljine u ćumuru (agro-char, bio-char kako ga zovu) bolje čuvaju mikroorganizme koji vezuju ugljenik, fosfor i dr. Korišćenje agro-ćumura ozdravilo zemljišta koje je prezasićeno fosforom.

Što se dubine korena kod useva tiče, skoro nadrealno zvuči informacija da američki naučnici rade na projektu pretvaranja jednogodišnjih useva (pšenice, kukuruza i dr.) u višegodišnje biljke – da bi razvile dubok korenov sistem. Smatra se i da je to jedino rešenje za izmenjenu klimu sa sve manje vode koja nam dolazi i sve dužim sušama. Oni zapravo idu putem unazad: pšenicu, na primer, pokušavaju da ukrste (za sada neuspešno) sa nekim vrstama višegodišnjih trava od kojih je ona evolutivno i nastala. Zvuči kao naučna fantastika ali projekat na kome rade je veoma ozbiljan.

Opširnije o navedenom možete naći na sajtu Soil Association.

Reference:

- Sustainable Phosphorus Futures

The Global Phosphorus Research Initiative (GPRI) is a joint initiative between the Institute for Sustainable Futures at the University of Technology (UTS), Sydney, and the Department of Water and Environmental Studies at Linkoping University, Sweden. The main objective of the GPRI is to undertake quality transdisciplinary research on sustainable global phosphorus resources for future food security.

- The Land Institute

Natural systems Agriculture: A Radical Alternative, by Wes Jackson

Future Farming: A Return to Roots? by Jerry D. Glover, Cindy M. Cox and John P. Reganold

'Large-scale agriculture would become more sustainable if major crop plants lived for years and built deep root systems…'

Ratko Karolić

Zadovoljni ste sadržajem? Prijavite se za besplatan bilten!