• Povrtarstvo

Fuzarioze ugrožavaju gajenje povrća

Napadu gljiva iz roda Fusarium sp. naročito je podložan paradajz, luk, grašak, pasulj, boranija, dunja i lubenica

U okviru roda Fusarium sp. razlikuje se veliki broj prouzrokovača koji napadaju poljoprivredne biljne vrste i korovske biljke koje su često domaćini ovog patogena. Gljive iz ovog roda koje prouzrokuju razne bolesti ubrajaju se u ekonomski najznačajnije patogene, od kojih su neke saprofitske, a neke vrste prouzrokuju oboljenja pod nazivom fuzarioze.

2020-fuzarioze-simptomi.jpg (72 KB)

U povrtarskoj proizvodnji najznačajnije su fuzarioze koje se javljaju na:

• Paradajzu (Fusarium oxysporum f. sp. lycopersici)

• Dinjama, lubenicama (Fusarium oxysporum f. sp. melonis)

• Luku (Fusarium oxysporum f. sp. cepae, Fusarium solani, Fusarium proliferatum, Fusarium culmorum)

• Grašku, pasulju, boraniji (Fusarium oxysporum f. sp. pisi)

Jedan od razloga zašto je rod Fusarium sp. toliko rasprostranjen je velika sposobnost ovih gljiva da se prilagode različitim agroekološkim i klimatskim uslovima kao i domaćinima bilo da su u pitanju biljne ili korovske vrste.

Patogen se održava u zemljištu hlamidosporama na mrtvim biljnim ostacima koje mogu dugo očuvati vitalnost. Na obolelim biljnim tkivima pri višoj vlažnosti vazduha, javlja se micelija koja obrazuje konidiofore, makrokonidije i mikrokonidije.

Konidijama se gljiva lako rasejava, a pretežno kišnim kapima i vodom za zalivanje.

FUZARIUM NA PARADAJZU

Na paradajzu se ova bolest uglavnom javlja u staklenicima i plastenicima, ali i u proizvodnji na otvorenom. Najvažniji simptomi oboljenja su hloroza donjeg lišća u vreme formiranja plodova. Zametnuti plodovi ostaju sitni i opadaju. Biljke gube turgor i venu u najtoplijem delu dana, a njihov prividan oporavak vidimo nakon zalivanja u večernjim satima. Parazit prodire u koren, a zatim i u stablo, zapušavajući sprovodne sudovne snopiće, zbog čega dolazi do prekida protoka vode i mineralnih materija u biljci. Na poprečnom ili uzdužnom preseku stabla, može se zapaziti tamnjenje sudovnih snopića. Patogen intenzivnije zaražava biljke ukoliko su u stresnim uslovima usled neadekvatne ishrane ili zbog neodgovarajućeg mikroklimata, pre svega zemljišta, što dovodi do opadanja otpornosti biljaka. Bilo je slučajeva da intenzivnu pojavu ovog oboljenja imamo u vreme berbe paradajza čime vegetacija i plodonošenje bude značajno skraćeno. Fuzariozno uvenuće se intenzivnije javlja pri višim temperaturama na kiselim i peskovitim zemljištima.

FUZARIOZE NA LUBENICAMA I DINJAMA

Fuzariozno uvenuće lubenice može da se javi od početka do kraja vegetacije u svim stadijumima razvoja biljaka. U početku zaraze u polju zapažaju se simptomi na pojedinačno zaraženim biljkama, a kasnije se oboljenje javlja i u ozama na parceli.

Obzirom da je to patogen zemljišta, a i da izvor infekcije može biti i zaraženo seme, prvi simptomi se javljaju odmah nakon nicanja biljaka u vidu gubljenja turgora (kada biljke imaju 1-2 lista pa i ranije), a nakon nekoliko dana dolazi do potpunog venjenja zaraženih biljaka. Korenov vrat dobija rđasto mrku boju, a uzdušnim presekom stabla zapažaju se sprovodni snopići koji su takođe promenili boju.

Kod starijih biljaka koje su formirale vreže i plodove, bolest se manifestuje uvenućem prvo jedne vreže da bi za 4-5 dana cele biljka uvenula i uginula. Štete mogu biti ogromne.

FUZARIOZE GRAŠKA, BORANIJE I PASULJA

Hloroza lišća, zaostajanje biljaka u porastu uvek ukazuju da se radi o ovom oboljenju, a pojava sočivastih pega na stablu biljaka u nivou zemljšta je siguran znak da se radi o ovom patogenu u navedenim usevima. Fuzarioze se u većem intenzitetu javljaju u uslovima prohladnog i vlažnog vremena, u periodu nicanja biljaka, a kao izvor zaraze se najviše navode biljni ostaci u kojima se gljiva održava duži niz godina.

FUZARIOZA LUKA

Štete koje su posledica napada patogena Fusarium spp. na luku su značajne kako tokom proizvodnje u polju tako i prilikom čuvanja. Rana infekcija patogenom prouzrokuje propadanje klijanaca i mladih biljaka. Na odraslijim biljkama, simptomi se manifestuju u vidu sušenja vršnog lišća usled infekcije korena i prizemnog dela stabla, koji tokom razvoja bolesti trule i propadaju. Gljiva se prenosi zaraženim semenom i arpadžikom, navodnjavanjem, kao i preko zemljišta, te je stoga plodored veoma značajna mera za sprečavanje širenja patogena.

Fusarium vrste prouzrokuju truljenje luka tokom nepovoljnih uslova skladištenja, a štete se mogu umanjiti ukoliko je temperatura pri čuvanju 4°C i pri veoma dobroj ventilaciji.

MERE KOJE MOGU UMANJITI POJAVU FUZARIOZA

-         Izbor otpornijih sorti predstavlja sigurnu meru u zaštiti od prouzrokovača fuzarioza, ali u sklopu i drugih preventivnih mera borbe. Rad na stvaranju otpornih sorti otežava postojanje fizioloških rasa ovog patogena. Do sada su uglavnom selekcionisani hibridi paradajza koji su otporni na rase 1 i 2.

-         S obzirom na to da patogen prezimljava u zemljištu i na biljnim ostacima osnovna mera jeste višegodišnji pravilan plodored.

-         U rasadničkoj proizvodnji potrebno je poštovati opštu higijenu rada (sve alatke dezinfikovati, radne stolove, posude...), a zemljište za proizvodnju rasada i dalju proizvodnju dezinfikovati ili koristiti gotov sterilan supstrat.

-         Potrebno je koristiti zdravo kontrolisano seme za setvu, koje pored zdravstvene ispravnosti, treba da poseduje dobre karakteristike klijavosti da bi se obezbedilo što brže i bezbednije nicanje sa ciljem da se izbegne infekcija u najosetljivijoj fazi porasta. Kod proizvodnje luka iz arpadžika, osnovna mera u cilju zaštite od pojave fuzarioza jeste da arpadžik bude zdravstveno ispravan jer se njime patogen širi i prenosi i često štete mogu biti značajne.

- Obezbediti optimalan mikroklimat za klijanje i nicanje biljaka, a setvu obaviti da bude što optimalnija kada je u pitanju dubina i gustina setve.

- Proizvodnja zdravog rasada povrtarskih biljaka oslobođenog od ovog patogena je garancija uspešne dalje proizvodnje.

Hemijske mere

Jedna od hemijskih mera koju treba primeniti u cilju zaštite od ovih i drugih patogena u proizvodnji rasada jeste zalivanje nakon setve rastvorom fungicida na bazi propamokarb hidrohlorida (Previcur energy, Previcur 607 S, Proplant, Balb), a zalivanje ponoviti i pre pikiranja rasada.

Pojava zaraženih biljaka zahteva da se one uklone kao i okolne biljke bez simptoma i obavezno zalivanje rastvorom gore navedenih fungicida u koncentraciji 0,25% i to u količini 2 l rastvora fungicida na 1 m2.

Radi praćenja pojave fuzarioza potrebno je često, bar jednom nedeljno kontrolisati proizvodnju i analizirati sve netipične pojave na biljkama.

Katarina Radonić

Zadovoljni ste sadržajem? Prijavite se za besplatan bilten!