Reklama
  • Hortikultura

Gajenje oraha u drvoredima

Posebno je značajno podizanje drvoreda oraha u Vojvodini, gde je štetno dejstvo vetra na ratarske useve i uslove življenja veliko i stalno se povećava. Poznato je da su prinosi ratarskih kultura u pojasu vetrozaštitnog drvoreda veći za 5-10%, a sušnih godina i do 15%.

Podizanje drvoreda oraha, prvenstveno pored puteva, ima veliki privredni značaj. Orah je pogodna voćka za drvorede, jer daje dobro razvijeno stablo i u uslovima kad se obrada zemljišta ispod njegove krune obavlja samo u prvim godinama po sadnji, što zbog velike lisne mase ublažuje udar vetra, a time i njegovo štetno dejstvo više nego bilo koja druga voćna vrsta i posebno što daje izuzetno hranljive plodove koji su pogodni za transport i čuvanje. Pored toga, drvo oraha je vrlo cenjeno a deficitarno, pa se lako može unovčiti kako na domaćem, tako i na stranom tržištu.

Posebno je značajno podizanje drvoreda oraha u Vojvodini, gde je štetno dejstvo vetra na ratarske useve i uslove življenja veliko i stalno se povećava. Ukrupnjavanje parcela i uklanjanje salaša i drveća koje ih je redovno pratilo, pored niza pozitivnih rezultata koji su nesumnjivo doveli do veće primene mehanizacije i rentabilnije proizvodnje u ratarstvu, imalo je i negativnih posledica, u prvom redu na pojačano štetno delovanje vetra. Ove štetne posledica mogle bi se ublažiti, a i velike ekonomske koristi ostvariti, ako bi se prvenstveno pored poljskih puteva koji imaju pravac približno istok-zapad, s njihove južne strane podigli drvoredi oraha. Od ovako podignunutih drvoreda senka bi uglavnom padala na put, vrlo malo bi zasenjavala ratarske kulture, a korist od drvoreda bi bila višestruka.

Kilometar drvoreda daje prinose približno kao jedan hektar orašara, jer zbog gušće sadnje u drvoredu (razmak sadnje treba da je 7-8 m ako se voćke sade u jednom redu) imamo više voćaka, što kompenzira nešto manje prinose po stablu u drvoredu. Samo na ovaj način broj orahovih stabala u Vojvodini se može povećati za 4-5 puta. Pored toga poznato je da su prinosi ratarskih kultura u pojasu od oko 30 visina vetrozaštitnog drvoreda veći za 5-10%, a sušnih godina i do 15%.

Za podizanje drvoreda treba koristiti bujnije i prema bolestima i štetočinama što otpornije sorte. U drvoredu mora biti zastupljeno najmanje 3-4 sorte koje se međusobno dobro oprašuju. Od jedne sorte ne treba saditi više od 2 do 3 sadnice jednu do druge. Kao podloge treba koristiti sejance paradoks hibrida ili bujnijih tipova domaćeg oraha.

Za sadnju se obično kopaju rupe prečnika 120-150 cm i dubine 60-70 cm. Đubrenje se vrši u rupe s 20-30 kg zgorelog stajnjaka i 2-3 kg kompleksnih mineralnih dubriva. U Vojvodini je preporučljivije da se umesto kopanja širokih jama vrši rigolovanje u vidu trake široke 4-5 m. Sadnja se obavlja na uobičajeni način.

Visina debla treba da je 170-200 cm da kruna oraha ne bi ometala transport, jer ona natkriva put. U ravnici, pored poljskih puteva, drvorede oraha treba dobro negovati, slično nezi plantažnih zasada. Obradu zemljišta treba obavljati prvenstveno tanjiranjem s obe strane drvoreda. Zaštitu obavljati pomoću top atomizera (njima se vrši zaštita drvoreda topola, jablana i drugog visokog drveća). Đubriti mineralnim đubrivima pomoću rasturivača mineralnih dubriva. U jesen obaviti i oranje, pri čemu se zaoravaju kalijumova, fosforna i deo azotnih đubriva. Berbu vršiti mehanizovano, pa čak i sakupljanje plodova. Na neravnim terenima održavanje drvoreda oraha je obično ekstenzivnije. Zemljište se obrađuje samo oko debla, i to prvih 4-5 godina po sadnji, zaštita se vrši samo pri jačem napadu bolesti i štetočina, što nije dobro. Zaštitu bi i u ovim uslovima trebalo vršiti preventivnim tretiranjem, a izostanak obrade bar delimično nadoknaditi intenzivnijim đubrenjem.

Preporučuje se podizanje drvoreda i u dva ili tri reda, pri čemu sadnju treba vršiti u ravnostrani trougao.

Dr Milovan Korać Dr Slobodan Cerović Dr Branislava Gološin Preuzeto iz knjige "Orah", Prometej, Novi Sad, 1997.